Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Događaji i priče iz muzeja

03. 08. 2017.

Magična vitalnost marginalnih

Međunarodna, 19. po redu likovna kolonija nedavno je završena. Izložba „Iz dva ugla-Dobrosav Milojević i Barbarien“ u Muzeju Karlovog mosta u Pragu probudila je veliku pažnju, u septembru je predviđeno otvaranje velike izložbe srpskih art brutista i outsidera u Parizu, a krajem godine u Beton Hali na Kalemegdanu biće otvorena izložba poklonjenih skulptura indijskog umetnika Nek Čanda, čiji Stenoviti vrt u Čandigaru godišnje poseti preko million ljudi. Ovo je samo deo ovogodišnjih aktivnosti specijalizovanog muzeja, jedinstvenog na Balkanu - Muzeja naivne i marginalne umetnosti iz Jagodine.

 

Izložba u Parizu pod nazivom „Turbulencije na Balkanu“, prvobitno je planirana da traje od 7. septembra 2017.

do 14. januara 2018. godine. Iako se dela tek pakuju za transport, produžena je do juna 2018. godine zbog velikog interesovanja publike. U Halle Saint Pierre, jednoj od najpoznatijih galerija koja izlaže dela ove vrste umetnosti biće izloženo sto pedeset reprezentativnijih dela dvadesetak srpskih umetnika sirove vizije, tzv. art brutista, marginalaca, outsidera, među kojima su Sava Sekulić, Vojislav Jakić, Predrag Milićević Barbarien, Ilija Bašičević Bosilj, Matija Staničić, Milan Stanisavljević, Ljubiša Jovanović Kene, Vojkan Morar, Joškin Šiljan, Igor Simonović, Dragan Milivojević, Ivana Negić Stanisavljević, Dragan Jovanović Gagac, Danijel Savović, Aleksandar Denić, Bojan Đorđević i dr. Tokom izložbe planiran je niz pratećih programa u našem Kulturnom centru u Parizu: portreti umetnika (Sekulić, Jakić, Barbarien, Staničić, Bosilj), tribine, kao i projekcija jedinstvenog filma iz 1973. godine Slobodana D. Pešića o Savi Sekuliću. U oktobru će se u Parizu održati i jedna od najvažnijh manifestacija vezanih za ovu vrstu umetnosti - Autsajder art festival, i to će biti prilika da se upoznaju kolekcionari iz celog sveta, umetnici, umetnički dileri i stručnjaci, jer po rečima Nine Krstić, direktorke i muzejskog savetnika u Muzeju naivne i marginalne umetnosti, u to vreme ekspanzije autsajderskog duha oni će posetiti i našu izložbu, jer je u programu festivala.

Muzej naivne i marginalne umetnosti jedan je od najaktivnijih državnih muzeja na planu međunarodne saradnje. Od svog osnivanja 1960.godine organizovao je više od sedam stotina izložbi na skoro svim kontinentima.

Istorijat MuzejaPre skoro sto godina  počinje ozbiljnije zanimanje za rad umetnika bez akademskog obrazovanja i tada je pokušano da se oni terminološki odrede. Naivna umetnost, Art brut, autsajder art, marginalna umetnost, row art, su samo neki od termina koji su korišćeni. Medju njima je bilo i umetnika iz redova psihijatrijskih pacijenata. Jedan od najpoznatijih, Muzej Guging u Beču nalazi se u okviru nekadašnje psihijatrijske klinike. Kod nas se veće interesovanje za ovu vrstu umetnosti javlja posle Drugog svetskog rata. Početkom šezdesetih godina, zahvaljujući između ostalih i zanimnju Ota Bihaljija Merina i Desanke Maksimović za ovu vrstu umetnosti, u Jagodini se 1960. godine otvara prva državna institucija zaštite ove vrste umetnosti - Galerija samoukih likovnih umetnika. Od 1985. menja naziv ove ustanove u Muzej naivne umetnosti, da bi 2007.godine prerastao u Muzej naivne i marginalne umetnosti. Za 57 godina postojanja muzej je organizovao blizu 700 izložbi na gotovo svim kontinentima, u svojoj kolekciji ima više od 3500 dela umetnika iz Srbije, bivših republika i još tridesetak zemalja. Organizator je međunarodnih bijenala i trijenala, međunarodnih kolonija umetnika i izdavač je monografija, kataloga, antologija….

Međunarodna saradnja naročito je intenzivirana počev od  2000. godine.

„Nakon rascepa države, mi smo i dalje na svojoj stalnoj postavci MNMU držali dela umetnika iz bivših republika čak i u vreme rata. Na to sam vrlo ponosna, prvo zato što posetioci ne samo da nisu negodovali već bili ponosni što ne pravimo nikakvu cenzuru. Naš osnivač i pokrovitelj svih projekata, Ministarstvo kulture i informisanja stalo je takođe iza ovog stava. Muzej je danas riznica koju krase dela umetnika iz više od trideset zemalja. Interesovanje za naše umetnike i njihova dela počinje sa osnivanjem MNMU, zatim sedamdesetih godina u vreme ekspanzije naivne umetnosti u svetu, pa i kod nas, da bi intenzivno,od početka novog milenijuma, naši umetnici tzv. sirove vizije: outsideri, marginalci, uopšte samouki vizionari i njihova dela postali traženi za učešće na velikim medjunarodnim izložbama, salonima, bijenalima, trijenalima, izložbenim projektima uopšte u velikim muzejima i galerijama širom sveta. Gotovo da nema zemlje, institucije u centrima razvoja ove vrste umetnosti, sa kojom nismo sarađivali ili iz koje nemamo dela umetnika našoj zbirci. Mreža kontakata konstanto se obogaćivala upravo razmenom izložbeno-izdavačkih projekata, naročito učešćem na velikim međunarodnim projektima, širom sveta a naročito na Trijenalu svetske naivne i umetnosti autsajdera INSITA u Bratislavi Tu smo širili mrežu, tu smo sticali dragoceno iskustvo i kontakte: ja kao stručnjak u svojstvu jednog od članova žirija ove ugledne svetske manifestacije, više od jedne decenije i umetnici, čiji je rad konačno priznat na dostojan način u svetskim razmerama: dobijali su nagrade (Milan Stanisavljević, Gran Pri na 6. svetskom trijenalu u Bratislavi za izložene skulpture 2000. godine); tražene su njihove izložbe, pozivani su da izlažu u najznačajnijim muzejima i galerijama“, kaže Nina Krstić.

Veliki doprinos izlasku van granica Srbije donelo je to što seprate tokovi savremene muzeologije ali što se istovremeno ne zatvaraju umetnici unutar nekakvog klišea, već im se daje puno sloboda izražavanja i predstavljanja onoga što stvaraju i na način, koji ponekad prevazilazi krute granice savremene muzeologije. Muzej naivne i marginalne umetnosti iz Jagodine među prvim, je

u Srbiji otvorio vebsajt muzeja ( 1998), prisutni su na svim društvenim mrežama, a u završnoj je fazi digitalizacije ne samo umetničkih dela već i celokupne arhive.

Takođe, veliki deo aktivnosti je posvećen izdavaštvu. Pored časopisa Muzeja koji izlazi dva puta godišnje: MNMArt , Zbornika objavljenih naučnih radova i aktivnosti uopšte, iza svake izložbe ostaju dvojezične i trojezične monografije, najčešće realizovane i u elektronskom izdanju, a antologije se štampaju na četiri jezika.

„ Reprezentativne monografije, sadržajnih naučnih i popularnih tekstova, prepoznatljivog dizajna otvarale  su vrata širom sveta pa i kod nas. I u najtežim vremenima, devedesetim godinama, smo dolazili iz male Srbije sa reprezentativnijim monografijama naših umetnika nego bogate intencije. Zahvalni smo naravno Ministarstvu kulture i informisanja, koje gotovo od osnivanja u potpunosti podržava sve naše najvažnije projekte. Mislim da smo tu vrstu poverenja stekli upravo profesionalnim radom koji pre svega znači intenzivnu izložbenu ali i izdavačku delatnost u zemlji i inostranstvu. Naše publikacije pokazuju da smo ozbiljan partner koji u svakom momentu može odgovoriti i najkompleksnijim izazovima, dodaje Nina Krstić.

 

 Nina Krstić, direktorka Muzeja naivne i marginalne umetnosti Jagodina (foto: MNMU Jagodina)

Deluje na prvi pogled da ova vrsta umetnosti, iako je šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka imala svoj veliki uspon, sada doživljava renesansu.

„Svedoci smo da su poslednjih decenija kultura i umetnost takoreći na „marginama“, buja kvaziumetnost, stvaraju se veštački junaci, u svim domenima. Sve više se dodvorava ukusu najnižeg sloja, koji se vaspitava na idealima rialiti šoua. Zakon tržišta i komercijalizacije, ulazi na žalost u sve pore i sve strukture društva. Ne radi se na tome da se ljudi obrazuju da sami izgrađuju kriterijume a da nivo njihove slobode izbora počiva na istoj toj slobodi da prihvati neke drugačije sadržaje, koje trenutno mediji ignorišu“, kaže Nina i dodaje da u takvom vremenu umetnici iz ove vrste umetnosti, tzv „ marginalci“ doživljavaju svoj puni sjaj.

„Kad god dominantna kultura intenzivira svoj teror, da se tako grubo izrazim, sve je više marginalaca, sve je više ljudi koji se izdvajaju, izoluju, povlače u sebe i svet svojih ideja. Ide nam na ruku taj pritisak komercijalizacije u dominantnoj kulturi pa je ova vrsta umetnosti sve manje na marginama, ona postaje sve više „in“ priča. Sve se više ceni sloboda duha izražena sirovom vizijom umetnika, to nešto što iskače iz dominantne kulture, što je drugačije. Taj savremeni duh neakademskih umetnika sve više dobija na intenzitetu i slobodno mogu da kažem da poslednjih decenija postaje neka vrstra pokreta. Znate koliko su masovni festivali ove vrste umetnika u svetu a naročito u Parizu i Njujorku – dakle marginalci sve više napuštaju margine.“

Skulpture Neka Čanda u Čandigaru, Indija (foto: MNMU Jagodina)

 

Duh Čandigara u Srbiji

Nek Čand, nadzornik na izgradnji puteva u Čandigaru, u vreme kada je porušeno više desetina sela za potrebe izgradnje savremenog grada, sakupljao je odbačeni materijal i pravio skulpture. Od toga je izrastao „Rock Garden“ na pet hektara sa preko 2000 skulptura, koji godišnje poseti preko milion ljudi. Zahvaljujući naporima Nine Krstić, kao i pomoći njenog dugogodišnjeg saradnika i kolege, Džona Meizelisa, urednika Raw Vision, jednog od najpoznatijih časopisa za ovu vrstu umetnosti, Fondacija Neka Čanda poklonila je Muzeju iz Jagodine 20 skulptura indijskog vajara Nek Čanda, koje bi trebalo da budu izložene ove godine u Beogradu, a zatim i širom Srbije.

 

Literatura: Nina Krstić, Umetnost autsajdera u Srbiji, MNMU, 2014 ; Nina Krstić, Umetnost u duhovnom egzilu, Muzej naivne i marginalne umetnosti, 2015.

Slađana Dimitrijević

 

Tekst je nastao u okviru projekta "S muzejima kroz izložbe - Upoznavanje muzejskog nasleđa Srbije". Projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs