Prolom voda
Prolom voda
Naslovna  |  PC info  |  Saopštenje Međunarodne mreže pomoći IAN povodom Međunarodnog dana podrške za žrtve torture
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

PC info

26. 06. 2018.

Saopštenje Međunarodne mreže pomoći IAN povodom Međunarodnog dana podrške za žrtve torture

Pre 70 godina, Generalna skupština UN usvojila je Univerzalnu Deklaraciju o ljudskim pravima, prvi međunarodni tekst koji zabranjuje torturu u apsolutnom smislu. Njegovi principi ostaju relevantni i danas: tortura je zločin koji se ni pod kojim okolnostima ne može tolerisati ili opravdati. Povodom Međunarodnog dana podrške žrtvama torture, svi UN mehanizmi i regionalni mehanizmi jednoglasno podsećaju na izuzetan napredak u cilju iskorenjivanja torture tokom poslednjih 70 godina, ali i podsećaju da tortura nije sinonim za prošlost.

 

 

Ekmel Čizmeđiolu,  program menadžer  za civilno društvo i ljudska prava, Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, Milan Marković, šef tima za ljudska prava, Kancelarija stalne koordinatorke UN u Srbiji,  Millena Vasić, pravnica YUCOM-a i Bojana Trivunčić, psihološkinja i projektna menadžerka IAN-a

(Fotografije možete preuzeti na http://presscentar.uns.org.rs/foto/988/obelezavanje-26-juna---medjunarodnog-dana-podrske-za-zrtve-torture.html, a video snimak na  https://www.youtube.com/watch?v=Pl6BNFYkcJA)

 

Međunarodna mreža pomoći IAN iz Beograda (www.ian.org.rs) povodom obeležavanja 26. juna, Međunarodnog dana podrške za žrtve torture organizovala je konferenciju za medije u okviru projekta Borba protiv torture i nekažnjivosti (Fight against Torture and Impunity) koji finansijski podržavaju Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije i UN Dobrovoljni fond za žrtve torture. Projekat zajednički realizuju IAN i Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM.

Projekat doprinosi važnom aspektu demokratske konsolidacije srpskog društva u cilju iskorenjivanja torture koja predstavlja jedno od najtežih kršenja osnovnih ljudskih prava. Ovaj cilj se može postići samo koordinisanom akcijom svih relevantnih aktera i donosilaca odluka, donošenjem relevantnih zakonskih prilagođavanja u srpskom zakonu (revizija definicije torture i adekvatnih kazni za počinioce), kao i potpuna primena prava na rehabilitaciju i nadoknadu za žrtve. Projekat direktno podržava sprovođenje napora UN-a i Saveta Evrope za borbu protiv torture, s obzirom na to da je cilj da sprovede preporuke Komiteta UN protiv torture date u "Zaključnim zapažanjima o drugom periodičnom izveštaju Republike Srbije".

 Na konferenciji su govorili:

  • G-din Ekmel Čizmeđiolu - Program menadžer  za civilno društvo i ljudska prava, Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji
  • G-din Milan Marković, Šef tima za ljudska prava, Kancelarija stalne koordinatorke UN u Srbiji
  • G-đa Bojana Trivunčić, psihološkinja i projektna menadžerka IANa 
  • G-đa Millena Vasić, pravnica YUCOMa

Gospodin Čizmeđiolu je naglasio veliko zalaganje Evropske unije na prevenciji, osuđivanju i iskorenjivanju svih oblika torture i drugih oblika nehumanog ili degradirajućeg postupanja. Iako je ovakvo postupanje zabranjeno kako nacionalnim zakonima, tako i različitim međunarodnim dokumentima Evropska unija vidi da je još dosta toga potrebno uraditi kako bi ljudi bili u potpunosti zaštićeni od straha od torture i kako bi se ovakvo postupanje iskorenilo. Jedan od glavnih elemenata politike Evropske unije je podržavanje demokratskih principa i zalaganje za potpuno poštovanje i zaštitu ljudskih prava i ljudskog dostojanstva. Evropska komisija prati i podržava države na njihovom putu pridruživanja Evropskoj uniji. Primećeno je da je Srbija u poslednje vreme postigla napredak u ovoj oblasti. Godišnji izveštaj Evropske komisije za 2018. godinu za Srbiju govori o tome da postoji izvestan napredak, ali takođe da postoji prostor za dalje napredovanje u ovoj oblasti. Čizmeđiolu se osvrnuo na izveštaj Saveta Evrope sačinjen na osnovu prošlogodišnje posete Srbiji koji ukazuje na zabrinjavajuću situaciju, pre svega o velikom broju slučajeva neadekvatnog postupanja I torture nad pritvorenim i zatvorenim osobama. Evropska unija podržava različite projekte za borbu protiv torture širom sveta putem Evropskog instrumenta za demokratiju I ljudska prava, a kroz aktivnosti civilnog društva.

Milan Marković iz Kancelarije stalne koordinatorke UN u Srbiji istakao je dva razloga zašto je važan današnji dan. Kao prvo zbog toga što je potrebno kontinuirano podsećanje na apsolutnu zabranu torture, a kao drugo zbog toga što ovaj dan u prvi plan stavlja pojedinca/pojedinku koji su doživeli torturu ili nehumani tretman. Marković je podsetio da se tortura ne dešava samo u zatvorima, već i u drugim kontekstima, kao što su psihijatrijske ili socijalne ustanove, kao i na to da se tortura I danas dešava u svim, pa i najrazvijenijim društvima. Na apsolutnu zabranu torture nas kontinuirano podsećaju mehanizmi UN za ljudska prava I preporuke koje dolaze od ovih mehanizama. U novembru 2017. Srbiju je posetio Specijalni izvestilac Ujedinjenih Nacija za torturu koji je u svojim preliminarnim zapažanjima izneo postojanje odstupanja od standarda koji su iskazani u UN dokumentima i uputio set preporuka. Praćenje sprovođenja preporuka dobijenih od mehanizama UN je glavni zadatak Platforme organizacija civilnog društva koju UN podržava i smatra izuzetno važnom. Jedna radna grupa u okviru Platforme baviće se upravo temom torture.

Bojana Trivunčić iz IAN-a istakla je važnost rehabilitacije za žrtve torture, koja je kao pravo ovim osobama zagarantovana međunarodnim dokumentima koja je naša država potpisala. IAN od 2000. godine kroz rad Centra za rehabilitaciju žrtava torture pruža sveobuhvatnu podršku za žrtve koja obuhvata medicinsku pomoć i lekove, psihološku I psihijatrijsku podršku, kao I pravnu pomoć. Klijenti IAN-a su žrtve ratne torture iz ratova na prostorima  bivše Jugoslavije, prisilno mobilisane izbeglice, osobe smeštene u ustanovama zatvorenog tipa – psihijatrijskim bolnicama i socijalnim institucijama, ali i osobe koje su u povećanom riziku od torture – Romi, osobe koje žiove sa HIV-om, LGBTI populacija itd. Od 2015. godine veliki broj klijenata IAN-a čine izbelice, migranti i tražioci azila koji su u tranzitu ili su privremeno smešteni u Srbiji. Trivunčić je ukazala na brojne posledice koje iskustvo torture ostavlja na preživele, koje mogu uticati kako na fizičko, tako i na psihičko zdravlje žrtve.

Milena Vasić iz YUCOM-a ukazala je da se ova organizacija već 20 godina bavi temom torture kroz pružanje besplatne pravne pomoći žrtvama, saradnju sa Nacionalnim mehanizmom za prevenciju torture, kao i kroz učešće u savetu za praćenje preporuka međunarodnih mehanizama i periodično izveštavanje. Ova vrsta aktivnosti omogućava YUCOM-u uvid u sistemske nedostatke koji se iz godine u godinu ponavljaju. Jedan od primera je taj da se tortura najčešće zataškava na taj način da Iice koje je žrtva torture završi sa osudom za napad na službeno lice. Vasić se osvrnula na izveštaj Saveta Evrope koji je po njenim rečima poražavajući i ukazuje na to da Srbija mora da prihvati činjenicu da se radi o sistemskoj torturi, a ne o izolovanim slučajevima torture. Vasić naglašava da Srbija još uvek nema zakon o besplatnoj pravnoj pomoći koja je teško dostupna licima lišenim slobode.


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs