Prolom voda
Prolom voda
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Događaji i priče iz muzeja

10. 06. 2016.

Izložba "Lutke Japana"

U sredu 15. juna u 18 sati, u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu biće svečano otvaranje izložbe "Lutke Japana"

 

 

Muzej primenjene umetnosti u Beogradu u saradnji sa Japanskom ambasadom u Republici Srbiji i Japanskom Fondacijom, predstaviće beogradskoj publici jedinstvenu izložbu pod nazivom „Lutke Japana“.  Izložbu će otvoriti NJ.E. Đuići Takahara, ambasador Japana u Srbiji.  Ulaz je slobodan

Organizatori su Japanska ambasada u Republici Srbiji i Muzej primenjene umetnosti, a kustos izložbe je  Milica Cukić, MPU.

Japan neguje jedinstvenu kulturu lutaka i ima dugu tradiciju njihove izrade. Svaka lutka ima svoje značenje i namenu, duboko povezano sa svakodnevnim životom. Ovo vekovno vrednovanje lutaka ima za posledicu uverenje da one nisu samo dečije igračke, već i umetnička dela vredna divljenja.

Izbor od pedesetak lutaka na izložbi ima za cilj da predstavi svu raznovrsnost i različitost njihovih tipova u japanskoj tradiciji. Hina lutke ilustruju Dan devojčica, (U Japanu, 3. marta, porodice sa devojčicama slave Hina Macuri ili Dan devojčica. Ovaj prelepi festival star je preko 1000 godina. Izlažući svoj komplet Hina lutaka, svaka porodica se moli za sreću svojih kćerki.) Gogacu lutke vezuju se za Dan dečaka i ovaj praznik slave porodice sa muškom decom. (Festival za dečake, koji odgovara martovskom Hina Macuriju, naziva se Tango no Seku i obeležava se 5. maja. Porodice koje imaju sinove izlažu minijature ratnika u nošnjama i oklopima, i mole se da njihovi sinovi postanu snažni i zdravi).

Kulturu lutaka prožimaju i prepoznatljive teme iz No pozorišta. (No pozorište nastalo je u Muromaći periodu (1400-1600), i jedno je od najznačajnijih japanskih tradicionalnih umetničkih formi. U njemu glumci nose maske i bogatu nošnju). Zajedno sa No pozorištem, Bunraku i Kabuki su takođe poznati kao dve japanske velike tradicionalne umetničke forme. Teme na pojedinim lutkama na izložbi preuzete su iz nekih od najpoznatijih No, Bunraku i Kabuki scena.  

Na izložbi su prisutne i Lutke iz Kjotoa, grada velike tradicije, a njihovu posebnost čine prefinjeni oblici i raskošni vez na kostimima. Tu su i Ojama lutke, koje prezentuju modne stilove japanskih žena, posebno njihove frizure i kostime. Kimekomi drvene lutke koje nose kimono, izvedene su kimekomi tehnikom, kada se lutke odevaju lepljenjem obojene tkanine. Hakata lutke potiču iz istoimenog dela oblasti Kjušua. Napravljene su od gline, a naročito su poznate po bogatom koloritu. Ičimacu lutke realistično prikazuju japansku decu. Tu su i Kokeši drvene lutke itd.

Ono što karakteriše japanske lutke je spokoj kojim odišu njihova lica. Delikatan izraz postiže se pažljivim nanošenjem praha od školjke kojim se pokriva lutkino lice. Sa svojim izražajnim bojama one ujedno pokazuju bogatstvo i raskoš drevnih kostima.

U Japanu su lutke visoko cenjene forme umetničkog zanata. Izložbe lutaka predstavljaju svojevrsna takmičenja na kojima zanatlije pokazuju najfinije tehnike izrade. Savremene zanatlije koriste oprobane stare metode u stvaranju tradicionalnih japanskih lutaka, koje posebno cene njihovi vlasnici. Tako ova izložba daje reprezentativan pregled raznovrsnosti japanskih lutaka i finoće njihove izrade.


 

 

 

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs