Muzeji Srbije
Muzeji Srbije
Naslovna  |  PC info  |  Za brži rast Bruto društvenog proizvoda neophodne znatno veće investicije
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

PC info

13. 12. 2017.

Za brži rast Bruto društvenog proizvoda neophodne znatno veće investicije

„Zahvajujući svim vrstama podsticaja koje Ministarstvo privrede pruža investitorima, stopa nezaposlenosti je pala sa 26 odsto u 2012. na trenutnih 11,8 odsto. Za 39 investicionih projekata u 2016. i 2017. godini ukupan iznos investicija je 387 miliona evra, a zaposleno je 23.682 lica. Ovi podaci, uz očekivani priliv stranih direktnih investicija od preko dve milijarde evra ukazuju na stabilan trend rasta investicija“, naglasio je Branislav Pejčić, načelnik sektora za investicije Ministarstva privrede na konferenciji za novinare "Investicije-imperativ bržeg privrednog razvoja" u Press centru UNS-a

 

Branislav Pejčić: Efekti investicija šest puta veći od iznosa odobrenih podsticaja

Nedeljko Kovačević: Za godinu dana opredeljeno više od 6,3 milijardi dinara za finansiranje 153 projekta u 44 vojvođanske opštine

Mlađen Cicović: Republika Srpska je jedna od najpovoljnijih destinaciija za investitore u regionu. Zbirna stopa doprnosa na platu je svega 33 odsto

Vladimir Sanader:  Dosad investitori uložili više od 100 miliona evra, a stopa nezaposlenosti je pala na svega devet odsto.

Vladan Stojanović: Slobodna zona Pirot petu godinu zaredom među najboljima u svetu.

Svetlana Božinović: „Eko Step Pellet“ je prva velika domaća investicija u Petrovcu na Mlavi, vrednost investicije je oko tri miliona evra.

 

Vladimir Sanader, Nedeljko Kovačević, Branislav Pejčić, Mlađen Cicović, Vladan Stojanović, Svetlana Božinović i Srba Vidojević

 Na konrefernciji „Investicije imperativ bržeg privrednog razvoja“ u organizaciji ekonomskog portala „PRIVREDNI.RS“, održanoj danasu Pres centru UNS-a u Beogradu, Pejčić je istakao da se dodatni efekti investicija ogledaju i kroz poreze i doprinose na zarade zaposlenih, dohodak građana i porez na dobit. Tako će pomenutih 39 projekata doneti bruto prihod od oko 760,7 miliona evra što je šest puta više od odobrenih sredstava i podsticaja (koji su iznosili oko 120 miliona evra).

On je istakao da Ministarstvo u toku realizacije odobrenih projekata obavlja kontrolu i monitoring radi praćenja toka investicija, kako bi se dogovorena sredstva upotrebila u skladu sa ugovorom.

Naime, princip je da se ta sredstva odobravaju po fazama u skladu sa povećanjem broja zaposlenih, što važi i za domaće i za strane investitore.

Kako je istakao, maksimalni iznos podsticajnih sredstava je 7.000 evra po zaposlenom u nedovoljno razvijenim područijima, za minimum 10 zaposlenih. Jedan od značajnih podsticaja je i dodela građevinskog zemljišta ispod tržišne cene ili bez naknade. Investitori takođe imaju i poreske i carinske olakšice.  Tako su za period od 10 godina i ulaganje od minimum 10 miliona evra i 100 zaposlenih, investitori oslobođeni plaćanja poreza na dobit.

Za opremu koja se ne proizvodi u Srbiji iinvestitori ne plaćaju uvozne dažbine.

„Samo u poslednjih godinu dana, preko Uprave je opredeljeno više od 6,3 milijardi dinara za finansiranje 153 projekta u 44 vojvođanske opštine“, rekao je Nedeljko Kovačević, direktor Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine

Kovačević ističe da je cilj pokrajinske Vlade ravnomeran razvoj svih delova Vojvodine, odnosno i manje razvijenih opština kao što je recimo Titel ili pojedine opštine u Banatu.

Kako je objasnio Kovačević, Uprava je samo u poslednjih godinu dana partner lokalnim samoupravama u izgradnji, rekonstrukciji i sanaciji preko 50 kilometara sabraćajnica, oko 49 kilometara kanalizacione mreže otpadnih voda, 25 kilometara vodovodone mreže...

Svi ovi infrastrukturni projekti po njegovim rečima moraju biti ispunjeni da bi došli investitori.

Kovačević je naglasio da je pokrajinska Vlada posebnu pažnju posvetila razvoju industrijskih zona u Vojvodini i da je pomogla razvoj zona u nekim opštinama koje ranije nisu privlačile naročitu pažnju investitora. Tako je učestvovala u infrastrukturnom opremanju 14 radnih i industrijskih zona u Pokarajini.

„Za jedan od najvećih infrastrukturnih projekata, Fruškogorski koridor koji će u dobroj meri finansirati pokrajinska vlada, izrada projektne dokumentacije je pri kraju, a planirano je da radovi počnu iduće godine“, naglasio je Kovačević. On je istakao da je jedan od najvećih kapitalnih projekata i izgradnja auto-puta Novi Sad-Zrenjanin-Borča.

Što se tiče visine ulaganja, Uprava je u 2016. godini najviše sredstava opredelila u oblasti zdravstvene i socijalne žaštite – više od 1,1 milijardu dinara.

Mlađen Cicović, šef Predstavništva Republike Srpske u Srbiji je rekao da je Srpska povoljno mesto za investitore i da oni imaju nacionalni status.

Kao prednosti Srpske naveo je geostrateški položaj, prirodna bogatsva, kvalitetnu radnu snagu, nisku cenu električne energije (0,047 evra po kilovat-času). Po ovome poslednjem Republika Srpska je jedna od najpovoljnijih destinacija za investitore u regionu u Evropi.

Prema njegovim rečima, prosečna neto plata u RS iznosi 427 evra a zbirna stopa doprnosa na platu je svega 33 odsto. Stopa poreza na dohodak iznosi 10 odsto, a neoporezivi deo plate je 102 evra.

Porez na dobit iznosi 10 odsto, a PDV je 17 odsto. Po svim ovim pokazateljima Republika Srpska je jedna od najpovoljnijih destinaciija za ulaganje u regionu. Za osnivanje firme u Republici srpskoj potrebna su svega tri dana i manje od 100 evra ukupnih troškova.

Dodajmo ovome i pogodnost u vidu Sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja koji je Srpska zaključila sa 39 zemalja sveta.

Cicović je istakao da je Srbija glavni investitor u Republici Srpkoj. Prikazani podaci pokazuju da je reč od blizu polovine svih stranih ulaganja u RS.

Opširnije informacije namenjene investitorima mogu se naći na portalu www.investsrpska.net.

Vladimir Sanader, gradonačelnik Sremske Mitrovice je rekao da je ovaj grad investitorima ponudio dve potpuno opremljene industrijske zone, što se isplatilo, budući da su dosad investitori već uložili više od 100 miliona evra. To je rezultiralo otvaranjem više od 3.000 novih radnih mesta, pa je stopa nezaposlenosti u gradu svedena na svega devet odsto.

„Lokalna administracija je po njegovim rečima glavni servis za investitore, i ona je zadužena da pruži brze odgovore na sva pitanja. Iako beleži ovako dobre rezultate, Sremska Mitrovica će nastojiti da rezultati budu još bolji, a investitora sve više“, naglasio je Sanader.

Fokus će biti na dovođenju investitora koji se bave preradom poljoprivrednih proizvoda. Interes grada je da se što više hektara pretvori u voćnjake i povrtnjake. Skoro 300 hektara je namenjeno za podizanje voćnjaka za koje je predviđena i subvencija.

 Kao jedan od dobrih primera ulaganja u ovom sektoru Sanader je naveo pokretanje proizvodnje u kompaniji „Mitros“ koja je preuzeta iz stečaja od strane jednog austrijskog investitora.

Posebne olakšice za investitore predstavlja činjenica da se u ovom gradu na izdavanje građevinske dozvole čega svega tri dana.

Godina na izmaku ostaće upamćena po završetku dva infrastrukturna projekta na koja se čekalo decenijama – bazena i podvožnjaka. Bazen je značajan za razvoj rekreativnog i školskog sporta, dok je podvožnjak značajan pre svega za bezbednost građana i povezivanje severnog dela grada sa centrom.

Ova dva projekta su 90 odsto finansirana iz gradskog budžeta.

Vladan Stojanović, predstavnik Slobodne zone Pirot je naglasio da je ova zona ne samo vodeća u Srbiji, nego je pet godina zaredom među najboljima u svetu i dobitnik ugledne nagrade „FDI magazina“ (pri „Fajnenšel tajmsu“) za podršku izvozu.

On je rekao da u SZ Pirot posluje preko 100 kompanija koje zapošljavaju više od 6.000 radnika.

Među najznačajnijima su: „Tigar tayers“, „D-company“, „Tigar AD“, „Pirotex-Triko“, „Irelly“...

Stojanović je istakao da je 10 hekara infrastrukturno opremljenog zemljišta spremno za investirore, a planirano je proširenje zone na još 450 hektara.

Kada je reč o „braunfild“ investicijama na raspolaganju su objekti „Prvi maj“ Pirot i „Autotransporno“.

Slobodna zona i grad Pirot daju niz olakšica investitorima u vidu smanenja ili neplaćanja komunalnih taksi, dobijanja saglasnosti na priključenje na komunalnu infrastrukturu i slično.

U Srbiji postoji veliki prostor za razvoj slobodnih zona, a Stojanović je to podkrepio primerom da se u svetu više od 25 odsto prometa robe i usluga obavlja preko slobodnih zona, a u Srbiji u 10 puta manjem obimu, odnosno svega 2,5 odsto.

Svetlana Božinović, direktor kompanije „Eko Step Pellet“ je istakla da je to prva velika investicija sa domaćim kapitalom u Petrovcu na Mlavi i tom delu Braničevskog okruga.

Fabrika je otvorena početkom novembra i zapošljava 32 radnika a vrednost investicije je oko tri miliona evra.

Fabrika je, po njenim rečima, značajna i za susedne opštine jer se orjentisala na lokalne dobavljače, pa je značajan posao dobio veliki broj malih preduzeća i domaćinstava koji se bave prodajom i prevozom drva, transportom i izvođačkim radovima u fabrici.

Božinović je naglasila da je pelet ove fabrike vrhunskog kvalieta, da se tokom njegove proizvodnje primenjuju najviši evropski standard, kao i da se vodi računa o zaštiti životne sredine.

Iako je ova kompanija takoreći tek osnovana, njene ambicije su, po rečima direktorke, da radi na duge staze i da ne juri profit po svaku cenu.

U planu je i povećanje broja zaposlenih, ali je u tome ograničavajući faktor visoka tehnologija proizvodnje, budući da Fabrika poštuje nasavremenije evropske propise i standarde.

 

Srbislav Vidojević: Pčelarstvo zaslužuje veće podsticaje

Srbislav Vidojević, direktor Timemeda Knjaževac je istakao da je pčelarstvo jedan od najperspektivnijih sektora srpske poljoprivrede.

Zahvaljujući aktivnostima „Timomeda“ povećao se broj pčelara u Timočkoj krajini i udvostručio broj košnica na više od 35.000. Pčelarstvo je postalo značajan izvor prihoda mnogih domaćinstava.

Na nivou cele Srbije Vidojević procenjuje da postoji oko milion pčelinjih društava, a prosečna godišnja proizvodnja meda procenjuje se na oko 12.000 tona.

Za potrebe domaćeg tržišta, po njegovim rečima, potrebno je 4.500 do 5.000 tona meda, pa se ostatak - više od 7.000 tona izvozi na tržište Evropske unije, Amerike i Bliskog Istoka.

„Kada bi pčelari dobili podsticaje slične onima koje dobijaju strani investitori (nekoliko hiljada evra po zaposlenom), proizvodnja meda, kao izuzetno traženog artikla, mogla bi da se poveća na oko 17.000 tona, od čega bi se skoro tri četvrtine izvozile“, poručio je Vidojević.

Razlog više za povećanje podsticaja za pčelarstvo je činjenica da je ono potpuno orjentisano na domaće dobavljače, u smislu nabavke opreme i repromaterijala,  i da se skoro ništa ne uvozi.

 


Informacija  može  da  sadrži  stav  koji  nije  stav  Press  centra  UNS-a,  ukoliko  to   nije   izričito  navedeno.  Odgovornost  za  sadržinu  informacije  i  tačnost  podataka  snose  fizička  lica  ili  pravna  lica  u  čije  ime  je  Press  centar  prosledio  informaciju.


 

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs