Događaji i priče iz muzeja

Na izložbi će govoriti dr Drago Njegovan, direktor Muzeja Vojvodine i dr Saša Marković, istoričar, a izložbu će otvoriti Miroslav Štatkić, pokrajinski sekretar za kulturu javno informisanje i odmose s verskim zajednicama.

Izložba će trajati do 18. septembra 2017.

Toplički ustanak je jedini ustanak stanovništva na okupiranoj teritoriji u Prvom svetskom ratu. Trajao je od 21. februara do 25. marta 1917, na području Toplice, Jablanice i Puste reke. Neposredan povod za ustanak bila je prisilna mobilizacija srpskih mladića u bugarsku vojsku.

Još od ranije su postojali planovi da se u trenutku ofanzive na Solunskom frontu podigne ustanak u zaleđu fronta Centralnih sila. U tu svrhu je u rejon Toplice poslat delegat Vrhovne komande srpske vojske. Međutim, mobilizacija je dovela do izbijanja spontanog ustanka, kome su se komandanti lokalnih komitskih (četničkih) odreda stavili na čelo. Broj ustanika se procenjuje na 5-6.000. Formirana je slobodna teritorija na području između reke Rasine, Kopaonika, južne Morave i Đunisa, sa gradovima Prokupljem i Kuršumlijom.

Za gušenje ustanka bugarski i austro-ugarski okupatori angažovali su preko 30.000 vojnika. U ogorčenim borbama, koje su trajale do 25. marta, poginulo je oko 3.000 boraca komitskih odreda, a u represalijama je, prrema austro-ugarskim podacima, ubijeno oko 20.000 civila. Nakon toga je usledilo masovno logorisanje i internacija stanovništva tog kraja. Internirano je oko 180.000 ljudi. Nekoliko hiljada njih je u internaciji i logorima ubijeno ili umrlo.

Od izbijanja Topličkog ustanka do proboje Solunskog fronta situacija u Srbiji ni u jednom trenutku nije bila potpuno mirna. Delatnost komitskih odreda na području od Negotina do Pirota bila je sve intenzivnija.