Događaji i priče iz muzeja

27. 02. 2017.

Legat Milorada Pavića, svedok svetske slave i domaćeg zaborava

Milorad Pavić, najprevođeniji srpski pisac, još 1992. godine, pod pokroviteljstvom Skupštine grada Beograda, osnovao je svoj legat. Ovaj rođeni Beograđanin, svom gradu je zaveštao bogatu biblioteku i arhivu, rukopise i umetničke predmete. O Legatu Milorada Pavića, u Ulici Braće Baruh na Dorćolu, zakonski i po piščevoj želji stara se književnica i piščeva supruga Jasmina Mihajlović, dok je vlasnik legata Grad Beograd.

Foto: Legat Milorada Pavića

Legat Milorada Pavića se otvara za posetioce tokom Dana evropske baštine (kraj septembra).

S obzirom na to da pravni termin – legat – označava pre svega stručnu podršku proučavaocima dela legatora, staratelj nad Legatom Milorada Pavića, Jasmina Mihajlović, koja živi i radi u njihovom stanu, sada Legatu, pruža mogućnost domaćim i stranim profesorima, studentima, magistrantima, doktorantima i učenicima da proučavaju arhivsku građu.

Milorad Pavić je svom gradu zaveštao sve svoje rukopise, knjige objavljene na preko 30 jezika i biblioteku od preko 3000 naslova. Oni koji istražuju Pavićevo delo moći će da na marginama knjiga iz biblioteke pronađu piščeve beleške, skice, impresije o knjizi, ideje i razmišljanja. Među rukopisima poseban kuriozitet predstavlja i dnevnički rukopis "Dnevnik mog života iz Bugarske" iz 1945. godine kada je Pavić imao samo 16 godina.

Foto: Legat Milorada Pavića

Elegantan radni i životni prostor upotpunjuju i dva radna stola, jedan savremeni, na kome je poslednjih 17 godina Pavić pisao, a u drugoj prostoriji radni sto iz 18. veka,  na kome je pisan „Hazarski rečnik“. Tu su sada izloženi albumi sa starim fotografijama koje dopunjavaju i dve slike, takođe iz 18. veka, koje je Pavić opisao u romanu „Predeo slikan čajem“. Pored mnogobrojnih fotografija sa piscima (Milošem Crnjanskim, Dragoslavom Mihailovićem, Dobricom Ćosićem, Matijom Bećkovićem) i sa stranim izdavačima, izložen je i prsten sa galebom koji je Pavić dobio prilikom izvođenja predstave „Zauvek i dan više“ u moskovskom pozorištu MHT. Mnogobrojne fotografije, privatne predmete i detalje donete sa raznih putovanja, upotpunjuju i Pavićevi portreti koje su naslikali Feđa Soretić i Momo Kapor, a tu je i poznata „Medalja koja puši lulu“ rad vajara Nebojše Mitrića. 

Jedan od najpoznatijih predmeta svakako je i kotorska „kutija za pisanje“, koja je nekada služila brodskom kapetanu da na njoj piše dnevnik putovanja, a Miloradu Paviću i Jasmini Mihajlović poslužila je da oko njenih skrivenih pregrada i šupljina, tajnih fioka i komorica ispletu svoja književna dela – Pavić istoimeni roman, a Jasmina pripovetku „Fiočice za dukate i prstenje“.

Kutija za pisanje (Foto: Legat Milorada Pavića)

Prostor lepog dorćolskog stana u stogodišnjoj zgradi, u kome Jasmina i danas živi, oplemenjen je slikama Pavićevog sina Ivana, koji je često bio i autor naslovnih strana knjiga Milorada Pavića i čuvenog seta Tarot karata koje su objavljene u romanu "Poslednja ljubav u Carigradu".  U Legatu su i slike Vladimira Dunjića, ali i skulpture Pavićevog oca Zlatka.

Legati u Srbiji nisu imali mnogo sreće, često su nestajali u vihoru novog doba, u nemaru i neblagovremenom reagovanju. Mnoge umetničke kolekcije su zauvek izgubljene, neke čekaju rešenja i prostor, neke su uključene u „Kuću legata“ pa im se možda smeši i neka svetlija budućnost. Legat Milorada Pavića jedna je od onih zaostavština koja se, uprkos teškoćama, izborila za poštovanje poslednje volje svog osnivača, koja ima šta da pokaže i koja bi, kao neke svetski poznate spomen-kuće, mogla da bude neizostavna tačka na kulturnoj i turističkoj mapi Beograda. I pored toga, stiče se utisak da je Milorad Pavić „nepoželjan“.

Jasmina Mihajlović nam priča kako trenutno ima problem sa renoviranjem stana, gde je zbog starosti samog objekta došlo vreme da se uredi enterijer. Do sada su svoj životni prostor uvek uređivali i održavali sami stanari ovog stana-legata, Jasmina Mihajlović i Milorad Pavić, a posle piščeve smrti, sama Jasmina, koja se sada trudi da napravi dogovor sa Gradom o renoviranju prostora. Ništa oko Pavića nije ni do sada išlo jednostavno. Spomen-bista Milorada Pavića otkrivena je 24. novembra 2015. u zgradi u kojoj je živeo. Bista i spomen-ploča, koju je uradio ruski vajar Grigorije Potocki, jesu replika spomenika koji se nalazi u Moskvi u Aleji svetskih velikana (atrijum Biblioteke inostrane literature), koju je isti autor postavio još za piščevog života, 2009. godine.

Foto: Legat Milorada Pavića

Na spomen-ploči na Dorćolu piše da je obeležje urađeno još 2010. godine, povodom godišnjice od smrti Milorada Pavića (30. novembar 2009). Ovom poklonu ruskog skulptora i Rusije bilo je potrebno pet godina da dođe na svoje mesto.

Ono što intrigira ljubitelje dela ovog pisca je da je Milorad Pavić jedini srpski pisac koji u rodnom gradu ima isključivo inostrana obeležja (spomenik na Tašmajdanu je postavio Azerbejdžan, a spomen-ploču – Rusija). Na novosadskom Filozofskom fakultetu, gde je Pavić bio profesor i dekan, biblioteka nosi njegovo ime. I to je jedino srpsko obeležje. Jasmina Mihajlović, piščeva supruga, kaže da nijedna knjižara, nagrada, biblioteka ili bilo šta drugo ne nosi ime najprevođenijeg srpskog pisca, dodajući da smatra kako Pavić nije njena lična stvar, te nikog ni ne moli da se stara o kulturnom nasleđu.

- Dovoljno je što se staram o Legatu o svom ruhu i kruhu, što sam od njegove smrti, za sedam godina izdala 102 knjige širom sveta, što se igraju njegove predstave u velikim prestonicama, što pomažem doktorantima iz celog sveta da brane disertacije na raznim jezicima… Pavić pripada svetskoj kulturnoj baštini, sviđalo se to nekom ili ne!- kaže Jasmina Mihajlović.

Na kraju ćemo spomenuti da nijedna srpska televizija nije snimila prilog o piščevoj zaostavštini i Legatu. Međutim, to je učinila Kina! Književnica Čen Danjan (Chen Danyan), potpisuje kratki umetničko-dokumentarni film o autoru Hazarskog rečnika.

S.Spasić

(Tekst je nastao u okviru projekta "Mapiranje skrivene kulturne baštine Beograda - Vodič kroz skrivenu baštinu beogradskih opština", koji je sufinansiran iz budzeta Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda, Službe za informisanje.)