Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Događaji i priče iz muzeja

15. 03. 2017.

Stara škola u Žarkovu

Škola u Žarkovu osnovana je 1840. godine, a prvi učitelj ove škole bio je Stojan Čola, izbeglica iz Srema

 

 

Škola u Žarkovu (foto: Zavod za zaštitu spomenika kultura Grada Beograda)

Početkom Prvog srpskog ustanka u srpskom narodu nije samo probuđena želja za oslobođenjem od turske vlasti, ustaničke vođe shvatile su i kolika je potreba za pismenim ljudima, te su u sred ratnih sukoba počele da se otvaraju i prve škole. Pored Beograda, gde je radila jedna osnovna škola sa tri razreda i jedna za pokrštene Turke, u Srbiji je ukupno bilo 40 škola. One nisu imale školske zgrade već su se časovi odvijali u privatnim kućama, a pronaći učitelje bilo je dosta teško. Rad ovih škola svodio se na čitanje i pisanje, osnovni račun i crkveno pojanje.  Prvi značajniji pokušaj da se snovne škole urede, bio je akt Popečiteljstva prosveštenija od 11. 9. 1811. godine koji je ujedno i prvi nastavni plan za osnovne škole, koje bi trebalo da traju tri godine. Pored toga,  razmišljalo se o otvaranju viših škola jer je narasla potreba za njima. Tako se, uz pomoć Dositeja Obradovića, 1808. otvara Velika škola, a dve godine kasnije i Bogoslovija. Prilike 1813. i propast Karađorđeve Srbije presekli su ovaj prosvetni uzlet i tek posle Drugog srpskog ustanka moglo se opet misliti i o školstvu. Ipak, tek od 1830. kada je Srbija Hatišerifom dobila pravo da otvara bolnice, štamparije i škole, knez je „drešio“ državnu kesu i dozvolio izdržavanje nekih škola. Iste godine, 1830. donet je i plan i program za osnovne škole, koje su se delile na najmlađu, srednju i stariju klasu.

Prvi Zakon o narodnoj školi donet je 1833. godine, a poznat je pod nazivom „Ustav narodni škola u Knjažestvu  Srbije" (Praviteljstvujuščim Knezom Milošem Teodor. Obrenovićem I odabran i potvrđen). Sačinio ga je, prema austrijskim zakonima, Dimitrije Tirol. Već od 1835. godine u svakom okrugu se po dve škole izdržavaju iz državne kase.  Prvi zvanični nastavni plan i program za osnovne škole načinjen je 1838. godine, a za njim i uputstvo za učitelje koji je i najvažniji dokument o školstvu za vreme prve vlade kneza Miloša. Tokom vladavine Ustavobranitelja, urađena je reforma školstva, a 1844. godine donet Opšti zakon školski,  čiji je tvorac Jovan Sterija Popović, koji je bio načelnik Popečiteljstva prosvete (ministar) od 1842. do 1848.

Tokom druge vladavine kneza Mihaila Obrenovića donet je 1863. godine nov zakon o osnovnim školama, kojim je trebalo da se obuhvati što veći broj dece za osnovno obrazovanje. Zbog novog zakona, osnivanje i građenje škola bilo je jednostavnije, ali ne i  kako pronaći nove učitelje. Radi novih reformi, doveden je iz inostranstva Đorđe Natošević koji je uveo mnoge novine u školskom sistemu. Ubrzo je, 1871. u Kragujevcu,  otvorena i prva učiteljska škola u Srbiji. Još jednu veliku promenu i napredak u razvoju školstva doneo je zakom o školama iz 1882. koji je doneo tadašnji ministar prosvete i crkvenih dela, Stojan Novaković. Tada je prvi put proglašeno obavezno školovanje dece u Srbiji.

 

Škola u Žarkovu (foto: By Snezavuk - sopstveno delo, CC BY-SA 3.0, https://commons.wikimedia.org)

Škola u Žarkovu

U tim prelomnim godinama za prosvetu u Srbiji, 1840. godine osnovana je u Žarkovu škola o kojoj je prvi podatak može pronaći u „Opisima“  1874. Prvi učitelj ove škole bio je izbeglica iz Srema, Stojan Čola, koji je tu ostao dve godine. On je služio u Žarkovu kao svinjar kod kmeta Miloša Životića, koji ga je jednom prilikom slučajno čuo kako naglas čita neke pronađene hartije. Kako je u Žarkovu bilo dovoljno dece spremne za školu, a nije bilo nikoga da ih uči, kmet Miloš je ideju o tome da Čola uči decu predložio ostalim viđenijim ljudima u selu. Vlasti u Beogradu su proverile znanje Stojana Čole i tako je dojučerašnji svinjar postao i prvi žarkovački učitelj.

Prva žarkovačka škola radila je u zgradi opštinske sudnice, koja se nalazila u dvorištu današnjeg objekta „Stara škola“ u Trgovačkoj ulici koji  je i danas tu i stavljen je pod zaštitu kao spomenik kulture. Posle Stojana Čole, na mesto učitelja došao je učitelj Đorđe Knežević, rodom iz Višnjice kod Beograda. Radio je najverovatnije samo jednu školsku godinu, a onda je na to mesto dođao učitelj Antonije Jezoranjski, poljski diplomata i revolucionar, koji je bio aktivni učesnik revolucije 1848. a kod beogradskog paše radio je kao vojni instruktor. Da bi se sklonio od ruskih agenata, došao je u Žarkovo i počeo da radi kao učitelj.

Pošto je stara opštinska pletara bila dotrajala, za školsku zgradu uzeta je kuća kmeta Jovana Vlajića u današnjoj Trgovačkoj ulici. Zgrada je podignuta 1851. a imala je jednu sobu za đake, za učitelja dve sobe, jednu kuhinju.

Učitelji su se smenjivali, dece je za školu bilo sve više, škola je rasla i razvijala se. Prvi svetski rat i okupacija Srbije to su prekinuli. Svi učitelji su napustili naselje, a mnogo stanovništva se sa porodicom sklonilo iz Žarkova. Krajem 1915. godine, austrougarski okupator je počeo je da organizuje i osnovne škole pod svojom upravom i žarkovačka škola postala je „Nova škola“. Ovu je školu pohađao mali broj dece, a nastavu su izvodili austrijski podoficiri.

U vreme posle Drugog svetskog rata, Osnovna škola „Ljuba Nenadović“ bila je u ovoj staroj kući do 1968. a onda je premeštena u novu zgradu. Tada je počelo propadanje prve škole u Žarkovu i njen pad u zaborav.

Zgrada Stare škole je redak primerak sačuvanih seoskih škola iz XIX veka. Jednostavne arhitekture i tipske gradnje, možda i nema neku veliku materijalnu vrednost, ali kulturno-istorijsku ima. Ipak, ova zgrada danas čeka rekonstrukciju, možda neko rešenje koje bi je pretvorilo u muzej ili spomenik koji bi mogao ne samo svojim oronulim izgledom  da kaže mnogo više o vremenu  kada su škole u Srbiji bile nasušna potreba ali retka pojava.

Suzana Spasić

 

Škola u Žarkovu (foto: By Dungodung - sopstveno delo, CC BY-SA 3.0, https://commons.wikimedia.org)


image5

(Tekst je nastao u okviru projekta "Mapiranje skrivene kulturne baštine Beograda - Vodič kroz skrivenu baštinu beogradskih opština", koji je sufinansiran iz budzeta Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda, Službe za informisanje.)


Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs