Prolom voda
Prolom voda
Naslovna  |  PC info  |  Događaji i priče iz muzeja  |  Priča o bankaru, pesniku i kolekcionaru-kustosu
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Događaji i priče iz muzeja

29. 10. 2020.

Priča o bankaru, pesniku i kolekcionaru-kustosu

Veliki slikar Nedeljko Gvozdenović je, pre nego što bi nekome prodao sliku, voleo da dodje u kuću kupca da vidi koje slike ima. Kada je video kakav likovni ukus ima Mihailo R. Mirić, nije imao nikakve dileme da njegove slike treba da se nađu u Mirićevoj kolekciji

 

Od „Srpskih junaka u boju“, slike Stojana Aralice iz ranog perioda, do „Cveća na crvenoj podlozi“ i „Maslina“ iz 60-ih godina prošlog veka, u galeriji RTS ste mogli da vidite jedan od najboljih preseka stvaralaštva velikana srpskog slikarstva Aralice. Na izložbi su i prikazana dela naših poznatih akademika Nedeljka Gvozdenovića, Marka Čelebonovića, Milana Konjovića, ali i slike manje poznatih slikarki Radmile Lalić Đorđević i Leposave Bele Pavlović. Sva ova dela je uspeo da spoji jedan čovek -Mihailo E. Mirić, koji je manje poznat široj javnosti, ali ga poznavaoci likovnog stvaralaštva opisuju kao kolekcionara koji je sa velikom ljubavlju i istančanim ukusom stvarao svoju zbirku.  

 

Foto: A.V

Zapažene privatne kolekcije umetničkih dela nastaju sedamdesetih godina prošlog veka, kada se otvaraju i prve privatne galerije. Značajan deo umetničkih dela i danas je u posedu privatnih kolekcionara, a mnoge izložbe nezamislive su bez pozajmica iz njihovih kolekcija. Među privatnim kolekcionarima ima i onih „nepoznatih“, kao što je Mihailo R. Mirić, koji je sakupio značajnu kolekciju slika, čiji su autori uglavnom akademici. Veći deo njegove kolekcije mogao se videti na izložbi „Kolekcionar kao kustos“ u Galeriji RTS-a.

Foto: A.V

Mihailo R. Mirić radio je kao bankar, a potom i rukovodilac u turističkoj agenciji „Putnik“ ali je sve vreme bio veliki ljubitelj umetnosti. Autor je dve knjige poezije „Čovek iz senke“ i „Povratnik“, a bio je i direktor u izdavačkoj kući Istočnik. Za života, Mirić je uspeo da sakupi značajnu kolekciju slika, među kojima su dela Stojana Aralice, Nedeljka Gvozdenovića, Jovana Bjelića, Marka Čelebonovića… Posle smrti Mihaila R. Mirića, 2008. godine, kolekciju je nasledila i sačuvala porodica.

Stojan Aralica, autoportret, Foto: A.V

Istoričar umetnosti i autor izložbe Nikola Kusovac kaže da je bio iznenađen kada je video sa kakvom ljubavlju je Mirić sakupljao zbirku, ali i oduševljen što se u njoj nalazi 15 slika iz svih perioda rada Stojana Aralice, Mirićevog zemljaka iz Like.

„Petnaestak njegovih znalački odabranih slika što ih je Mirić uneo u svoj dom i život istovremeno svedoče o njegovom duboko iskrenom zavičajnom sentimentu ali i do tančina izbrušenom likovnom ukusu. Poput istinskog kustosa, duboko upućenog znalca u svoj posao on je uspeo da u svoju zbirku  unese dela koja na ubedljiv način pokazuju dugu razvojnu stvaralačku putanju Stojana Aralice, od ranih radova nastalih u prvim godinama po završenom školovanju u Pragu, tačnije od značajnog dela Srpski vojnici u boju iz 1919. godine do niza slika nastalih tokom pedesetih i šezdesetih godina, u vreme njegove pune stvaralačke zrelosti“ piše u katalogu izložbe Nikola Kusovac.

Nikola Graovac, Mrtva priroda, Foto: A.V

Ne samo da se na osnovu ove kolekcije mogu pratiti bitnije faze u slikarstvu Stojana Aralice, već šta je za njega značilo i kojim je rezultatima urodilo njegovo putovanje po Španiji i severu Afrike, sa prijateljem i slikarom Zlatkom Šulentićem, decenijski boravak i rad u Parizu i učenje u ateljeu slikara i pedagoga Andre Lota.

Osim slika Stojana Aralice, u Mirićevoj zbirci se nalazi i šest slika Nedeljka Gvozdenovića. 

„Pre nego što vam preda sliku, Gvozdenović ide da vidi šta imate u kući i da li je dostojno njega. Očigledno je smatrao da će njegove slike „biti u dobrom društvu“ o čemu svedoči šest dobro probranih slika“, navodi Kusovac. U Mirićevoj kolekciji su i dela drugih akademika: Jovana Bjelića, Ivana Radovića, Petra Dobrovića, Marka Čelebonovića, Milana Konjovića, Babete Bete Vukanović, Zore Petrović, Borivoja Bore Stevanovića i Mila Milunovića, kao i skulptura „Ležeći ženski akt“ Riste Stijovića, za koju mu je kao model poslužila glumice Nevenke Urbanov.

Mirić nije sakupljao samo dela članova SANU, a po Kusovčevim rečima prava je šteta što se pored tako visoko postavljenih kolekcionarskih kriterijuma, nije više i slobodnije bavio sakupljanjem dela ostalih umetnika, jer je za to „očigledno bio spreman“. U kolekciji su i po jedna slika dve velike slikarke o kojima se malo zna - Radmile Lalić Đorđević „Žene u polju“, i doživotne predsednice Srpskog umetničkog društva Lada Leposave Bele Pavlović, slika „Primorski gradić“. U kolekciji je samo jedna slika još jednog Ličanina, Nikole Graovca, što Kusovac sa žaljenjem komentariše „Gvozdenović nije podnosio Graovca“.

Mira Sandić, Sedeći akt devojčice, Foto: A.V

U Srbiji ima i boljih privatnih kolekcija i većih kolekcionara, ali Nikola Kusovac kaže da se odlučio da organizuje ovu izložbu i zato što su posle Mirićeve smrti, naslednici odlučili da sačuvaju kolekciju, što je redak slučaj. „Mirić me kupio svojom ljubavlju, što je sam pisao poeziju i što je lokalpatriotski bio obojen. Nije slučajno što ga je Aralica koji je bio najpopularniji Ličanin među Srbima privukao. Aralica je bio lampa oko koje se kao leptirica mogao okretati.“

Beta Vukanović, Jabuke, Foto: A.V

 



 


Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs