Događaji i priče iz muzeja

24. 11. 2017.

„Surlaši, divovi iz naše geološke prošlosti“

U petak 24. novembra u 14 sati u galeriji Prirodnjačkog muzeja (Mali Kalemegdan 5) biće otvorena izložba „Surlaši, divovi iz naše geološke prošlosti“

 

Na otvaranju izložbe će govoriti dr Milan Paunović, direktor Prirodnjačkog muzeja, a izložbu će otvoriti dr Milan Sudar, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu i dopisni član SANU.

Autori izložbe su Sanja Alaburić, viši kustos paleontolog, dr Zoran Marković, muzejski savetnik i Miloš Milivojević, viši geološki preparator. Scenografija za izložbu je radila Biljana Sovilj, ilustracije Dejan Vukadinović,  model mamuta Vika akademska vajarka dr Julijana Protić.

 

Šta su surlaši?

Kada se kaža surlaš, prva pomisao je da je u pitanju današnji afrički ili azijski slon, eventualno mamut. Međutim, oni su samo potomci jedne grupe sisara čiji su fosilni ostaci deo procesa koji je trajao milionima godina. Od relativno malih životinja evolucijom su postali najkrupniji kopneni sisari. Sve do pronalaska kompletnih skeleta, predstava o ovim životinjama bila je nejasna, a ponekad i groteskna. Njihove lobanje i krupne kosti ljudi su doživljavali kao delove kiklopa ili drugih mitskih bića. Zahvaljujući brojnim fosilnim ostacima u prirodnjačkim zbirkama širom sveta, danas znamo dovoljno da uspešno rekonstruišemo njihov izgled.

Nastanak surlaša

Tokom paleogena (pre 65-23 miliona godina) Arabijsko poluostrvo i Afrika bili su spojeni u jedan kontinent sa tropskom klimom, izolovan od ostatka sveta okeanom Tetisom, na kome su nastali prvi surlaši. Prvobitne primitivne forme surlaša bile su životinje veličine svinje sa kratkom surlom i blago uvećanim sekutićima. Kasniji oblici pokazuju tipične osobine savremenih slonova, kraće i kompaktnije telo, kraću i višu lobanju i uvećane druge gornje sekutiće – kljove. Početkom miocena (pre oko 23 miliona godina) promene u građi Zemlje i pomeranje kontinenata dovode do hladnije klime, ali i do migracije surlaša iz Afrike u Aziju i Evropu. Tada su to bile veoma krupne životinje sa karakteristikama sličnim današnjim slonovima. Vremenom je došlo do uvećanja njihovog tela, skraćivanja vilica i smanjenja broja zuba. Brojne neobične vrste surlaša  razvrstane su u više familija. Četiri od njih su imale 14 predstavnika tokom geološke istorije naših prostora.

Osobine surlaša

Osnovna osobina koja karakteriše red surlaša je surla po kojoj su i dobili ime. Surla je formirana od gornje usne i nosa, a koristi se za disanje, hvatanje predmeta i usisavanje vode. Produžeci slični prstima na kraju surle su veoma pokretni i osetljivi. Druga karakteristika surlaša su kljove. To su produženi sekutići koji tokom evolucije pokazuju veliku varijabilnost u dužini i anatomiji.

Izložba

Na izložbi će biti prikazani originalni delovi skeleta surlaša iz zbirki Prirodnjačkog muzeja (zubi, donje i gornje vilice) čiji su fosilni ostaci otkriveni na teritoriji Srbije i Makedonije.Postavka je grafički obogaćena krupnim ilustracijama surlaša. Takođe, dva najpoznatija mamuta pronađena na teritoriji Srbije – Kika i Vika, biće predstavljeni replikama lobanje i delova skeleta.

Kika

Fosilni ostaci mamuta pronađenog u Kikindi 1996. godine, u glinokopu Kompanije “Toza Marković” na dubini od 21 metar, pripadaju prelaznoj vrsti između stepskog slona i runastog mamuta. Pronađen skelet je gotovo kompletan, a po obliku karlice smatra se da je u pitanju ženka. Starost individue je procenjena na 64 godine, a starost skeleta na oko pola miliona godina. Skelet je pronađen na mestu uginuća – in situ. Originalni skelet Kike izložen je u Narodnom muzeju Kikinda u Kikindi.

Vika

Maja 2009. godine eksploatacijom uglja u površinskom kopu rudnika uglja Termo-elektrane „Drmno“, na otvorenim geološkim profilima (dubine 27 metara) nađeni su ostaci skoro celokupnog skeleta ovog mamuta. Veoma složen proces konzervacije in situ, uradili su stručnjaci Prirodnjačkog muzeja iz Beograda. Kasnije je skelet prebačen u pokriveni objekat arheološkog nalazišta Viminacijum, gde je danas izložen za publiku. Utvrđeno je da je ovaj gorostas dužine preko 6 metara doživeo duboku starost od oko 60 godina. Analize starosti geoloških slojeva u kojima je fosil pronađen ukazuju da je ovo predstavnik jedne od prvih formi mamuta u ovom delu Evrope.

Stotine nalaza zuba i ostalih delova skeleta mamuta i drugih surlaša na teritoriji Srbije i okolnih zemalja, dokaz su da su ove životinje u velikom broju naseljavale to područje. Svakodnevno se vrše detaljna paleontološka istraživanja na terenu i u laboratorijama. Osim velike naučne i muzeološke važnosti, svaki od nalaza predstavlja i zanimljivost za široki auditorijum. Izložba će biti otvorena do maja 2018. godine.

 

Radno vreme Galerije svakog dana 10-18 čas (zimsko vreme), ponedeljkom zatvoreno, četvrtkom ulaz slobodan u periodu 10- 12 sati. Dostupno za osobe sa invaliditetom. Ulaznice: porodična ulaznica 200 dinara, odrasli 100 dinara, grupe 80 din. (za najavljene grupne posete obezbeđeno stručno vođenje kroz izložbu), penzioneri 50 din.  Besplatno za decu do 7 godina, lica sa invaliditetom i njihove pratioce, kao i studente (uz indeks). Najava grupnih poseta na telefon/ faks: + 381 11 3284 317 ili e-mailom: galerija@nhmbeo.rs 

---