Događaji i priče iz muzeja

21. 01. 2019. Ponedeljak, 21. januar 2019. godine u 17 časova (Muzej u Smederevu)

Svečano otvaranje izložbe „I ovo je Srbija“ u Muzeju u Smederevu

Izložba jedinstvenih fotografija opustelih sela Srbije autora Zorana Cvetkovića biće otvorena u ponedeljak, 21. januara 2019. godine u 17 časova (Muzej u Smederevu) i trajaće do 4. februara. Ulaz je slobodan.

„Problemima srpskog sela već šest godina bavi se Akademijski odbor za selo SANU, organizujući naučno-stručne skupove i okrugle stolove, razmatrajući najveće probleme i dajući predloge i rešenja.

Zahvaljujući ljubavi prema selima i lepotama seoskih sredina, a i sa namerom da sačuva uspomene na napuštene kuće i imanja, mr Zoran Cvetković, krećući se po vrletima Srbije, svojim foto-aparatom snimio je više od 15.000 fotografija, posvećenih propadanju naših sela.

Zajednički smo odabrali iz ove prebogate kolekcije određen broj fotografija i pripremili izložbu pod nazivom I ovo je Srbija“.

 

Akademik Dragan Škorić

Želja nam je da upoznamo širu javnost o propadanju seljana, sela, materijalnih dobara i naše prelepe Srbije. Zbog toga ova izložba nastavlja da putuje po Srbiji. Naredna stanica je Smederevo, tačnije smederevski Muzej.

 

 

Reč autora

„Na putovanja po srpskim selima pošao sam 2011. godine, bez koncizno napisane misije i vizije, koje su postale obavezni delovi svih mogućih projekata i koje, najčešće, ničemu ne služe, niti bilo šta značajno govore. Međutim, imao sam motiv. S vremena na vreme čitao sam delove putopisa Evlije Čelebije (1611–1682) i Feliksa Kanica (1829–1904). Pročitao sam biografije Jovana Cvijića (1865–1927) i Josifa Pančića (1814–1888).

Bio sam u prilici da listam arhivska dokumenta o Simi Trojanoviću (1862–1935) i njegovim putovanjima po Srbiji, u vreme dok je prikupljao prve muzejske predmete za današnji Etnografski muzej u Beogradu. To je bilo sasvim dovoljno da poželim da i sâm posetim delove Srbije, u kojima nikada nisam bio.

Plan je jednostavan: Posetiću sva naseljena mesta u Srbiji. Po zvaničnim podacima, u Srbiji ima oko 4.700 naseljenih mesta, pa je plan, sasvim sigurno, neostvariv. Svestan te činjenice, cilj mi je da prvo posetim sela i naselja udaljena od glavnih puteva, u kojima, najčešće, živi mali broj pretežno starijih stanovnika. Za proteklih pet-šest godina posetio sam oko 350 naselja, snimio sam više od 15.000 fotografija i zabeležio priče o selu i ljudima, koje sam u njima sreo.

Pojedine priče imale su početak, a do kraja i raspleta dolazio sam kasnije: istog dana, ili par godina kasnije. U avgustu 2011, putujući makadamskim putevima od Prače prema Bilu (opština Dimitrovgrad), zastali smo na Borovskom polju. Snimio sam nekoliko fotografija. Nisu bile posebno privlačne, niti sam prepoznao njihov značaj: polje sa suvom travom, a u daljini nekoliko napuštenih obora i štala. Malo kasnije, u mahali Borovski Anovi, u svojoj kući na samoj granici sa Bugarskom, ugostio nas je Nikola Dimitrov, član nekadašnje seoske bande (orkestra). Uz posluženje, priča o Borovskom polju stigla je do kraja, a snimljene fotografije dobile su na značaju. Pedesete godine prošlog veka bile su pravo vreme (situacija nakon Rezolucije Informbiroa), a Borovsko polje pravo mesto (blizina bugarske granice) za održavanje političkih mitinga.

Mitinzima je prisustvovalo i po 1.500 stanovnika okolnih sela. Dešavalo se, međutim, da na miting dođu i pomenute seoske bande. Zasviraju, okupljeni narod se već na prve zvuke bubnja uhvati u nekoliko kôla, pa se miting završi bez poslednjih govora. Ovih dana Borovsko polje i okolna sela su napuštena. Putem pored granice, od Slivnice prema Dimitrovgradu nema vozila. Nekadašnje karaule su prazne, a objekti su zarasli u korov i šiblje.

Nakon izvesnog vremena, kada sam posetio dovoljno veliki broj srpskih sela, shvatio sam da se pojedinačne priče prepliću, nadovezuju i postaju jedna. Zatim, više njih združi se u omnibus priču o Srbiji. Deo putopisnih reportaža objavio sam na internet portalu www.srbijaplus.net. Ovom prilikom predstavio sam, uz kratke legende, mali deo originalnih fotografija, koje sam snimio na dosadašnjim putovanjima. Cilj mi je da približim udaljena, manje poznata i zaboravljena sela u Srbiji. U njima sam sreo dobre i srdačne ljude, koji su sa mnom podelili klupu u hladu svoje male seoske bašte, na čemu im se ponovo zahvaljujem“.

 

 

O autoru

Zoran Cvetković diplomirao je i magistrirao na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, na smeru Upravljanje elektroenergetskim sistemima. Nakon godina provedenih u Elektroprivredi Srbije i Jugoslovenskoj elektroprivredi, profesionalno se bavi informacionim tehnologijama. Pretežna oblast rada su informacioni sistemi ustanova za zaštitu kulturnih dobara. Prateći trendove i nove mogućnosti interneta, poslednjih godina bavi se primenama semantičkog veba u oblasti digitalizacije i prezentacije kulturnog nasleđa Srbije, a deo postignutih rezultata objavljen je u stručnim radovima.

Putovanja u udaljena i zaboravljena sela Srbije započeo je 2011. godine, sa ciljem da prikupi i sačuva, što je moguće više, autentičnih fotografija i priča o krajevima u koje se retko odlazi i naseljima, koja nestaju. Deo putopisnih reportaža objavljuje u Magazinu za nacionalnu geografiju, kulturu i tradiciju – Srbija plus, koji je dostupan na veb adresi www.srbijaplus.net

Zoran Cvetković je član Nezavisnog udruženja novinara Srbije i međunarodnog udruženja International Federation of Journalists.

 

---

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

---