PC info

16. 06. 2017.

Deca žrtve i deca delinkventi: Kako da sprečimo nasilje i podržimo žrtve?

Rezultati istraživanja o maloletničkoj delinkvenciji u Srbiji

Is­tra­ži­va­nje ma­lo­let­nič­ke ­de­lin­kven­ci­je ­u ­Sr­bi­ji ­spro­ve­de­no je ­to­kom ­2013. ­i 2014. ­go­di­ne ­na ­uzor­ku ­od ­1344 ­uče­ni­ka ­osnov­nih ­(VII ­i­VI­II ­raz­re­da) ­i­ srednjih ­ško­la ­(I ­do ­IV ­raz­re­da) ­u­ Be­o­gra­du ­ i­ No­vom ­Sa­du. ­Uzor­kom su ­bi­li ­ob­u­hvaće­ni­ uče­ni­ci­ sta­ro­sti­ od­ 12­ do­ 19­ go­di­na.­ Is­tra­ži­va­njem­ su,­ po­ pr­vi­ put­ u­ Sr­bi­ji,­ na repre­zen­ta­tiv­nom ­uzor­ku ­do­bi­je­ni ­po­da­ci ­o­obi­mu, ­struk­tu­ri ­i ­ka­rak­te­ri­stika­ma ma­lo­let­nič­ke ­de­lin­kven­ci­je, ­fak­to­ri­ma ­ko­ji ­uti­ču ­na ­nje­no ­ja­vlja­nje, ­kao ­i­ po­da­ci ­o­ vik­ti­mi­za­ci­ji ­ma­lo­let­nih ­li­ca ­i ­ve­zi ­iz­me­đu ­ma­lo­let­nič­ke ­de­lin­kven­ci­je ­i viktimiza­ci­je.

Re­zul­ta­ti ­ is­tra­ži­va­nja ­uka­zu­ju ­ na ­ vi­sok ­ ste­pen ­ ras­pr­o­stra­nje­no­sti is­piti­va­nih ­ de­lin­kvent­nih po­na­ša­nja i­ kon­zu­mi­ra­nja al­ko­ho­la ­ u­ po­pu­la­ci­ji ma­lolet­nih ­li­ca ­u gra­do­vi­ma u ­ko­ji­ma ­je ­is­tra­ži­va­nje ­spro­ve­de­no. ­Bli­zu ­dve ­tre­ći­ne (63,7%) ­ malolet­nih ­li­ca ­ ob­u­hva­će­nih uzor­kom ­ is­po­lji­lo ­ je ­ ne­ko ­ de­lin­kvent­no  po­na­ša­nje ­u­ ne­kom ­mo­men­tu to­kom ­svog ­ži­vo­ta. ­Ma­lo­let­na ­li­ca ­če­šće ­is­po­ljava­ju ­de­lin­kvent­na po­na­ša­nja ma­nje ­dru­štve­ne opa­sno­sti, a ­me­đu ­nji­ma preovlađuju ­imo­vin­ska kri­vič­na ­de­la. ­Na­sil­na ­de­la ­su ­ma­nje ­za­stu­plje­na i ­naj­če­šće ­se ­is­po­lja­va­ju u ­uče­stvo­va­nju u ­grup­noj ­tu­či ­na ­jav­nom ­me­stu ­i­ u ­zlo­sta­vlja­njuži­vo­tinja. Ipak,­ je­dan­ ne­ baš­ za­ne­mar­ljiv­ deo­ ma­lo­let­nih­ li­ca­ (17,7%)­ je­ bar jednom ­no­sio ­oruž­je, ­po­put ­pa­li­ce, ­no­ža, ­pi­što­lja ­ili ­la­na­ca, ­što ­pred­sta­vlja vi­so­ko ­ri­zič­no ­po­na­ša­nje ko­je ­mo­že ­da ­do­ve­de ­do ­na­si­lja. ­Po­seb­no ­za­bri­nja­va po­da­tak ­da­ je,­ me­đu­ ma­lo­let­nim­ li­ci­ma­ ko­ji­ su­ na­ve­li­ da­ su­ no­si­li­ ne­ko­ oruž­je,­ čak­ 40,8%­ njih­ od­go­vo­ri­lo­ da­ je­ po­sled­nji­ put­ no­si­lo­ oruž­je­ u­ ško­li­ ili­ škol­skom­ dvo­ri­štu.­ Vi­še­ od­ po­lo­vi­ne­ je­ oruž­je­ no­si­lo­ ra­di­ svo­je­ od­bra­ne,­ pri­ če­mu­ na­ opa­snost­ od­ nje­go­ve ­upo­tre­be ­uka­zu­je ­po­da­tak ­da ­je ­po­lo­vi­na ­is­pi­ta­ni­ka u ­vre­me ­po­slednjeg ­no­še­nja ­oruž­ja ­ne­ku ­gru­pu ­sma­tra­la ­pret­njom­ po­ se­be. Is­tra­ži­va­nje je ­po­ka­za­lo ­da ­de­ča­ci ­vr­še ­vi­še ­kri­mi­nal­nih po­na­ša­nja od ­devoj­či­ca ­i ­da ­su ­kri­mi­nal­na po­na­ša­nja ­de­ča­ka ­te­ža ­i­ če­šće ­uklju­ču­ju na­si­lje. ­De­ca ­i­ mla­đi ­ma­lo­let­ni­ci vr­še ­ma­nje ­kri­mi­nal­nih po­na­ša­nja, a ­de­la ­ko­ja ­vr­še ­uglavnom­ su­ lak­ša­ i­ imo­vin­ske­ su­ pri­ro­de.­ Svega­ 10%­ is­pi­ta­ni­ka­ ima­lo­ je­ kon­takt­ sa­ po­li­ci­jom ­zbog ­svog ­ne­do­zvo­lje­nog ­po­na­ša­nja, što ­je ­u­skla­du ­sa ­sazna­nji­ma o­ vi­so­koj ­tam­noj ­broj­ci ­kod ­ma­lo­let­nič­ke ­de­lin­kven­ci­je. Ve­ći­na ­ma­lo­let­nih li­ca ­iz ­uzor­ka ­je ­kon­zu­mi­ra­la al­ko­hol ­(79,5%), ­ne­što ­više ­od ­po­lo­vi­ne ­je ­ski­da­lo ­ile­gal­no ­sa­dr­ža­je ­sa ­in­ter­ne­ta (57,4%), ­dok ­je ­jed­na ­če­tvr­ti­na ma­lo­let­nih li­ca ­ne­ka­da ­u­ži­vo­tu ­kon­zu­mi­ra­la dro­gu ­(22,1%). ­

De­čaci ­če­šće ­od ­de­voj­či­ca kon­zu­mi­ra­ju dro­gu ­i­ ile­gal­no ­ski­da­ju ­sa­dr­ža­je ­sa ­in­terne­ta, dok ­je kon­zu­mi­ra­nje­ al­ko­ho­la­ slič­no ­kod­ oba­ po­la. Ve­ći­na ­is­pi­ta­ni­ka ­(84,2%) ­je ­od­go­vo­ri­la da ­su ­bi­li ­žr­tve ­ne­kog ­od ­is­pi­ti­vanih viktimi­zu­ju­ćih po­na­ša­nja, što ­uka­zu­je ­na ­to ­da ­su ­ma­lo­let­na li­ca ­u­ znat­no ­ ve­ćoj ­me­ri ­žr­tve ­ne­go ­de­lin­kven­ti. Pri ­to­me ­se ­iz­dva­ja ­nji­ho­va ­ugro­že­nost viktimi­za­ci­jom raz­li­či­tim ob­li­ci­ma ­na­si­lja ­u­ po­ro­di­ci, ­ko­ja ­je ­iz­ra­že­ni­ja ­u ­po­re­đe­nju sa ­ vik­ti­mi­za­ci­jom ko­ja ­ se ­ de­ša­va ­ van ­ poro­di­ce. ­Iz­van ­ po­ro­dič­nog okru­že­nja, ma­lo­let­na li­ca ­ su ­ po­seb­no ­ ugro­že­na ­vik­ti­mi­za­ci­jom imo­vin­skim kri­mi­na­li­te tom ­i ­elek­tron­skim vr­šnjač­kim ­na­si­ljem. ­De­ča­ci ­su ­vi­še ­iz­lo­že­ni ­vik­ti­mi­za­ci­ji van ­po­ro­di­ce ­ne­go ­de­voj­či­ce, ­po­seb­no ­raz­boj­ni­štvom/iz­nu­dom, fi­zič­kim ­na­padom­ i­ zlo­či­ni­ma iz­ mr­žnje.­ Na­ dru­goj­ stra­ni,­ de­voj­či­ce i­ de­ča­ci­ su­ u­ slič­noj­ me­ri­ iz­lo­že­ni ­na­si­lju ­u­po­ro­di­ci, ­ali ­su ­de­ča­ci ­ne­što ­iz­lo­že­ni­ji ­te­žim ­ob­li­ci­ma ­fi­zič­kog ­ na­si­lja­ od ­stra­ne ­ro­di­te­lja, ­kao ­i­ nji­ho­vom ­te­le­snom ­ka­žnja­va­nju. Do­bi­je­ni ­po­da­ci ­po­ka­zu­ju ­da ­su ­is­pi­ta­ni­ci pret­njom u­ ci­lju ­od­u­zi­ma­nja novca ­ili ­stva­ri ­i ­fi­zič­kim ­na­si­ljem ­ko­je ­je ­do­ve­lo ­do ­po­vre­de ­ko­ja ­je ­iz­i­ski­va­la pomoć ­le­ka­ra ­naj­če­šće ­vik­ti­mi­zi­ra­ni na ­ne­kom ­jav­nom ­me­stu, ­dok ­su ­pret­nje ­ili na­si­lje ­zbog ­re­li­gi­je, ­je­zi­ka, ­bo­je ­ko­že, ­so­ci­jal­nog ili ­et­nič­kog ­po­re­kla ­naj­če­šće ­(u ­61,7%) ­do­ži­vlja­va­li u­ ško­li ­ili ­škol­skom dvo­ri­štu. ­Me­đu­tim, tre­ba ­pome­nu­ti da ­su ­se ­i­ vik­ti­mi­za­ci­je pret­njom u­ ci­lju ­od­u­zi­ma­nja ­stva­ri ­ili ­nov­ca ­i­ fi­zič­kim ­ na­si­ljem ­ ko­je ­ je ­ do­ve­lo ­ do ­ po­vre­de, ­ ta­ko­đe, ­ pri­lič­no ­če­sto ­ (oko ­ jed­ne ­ tre­ći­ne ­po­sled­njih slu­ča­je­va ­ove ­vik­ti­mi­za­ci­je) ­do­ga­đa­le ­u­ ško­li ­ili ­škol­skom dvo­ri­štu, ­što­ sve­ sku­pa ­uka­zu­je ­da ­ško­la­ ni­je ­baš­ bez­bed­no ­me­sto ­za­ ma­lo­let­na ­li­ca.

Fak­to­ri ­ma­lo­let­nič­ke de­lin­kven­ci­je 

Kao ­fak­to­ri ­ma­lo­let­nič­ke de­lin­kven­ci­je po­seb­no ­se ­iz­dva­ja­ju: fak­to­ri ­pove­za­ni ­ sa ­po­ro­di­com (lo­ši ­ od­no­si ­ sa ­ ro­di­te­lji­ma, na­si­lje ­ od ­ stra­ne ­ ro­di­te­lja, ­od­su­stvo ­kon­tro­le ­od ­stra­ne ­ro­di­te­lja), lo­ša ­eko­nom­ska si­tu­a­ci­ja, ­fak­to­ri ­pove­za­ni ­sa ­škol­skim ­okruže­njem i­ ško­lom ­(pri­su­stvo nar­ko­ma­ni­je, ­tu­ča ­i­ kra­đa u­ ško­li, ­be­žanje ­iz ­ško­le, ­loš ­uspeh), ­kri­mi­nal­no okru­že­nje (kri­mi­na­li­tet u ­sused­stvu), ­de­lin­kvent­no i­ ri­zič­no ­po­na­ša­nje pri­ja­te­lja ­i­ gru­pe ­pri­ja­te­lja ­sa ­kojom ­ se ­ dru­že, ­ sklo­nost ­ zlo­sta­vlja­nju ži­vo­ti­nja, ­ vik­ti­mi­za­ci­ja u­ po­ro­di­ci ­ i­ van po­ro­di­ce, per­ci­pi­ra­nje se­be ­kao ­ne­sreć­ne ­oso­be ­i­ po­se­do­va­nje na­lo­ga ­na ­društve­nim ­mre­ža­ma. Po­da­ci ­do­bi­je­ni ­ovim ­is­tra­ži­va­njem mo­gu ­po­slu­ži­ti ­kao ­so­lid­na ­osno­va ­za ­ pre­po­zna­va­nje mo­gu­ćih ­ pra­va­ca ­ bu­du­će ­ po­li­ti­ke ­ dru­štve­nog re­a­go­va­nja na ma­lo­let­nič­ku de­lin­kven­ci­ju. Kao ­ na­la­ze ­ od ­ po­seb­nog zna­ča­ja ­ za ­ iz­na­la­že­nje ade­kvat­ni­jih od­go­vo­ra na ­ ma­lo­let­nič­ku de­lin­kven­ci­ju tre­ba­lo ­ bi ­ iz­dvo­ji­ti ­fakto­re ­ko­ji ­su ­po­ve­za­ni ­sa ­po­ro­di­com, vik­ti­mi­za­ci­jom i ­ško­lom, ­a­ za­tim ­i­ one ­koji ­ se ­ od­no­se ­ na ­ kri­mi­nal­no okru­že­nje u­ su­sed­stvu i­ u­ okvi­ru ­ gru­pe ­ pri­ja­te­lja. ­Bla­go­vre­me­nim ot­kri­va­njem i­ pru­ža­njem za­šti­te ­i­po­dr­ške ­de­ci ­žr­tva­ma ­mo­že ­se ­spre­či­ti ­nji­ho­vo ­de­lin­kvent­no po­na­ša­nje. ­Na­la­zi ­ko­ji ­se ­od­no­se ­na ­ve­zu ­od­sustva ­kon­tro­le ­od ­stra­ne ­ro­di­te­lja ­i­ de­lin­kven­ci­je ­ve­o­ma ­ja­sno ­uka­zu­ju ­na ­zna­čaj ­ko­ji ­kon­tro­la ­ro­di­te­lja ­u ­po­gle­du ­to­ga ­ka­ko ­i­ sa kim ­nji­ho­va ­de­ca ­pro­vo­de ­vre­me ­ima ­za ­pre­ven­ci­ju de­lin­kven­ci­je. Po­da­ci ­ko­ji ­uka­zu­ju ­na ­škol­sko ­okru­že­nje kao ne­do­volj­no bez­bed­no me­sto ­i ­fak­tor ­ma­lo­let­nič­ke de­lin­kven­ci­je, po­seb­no ­on­da ka­da ­ga ­od­li­ku­je ­pri­su­stvo nar­ko­ma­ni­je, tu­ča ­i­ kra­đa ­u­ško­li, ­uka­zu­ju ­da ­tre­ba ­ po­klo­ni­ti ­po­seb­nu ­pa­žnju ­pro­gra­mi­ma pre­ven­ci­je ova­kvih ­po­na­ša­nja ­u ­ško­li ­i škol­skom okru­že­nju. ­Neo­p­hod­no je ­po­sve­ti­ti ­po­seb­nu ­pa­žnju ­pre­ven­ci­ji na­si­lja ­za­sno­va­nog na ­ ne­tr­pe­lji­vo­sti i­ mr­žnji. ­Po­seb­no ­bi ­trebalo ­raz­vi­ja­ti ­po­zi­tiv­ni ­odnos ­pre­ma ­raz­li­či­to­sti, ja­ča­ti ­me­đu­sob­no po­ve­re­nje i­ em­pa­ti­ju ­i­ kon­struk­tiv­ne na­či­ne ­re­ša­va­nja kon­fli­ka­ta u­ško­li. ­Pro­gra­me pre­ven­ci­je u­ ško­la­ma ­tre­ba­lo ­bi ­ za­sni­va­ti ­na ­po­dr­šci ­i­ in­klu­ziv­nim prin­ci­pi­ma u­ od­no­su ­na ­ma­lo­let­na li­ca ­ko­ja ­ ima­ju ­pro­blem ­sa ­lo­šim ­po­stig­nu­ćem i­ re­dov­nim po­ha­đa­njem na­sta­ve. ­U­ ce­li­ni ­gle­da­no, ­ško­la ­i ­škol­sko ­okru­že­nje tre­ba­lo ­bi ­da ­bu­du ­pod­sti­caj­ni­ji za ­sti­ca­nje ­ zna­nja ­ i­ raz­voj ­ po­zi­tiv­nih oso­bi­na ­ i­ kon­struk­tiv­nih me­đu­ljud­skih od­no­sa, ­ uz iz­gra­đe­ne ­me­ha­ni­zme po­dr­ške ­ma­lo­let­nim li­ci­ma ­ko­ji ­se ­su­o­ča­va­ju sa ­pro­blemi­ma, ­uklju­ču­ju­ći tu ­i ­bi­lo ­ko­ji ­ob­lik ­vik­ti­mi­za­ci­je ili ­pro­ble­ma­tič­nog po­na­ša­nja.

Knji­gu ­ De­lin­kven­ci­ja ­i ­vik­ti­mi­za­ci­ja ­ma­lo­let­nih li­ca ­u­ Sr­bi­ji: ­Re­zul­ta­ti ­me­đu­na­rod­ne ­an­ke­te ­samoprijavljivanjem delinkvencije­ ure­di­la ­ je ­ prof. ­ dr ­ Ve­sna ­ Ni­ko­lić-Ri­sta­no­vić. ­Autor­ke ­ra­do­va ­u­knji­zi, ­u­ ko­ji­ma ­su ­pred­sta­vlje­ni ­re­zul­ta­ti ­is­tra­ži­va­nja ­su: ­Vesna ­ Ni­ko­lić-Ri­sta­no­vić,­ Sa­nja ­ Ćo­pić, ­ Lji­lja­na ­ Stev­ko­vić,Da­ni­ca Va­si­lje­vić-Proda­no­vić ­i ­Mi­li­ca ­Ko­va­če­vić. ­Sve ­autor­ke ­su, ­ta­ko­đe, ­uče­stvo­va­le ­i ­u ­kon­ci­pi­ra­nju pre­po­ru­ka ­ko­je ­su­ iz­lo­že­ne ­u ­ovoj ­bro­šu­ri

Rezultate ankete možete pogledati na:                                                                                               http://www.vds.org/File/BrosuraDelinkvencijaIViktimizacijaSazetakIPreporuke2017.pdf

 

Okrugli sto Viktimološkog društvo Srbije i Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu (Press centar, 15. jun 2017.)

Okrugli sto Viktimološkog društvo Srbije i Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu (Press centar, 15. jun 2017.)

---

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

---