Prolom voda
Prolom voda
Naslovna  |  PC info  |  Događaji i priče iz muzeja  |  Zbirka kao nezvanična istorija savremene umetnosti
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Događaji i priče iz muzeja

16. 10. 2020.

Zbirka kao nezvanična istorija savremene umetnosti

„Kolekcija Trajković“ je privatna umetnička „riznica“ likovnih dela druge polovine 20. i početka 21. veka sa više od stotinu zastupljenih autora.



Foto: Lična arhiva

"Imali smo ideju da osnujemo muzej gde bi kolekcija stalno bila predstavljena ali nismo uspeli. Nama se dopao prostor starog beogradskog kupatila u Dušanovoj ulici koji je po veličini, ali i ostalim karakteristikama idealan za našu zbirku ali razgovori sa čelnicima u gradu i republici nisu dali rezultata".

Sve je krenulo spontano -  uđete u galeriju, kupite neki rad, postavite ga na zid, a slika vam oplemeni prostor. A kada shvatite da na vašim zidovima više nema prostora na koje biste stavili dela koje ste kupili, počinjete da razmišljate o stvaranju kolekcije. Upravo ovako, pre više od tri decenije, krenula je priča Slavice i Daniela Trajkovića koji imaju impozantnu zbirku umetničkih radova, koja danas broji preko tri hiljade likovnih dela. Njihova kolekcija prevazilazi konvencionalno poimanje i značenje privatne zbirke i po mnogo čemu predstavlja izuzetak u našoj sredini. Zato je i stekla izuzetan ugled u javnosti, ali i u stručnim okvirima kako kod nas, tako i u svetu.

„Kolekcija Trajković“ je privatna umetnička „riznica“ likovnih dela druge polovine 20. i početka 21. veka sa preko stotinu zastupljenih autora. Tu su slike, skulpture, radovi na papiru kao i dela rađena u drugim medijima: fotografija, video zapis, zvučni zapis. Osim tradicionalnih umetničkih praksi: slikarstva, skulptura, crteža, grafika, u kolekciji ovog bračnog para zastupljeni su i radovi radikalnih umetničkih praksi druge polovine 20 veka, a pre svega „nove umetnosti“ sedamdesetih. Neki od umetnika u kolekciji su Dušan Otašević, Bora  Iljovski, Radomir Reljić, Dragoš Kalajić, Peđa Nešković, Miodrag B. Protić Olga Jevrić, Mrđan Bajić, Kosta Bogdanović,  Živko Grozdanić, Neša Paripović, Katalin Ladik, Radomir Damjanović Damnjan, Branko Filipović Filo, Miodrag Protić, Mileta Prodanović...

Foto: Lična arhiva

- Tu je i pitanje afiniteta, izbora, sa kim se družite, šta gledate, šta vam se dopada. Tako se desilo da su neki autori u kolekciji zastupljeni sa više dela, a neki sa manje, nešto vremenom pomislite da vam ne treba za kolekciju, pa nešto i „ode“... a nešto drugo dođe. Živite sa tim, radite na kolekciji, upoznajete njihove autore, a nekad kupite i više nego što treba za kolekciju, priča Daniel Trajković saobraćajni inženjer, dok Slavica Trajković, arhitekta, primećuje: „ Mislimo da smo napravili dobar izbor autora i njihovih radova koja smo uspeli da sačuvamo kroz dugi niz godina i da napravimo zbirku koja će i u budućnosti predstavljati srpsku umetnost druge polovine 20. veka. Sami smo birali radove uglavnom živih umetnika i što je značajno nabavljali smo ih u vreme kada su ti radovi nastajali, a onda se pokazalo da je naš izbor bio dobar. Takođe je jedna od karakteristika naše kolekcije i to što je javna i dostupna i da se često predstavlja kroz samostalne ili zajedničke izložbe, u knjigama ili na drugi način“.

Zbirka se iz godine u godinu uvećavala, saznajemo od Trajkovića dok sedimo u njihovom stanu koji je svakako „tesna koža“ za njihovu zbirku, tako da se sada veći deo kolekcije nalazi u depoima. I dok nam otkrivaju da su u ovom poslu „svoj na svome“ oko nam se zaustavlja na slici „Lična svita“ Bore Iljovskog iz 1981. , vanvremenskom delu koje je izlagano na 41. Bijenalu u Veneciji 1982. godine i koja ime posebno mesto u njihovoj kolekciji. Kolekcija Trajković svakako nije kamerna zbirka jer obuhvata brojna dela iz perioda šezdesetih godina 20. veka u kojoj se nalaze najznačajniji predstavnici nove figuracije „beogradskog kruga“, ali i „nove umetnosti“ u Srbiji sedamdesetih, „nove slike“ osamdesetih, kao i „nove beogradske skulpture“ i dela nastala u vreme 90-setih godina, koju kritičari nazivaju „umetnost u zatvorenom društvu“.
Trajkovići uz to poseduju dokumentaciju vezanu za pomenute periode i stvaraoce, kao i obimnu literaturu, knjige, kataloge, časopise, plakate sa izložbi...

 

slika „Lična svita“ Bore Iljovskog iz 1981.

Foto: Lična arhiva


 - Ranije smo imali ideju da osnujemo muzej gde bi kolekcija stalno bila predstavljena, ali nismo uspeli, to ne ide tako lako kod nas. Nama se dopao prostor starog beogradskog kupatila u Dušanovoj ulici koji je po veličini, ali i ostalim karakteristikama idealan za našu zbirku ali razgovori sa čelnicima u gradu i republici nisu dali rezultata, priča Daniel Trajković.

Dela iz njihove zbirke bila su izlagana u više navrata, a prvi put kolekcija je detaljnije predstavljena javnosti na izložbi “Kolekcija Trajković u Umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić”, u maju 2010. kada je izašla iz štampe i monografija “Kolekcija Trajković”. Naredne godine predstavila se  izložbom “Kolekcija Trajković: Konceptualna umetnost u regionu” u UK Parobrod. U aprilu 2012. „Kolekcija Trajković“ je do sada najobimnije predstavljena beogradskoj publici izložbom u Muzeju istorije Jugoslavije - Muzej 25. maj, pod nazivom “Kolekcija Trajković: lična svita”, gde je na 1.600 m2 izložbenog prostora predstavljen izbor tema i umetnika druge polovine 20.  veka.

 

Foto: Lična arhiva

U decembru 2012. godine, seća se Slavica Trajković,  u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda otvorena je izložba "Kolekcija Trajković: Alter imago" gde su povodom dvadeset pet godina od osnivanja bile predstavljene slike velikog formata članova ove grupe: Nade Alavanje,Tahira Lušića, Vladimira Nikolića i Milete Prodanovića. U organizaciji i produkciji Fondacije "Kolekcija Trajković" organizovana je i više izložbi akademika Dušana Otaševića. "Kuhinjska i druga posla“ u Galerija kuće legata, u Beogradu, od novembra 2013. do januara 2014. godine. Izložba Dušan Otašević: „Kuhinjska i druga posla“ u Galeriji Kuće legata bila je još jedna postavka u ovom nizu, kojom su na osoben način prikazana dela iz zbirke, kao i specifičan pristup i delovanje Slavice i Daniela Trajkovića na likovnoj sceni Srbije.

Foto: Lična arhiva

Dela Dušana Otaševića iz „Kolekcije Trajković“ predstavljena su i u Ludvig muzeju u Budimpešti, a izlagana su i u Engleskoj u muzeju u Notingemu. U saradnji sa SANU Fondacija Kolekcija Trajković priredila je izložbu akademika Dušana Otaševića „Ilija Dimić – izložba slika i konstrukcija“, 2015. i 2016. godine. Istu postavku te godine banjalučka publika imala je priliku da pogleda i u  Muzeju savremene umetnosti Republike Srpske.          


Foto: Lična arhiva

Trajkovići su posebno ponosni što je njihova kolekcija dva puta za redom predstavljena u Svetskom umetničkom vodiču nezavisnih kolekcionara iz Nemačke čiji je sponzor BMW, u kome su predstavljene sve značajne svetske kolekcije, a njihova zbirka je odabrana kao jedina u regionu. Nastavljaju i danas neumorno da tragaju za novim autorima i radovima kao i na početku stvaranja zbirke. Vole da putuju, obilaze svetske muzeje. Nadaju se da će i njihova sledeća generacija nastaviti istim putem. A evo i njihovog blagonaklonog saveta onima koji bi želeli da se upuste u avanturu pravljenja kolekcije:


- Nemojte nikada kupovati skupa, ali nemojte kupovati ni jeftina umetnička dela. U oba slučaja prevelik je rizik koji vam na početku formiranja kolekcije ne treba. Nemojte kupovati dela mladih umetnika, onih za koje mislite ili za koje vam je neko rekao da će jednog dana biti priznati i na ceni, to sigurno nećete pogoditi. Put im je dug, nesiguran i samo retkima polazi za rukom da opstanu i jednog dana budu slavni, a njihova dela vredna. Koliko god novca imali, nemojte kupovati dela poznatih umetnika prve polovine 20. veka ili starija, jer su svi dobri radovi odavno u muzejima. Kupićete trećerazredna dela, u stvari samo potpise na delima kojih se oslobađaju stariji kolekcionari koji su valjda uvideli svoju grešku. Nemojte potpasti pod uticaj uspešnih kolekcionara, nikad vam neće otkriti tajne formiranja dobre kolekcije. A pogotovo nemojte slušati umetnike, kustose, istoričare umetnosti, galeriste. Ali se potrudite da ih sve upoznate i da sa svima razgovarate pa onda sami donosite odluke. Svakodnevno posećujte izložbe i muzeje i gledajte, gledajte, gledajte. Knjige i filmovi o tim muzejima ne mogu biti zamena za to, fizički doživljaj originala je nezamenjiv".

Borka Golubović

Fondacija „Kolekcija Trajković“

Fondacija „Kolekcija Trajković“ osnovana je u jesen 2010. radi očuvanja likovnog stvaralaštva i širenja kulture i likovne umetnosti 20. veka u Srbiji. Prevashodni cilj fondacije je briga za i očuvanje fundusa Kolekcije Trajković i njeno predstavljanje kroz izložbe, tribine i izdavačku delatnost. Fondacija se takođe bavi promocijom savremenih diskursa teorije i istorije umetnosti kao i monografskih pristupa proučavanju umetničkog stvaralaštva, prikupljanjem i konzervacijom arhivske građe, dokumentarnog materijala, kataloga, časopisa, knjiga, filmskog materijala, fotografija i video zapisa.

Svoje ciljeve fondacija ostvaruje kroz organizaciju samostalnih, tematskih i retrospektivnih izložbi i izdavačku delatnost. Fondacija ima i zapaženu izdavačku delatnost koja pored toga što prati i objavljuje knjige i kataloge vezane za organizovanje izložbi kolekcije ima i dosta samostalnih izdanja, napomenimo samo veliku monografiju „Otašević“ i „Damjan – retrospektiva“  grupe autora i poslednji poduhvat koji je upravo realizovan „Srpska umetnost 1950 – 2000 – Teme srpske umetnosti“ dr Ješe Denegrija.

 


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs