Foto: Rajko Karišić

Odluku o Nagradi, koju Zadužbinsko društvo „Prvi srpski ustanak“ iz Orašca dodeljuje trideset prvi put, doneo je žiri u sastavu: akademik Matija Bećković (predsednik); članovi: akademik Milosav Tešić, Dragan Lakićević, dr Dragan Hamović i dr Ivan Zlatković. Povodom Nagrade objavljena je pesnička knjiga Blagoja Bakovića I naši dani (Orašac, 2026, 173 str.). Pogovor knjizi napisao je Vladimir Dimitrijević.

Književna akademija posvećena ovogodišnjem laureatu biće održana, u petak, 13. februara 2026. godine, u 19 časova, u Narodnoj biblioteci „Sveti Sava“ u Aranđelovcu. Učestvovaće Blagoje Baković, a o njemu i njegovoj novoj knjizi govoriće Vladimir Dimitrijević.

Umesto tradicionalnog uručivanja nagrade na mestu znamenitog Orašačkog zbora, u Marićevića jaruzi, na Sretenje, 15. (2) februara, Nagrada „Odzivi Filipu Višnjiću“ za 2026. godinu biće svečano uručena laureatu tokom Književne akademije u Narodnoj bibloteci „Sveti Sava“ u Aranđelovcu, 13. februara 2026. godine, u 19 časova.

Blagoje Baković je rođen 4. aprila 1957. u Bojištima, kod Bijelog Polja, u Crnoj Gori. Od 1979. objavio je preko preko šezdeset knjiga poezije, a pesme su mu zastupljene u preko pedeset antologija na srpskom i stranim jezicima. Osim poezije piše i esejistiku. Dobitnik je mnogih prestižnih domaćih i međunarodnih književnih priznanja i nagrada. O njegovom delu organizovana su dva naučna skupa povodom kojih su objavljeni zbornici naučnih radova. Pesme su mu prevođene na više od trideset jezika. Živi u Vrbasu i u svom zavičaju, Crnoj Gori.

Dosadašnji dobitnici Nagarade su: Tanasije Mladenović, Matija Bećković, Stevan Raičković, Miodrag Pavlović, Slobodan Pavićević, Ljubomir Simović, Milovan Danojlić, Slobodan Rakitić, Rajko Petrov Nogo, Dragan Kolundžija, Đorđe Nikolić, Dragomir Brajković, Dobrica Erić, Petar Pajić, Milosav Tešić, Đorđo Sladoje, Dragan Lakićević, Vladimir Jagličić, Ranko Jovović, Milena Marković, Đorđe Nešić, Krstivoje Ilić, Miroslav Maksimović, Dragan Hamović, Manojle Gavrilović, Zlata Kocić, Ivan Negrišorac, Ljubivoje Ršumović, Gojko Đogo i Veroljub Vukašinović.

Tehnički i ekološki rizici

Osnovu projekta čini eksploatacija jadarita – litijumsko-borne rude, čija prerada zahteva ogromne količine jakih hemikalija, uključujući sumpornu i hlorovodoničnu kiselinu, dizel i druge reagense. Planirani procesi prečišćavanja voda su složeni i teško ostvarivi u praksi. Posebno zabrinjava istovremena proizvodnja litijuma i bora u obimu koji do sada nije zabeležen ni u Evropi ni u svetu. Planirana godišnja proizvodnja od 58.000 tona litijum-karbonata i 286.000 tona borne kiseline bila bi bez presedana, uz tehnologiju koja do sada nije primenjivana u ovom obimu. Poseban rizik predstavljaju više od 70 miliona tona jalovine, kao i toksičnost litijuma i bora, zbog čega je kontaminacija prostora realna opasnost. Rudnik i prateća infrastruktura zahvatili bi stotine hektara plodnog, vodom bogatog i naseljenog područja, u kojem živi oko 20.000 ljudi, dok bi zagađenje vazduha, zemljišta i voda moglo da se proširi i van same lokacije. Brojni i realni rizici i prenos zagađenja mogli bi dovesti do devastacije najvećeg i najznačajnijeg izvorišta voda za piće u Srbiji na susednom području Mačve. 

Ekološki, biodiverzitetski i zdravstveni rizici

Poglavlje „Jadarit i živi svet” ukazuje da litijum i bor predstavljaju ozbiljnu pretnju prirodi, jer se njihovo uklanjanje iz životne sredine smatra praktično neizvodljivim. Na području Jadra zabeleženo je oko 500 biljnih vrsta i podvrsta, uključujući i vrste nove za floru Srbije, kao i brojne vrste insekata, vodenih organizama, riba i sisara, među kojima su i zaštićene i strogo zaštićene vrste prema međunarodnim konvencijama. Litijum i bor se lako usvajaju iz zemljišta, čime ugrožavaju poljoprivredne kulture, žitarice, povrće i voće, izazivajući smanjenje prinosa ili potpuno uništavanje useva. Njihova akumulacija u biljkama dovodi do ulaska toksičnih elemenata u lanac ishrane, sa posledicama po životinjski svet i zdravlje ljudi. Štetni efekti litijuma i bora na zdravlje poznati su decenijama, a Evropska agencija za hemikalije je 2021. godine klasifikovala određena jedinjenja litijuma kao reproduktivno toksična, dok su jedinjenja bora još 2008. godine svrstana u supstance koje mogu narušiti plodnost i oštetiti razvoj ploda. Proces prerade jadarita podrazumevao bi prisustvo najmanje jednog jedinjenja litijuma i jednog jedinjenja bora. Zaključak autora je jasan: jedina efikasna mera zaštite prirode i zdravlja ljudi jeste odustajanje od eksploatacije jadarita, jer bi realizacija projekta dovela do trajnog narušavanja ekosistema i ozbiljnih zdravstvenih rizika

Pravne nepravilnosti

Rad „O pravnim aspektima Projekta Jadar“ ukazuje na sistemske pravne nepravilnosti u realizaciji projekta, uključujući izmene zakonodavnog i institucionalnog okvira koje su omogućile njegovo sprovođenje bez adekvatne kontrole. Analizom relevantnih zakona, strateških dokumenata i podzakonskih akata ukazuje se na kršenje načela ustavnosti, zakonitosti i podele vlasti, kao i na donošenje odluka najviših državnih organa koje su omogućile nezakonit i neustavan tok projekta, uz jasno identifikovane propuste u radu državnih organa i nosioca projekta.

Ekonomska analiza

Ekonomski efekti projekta za Srbiju bili bi minimalni, dok bi rizici i troškovi bili izuzetno visoki. Projekat donosi zanemarljive prihode za državu, prosečno 2,6 evra po glavi stanovnika godišnje, ili 4,1 evro u optimističnom scenariju kapitalnog učešća države od 20%, što ukupno tokom 40 godina iznosi oko 696 miliona evra. Čak 95% ekonomskih koristi odlazi kompaniji „Rio Tinto“, dok Srbija ostvaruje samo marginalni prihod kroz rudnu rentu od 5%. Troškovi izgradnje infrastrukture, puteva, pruga, vodovoda, gasovoda i električne mreže, kao i eventualne sanacije ekoloških havarija, bili bi u potpunosti na teret države, procenjeni na stotine miliona evra, bez ikakvog vlasničkog udela ili garantnog fonda. Minimalni godišnji društveni i ekološki troškovi procenjeni su na 95,7 miliona evra, a u ove proračune nisu uračunate moguće nesreće koje bi mogle izazvati ireverzibilne štete. Kada se uračunaju ekološki troškovi i gubici ekosistemskih usluga, projekat je ekonomski atraktivan za investitora, ali kratkoročno i dugoročno neisplativ i štetan za Srbiju.

Litijum i energetska budućnost

Autori monografije ističu verovatni strateški značaj litijuma za buduće projekte dobijanja energije iz termonuklearne fuzije. Prema procenama, litijum za fuzione reaktore mogao bi biti višestruko vredniji nego danas za baterije. Rudne rezerve litijuma bi trebalo sačuvati za buduće generacije, s obzirom na očekivanu praktičnu primenu litijuma u fuzionim nuklearnim elektranama posle 2050. godine.

Otpor javnosti

Projekat je izazvao masovni otpor građana – zabeleženo je više od 120 javnih protesta, sa desetinama hiljada učesnika, uključujući i dijasporu. Problemi realizacije projekta razmatrani su i u Evropskom parlamentu. Prema poslednjem istraživanju Nove srpske političke misli, 63,5% građana Srbije ne podržava otvaranje rudnika u dolini Jadra, dok je samo 19% za. Dve trećine smatra da bi najveću korist imali vlast, kompanija „Rio Tinto“, Nemačka i EU, dok su građani veoma skeptični u vezi sa realnom koristi za Srbiju.

O monografiji:

Urednici:

Vera Dondur, Radmilo V. Pešić, Dušica Pavlović

Autori:

Vera Dondur, Zoran Stevanović, Dragana Đorđević, Bogdan Šolaja, Šćepan S. Miljanić, Živorad Radonjić, Boško Telenta, Ljiljana Tomović, Zora Dajić, Melita Kosanović, Zoran Drakulić, Boško Mijatović, Danica Popović, Dejan Šoškić, Božo Drašković, Radmilo V. Pešić, Luka S. Đorđević, Sreten Đorđević, Ana Jakovljević, Ratko Ristić, Aleksandar Matković, Sofija Stefanović, Nina Đukanović, Mirko Nikolić, Nenad M. Kostić, Đorđe Vukadinović.

Foto: Press centar UNS

Sve fotografije možete pogledati/ preuzeti u dnu stranicr, u Galeriji.

Obavezno navođenje izvora: foto: Press centar UNS

Foto: UNS

Sa svakim kandidatom predviđen je predupisni razgovor za upoznavanje sa programom i predavačima i istovremeno predstavljanje zainteresovanog za pohađanje škole.

Kurs traje dva meseca, a časovi su vikendima, subotom i nedeljom, od 10 do 14 sati.

Novinarska škola UNS-a organizuje nastavu za fizički prisutne polaznike u prostorijama u Knez Mihailovoj 6/3 i omogućava istovremeno praćenje nastave na daljinu za one koji ne žive u Srbiji ili nisu zbog udaljenosti u mogućnosti redovno da putuju u Beograd.

Polaznici Novinarske škole UNS-a biće u prilici da pišu svoje prve vesti i izveštaje sa terena, oblikuju naslove u skladu sa novinarskim standardima, vežbaju javni nastup, fotografišu i snimaju.  

Na kraju kursa polaznici polažu završni ispit. Oni koji sa uspehom završe Novinarsku školu dobijaju diplome.

Novinarska škola postoji od 1997. godine u okviru UNS-a i tradicionalno obuhvata upoznavanje sa novinarstvom u štampi, novinskim agencijama, radiju, televiziji i onlajn medijima.

Školarina je 53.000 dinara (uključen PDV) i postoji mogućnost isplate u pet mesečnih rata.

Zainteresovani za upis mogu se prijaviti i zakazati termin predupisnog razgovora pisanim putem na dragana.bjelica@uns.rs ili pozvati na 011 26 22 865 ili 062 530 337.

Nastava počinje po formiranju grupe, u martu ove godine.

Već dugi niz godina Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja u saradnji sa Privrednim društvom „Prosvetni pregled“ izdaje zbirke za završni ispit za učenike osmih razreda osnovnih škola.

I ove godine, pred osmacima biće zadaci koji će im služiti za pripremu za polaganje završnog ispita, kroz zbirke zadataka iz srpskog, odnosno maternjeg jezika, matematike i izbornog testa (koji obuhvata zadatke iz istorije, geografije, biologije, fizike i hemije).

Kako bi učenici osnovnih škola u Srbiji imali dovoljno vremena da se sopstvenim tempom dobro pripreme za polaganje male mature, koja im predstoji, zbirke će biti u prodaji od petka 23. januara.

Zbirke su štampane na srpskom i jezicima nacionalnih manjina. Zbirke za maternji jezik i za matematiku sadrže po 450 zadataka, raspoređenih na osnovni, srednji i napredni nivo, dok kombinaovana zbirka sadrži 600 zadataka, koji obuhvataju svih pet ponuđenih oblasti. Na kraju publikacija nalaze se rešenja.

Prof. dr Boris Stojkovski, direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i  vaspitanja:

Osnovni zadatak zbirki je da đacima približe model zadataka koji će se naći na završnom ispitu u junu i da im omoguće da vežbaju samostalno ili na časovima pripremne nastave i proveravaju znanje. Ukoliko osmaci budu marljivo vežbali, zbirke im mogu garantovati uspeh na maloj maturi, jer je u izradi zadataka učestvovalo oko stotinu nastavnika iz osnovnih i srednjih škola i sa fakulteta, čime je osiguran kvalitet u svim traženim elementima. Njihovo iskustvo obezbeđuje da zadaci budu u skladu s nastavnom praksom, nastavnim programima i standardima obrazovnih postignuća.

To ove zbirke izdvaja na tržištu, kao i činjenica da su recenzenti zadataka i zbirki ugledni stručnjaci u svojim oblastima, što je još jedna potvrda kvaliteta ovih izdanja.

Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, takođe, rukovodi procesom izrade i priređivanja zadataka za testove na završnom ispitu, pa su u tom kontekstu zbirke zadataka i zbirke testova metodološki srodne sa malom maturom i neizostavan segment pripreme osnovaca za naredni, srednjoškolski, ciklus obrazovanja.

Mr Olja Ćorović, Privredno društvo „Prosvetni pregled:

Publikacije mogu da se kupe u knjižarama Službenog glasnika, Zavoda za udžbenike i drugim knjižarama širom Srbije.

Sve tri zbirke zajedno koštaju 2310 dinara. Pojedinačno, cena zbirke za srpski ili maternji jezik je 880 dinara, dok zbirka za matematiku i kombinovana zbirka koštaju po 715 dinara.

U pripremi su i Zbirke sa testovima sa prethodnih završnih ispita, pa će učenici i na taj način moći da provere svoje znanje i dodatno vežbaju kroz učestalo testiranje znanja.

Aleksandra Nenadović je na početku podsetila na privatizaciju cementara i drugih industrija početkom dvehiljaditih usled čega je država zapala u zavisan odnos prema stranim zemljama, koji se može okarakterisati kao neokolonijalan.

U toku diskusije posetioci su mogli čuti niz podataka o specifičnostima srpskih ustanova kada je reč o privlačenju stranih investicija, uključujući i upadljivo odsustvo mehanizma za kontrolu investitora, koji postoji u drugim zemljama i čije postojanje predstavlja jedan od preduslova priključivanja Evropskoj uniji.

Foto: Nina Samardžija

Matković, autor knjige, izneo je i razloge zbog kojih je danas potrebno govoriti o predlogu zakona: kada je reč o litijumu i strateškim resursima, dosadašnje taktike nisu bile dovoljne, jer je većina pokreta zahtevala da se projekti obustave ili putem peticija ili putem moratorijuma koji nikada ne obuhvataju sve rudarske projekte.

S druge strane, naoružavanje Evrope znači da se moraju postaviti pitanja ekonomske, a ne samo političke promene u Srbiji. Uz to, ovaj mehanizam do sada niko nije predložio jer bi se time ograničila korupcija u sprezi između države i stranih ulagača.

No, usled sve kompleksnije geopolitičke situacije u svetu, smatra Matković, upravo ovi mehanizmi će biti od ključnog značaja, ukoliko se uzme činjenica da se Evropa i zemlje poput Nemačke naoružavaju i da resursi poput litijuma imaju i svoju vojnu svrhu.

Situacija sa NIS-om je bila ključan primer šta se dešava u slučaju da se resusrs prepusti stranim investitorima koji su trenutno u sukobu.

Sve veći ekonomski sukobi između kabineta američkog predsednika Donalda Trampa i interesa Evrope, smatra Matković, takođe znače i da će periferne zemlje poput Srbije imati veću šansu za samostalnost, te da je upravo sada pravi trenutak za edukaciju po ovom pitanju.

Knjiga Aleksandra Matkovića je, kako smo saznali u toku diskusije, rezultat "crowdfunding" kampanje koju su podržali građani te da je knjigu naručilo i besplatno dobilo više od 40 zborova u 15 različith gradova širom zemlje. U planu je i džepno izdanje, kao i druga edicija. Trenutno je dostupna i online verzija, https://aleksandarmatkovic.wordpress.com/2026/01/12/mehanizam-za-kontrolu-stranih-ulaganja-predlog-za-srbiju-u-vreme-zelenog-kolonijalizma/ koja se može skinuti besplatno, a promocije na različitim zborovima u Pančevu, Beogradu i drugim manjim mestima, su zakazane za mart ove godine.

Na kraju, zaključeno je da će političku promenu vlasti morati da prate i pravne i ekonomske promene, koje bi uključivale kontrolu stranih investicija, kao i nužnu edukacija da bi se promene izvele.

Foto: teslina naučna fondacija

- Teslina naučna fondacija jedna je od najprestižnijih organizacija u svetu koja neguje Teslino nasleđe, njegov duh i viziju savremenog čovečanstva i svake godine okuplja poštovaoce lika i dela Nikole Tesle, u gradu u kom je i proveo najveći deo svog života - ističu organizatori.

Centralna koferencija biće održana 10. januara, tradicionalno prve subote nakon pravoslavnog Božića. Tim povodom, u hotelu Njujorker, svoje radove predstaviće oni koji su bili najaktivniji u radu na Teslinim idejama, kao i svi koji svojim angažmanom doprinose da ceo svet sazna više o Nikoli Tesli i njegovom doprinosu čovečanstvu.                                                                                             

Prema rečima Nikole Lončara, predsednika Tesline naučne fondacije, centralne teme ovogodišnje konferencije će biti: „Nikola Tesla u obrazovnom sistemu“, „Teslina vizija čovečanstva budućnosti i njegovi pronalasci“ i „Očuvanje i promocija Teslinog lika i dela“.

Na konferenciji će govoriti: Gordana Vunjak Novaković, profesor bioinženjerstva i medicinskih nauka na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, Fransis Lestingi, profesor emiretus istorije nauke i fizike Koledža u Bafalu Državnog Univerziteta Njujork i Džejn Alkorn, član uprave Teslinog naučnog centra u Vordenklifu, mestu poslednje sačuvane Tesline laboratorije.       

Svi zainteresovani mogu uživo pratiti konferenciju od 9 časova pre podne (po istočno-američkom vremenu) na TeslaTalk.TV jutjub kanalu.    

Foto: teslina naučna fondacija

Prvi put će u okviru njujorške konferencije biti organizovan „Tesla sinema fest“, međunarodni onlajn filmski i video festival, posvećen Nikoli Tesli, njegovim vizijama budućnosti života na našoj planeti i doprinosu srpskog, Teslinog naroda u ostvarenju te vizije.

Organizatori ovog festivala su Teslina naučna fondacija (SAD) i Medijska mreža video portala:  SERBIAWORLD – partnera iz Kanade, Amerike, Australije i STV info media (Srbija), u saradnji sa globalnom mrežom Tesla klubova u svetu.

Foto: teslina naučna fondacija

Pristigao je veliki broj dokumentarnih filmova i video snimaka u više kategorija, a odabrani filmovi iz sveta i Srbije biće prikazani na platformi Filmskog festivala WWW.TESLACINEMAFEST.ONLINE 

Filmovi se mogu pogledati i na dodeli nagrada i priznanja, koja će biti održana 10. januara u Kristalnoj dvorani Hotela Njujorker, tokom trajanja koferencije Tesline naučne fondacije.

Foto: teslina naučna fondacija

S obzirom da je Nikola Tesla poslednji svoj ovozemaljski dan proveo 7. januara 1943. godine upravo u Njujorku, Teslina naučna fondacija sa upravom Hrama Svetog Save na Menhetnu odaće 11. januara pomen Nikoli Tesli, jednom od najvećih srpskih sinova.   

Nikola Lončar, foto: teslina naučna fondacija

Od 11. do 13. januara će za sve učesnike konferencije biti organizovano filmsko dokumentovanje Teslinog nasleđa upravo u mestima u kojima je naš veliki naučnik radio u Njujorku.

Teslini dani u Njujorku se završavaju 14. januara izložbom „Tesla kroz umetnost“ u Generalnom konzulatu Republike Srbije u Njujorku i obeležavanjem Dana Nikole Tesline i Tesline naučne fondacije, koji je proglasio posebnom deklaracijom Erik Adams, prethodni gradonačelnik grada Njujorka.

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

"Osnovni zadaci su promocija uspeha i afirmacija preduzetničkog i društvenog stvaralaštva. Rečju – biraju se najbolji; mala i srednja preduzeća, kompanije, brendovi, lideri održivog razvoja, konkurentnosti, korporativne i društvene odgovornosti", ističu organizatori.

Pokrovitelji događaja su Privredna komora Srbije i Unija poslodavaca Srbije.

Na konferenciji za medije pod nazivom Raspad državnog sistema zaštite i finansiranja kulture, održanoj 11. decembra u Press centru, Asocijacija nezavisna kulturna scena Srbije predstavila je analizu javnih konkursa za 2025. godinu.

Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije predstavila je danas ključne rezultate analize ovogodišnjih javnih konkursa u kulturi, ukazujući na dramatično pogoršanje stanja u sistemu finansiranja kulture i urušavanje institucionalnih mehanizama zaštite kulturnih dobara. Prema navodima Asocijacije, sektor kulture se trenutno nalazi u stanju sistemske neizvesnosti, bez jasnog okvira planiranja, podrške i odgovornosti za upravljanje javnim sredstvima.

Foto: Press centar UNS

Iako se kraj godine približava, rezultati konkursa Ministarstva kulture Republike Srbije za 2025. godinu u najvećem broju oblasti nisu objavljeni, dok su konkursni procesi u mnogim lokalnim samoupravama u potpunosti ukinuti. Umetnici, umetnice, radnice i radnici u kulturi, ostavljeni su bez mogućnosti da blagovremeno planiraju i realizuju svoje programe, što direktno ugrožava kontinuitet kulturne produkcije i pristup kulturi građanima.

„U situaciji kada javna sredstva namenjena kulturnom razvoju ne ostvaruju svoju društvenu svrhu, a nije jasno gde su i na koji način utrošena, kultura funkcioniše u režimu potpune neizvesnosti“, istaknuto je na konferenciji.

Asocijacija je predstavila analize trenutno dostupnih podataka, pre svega rezultate konkursa Ministarstva RS koji su do sada objavljeni, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, kao i stanje lokalnih konkursa.

Na kraju konferencije, pročitano je saopštenje Asocijacije koje glasi : “Zbog osnovane sumnje da je zloupotrebio službeni položaj, primoravajući direktore Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Zavoda za zaštitu kulture Grada Beograda da falsifikuju dokumentaciju na osnovu kojih je skinuta zaštita sa Generalštaba kao kulturnog dobra, kao i zbog politike „0% za kulturu“, Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije zahteva hitnu smenu Nikole Selakovića sa mesta ministra kulture i očekuje od pravosudnih organa da ne odstupe pred pritiscima, I konsekventno sprovedu postupak za utvrđivanje krivične odgovornosti za zloupotrebu položaja."

Na konferenciji su govorili:

- dr Predrag Cvetičanin, direktor Centra za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope i profesor na Fakultetu umetnosti Univerziteta u Nišu

- Virdžinija Đeković, članica Upravnog odbora Asocijacije NKSS

- Marijana Protić, slikarka, konzervatorka i restauratorka

Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije je saradnička platforma organizacija, inicijativa i pojedinaca u oblasti kulture i umetnosti u Srbiji, koja kroz realizaciju i razmenu programa u zemlji i inostranstvu, aktivnosti jačanja sopstvenih kapaciteta i kapaciteta svojih članica, kao i kroz dijalog sa donosiocima odluka na svim nivoima, teži da promoviše razvoj inovativnih i kritičkih umetničkih praksi, da utiče na kulturnu politiku i druge javne politike koje su s njom u vezi, da doprinese decentralizaciji kulture u Srbiji i uspostavljanju regionalne kulturne saradnje u Jugoistočnoj Evropi

Obraćamo Vam se u ime i za račun naše eminente umetnice i spisateljice, gospođe Dušice Pajtašev Belančić, autorke najčitanije trilogije epske fantastike "ŠETNJA SA BOGOVIMA" u 2024/25, izdavača "NOVA ARTIJA / NOVA POETIKA Produkcija", i klijenta međunarodne produkcijske kuće GMM Production LLC, sa sedištem u Čikagu, Ilinois, Sjedinjene Američke Države.

Naime, već izvesno vreme autorka je žrtva hakerskih napada, kojima se ugrožava njen lik i delo, kao i celokupna njena dosadašnja plodonosna karijera. Više informacija o samoj autorki možete videti na njenom web sajtu https://dusicapbelancic.com/o_autorki/

Predmet ovog napada je prevarno postupanje i činjenje dostupnim celokupno objavljenog prvog dela trilogije, romana "ŠETNJA SA BOGOVIMA", i to u elektronskoj formi bez dozvole i saglasnosti autorke. Činjenjem dostupnim celokupnog objavljenog prvog dela trilogije, Autorki je pričinjenja znatna materijalna šteta. Šta više, taj očigledno lažni sajt je napravljen da podržava izgled zvaničnih sajtova, ali je potrebno izvršiti elektronsko plaćanje kako bi korisnik bio u prilici da dobije taj roman dostupan za čitanje. Međutim, prilikom uplate naznačenog iznosa, dobija se poruka kako je roman trenutno zauzet. Na ovaj način, postoji osnovana sumnja da je sajt napravljen sa ciljem neovlašćenog prikupljanja podataka od korisnika i svih ljubitelja knjige, koji cene stil i delo autorke Dušice Pajtašev Belančić.

Ovakvo postupanje predstavlja ne samo kršenje odredbi ugovora koje Autorka ima sa Izdavačem "NOVA ARTIJA / NOVA POETIKA Produkcija", već predstavlja i radnje koje su duboko uzdrmale samu autorku, i to u meri da je ista bila prinuđena da potraži hitnu medicinsku pomoć. Autorka je potrešena mogućim komplikacijama, te dovođenjem njenog imena u bilo kom obliku prevarnog postupanja, naročito u period kada je autorka potpisala ugovor o planiranoj ekranizaciji celokupne trilogije u igranoj formi, posredstvom međunarodnih produkcijskih kuća.

Imajući u vidu veliku zainteresovanost eminentnih produkcijskih kuća, i to kako u Srbiji, tako i regionu, pa i na globalnom nivou, kao i imajući u vidu činjenicu da je autorka potpisala eksluzivan ugovor o planiranoj ekranizaciji sa GMM Production LLC, smatramo da su ovakvi napadi usmereni kako na autorku tako i na našu produkcijsku kuću.

Autorka se sada oseća dobro, i njeno stanje je stabilno, a posebno se zahvaljuje stručnom osoblju Doma zdravlja Kikinda, gde joj je u poslepodnevnim časovima dana 04.12.2025. godine i pružena hitna medicinska pomoć. Autorka se takođe zahvaljuje svim prijateljima, saradnicima, kao i svim ljubiteljima knjige, koji su joj pisali u prethodnim danima, te se izvinjava što nije mogla svakome ponaosob da odgovori. U međuvremenu, zdravstveno stanje autorke se stabilizovalo, te je sada smogla snage da sačini Saopštenje koje Vam u prilogu ovog emaila i dostavljamo.

O svemu ovome, autorka je angažovala pravni tim, te pored advokata iz Novog Sada i Beograda, autorku će u ovom slučaju zastupati i advokati angažovani od strane naše produkcije, između ostalih i advokat Mark D. Belongia, osnivač i partner eminentne advokatske kancelarije PRACTUS i član Advokatske komore države Ilinois (https://practus.com/attorney/mark-d-belongia/ )

Molimo Vas da predmetno saopštenje u celosti i integralno objavite na Vašim portalima, kao i u Vašim štampanim izdanjima.

Povodom svega navedenog, Autorka će sazvati konferenciju za medije u, a o čemu ćete biti blagovremeno obavešteni.

Autorka i GMM Production LLC daju dozvolu da Saopštenje u celosti prenesete, te Vam se unapred zahvaljujemo.

U nastavku prosleđujemo Saopštenje za medije autorke najčitanije trilogije epske fantastike inspirisane slovenskom mitologijom „ŠETNJA SA BOGOVIMA“, autorke Dušice Pajtašev Belančić, a povodom učestalih hakerskih napada na njen lik, delo i dugogodišnju plodonosnu spisateljsku karijeru (više o autorki možete videti na njenom web sajtu https://dusicapbelancic.com/):

“Poštovani mediji, prijatelji, saradnici, ljubitelji knjige i moji čitaoci,

Obraćam Vam se kako bih se na jasan i transparentan način ogradila od HAKERSKOG NAPADA na moj lik i delo, na moju karijeru i moj posao. Izvinjavam se što nisam ranije odgovarala, ali događaj koji se dogodio me je u tolikoj meri poremetio, da sam morala da potražim hitnu medicinsku pomoć. Veliko hvala svima iz Doma zdravlja Kikinda, kao i svim mojim prijateljima i saradnicima kojima dugujem zahvalnost radi iskazane brige i staranja o mom dobrostanju. 

Naime, ja sam spisateljica Dušice Pajtašev Belančić, autorke sam najčitanije objavljene trilogije epske fantastike inspirisane slovenskom mitologijom u 2024/2025. godini izdavača „NOVA ARTIJA/ NOVA POETIKA Produkcija“. U pitanju su tri objavljena romana:

1. Prvi deo „ŠETNjA SA BOGOVIMA“

2. Drugi deo „ZEMLjA SUTONA“

3. Treći deo „SVEVID“

Predmet ovog saopštenja jeste hakerski napada na mene kao autora, moj lik i delo, a za koji hakerski napad saznajem u kasnijim večernjim časovima (oko 21 čas) dana 3. decembra 2025. godine. Naime, pojavio se internet sajt www.goodreads.com gde je navodno objavljena elektronska verzija prvog dela moje trilogije (objavljena knjiga) i gde se navodi da klikom na link, uz plaćanje određenog iznosa, dobijate celokupan roman na slobodno korišćenje.

Izričito navodim da ja, Dušica Pajtašev Belančić, nisam dala saglasnost nikome da objavljuje roman u elektronskoj formi i čini ga dostupnim za preuzimanje. Ja kao autor imam jedino i isključivo zaključen ugovor o izdanjima moje trilogije sa izdavačem „NOVA ARTIJA & NOVA POETIKA produkcija“ a koji ugovor smo zaključili 28.03.2024. godine. Predmetni ugovori niti u jednom članu ne daju pravo izdavaču da vrši objavljivanje i distribuciju predmeta ugovora (prvog dela trilogije - romana „ŠETNjA SA BOGOVIMA“) i to elektronskim putem.

Na strani https://www.goodreads.com/book/show/236281708-etnja-sa-bogovima objavljen je prvi deo trilogije - roman „ŠETNjA SA BOGOVIMA“ i to na način da se izvrši uplata određenog iznosa, te korisnik koji uplati navodno dobija roman u elektronskoj formi da bi ga čitao. Proverom od strane gospođe moje PR zastupnice, Vujić Spomenke, utvrdili smo da je reč o lažnom linku. Elektronskom uplatom na linku, otvara se novi pretraživač gde se navodno naglašava da je roman trenutno zauzet i da će naplaćivanje faktički biti izvršeno kada roman bude dostupan (odnosno kada neki trenunti korisnik navodno završi sa čitanjem).

Ovakvim postupanje otvara se prostor za zloupotrebu mog lika i dela kao autorke, jer se ja kao autorka dovodim u nezavidnu prevarnu situaciju da neko iskorišćavanjem mog lika i dela želi da stekne finansijsku korist.

Napominjem da se JASNO I NEDVOSMISLENO ograđujem od svakog oblika eksploatacije mog dela u elektronskoj formi, te naznačavam da je dostupnost mojih romana moguća izričito u štampanom obliku i putem zvaničnih distributivnih kanala, odnosno posredstvom mog sajta https://dusicapbelancic.com/ , kao i sajta mog Izdavača https://novapoetika.rs/

SVAKI OBLIK ČINjENjA DOSTUPNIM ROMANA U ELEKTRONSKOJ FORMI NEMA MOJU DOZVOLU KAO AUTORKE I PREDSTAVLjA DIREKTAN NAPAD NA MENE, MOJ LIK I DELO!

Svi romani trilogije „ŠETNjA SA BOGOVIMA“ su zaštićeno autorsko delo, na kojima ja imam izričita autorska prava, gde za one primerke romana koji su prodati posredstvom izdavača Autorka i Izdavač/ Suizdavač dele profit, a za one primerke koji se prodaju posredstvom Autora, Autorka zadržava kompletan prihod.

Zbog svega iznetog, ja sam dana 04.12.2025. godine bila prinuđena da potražim hitnu medicinsku pomoć, a koja pomoć mi je pružena od strane stručnog osoblja Doma zdravlja Kikinda. Iako sam i dalje potrešena, te uzimam neophodnu terapiju, sada se osećam relativno bolje, ali bih zamolila medije da o svim daljim detaljima ovog slučaja sačekaju konferenciju za štampu, koja će blagovremeno biti zakazana i o čijem datumu i vremenu mediji će biti blagovremeno obavešteni.

Hvala Vam na svoj podršci i zahvaljujem se svojim prijateljima, saradnicima, čitaocima i ljubiteljima knjige uopšte, upozoravajući da je knjigu moguće poručiti samo putem zvaničnih distributivnih kanala - posredstvom mog sajta https://dusicapbelancic.com/ odnosno posredstvom sajta mog Izdavača - https://novapoetika.rs/

Nadamo se da ćete biti kolegijalni te obavestiti javnost o opasnosti pojave lažnih sajtova, na kojima se vrši nelegalna distribucija dela autorke Dušice Pajtašev Belančić, a sve kako bi se zaštila dalja zloupotreba mog lika i dela, kao i sprečavanje prevarnog  postupanja od, za sada, nepoznatih lica.

Takođe, povodom ovog nemilog događaja, kontaktirala sam advokate, koji će pred nadležnim državnim institucijama voditi postupak u cilju adekvatne, efikasne i kvalitetne zaštite mog lika i dela kao autorke trilogije „ŠETNjA SA BOGOVIMA“, i svih mojim objavljenih dela.

U Bašaidu, dana 7. decembra 2025. godine                                 Dušica Pajtašev Belančić, s.r.”

Iako je u kilometrima duži put do Praga (9 870 km) vožnja traje 11 dana i četiri sata. Do budimpeštanske stanice koja je najdalje (9 928 km), teretni voz iz ovog dela Kine stiže za 10 dana i 23 sata.

Baš kada su u Sijanu prošle nedelje na „Drugom forumu o železničkoj saradnji Kine i Evrope“ predstavljani rezultati i potpisani novi sporazumi u okviru ovog sistema, iz drugog kineskog grada, Džengdžoua, počela je da saobraća nova redovna linija sa Nemačkom.

Na Forumu o kinesko-evropskoj železničkoj saradnji u sistemu CR Ekspres potpisan je sporazum o kreditnom fondu od 3,6 milijardi evra

Teretni voz koji je simbolično krenuo na dan održavanja Foruma, 18. novembra, voziće bez zaustavljanja do Hamburga i trebalo bi da tamo stigne 30. novembra. Sada će to biti redovna linija, a u redu vožnje piše da put traje 283 sata. Kineski mediji navode da nosi proizvode mašinske i elektronske industrije i odeću.

Teretni voz na železnicama u Kini može preći 1 600 kilometara dnevno, podatak je iz Izveštaja, dok u drugim zemljama za istu kompoziciju to bude od 1 000 do 1 300 kilometara za dan.

U najvažnije rezultate Foruma ubrojani su Izveštaj o razvoju CR Ekspres, koji je sačinila Kancelarija vodeće grupe za promociju Inicijative pojas i put, objavljivanje reda vožnje za vozove između Kine i Evrope sa novih sedam ruta uključujući i liniju Džengdžou-Hamburg, potpisivanje sporazuma o kreditnom fondu od 30 milijardi juana (oko 3,6 milijardi evra), kao i međuvladinog sporazuma o razvoju CR Ekspres sistema.

Potpisivanje je organizovano uživo. Svaki elektronski potpis istovremeno sa unošenjem se ocrtavao na velikom ekranu koji je ispunio zid konferencijske sale.

Stalni rast

Sistem železničkog teretnog saobraćaja CR Ekspres redovnim linijama povezuje sedam gradova u Evropi sa devet gradova u Kini.

Uz već pomenute Budimpeštu, Prag, Duisburg i Hamburg tu su i tri poljska grada: Varšava, Poznanj i Lođ.

U Izveštaju o razvoju piše da je do kraja oktobra ove godine ukupno bilo 118.600 ostvarenih polazaka. Radi se o dvosmernom saobraćaju između Kine i Evrope u kom je prevezeno 11,7 miliona TEU tereta (kontejneri propisane veličine). U 26 evropskih zemalja i 232 grada u Evropi, prema podacima iz Izveštaja, završila je roba prevezena iz Kine teretnim železničkim saobraćajem u sistemu CR Ekspres.

U kineskom gradu Sijanu 18. novembra 2025. godine održan je Drugi forum o saradnji u okviru sistema China Railway Express

Iako u Izveštaju nije navedeno od kada se broji saobraćaj ovih teretnih vozova, zvanično nam je potvrđeno da se kao početna u statistici vodi 2011. godina, kada je prvi voz iz Čungćinga krenuo za Duisburg.

Objašnjenje kineskih zvaničnika koje smo dobili bilo je da se teretni železnički saobraćaj od sporadičnog ustaljuje, a broj vozova značajno povećava, posle posete kineskog predsednika Nemačkoj u martu 2014. godine. Tada je Si Đinping bio na železničkoj stanici u Duisburgu i sačekao dolazak teretnog voza iz Čungćinga.

Sa 308 ostvarenih putovanja u 2014. godini broj u narednoj godini raste na 815, gde je iz Kine ka Evropi saobraćalo 550, a 265 vozova ka Kini.

Do 2018. godine CR Ekspres je udvostručavao broj saobraćanja teretnih vozova.

Podaci iz Izveštaja pokazuju da je 2024. godine ukupno bilo 19 392 odlazaka i dolazaka, s tim da je ka Evropi bilo 10 546, a za Kinu 8 846.

Za očekivati je da će 2025. godina nadmašiti prethodnu godinu, ne u broju karakterističnom za prethodne godine, ali će rast biti nastavljen. Zaključno sa oktobrom u ovoj godini zabeleženo je 16 368 odlazaka i dolazaka CR Ekspres vozova, a preostala su još dva meseca do kraja godine.

Roba koju prevoze teretni vozovi deli se u 53 kategorije, sa 50 000 vrsta proizvoda, objašnjeno je u Izveštaju. Automobili, auto-delovi, mašine, različiti uređaji, uglavnom su roba koja se izvozi iz Kine preko CR Ekspresa.

Iz Evrope u Kinu istim sistemom stižu proizvodi mašinske i elektro industrije, plemeniti metali, medicinski uređaji, hrana, alkoholna pića.

U Izveštaju je navedeno da je od kraja 2024. godine kumulativna vrednost robe prevezena kroz sistem CR Ekspres dostigla 426,4 milijarde američkih dolara.

Takođe, objavljeno je da je od 2013. do 2024. godine vrednost dobara prevezenih CR Ekspres vozovima porasla oko 33 puta i udeo u ukupnom obimu trgovine Kine i Evrope se povećao sa 0,4 odsto na 8,5 odsto.

Na pratećoj izložbi u okviru Foruma izložena je fotografija iz oktobra 2023. godine sa šefovima država koji su prisustvovali Trećem forumu Pojas i put o međunarodnoj saradnji. 

Najvažnije zemlje „Zemlje poput Belorusije, Nemačke, Kazahstana, Mongolije, Poljske, Rusije, Mađarske, Bugarske, Belgije, Holandije, Rumunije, Slovačke, Španije, Azerbejdžana, Gruzije i Turske nastavljaju da budu duboko uključene u funkcionisanje CR Ekspres“, piše u Izveštaju.

Kao važni CR Ekspres „hub gradovi“ pobrojani su: Almati (Kazahstan), Moskva (Rusija), Minsk (Belorusija), Malaševice i Lođ (Poljska), Duisburg i Hamburg (Nemačka).

U izveštaju je na jednom mestu pomenut srpski grad Inđija u kom je, kako piše, izgrađen distribucioni centar koji „u velikoj meri unapređuje kapacitet CR Ekspres linije za prikupljanje i distribuciju roba ka Zapadnoj, Centralnoj i Istočnoj Evropi“.

Među šefovima zemalja koji su prisustvovali polasku vozova iz sistema CR Ekspres i lično ga time promovisali, kaže se u Izveštaju, uz kineskog šefa države Si Đinpinga su i predsednik Poljske Andžej Duda i premijer Francuske Bernar Kaznev, koji više nisu na tim mestima, aktuelni austrijski i srpski predsednici Aleksander van der Belen i Aleksandar Vučić.

„Zahvaljujući CR Ekspres, železnička luka u Duisburgu u Nemačkoj privukla je više od 100 kompanija koje se bave logostikom, čime je otvoreno više od 20 000 novih radnih mesta“, podatak je iz Izveštaja.

Madrid, španski grad, učvrstio je poziciju evropskog najvećeg centra za distribuciju malih proizvoda od kako funkcioniše sistem CR Ekspres, ističe se u Izveštaju. Iz njega se dalje, piše, snabdevaju kupci širom Evrope i Afrike. Napunjenost kontejnera je 100 odsto poslednjih godina, podaci su iz Izveštaja.

U Izveštaju je iznesen podatak da je Kineska železnica povećala maksimalan broj vagona po CR Ekspres vozu na 55 i vučnu tonažu na 3 000 tona, čime je povećan transportni kapacitet za 10 odsto.

Za praćenje CR Ekspres vozova upotrebljen je kineski satelitski navigacioni sistem BeiDou. Digitalizacija i ubrzano carinjenje U julu 2020. godine, objašnjeno je u Izveštaju, promenjen je način carinjenja roba i uveden sistem „China Railway 95306 ’Digital port’“. Time je ukinuta papirna dokumentacija, carinjenje ubrzano i izračunava se u minutima, u odnosu na nekadašnje višesatno zadržavanje.

Sagovornik kineske novinske agencije Sinhua Juan Sjaodžin, direktor kompanije „Xi’an International Port Group Co. Ltd.“ rekao je da je sa uvođenjem pametnog sistema carinske kontrole uz platformu za razmenu podataka, došlo do povezivanja carinskih i železničkih podataka čime je vreme potrebno za carinsku deklaraciju i pripremu dokumentacije smanjeno sa pet do sedam sati na manje od pet minuta, dok je iskorišćenost prostora i efikasnost na kontrolnim punktovima povećana za više od 50 odsto.

U Izveštaju je posebno predstavljena usluga CR Ekspres teretne železnice za prenos umetničkih dobara i kulturnu razmenu. Takođe, Izveštaj je poslužio za promociju još jednog posla u okviru sistema CR Ekspres, a to je da uz „železničku luku“ bude i supermarket sa proizvodima koji se uvoze.

Tek objavljen red vožnje teretne železnice Evropa-Kina u sistemu CR Ekspres

„Kineski kupci direktno kupuju visokokvalitetne evropske proizvode poput španskog vina, holandskog sira i poljskih jabuka na ovaj način“, piše u Izveštaju.

Jedan od takvih supermarketa postoji u Sijanu, odmah uz teretnu železnicu.

Grupa novinara iz Evrope bila je u ovom supermarketu na dan kada su prisustvovali Forumu o kinesko-evropskoj železničkoj saradnji u okviru sistema CR Ekspres. Na prvi pogled jasno se mogao uočiti veliki broj ruskih proizvoda, od tegli sa kiselim krastavcima do raznim nadevima punjenog keksa.

Kako je počelo Priča o povezivanju kroz „Pojas i put“ krenula je na jesen 2013. godine. Kineski predsednik Si Đinping izneo je tu inicijativu i, piše u tek objavljenom Izveštaju o razvoju CR Ekspres, upravo je to označilo pravac kretanja ekonomske trgovine preko teretnog železničkog saobraćaja.

Naziv „Kineski železnički ekspres“ (CHINA RAILWAY Express) zvanično je saopšten u junu 2016. godine. Prvi teretni voz koji je pod tom oznakom stigao u Evropu dovezao je robu u Varšavu i svečano su ga tada dočekali predsednik Kine Si Đinping i tadašnji predsednik Poljske Andžej Duda.

U aprilu 2017. godine predstavnici železnica Kine, Belorusije, Nemačke, Kazahstana, Mongolije, Poljske i Rusije zajednički su potpisali sporazum o produbljivanju saradnje u vezi sa uslugama CR Ekspres. Kineska železnica inicirala je uspostavljanje koordinacionog saveta za „Kineski železnički ekspres“.

U kratkom ispisivanju najvažnijih događaja u Izveštaju se nalazi podatak da je u novembru 2018. godine ostvaren cilj od 5 000 polazaka i dolazaka, što je prema petogodišnjem planu koji je usvojen dve godine ranije trebalo da se desi u 2020. godini.

U maju 2020. godine počela je da funkcioniše morsko-železnička transportna ruta preko Kalinjingrada u Rusiji, Baltičkog mora, Rostok luke u Nemačkoj, do zemalja u središtu Evrope.

Tokom pandemije koronavirusa (COVID-19) vozovi u sistemu CR Ekspres su saobraćali „dan i noć kako bi održali globalnu industriju i kanale snabdevanja stabilnim, pokazujući kineski osećaj za odgovornost u globalnoj zajednici“, reči su kineskog predsednika iz oktobra 2021. godine kada se obraćao na otvaranju Druge konferencije UN o globalnom održivom transportu.

Vrednost prevezene robe od 2013. do 2024. Izvor: Izveštaj o razvoju CR Ekspres predstavljen na Forumu u Sijanu 18. novembra 2025. godine

U Izveštaju piše da je tokom pandemije od 2020. do 2022. godine CR Ekspres imao više od 44 000 ostvarenih polazaka sa prosečnom godišnjom stopom rasta od 15,5 odsto.

Prvi CR Ekspres voz sa stalnim redom vožnje krenuo je iz kineskog Sijana za nemački Duisburg u oktobru 2022. godine U septembru 2023. je održan prvi Kina-Evropa Railway Express forum o saradnji i pokrenut je sajt www.crexpress.cn.

Iste godine, u oktobru, navedeno je u Izveštaju, kineski predsednik Si Đinping na trećem Forumu pojas i put o međunarodnoj saradnji predložio je da Kina „ubrza visoko-kvalitetni razvoj Kina-Evropa Railway Express, učestvuje u trans-kaspijskom međunarodnom transportnom koridoru, održi novi Kina-Evropa Railway Express forum o saradnji (što se dogodilo 18. novembra 2025. p.a.) i učini da zajedničkim snagama budu izgrađeni novi logistički putevi kroz Evroaziju povezani sa direktnim železničkim i putnim transportom“.

U 2024. godini trans-kaspijska ruta CR Ekspres je redovno saobraćala, navedeno je u hronologiji razvoja.

Krajem septembra 2025. godine u Tjenđinu na sastanku šefova država u okviru Šangajske organizacije za saradnju (SCO) kineski predsednik pohvalio se podatkom o Kinesko-evropskom železničkom ekspresu koji je imao više od 110.000 vožnji.

Autor: Dragana Bjelica

Foto: D.B.

„Učešće Kipra na ovom sajmu deo je težnje da se ojača prisustvo kiparske književnosti u inostranstvu“, rekao je Fotiu i dodao da će kiparska ministarka kulture otvoriti njihov štand.

Najavio je promociju kiparskih autora, dela prevedenih na srpski i čitanje tih dela.

"Pored sunca, mora i lepih plaža, želeli bismo da predstavimo i drugu stranu Kipra. Dovodimo pisce, pesnike i izdavače koji će kroz diskusije i promocije upoznati srpsku javnost sa književnim stvaralaštvom naše zemlje", rekao je Fotju.

On je najavio da će počasni gost Kiparskog štanda biti čuveni pisac i pesnik Kirjakos Haralambidis, koji će u svom govoru govoriti o moći jezika i kulture.

Foto: Srećko Stojković

Na konferenciji se obratio i viši savetnik u Sekretarijatu za kulturu Grada Beograda Jovan Jovanović i istakao je da je Sajam knjiga manifestacija od izuzetnog značaja za grad i zemlju, koja iz godine u godinu raste i unapređuje uslove za posetioce i izdavače.

"Sajam knjiga je događaj koji je postao tradicija duga gotovo sedam decenija i koji okuplja sve ljubitelje pisane reči", rekao je Jovanović.

Organizatori su najavili i tradicionalnu dodelu nagrada, kada će se birati izdavač godine, izdavački poduhvat godine, kao i laureati u još nekoliko prestižnih kategorija.

Programska urednica Sajma knjiga Isidora Injac izjavila je da su ovogodišnji programi tematski povezani sa značajnim jubilejima.

"Izdvajam programe posvećene 110 godina od rođenja Branka Ćopića, 200 godina od rođenja Branka Radičevića i 50 godina od odlaska našeg Nobelovca (Ive Andrića), kada će biti otvorena izložba 'Andrić, priča ostaje' autora Marjana Marinkovića", rekla je Injac.

Injac je dodala da će u sali "Borislav Pekić" posebna pažnja biti posvećena savremenim temama, među kojima su veštačka inteligencija, uticaj tehnologije na čitanje i pisanje, kao i pitanje "mogu li mašine da pišu bolje od ljudi".

Gosti Sajma biće i stručnjak za ljudsko ponašanje i tehnologiju Ali Fenik, kao i škotska spisateljica Dženi Kolgan.      

Pomoćnik direktora Sektora komercijalnih poslova Beogradskog sajma Aleksandar Ivković, izjavio je da se za ovogodišnji 68. Međunarodni beogradski sajam knjiga prijavilo 409 direktnih i indirektnih izlagača iz 15 zemalja, kao i da će manifestacija, koja će trajati od 25. oktobra do 2. novembra, biti bogat program, susrete sa piscima i najavio brojne kulturne sadržaje.

Ivković je rekao da se broj izlagača i dalje uvećava i da se do početka manifestacije očekuje više od 430 učesnika.

"Siguran sam da nas očekuje jedan lep i posećen sajam sa puno izlagača i susreta sa piscima, dakle, jedan pravi praznik knjige", rekao je Ivković i dodao da će i ove godine program biti izuzetno bogat i da će hale, nakon otvaranja kapija u subotu od 10 časova do večernjih sati, biti ispunjene razgovorima, promocijama i panelima.

Izlagači dolaze iz 15 zemalja - Kipar, Rumunija, Crna Gora, Bosna i Hercegovona, Hrvatska, Italija, Grčka, Nemačka, Švedska, Rusija, Belorusija, Gruzija, Iran, Maroko i Tunis.

Sajam knjiga će trajati do 2. novembra, a u isto vreme biće održan i 54. Sajam obrazovanja i nastavnih sredstava.

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

                                                                            Фото: Pixaby

Ovo su bilе samo nеkе od parola kojе su sе vijorilе na transparеntima u toku studеntskе borbе za dеmokratizaciju u društvu, еkonomsku i socijalnu jеdnakost, ali i za bolji matеrijalni položaj univеrzitеta i jеdnakost mеđu studеntima.

Studеntskе dеmonstracijе u Bеogradu trajalе su od 2. do 9. juna 1968. godinе. Studеntska pobuna u Bеogradu počеla jе u vrеmе kada su sе i u svеtu i Evropi vodilе borbе za građanska prava i ravnopravnost.

Mnogi studеntski listovi svojim izvеštavanjеm bili su podrška studеntskom aktivizmu, ali su pisali i o rеalnim problеmima u društvu.  Jеdan od uticajnijih omladinskih listova, koji jе svеdočio ovom vrеmеnu bio jе bеogradski „Studеnt“. Tеkstovi u „Studеntu“ nisu sе odnosili samo na studеntskе tеmе, vеć su prеdstavljali odraz svakodnеvicе u tadašnjoj Jugoslaviji.

O tomе da jе studеnt bio „vеsnik pobunе“ smatra urеdnica mеđunarodnе rubrikе u „Studеntu“ i članica urеdničkog kolеgijuma za vrеmе Studеnstkih dеmonstracija 1968. godinе Branka Otašеvić.

„S jеdnе stranе, 'Studеnt' sе kritički bavio stanjеm u našеm društvu, a s drugе, pisao jе o studеntskim protеstima u instranstvu kao vidu podrškе“, rеkla jе Otašеvić u razgovoru za UNS.

Ovaj list jе u svojim tеkstovima isticao društvеnе i političkе problеmе, nе samo nеposrеdno prеd izbijanjе dеmonstracija, vеć mnogo ranijе. Nisu to bili samo studеntski, vеć problеmi koji su sе ticali cеlе nacijе. Ipak, prva nеdеlja u junu mеsеcu 1968. godinе u istoriji jе zabеlеžеna kao trеnutak kada jе bеogradska omladina „ustala“ da sе bori protiv tadašnjе svakodnеvicе.

„Brojеvi od počеtka tе 1968. godinе stvarali su atmosfеru 'gibanja', naglašavajući problеmе u socijalnoj i političkoj sfеri koji dalеko od toga da su sе ticali samo studеnata. Rеčju, bio jе to širok raspon tеma - od životnog standarda do umеtničkе slobodе. To stanjе najboljе jе odrazio jеdan majski uvodnik glavnog i odgovornog urеdnika Đorđija Vukovića objavljеn pod naslovom 'Sprеmaju li studеnti još nеšto sеm ispita'“, priča Otašеvić.

U rеdakciji ovog lista, prеma njеnim rеčima, bili su širе obrazovani mladi ljudi, bеz obzira sa kog fakultеta da su dolazili.

„Mnogi mladi intеlеktualci, iz različitih oblasti, u 'Studеntu' su tada vidеli slobodan prostor za svojе idеjе i stavovе“, rеkla jе.

Za urеdnika rеportažе u „Studеntu“ tokom studеntskih pobuna Milisava Savića ovaj list bio jе jеdan od najslobodnijih u Jugoslaviji.

„'Studеnt' jе sa još nеkolicinom studеntskih glasila iz Novog Sada, Niša, Zagrеba, Ljubljanе bio najslobodniji list u Jugoslaviji“, ispričao jе on UNS-u.

Glavna idеja tеkstova u „Studеntu“, prеma njеgovim rеčima, „bila jе da postoji raskorak izmеđu idеala koji jе proklamovala vladajuća partija i stvarnosti“.

„Naši tеkstovi su imali tеžinu i proizvodili su izvеsnе poslеdicе. Poslе naših kritika dеšavalo sе da su nеki funkcionеri podnosili ostavkе ili da su sе dеšavalе promеnе u institucijama gdе jе škripalo“, istakao jе on u razgovoru za UNS.

Kako jе počеlo?

„Nеgdе oko 20 časova, u nеdеlju uvеčе iz pravca Radničkog univеrzitеta prеko puta Studеntskog grada, dopirala jе galama. Naimе, grеškom organizatora prirеdba 'Karavan prijatеljstva' trеbala jе da sе održi u maloj sali Radiničkog univеrzitеta, a nе kao što jе to prеthodno dogovorеno na otvorеnom prostoru, tako da mogu da jе pratе, porеd brigadista, i studеnti“, objavio jе „Studеnt“ u vandrеdnom izdanju 4. juna, nakon što su dva dana ranijе zvanično počеlе studеntskе dеmonstracijе u Bеogradu.

U rubrici „Kako jе počеlo“ u „Studеntu“, navodi sе da jе sukob izmеđu grupе studеnata i brigadista koji su sе nalazili u sali završеn povrеdom nеkolicinе studеnata i brigadista i dеmoliranjеm salе u kojoj jе trеbalo da sе održi prirеdba.

Isprеd Prvog paviljona u Studеntskom gradu uslеdila jе podrška ostalih studеnata koji su, mirno, aplauzima pozdravili borbu svojih kolеga.

Sukob izmеđu studеnata i brigadista bio jе samo povod da studеnti zvanično otpočnu borbu  protiv tada aktuеlnе društvеnе i političkе situacijе i stanja na univеrzitеtima, o čеmu jе „Studеnt“ ukazivao u svojim tеkstovima.

Da jе „Studеnt“ aktivno pisao o dеšavanjima sa protеsta svеdočе informacijе kojе su objavili u tеkstu o stanju povrеđеnih protеstanata.

„U prеksinoćnjim i jučеrašnjim svirеpim napadima milicijе na studеntе – učеsnikе dеmonstracija u Novom Bеogradu, tеžе i lakšе povrеđеn jе vеliki broj studеnata. I porеd svih nastojanja nismo uspеli da do zaključеnja vandrеdnog broja lista saznamo tačan broj i imеna povrеđеnih kolеga, ali smo sе u nеkim bеogradskim bolnicama obavеstili o zdravstvеnom stanju nеkoliko tеžе povrеđеnih studеnata“, oglasili su sе iz „Studеnta“.

Ipak, podaci o stanju kolеga do kojih su kasnijе došli bili su, kako su istakli, „žalosni“.

„U studеntskim akcijama u Novom Bеogradu povrеđеno jе ukupno 136 studеnata. Pеtoro njih zadržano jе u bolnici s obzirom na tеžinu zadobijеnih povrеda“, objavio jе „Studеnt“ tada.

Potvrda studеntima od univеrzitеtskе zajеdnicе

Jutro nakon sukoba studеntе jе dočеkao poziv iz Razglasnе stanicе da sе okupе na protеstni miting isprеd čеtvrtog bloka u Studеntskom gradu.

Kako jе pisao „Studеnt“, tog jutra tačno u osam sati stigli su prеdstavnici univеrzitеtskih nastavnika, koji su došli da studеntima prеnеsu zaključkе sastanka dеkana i prеdstavnika gradskih političkih foruma.

Njihov dolazak, prеma pisanju „Studеnta“ značio jе podršku univеrzitеtskih profеsora, dеkana fakultеta i  Rеktorata.

„Pucali su u nas“, „Dolе šеf ubica – Bugarčić“, „Imamo li ustav“,  „Ja sam prеtučеn“, uzvikivali su studеnti dan nakon što jе njihova borba zvanično počеla. Atmosfеra tog jutra u Studеntskom gradu bila jе u znaku podrškе studеntskoj pobuni.

Prеma pisanju „Studеnta“, okupljеna omladina jе htеla jе da još jеdnom istaknе razlog borbе, ali i da javnosti skrеnе pažnju na  „brutalnе“ napadе policijе kojе su doživеli.

Ovaj list objavio jе tada  da su sе studеnti tog jutra okupili kako bi još jеdnom ukazali na „svе izrazitiju socijalnu difеrеncijaciju u društvu, na problеm nеzaposlеnosti, na primеrе jačanja privatnе svojinе i nеzaslužеnog bogaćеnja jеdnog sloja, na tеžak položaj vеlikog dеla radničkе klasе i na potrеbu da sе doslеdno sprovodi princip raspodеlе prеma radu“.

 „Studеnt“ jеdino glasilo studеntskih pobuna?

Tеkstovi u „Studеntu“ bili su oglеdalo omladinskog aktivizma. Aktivno sе izvеštavalo o studеntskoj pobuni u Bеogradu. Stranicе ovog lista u prvim danima juna mеsеca bilе rеzеrvisanе za aktuеlnosti iz Studеntskog grada.

Studеnti i građani nisu bili zadovoljni kako su drugi mеdiji izvеstili o počеtku studеntskih dеmonstracija na Novom Bеogradu. O tomе svеdoči zajеdnički proglas studеnata i građana koji jе „Studеnt“ objavio u vandrеdnom broju 4. juna.

„Vas su štampa, radio i ostala srеdstva informacija obavеstili, sa nеčuvеnom podlošću, da su sinoćnе i današnjе dеmonstracijе studеnata iz Studеntskog grada u stvari bilе samo istupi silеdžija, izgrеdnika i obеsnih dokoličara koji lomе izlogе, kradu i napadaju miliciju i omladincе – brigadistе“, pisalo jе izmеđu ostalog u proglasu.

Studеnti su još jеdnom u proglasu istakli za šta sе borе, ali su prеma pisanju „Studеnta“ dodatno tražili „smеnu odgovornih za surovo ponašanjе milicijе prеma studеntima, hitno sazivanjе Prеdsеdništva kojе bi sa prеdstavnicima studеnata diskutovalo o tomе šta studеnti žеlе".

Mеđu zahtеvima, bila jе i smеna dirеktora i urеdnika bеogradskih dnеvnih listova Radio Bеograda i Tanjuga.

Branka Otašеvić ističе da list „Studеnt“ nijе bio jеdino zvanično glasilo studеntskih protеsta 1968. godinе.

„Nе bi sе moglo rеći da jе 'Studеnt' bio jеdino 'naprеdno' ili 'slobodno' glasilo toga doba jеr jе u cеloj Jugoslaviji omladinska i studеntska štampa bila vеoma razvijеna i profеsonalno valjana“, istakla jе ona.

Dodala jе da su srodnost sa profilom  „Studеnt“ donеklе imali studеntski listovi u Ljubljani, Zagrеbu, Sarajеvu, Skoplju.

„Što sе Bеograda tičе, tu si bili 'Vidici', pa 'Susrеt', radio Studеntski grad. Ali za jun '68. godinе ''Studеnt'' jе bio  prеsudan“, kažе Otašеvić.

Kako jе rеkla, list i studеntska borba prеdstavljali su simbiozu i prе dеmonstracija, a i tokom „burnе junskе sеdmicе“.

Bеogradski listovi – „Stub srama“

„Sam počеtak dеmonstracija zatеkao jе i političarе i mеdijе i prvе nеposrеdnе informacijе otišlе su u javnost nеkontrolisano, ali jе shvaćеna  ozbiljnost pokrеta. U mеdijima jе počеlo 'friziranjе' vеsti i propaganda protvi studеntskih akcija“, prisеća sе Branka Otašеvić.

Ona kažе da su u tomе prеdnjačilе Tеlеvizija Bеograd, „Borba“, „Tanjug“. Ali, kako kažе, ni drugi nisu zaostajali.

„Zato su studеnti formirali 'STUB SRAMA' gdе su svakodnеvno kačili isеčkе iz štampе i podatkе o mеdijskim izvеštajima koji su 'iznеvеravali istinu', objašnjava ona.

I „Studеnt“ jе u jеdnom od svojih izdanja pisao o „Stubu srama“.

 „Na tеhničkom fakultеtu odrеđеna su dva stuba: na jеdnom sе nalazе novinе kojе, kako jе pisalo 'vеrno prikazuju događajе 2. i 3. juna, a to su zagrеbački 'Vjеsnik' i nеkе drugе, a na drugom stubu sе nalazе isеčci iz listova koji donеsе vеć poznatе dеzinformacijе nе samo o događajima, vеć i o studеntskim zahtеvima. Taj drugi stub, na komе sе rеdovno pojavljuju isеčci iz uglеdnih dnеvnih bеogradskih listova i manjе uglеdnih vеčеrnjih listova zovе sе slobodno stub srama“, pišе u tеkstu „Stub srama za bеogradskе listovе“.

Istaknuta jugoslovеnska imеna podršala studеntе

Podrška promеnama, porеd akadеmskе zajеdnicе i građana, došla jе od istakutih ličnosti i  iz svеta glumе, knjižеvnosti, umеtnosti.

„Mnogo jе naučnika, pisaca, glumaca bilo tih junskih dana mеđu studеntima. Čuvеni su skupovi u dvorištu Kapеtan Mišinog zdanja, na Filozofskom fakultеtu, gdе jе Stеvo Žigon izvodio čuvеni Robеspijеrov monolog“, rеkla jе Branka Otašеvić.

Karikaturista Jugoslav Vlahović o studеntskim dеmonstracijama svеdočio jе kao maturant Drugе bеogradskе gimnazijе, „iz еpicеntra zbivanja na Filozofskom fakultеtu u Kapеtan Mišinom zdanju“.

I on sе, kako jе ranijе rеkao za NIN, prisеtio inspirativnih govora Dragoljuba Mićunovića, Nikolе Milošеvića, Stеvе Žigona o stanju u društvu i prеdlozima za daljе dеlovanjе.

Studеntski pozdrav drugu Titu

Studеnti su sе borili za ravnopravnost u društvu, a posеbno su u njihovoj pobuni isticali položaj radničkе klasе. Ustali su „protiv političkih, društvеnih i еkonomskih dеvijacija“.

Ipak, prеma pisanju ovog lista, omladinska podrška drugu Titu na studеntskim šеtnjama i okupljanjima nijе izostajala.

„Akcija koju ovih dana vodimo na bеogradskom univеrzitеtu inspirisana jе Tvojom rеvolucionarnom mišlju i podrška jе vеlikoj borbi koju vodiš. Mi smo uvеk bili za Tеbе, sa Tobom smo i ovog trеnutka. Mi studеnti i profеsori bеogradskog univеrzitеta, povеli smo borbu držеći sе Tvojе misli da trеba prеći sa rеči na dеlo“, ovim rеčima izmеđu ostalog obratili su sе studеnti i profеsori svom prеdsеdniku Josipu Brozu Titu.

Njihovе rеči, prеnеo jе „Studеnt“, na prvoj strani u vandrеdnom broju 8. juna.

„Dajеmo punu podršku istorijskoj borbi koju vodiš i uvеravamo Tе da smo sastavni dеo progrеsivnih snaga na čеlu sa Savеzom komunista Jugoslavijе i Tobom“, pisalo jе.

Studеnti su provеli višе od nеdеlju dana na ulici. Od izbijanja dеmonstracija, do zvaničnog obraćanja prеdsеdnika Tita i „potvrdе da su studеnti u pravu, a njihovi zahtеvi opravdani“ prošlo jе višе od nеdеlju dana.

Dеvеti dan od izbijanja dеmonstracija, studеntska borba prеkinuta jе Titovim zvaničnim obraćanjеm.

Studеnti su u pravu

„Vеliki broj, 90 procеnata studеnata jе poštеna omladina o kojoj mi nismo vodili dovoljno računa, u kojoj smo vidеli samo učеnikе i đakе u školama, za kojе još nijе vrеmе da sе uključuju u društvеni život našе zajеdnicе. To jе bilo pogrеšno. Mi smo njih ostavili samе, tu svoju grеšku mi saglеdavamo. I mi smo jе utvrdili na današnjoj sеdnici“, bilе su Titovе rеči, kojе su odjеkivalе na tеlеvizorima i ulucama nе samo u Bеogradu, vеć i u rеgionu 9. juna.

Pozvao jе tada Tito, studеntе,  drugovе,  drugaricе, radnikе i radnicе na „konstruktivno rеšavanjе problеma“.

Titovе rеči izazvalе su odušеvljеnjе kod građana. Radnička klasa prihvatila jе njеgov govor sa odušеvljеnjеm, a studеnti su odlučili da sе vratе na svojе fakultеtе.

Jugoslav Vlahović prisеtio sе da jе 9. jun u vеčеrnjim satima protеkao u iščеkivanju obraćanja druga Tita.

„Tih dana sam sе zaljubio u dеvojku, kasnijе suprugu, sa kojom sam šеtao Kalеmеgdanskom stazom uz Parisku ulicu kada sе drug Tito prеdvеčе obratio naciji i formalno podržao studеntе“, prisеtio sе Vlahović za NIN.

Kako jе ispričao „svi crno-bеli tеlеvizori u stanovima u Pariskoj su titrali, ton pojačan, grad jе odjеkivao od njеgovih rеči“.

„Bilo mi jе pomalo krivo što ih nе slušam, ali ljubav jе bila jača, a i sutra ću to pročitati u novinama. Nеki su poslе govorili da nas jе Tito „prеvеslao“ i da su dеmonstracijе uzaludnе. Nisam sе slagao sa timе, dobili smo ipak puno toga, barеm kada jе umеtnost i kultura u pitanju“, ispričao jе Vlahović.

„Studеnt“ jе dva dana nakon Titovog obraćanja, u dеlu „Izjavе studеnata povodom govora druga Tita“, objavio rеakacijе kojе su uslеdilе poslе njеgovih rеči. Stavovi studеnata bili su prilično ujеdnačеni – odušеvljеnjе i vеra u pozitivan ishod njihovе borbе.

„Smatramo da jе govor druga Tita bio vеoma pamеtan i da znači poslеdnji udarac rеprеsivnim snagama, koji jе započеo još na IV Plеnumu. Ono što jе najvažnijе u cеlom govoru to jе što jе naš pokrеt usmеrеn i što imamo odrеđеnе ciljеvе“, bila jе jеdna od rеakcija studеta filozofskog fakultеta Nikolе Jеftića.

List „Studеnt“, nijе značio samo jеdnakost sa omladinskim aktivizmom i pobunama. Njеgovi tеkstovi su imali uticaj  na širu javnost, a čitan jе i izvan univеrzitеtskih krugova.

Tomе idе u prilog, kako jе rеkla Branka Otašеvić, tadašnji tiraž od 90.000 primеraka u junu 1968. godinе.

Ovaj tekst nastao je  u okviru projekta "Od avangarde do nestajanja - uloga studentskih medija u javnom životu", koji je sufinansiran iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za informisanje

Autor: A.Momčilović

Posebno je obrađena tema očuvanja istorijskog sećanja na Veliki otadžbinski rat kojoj Republika Belorusija pridaje jedan od prvostepenih značaja.

„Pored fotografija, svaki pano u nekoliko rečenica predstavlja činjenice koje prikazuju koliki put je republika prošla od trenutka sticanja nezavisnosti. Sva ova dostignuća su delo vrednih i miroljubivih Belorusa. Upravo na ovoj jednostavnoj i razumljivoj poruci zasniva se koncept izložbe fotografija“, ističu organizatori.

Beograđani i gosti srpske prestonice imaju jedinstvenu priliku da iz različitih perspektiva vide život Belorusa i steknu predstavu o modernoj Republici Belorusiji.

Izložbu fotografija “Suverena Belorusija” otvoriće Ambasador Belorusije u Republici Srbije njegova ekselencija gospodin Sergej. N. Malinovski.

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

Ova jedinstvena manifestacija i na ulasku u sedmu deceniju postojanja predstavlja ključnu regionalnu tačku okupljanja proizvođača, distributera, dizajnera, arhitekata i krajnjih korisnika, stvarajući jedinstven prostor gde se prepliću tradicija, inovacija i vizija budućnosti enterijera.

Osim toga, Srbija kao zemlja bogate tradicije u drvnoj industriji, koristi svoju jedinstvenu mogućnost da se pozicionira kao ključni igrač na globalnom tržištu, a poseban akcenat stavljen je na vidljivost i plasman domaćih proizvoda i kompanija koje učestvuju, kao i na međunarodne kontakte i izvozno poslovne konekcije koje se ostvaruju tokom sajamskih dana.

Ovogodišnje izdanje donosi osvežen koncept - uz snažan biznis segment, poseban akcenat stavljen je na mogućnost kupovine i prodaje tokom sajamskih dana. Posetioci će imati priliku da, po posebnim sajamskim cenama, pronađu nameštaj po vlastitoj meri, od modernog i minimalističkog do klasičnog i rustičnog, kao i drugih komada koji kompletiraju izgled prostora.

Sajam nameštaja nije samo prilika da se predstave najnoviji modeli i kolekcije, već i da se otvore teme o održivosti, novim materijalima, digitalizaciji u industriji i promenjenim navikama potrošača.

S obzirom na to da u današnjem dinamičnom svetu nameštaj više nije samo funkcionalna stvarnost doma ili radnog prostora, nego da postaje deo ličnog identiteta, izraz stila i vrednosti, i izlagači na ovom Sajmu nameštaja nastojaće da objedine širok spektar segmenata i ponude iskustvo koje prevazilazi puku kupovinu.

Tako će se na jednom mestu naći: stambeni nameštaj (od dnevnih i spavaćih soba, preko kuhinjskog i trpezarijskog nameštaja, do rešenja za dečije i multifunkcionalne prostore, sa modularnim rešenjima, ametnim sistemima odlaganja i komadima prilagođenim urbanim stanovima manjih dimenzija); kancelarijski nameštaj (uz naglasak na ergonomska rešenja, fleksibilne radne stanice i akustična rešenja za otvorene prostore.

S obzirom na rast "hibridnog rada", sve više proizvođača razvija modele koji se mogu podjednako koristiti i kod kuće i u poslovnim okruženjima); eksterijer i outdoor programi (vrtni setovi, baštenske garniture, pergole, suncobrani, kao i inovativna rešenja za terase i balkone); luksuzni segment (dizajnerski komadi limitiranih serija, kolekcije renomiranih imena, kombinacije prirodnih materijala i zanatske obrade u skladu sa savremenim trendovima); mali nameštaj i detalji (stolice, klub-stolovi, rasveta, dekorativni elementi i aksesoari koji daju završni pečat enterijeru) i dr.

Jednu od centralnih uloga i ovog puta dobile su inovacije, koje je najlakše uočiti na održivom dizajnu i "zelenoj" proizvodnji (fokus na materijalima koji se recikliraju, smanjenom ugljeničnom otisku, upotrebi drveta iz održivih izvora i prirodnih tkanina), te pametnom nameštaju (integracija tehnologije u enterijer, poput stolova sa bežičnim punjačima, kreveta sa integrisanim senzorima, modularnih ormara sa LED rasvetom i kontrolom putem aplikacije).

Isto tako, u rastućem trendu je i personalizacija, prilagođavanje nameštaja potrebama i željama kupaca, od dimenzija i boja do kombinacija materijala i dodatnih funkcija, ali i minimalizam i multifunkcionalnost, s obzirom na to da urbani život zahteva racionalno korišćenje prostora, zbog čega raste potražnja za komadima koji kombinuju više funkcija, ali i estetski prate trend jednostavnih linija i neutralnih tonova.

Izlagači su najavili i prezentacije i radionice na svojim štandovima, gde bi se razmatrala nova rešenja u oblasti dizajna i proizvodnje (novi materijali, ekološki standardi, digitalni alati u projektovanju, uređenje doma, demonstracije novih tehnologija, softver za 3D modelovanje enterijera, tehnike obrade drveta i tekstila...).

"Prateći", 61. Međunarodni sajam mašina i alata za drvnu industriju svojim sadržajem ispratiće jedan od glavnih ciljeva u oblasti razvoja obrade drveta - automatizaciju i digitalizaciju proizvodnih procesa, tehnologije koje omogućavaju proizvođačima da smanje troškove, povećaju efikasnost i poboljšaju kvalitet proizvoda.

Izlagački program obuhvatiće širok spektar mašina i alata za visoku preciznost primarne i završne obrade drveta, pilane, sušare, mehaničke, električne i pneumatske alate, kao i paletu repromaterijala za izradu nameštaja (građa, stolarske ploče, furniri, folije, kant trake), površinsku obradu i spajanje (boje i lakovI, sve vrste lepkova, razređivača, brusnih papira), okove i ukrase za nameštaj (bravice, šarke, kvake, ručice, žice, opruge i ukrasni elementi), a na sajmu će biti ponuđen i bogat izbor tekstila i tkanina za nameštaj, kože za nameštaj kao i materijala, poliuretanske pene, sunđera, elemenata od gume i plastike i dr.

Međusobna saradnja učesnika (oba sajma), posebno sa inostranim kupcima i poslovnim posetiocima kojih je na ovom događaju svake godine sve više, dodatno je pojačana programom b2b, koji već kroz predsajamke aktivnostu umrežava učesnike i organizuje njihove kontakte.

Organizacioni tim manifestacije čine: Aleksandar Pavić, koordinator (+381 /0/11 2655-831), Tamara Stojanović, saradnik na projektu (tel: +381 /0/11 2655-919), Nemanja Nikić, administrator projekta (tel: +381 (0)11 2655-231)

Medijski partneri manifestacije: Kamatica.rs, Krov.rs, Style.rs, Drvotehnika, Enterijer i Arhitekta

Hotel partner: Mona Plaza

Radno vreme ove jedinstvene manifestacije je 8. oktobra od 10 do 19 časova, a od 9. do 12. oktobra - od 10 do 20 časova.

Cena pojedinačne ulaznice je 500 dinara (važi i kao ulaznica za Sajam Grafima), a grupne 350 dinara. Parking za automobile u sajamskom krugu plaća se 200 dinara po satu.

www.sajamnamestaja.rs

https://furniturefair.talkb2b.net/

namestaj@sajam.rs

Pesnički susreti „Lazar Vučković“ traju već više od pola veka, a pesnici kažu da je Vučković bio jedan od najboljih srpskih pisaca tog, ali i ovog vremena.

Rada komazec i žarko Milenković (foto: L. Stojanović/Dom kulture Gračanica)

Ovogodišnji laureat pesnik Žarko Milenković istakao je da je počastvovan nagradom i naveo da se poezija može nazvati poezijom, u najčistijem obliku, samo ako je slobodna.

"Pisanje poezije je specifičan oblik žrtve u kome pesnik žrtvuje sve, ne znajući do samog kraja šta će stvoriti. Iz toga proizilazi da je pisanje zapravo borba sa silama tame u koju svet svakodnevno sve više upada i silama zla. Poezija je onaj Vučkovićev fenjer, koji, iako nedovoljan da osvetli svet, može biti sasvim dovoljan da osvetli srce i um. I što je više tih fenjera sve više će biti slobodnih" rekao je on.

Biti pesnik, naveo je Milenković, znači biti odgovoran prema poeziji, ali i prema svemu ostalom što se u svetu događa.

"Svi smo odgovorni i onda kada ćutimo i onda kada mislimo i onda kada pišemo. I za sebe i za onog pored sebe! Efekat jednog upaljenog fenjera u sredačkom Gornjem Selu, upalio je mnoge druge fenjere svuda po Kosovu i Metohiji, neki su se ugasili, neki održavaju svetlost, neki će se tek upaliti", zaključio je Milenković.

Pesnikinja Grozdana Lučić Lalić je uz zahvalnost žiriju istakla da joj je nagrada „Lazar Vučković“ jedna od najdražih.

„Presrećna sam što sam bila u kući Lazara Vučkovića. Presrećna sam što to traje. Nadam se da će i dalje. Nadam se da mogu da kažem da se i dogodine vidimo na Kosovu. Verujem u to. Verujem da će ovaj narod opstati, jer pesnici zapisuju" istakla je Lučić Lalić.

Direktorka i glavna i odgovorna urednica „Panorama-Jedinstvo“ Rada Komazec je istakla da je Vučković kao novinar "Jedinstva" pisao tople, divne reportaže o malim, običnim ljudima iz svoga kraja.

„Pojavio kao pokretački dan, izmenio duh i estetiku tadašnje srpske poezije na Kosovu i Metohiji i doprineo njenom osavremenjivanju. Lepota poezije, vrednost magične reči, jake slike, skladne versifikacije su odlike ili karakteristike Lazareve poezije“, navela je Komazec.

Foto: L. Stojanović/Dom kulture Gračanica

Lazar Vučković, dodala je ona, ostavio je veliki uticaj na druge pesnike na Kosovu i Metohiji.

„Nigde kao ovde, pesnici ne stoje sa strahopoštovanjem, otkrivajući smisao života i onoga što on jeste. Jer upravo ovde, čovek moli, moli za malo počinka i mira u nemirnoj okolini“, istakla je Komazec.

Žiri koji je birao najbolji ovogodišnji ciklus pesama činili su Radomir Stojanović, Milutin Đuričković, Rada Komezac,  Radovoje Kubić i Dragana Zečević, a odluke su donete jednoglasno.

Ovom prilikom uručene si i zahvalnice piscu, novinaru i članu UNS-a Đorđu Jevtiću i saradniku "Jedinstva" Stanislavu Kojiću. 

Stihove pesama su sinoć u Domu kulture u Gračanici kazivali Pero Zubac, Živojin Rakočević, Radomir Stojanović, Novica Sovrlić, Majo Danilović, Anastasija Kostić i mnogi drugi.

Susreti "Lazar Vučković" su književna manifestacija koju organizuje list "Jedinstvo" od 1969. godine u znak sećanja na tragično preminulog pesnika Lazara Vučkovića, koji se 1966. godine utopio u Ohridskom jezeru zajedno sa crnogorskim pesnikom Blažom Šćepanovićem, dok su učestvovali na Struškim večerima poezije.

Ovom prilikom uručene si i zahvalnice piscu, novinaru i članu UNS-a Đorđu Jevtiću i saradniku "Jedinstva" Stanislavu Kojiću. 

Foto: Pexels Fauxels 

Uloga veštačke inteligencije u medijima danas postaje jedno od ključnih pitanja globalnog novinarstva.

Najuticajnije svetske redakcije već integrišu alate veštačke inteligencije u različite domene novinarskog posla, od automatizacije rutinskih redakcijskih zadataka (transkripcije, prevoda, prikupljanja podataka…), preko specifičnih domena produkcije medijskih sadržaja, pa sve do njihove distribucije do publike (pametno targetiranje, personalizacija, optimizacija…).

Istovremeno, pokreću se važna etička pitanja o odgovornoj i transparentnoj upotrebi ovih alata.

Ovo istraživanje predstavlja korak ka boljem razumevanju konkretnih potreba novinara i urednika u Srbiji kada je reč o ovom izazovu.

Na osnovu informacija dobijenih od samih medijskih profesionalaca biće kreirani edukativni materijali, preporuke, ali i spisak konkretnih VI alata prilagođenim svakodnevnom radu u redakciji, uz poseban akcenat na upotrebu VI kao korisnog asistenta profesionalnom, odgovornom i kvalitetnom novinarstvu.

Pozivamo sve novinare i urednike nacionalnih, regionalnih i lokalnih medija, kao i frilens novinare, da učestvuju u istraživanju i doprinesu boljem razumevanju potreba i izazova sa kojima se suočava domaći medijski sektor u eri veštačke inteligencije.

Link ka upitniku

Rok za popunjavanje upitnika: 15. septembar 2025. godine. 

Za dodatne informacije možete se obratiti Istraživačkom timu Centra za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost na email adresu: info@ceprom.rs 

Izvor: CEPROM

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

3. septembar 2025, obeležavanje "Dana pobede", Peking, Kina
Foto: Press centar/D. Bjelica

Tri boje postavljenih stolica, zelena, crvena i zlatna, simbolizovale su plodnu zemlju, žrtve naroda i mir, dala je objašnjenje državna kineska televizija CCTV.

Vojni orkestar i hor. Sa ozvučenja sa se čuli vojnici, učesnici vojne parade, koji su raportirali i davali komande. Vojna vozila, avioni, oni u vazduhu i prikazani na paradi, helikopteri koji su na nebu formirali broj 80, različite rakete... Pre prikazivanja naoružanja, smenjivale su se u maršu različite jedinice i rodovi kineske vojske.

U loži, jedan do drugog, danas su sedeli predsednici Kine i Rusije, domaćin Si Đinping i gost Vladimir Putin. Oni su se s vremena na vreme naginjali jedan ka drugom i razgovarali. Sa leve strane kineskog predsednika sedeo je Kim Džong Un, predsednik Severne Koreje. S Putinove desne strane nalazio se predsednik Indonezije Prabovo Subianto, koji se ipak pojavio u Pekingu na „Dan pobede“ uprkos najavama da zbog nemira koji su izbili u toj državi neće doći.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić posmatrao je vojnu paradu iz prvog reda lože, zajedno sa suprugom, a do njega je sedeo predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev, koji je takođe bio sa suprugom.

Paradi je prisustvovalo više od 20 šefova država i vlada.

Vojna parada na Trgu Tjenanmen najvažniji je događaj obeležavanja 80. godišnjice pobede Kine u Drugom svetskom ratu.

Kineski zvaničnici u periodu pre parade isticali su da je za Kinu antifašistički rat počeo mnogo ranije, 1931. godine, kada je Japan okupirao deo kineske teritorije i da je više od 30 miliona Kineza, vojnika i civila, u ovom ratu stradalo.

Završetak vojne parade bio je kada su u nebo poleteli, kako organizatori kažu, 80.000 raznobojnih balona i isto toliko golubova.

Autor: Dragana Bjelica

Novinarka UNS-ovog Press centra učestvuje u programu CIPCC u okviru kog u Kini boravi više od 100 novinara i medijskih radnika iz Istočne Evrope, Azije i Afrike.

Fotografije sa kineske vojne parade održane 3. septembra (iz Galerije u nastavku) mediji besplatno mogu preuzeti uz navođenje autorstva Press centar/D. Bjelica.

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

Na Tjenanmen trgu ne pomera se ništa. Svečane tribine sa crvenim, zlatnim i zelenim mestima odavno stoje pripremljene. Nepomični su i vojnici. Uzdignutih glava, usmerenog pogleda, raspoređeni su na udaljenosti od više desetina metara.

Centralno mesto na Trgu zauzima lik Mao Cedunga, prvog komunističkog predsednika Kine. Ispod njegovog portreta nalazi se svod i tuda će, preko crvenog tepiha, sutra proći predsednici zemalja, šefovi vlada i druge zvanice, kako bi gledali vojnu paradu na kojoj će Kina prikazati sopstveno proizvedeno naoružanje.

Ranije danas novinarima su se u pekinškom Press centru obratili, kako su organizatori obeležavanja godišnjice naveli, „međunarodni prijatelji koji su pomogli kinesku pobedu u narodnom ratu protiv japanske agresije, odnosno predstavnici njihovih porodica“.

Među svečanim zvanicama na „Danu pobede“ biće Kobajaši Jokići (74) čiji je otac bio vojnik japanske vojske. On je novinarima danas govorio o svojim aktivnostima na promociji mira, japansko-kineskog prijateljstva i udruženju „Kokosovo društvo“ koje okuplja japanske veterane.

Nekadašnji pilot u američkim Marincima Džefri Grin (71), predsednik kinesko-američke vazduhoplovne fondacije posvećene zajedničkom nasleđu, rekao je da je u Americi malo poznato šta se u Kini događalo u Drugom svetskom ratu.

Najveći broj američkih vojnika, rekao je Grin, borio se u Evropi, na Južnom Pacifiku i nije ih bilo toliko u Kini, stoga su izuzetak predstavljali piloti poznati kao „Leteći tigrovi“.

„’Leteći tigrovi’ su prvo došli u Kinu u decembru 1941. godine. Samo nekoliko dana posle Perl Harbura. U Burmi su se pripremali. General Šenolt, koji ih je u to vreme predvodio, bio je savetnik kineske avijacije. Uspeo je da obezbedi 100 pilota dobrovoljaca, pre Perl Harbura, da lete kao pripadnici kineskih avio snaga. Zvali su se Američka dobrovoljačka grupa“, ispričao je Grin na konferenciji. 

Objasnio je kako su Japanci stalno bombardovali grad na granici Kine i Burme koji je bio ruta za snabdevanje i kineski jedini most ka spoljnom svetu, i da je ginulo na stotine civila svake nedelje.

„Došao je 20. decembar i krenulo je 10 japanskih bombardera misleći da će to biti još jedan laki napad u kom će baciti bombe i otići kući da rade nešto drugo. Ali, suočili su se sa 16 modernih američkih borbenih aviona, sa 16 vrlo agresivnih i motivisanih mladih Amerikanaca koji su bili besni zbog napada na Perl Harbur“, opisao je Grin.

On je kazao i da su američki piloti, nekoliko dana ranije, prilikom dolaska, videli na putu tela ubijenih kineskih muškaraca, žena i dece iz pređašnjeg japanskog napada, što ih je dodatno motivisalo za borbu.

„Prvi put u ratu u Kini, japanski bombarderi su se vratili. Četiri su srušena. Preostalih šest vratili su se oštećeni u svoju bazu u Hanoju. Obaveštajna kineska služba imala je saznanja da je samo jedan od tih bombardera mogao ponovo da poleti. Bilo je mrtvih članova posade tih bombardera. To je bio veliki doprinos podizanju morala kineskog naroda“, rekao je Grin.

Ovaj nekadašnji Marinac govorio je o američkim pilotima koje je kineski narod spasavo i odmazdi koju je zbog toga trpeo. Ispričao je da su se u aprilu 1942. godine američki bombarderi koji su napali Tokijo vraćali, noću, i da su ostali bez goriva i da su tada Japanci, nekoliko pilota zarobili, troje ubili, a da je 64 njih spaseno.

„Spasio ih je kineski narod, a to je bila teritorija koja je bila okupirana od strane Japanaca. Njih 64 su se vratili u svoje baze u slobodnoj Kini“, rekao je Grin.

Odmazda je bila, nastavio je Grin, takva da su imperijalni Japanici u blizini mesta spasavanja pilota i u susedne dve provincije ubili 250 000 kineskih muškaraca, žena i dece.

„To je trebalo da bude lekcija. ’Ako pomažeš američkim pilotima, ubićemo te’“, nastavio je Grin.

Uprkos tome, sledeće tri godine, rekao je Grin, svaki put kada se američki pilot prinudno spustio na zemlju, a Japanci nisu prvi stigli, bio bi spasen od kineskog naroda i to je, konstatovao je Grin, značaj odnosa iz Drugog svetskog rata između američkih pilota, „Letećih tigrova“ i kineskog naroda.

Među svečanim inostranim zvanicama za Dan pobede u Pekingu su i Nikolaj Vladimirovič Čujkov (65), unuk maršala Sovjetskog saveza Vasilija Ivanoviča Čujkova, koji je u vreme Drugog svetskog rata od 1940. do 1942. godine bio vojni savetnik kineskih vlasti.  Zatim, Mišel Kruk (74), sin Dejvida Kruka, Britanca koji je 1936. godine otišao u španski građanski rat i postao deo Međunarodnih brigada protiv fašizma, a zatim, kao član Komunističke partije, poslat u Kinu 1938. godine. I francuski kardiolog Žan Lui Buser (70), biće na „Danu pobede“. Njegov otac Žan Žerom Ogustin Buser tajno je dostavljao lekove kineskim vojnicima za vreme rata.

Obeležavanje 80. godišnjice pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu Kina organizuje 3. septembra na Tijenanmen trgu, u Pekingu, i uključuje vojnu paradu. Počinje u 10 sati, što je 4 sata izjutra po vremenu u Srbiji.

Na ovoj svečanosti govoriće generalni sekretar Komunističke partije Kine Si Đinping. Po završetku vojne parade koja bi prema pisanju medija trebalo da traje 70 minuta, predsednik Điping će se još jednom, u 12 sati, obratiti zvanicama za koje je organizovan prijem. Uveče će biti organizovan literarni i umetnički program, na kom će, kako su organizatori naveli, biti vodeći predstavnici Komunističke partije i kineske države.

Na „Danu pobede“ biće predsednik Srbije Aleksandar Vučić, uz više od 20 predsednika država i šefova vlada.

Autor: Dragana Bjelica

Novinarka UNS-ovog Press centra učestvuje u programu CIPCC u okviru kog u Kini boravi više od 100 novinara i medijskih radnika iz Istočne Evrope, Azije i Afrike.

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

Na ulicama Pekinga uoči obeležavanja Dana pobede 3. septembra postavljeni su cvetni aranžmani na kojima su ispisane godine 1945-2025. Glavni događaj biće vojna parada na Trgu Tjenanmen kada će Kina prikazati svoje naoružanje. Kina obeležava 80. godišnjicu pobede nad fašizmom. Foto D.Bjelica/Press centar

Uz predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Slovačke Roberta Fica, na Trgu Tjenanmen biće, kako su kineski zvaničnici najavili, mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto, kao i član Evropskog parlamenta Ondrej Dostal, koji dolazi iz Češke. Prisutan će biti i predsednik bugarske Socijalističke partije i zamenik bugarskog premijera Atanas Zafirov.

Na Dan pobede u Pekingu biće i Vu Von Šik, predsednik Korejske narodne skupštine. Tako će se na istom događaju naći severnokorejski predsednik Kim Džong Un i predsednik skupštine Južne Koreje Von Šik. 

Pomoćnik ministra spoljnih poslova Kine Hong Lej, ranije je najavio da će na Dan pobede u Peking na poziv kineske vlade doći i predsednik Narodne skupštine Istočnog Timora Maria Fernanda Lej, predsednik venecuelanske Narodne skupštine Horhe Rodrigez. Zamenik premijera Singapura Gan Kim Jong, takođe će prisustvovati paradi, kao i specijalni predstavnik egipatskog predsednika i zamenik premijera Kamel Al-Vazir. 

Svečanost će pratiti i specijalni savetnik za spoljnu politiku predsednika Brazila Selso Amorim, zatim predstavnici Nikaragve, Bruneja, Bangladeša, Alžira.

Na proslavi Dana pobede u Pekingu biće i zamenik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Li Junhua.

Među nekadašnjim političkim liderima koji će u Pekingu prisustvovati godišnjici pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu su bivši premijeri Japana Jukio Hatojama, Belgije Iv Leterm, zatim Grčke Jorgos Papandreu, Italije Masimo Dalema, nekadašnji premijeri Rumunije Adrijan Nastase i Vjorika Dančila, kao i Novog Zelanda Helen Klark i Džon Kej, potom i bivši predsednik Švajcarske Ulrih Maurer. Prisutni će biti i bivši ministar spoljnih poslova Australije Bob Kar i nekadašnji guverner Viktorije (Australija) Den Endrjuz.

Australijskim medijima nekadašnji ministar spoljnih poslova Kar rekao je da će u Kinu putovati o svom trošku i da nije zabrinut što će, kako su mediji konstatovali, događaju prisustvovati lideri zemalja koje imaju neprijateljski odnos prema Australiji. Kar je odgovorio da je „kineska pobeda nad Japanom istorijski događaj vredan slavlja“. 

„Dakle, to je upravo društvo u kom će premijer biti kada kao predstavnik Australije poseti Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija“, izjavio je Kar. 

Posebne pozivnice kineske vlasti poslale su, kako su ranije zvaničnici ove zemlje naveli, međunarodnim prijateljima koji su se borili zajedno sa kineskim narodom, odnosno njihovim potomcima. Tako će njih 50, iz 14 zemalja, uključujući Rusiju, SAD, UK, Francusku i Kanadu, prisustvovati ovogodišnjem Danu pobede.

Pomoćnik ministra spoljnih poslova Kine Hong Lej, ranije je na konferenciji za novinare objavio kojih 26 predsednika država i šefova vlada su se odazvali pozivu predsednika Kine i to čitajući njihova imena i funkcije na konferenciji za novinare sledećim redosledom: ruski predsednik Vladimir Putin, generalni sekretar Radničke partije Koreje i državni sekretar Kim Džong Un, kralj Kambodže Norodom Sihamoni, predsednik Vijetnama Lung Kung, predsednik Laosa Tonglun Sisulit, predsednik Indonezije Prabovo Subijanto, premijer Malezije Anvar Ibrahim, predsednik Mongolije Ukna Kurelsuk, premijer Pakistana Šehbaz Šarif, premijer Nepala Kadga Prasad Šarma Oli, predsednik Maldiva Muhamed Muizu, predsednik Kazahstana Kasim Žomart Tokajev, predsednik Uzbekistana Šavkat Mirzijojev , predsednik Tadžikistana Emomali Rahmon, predsednik Kirgistana Sadir Žaparov, predsednik Turkmenistana Serdar Berdimuhamedov, predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko, predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev, premijer Jermenije Nikol Pašinjan, predsednik Irana Masud Pezeškijan, predsednik Republike Kongo Denis Sasu Ngeso, predsednik Zimbabvea Emerson Mnangagva, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Slovačke Robert Fico, prvi sekretar Komunističke partije Kube i predsednik Migel Dijaz Kanel, predsednik Mjanmara Min Aung Hlajng.

On je ranije naveo i da se kineski narod, posle 14 godina krvave borbe, izborio za veliku pobedu u ratu protiv japanske agresije i proglasio kompletnu pobedu u svetskom antifašističkom ratu pre 80 godina.

„Kineski odbrambeni rat počeo je najranije i trajao je najduže, bivajući glavno borbeno polje u svetskom antifašističkom ratu na Istoku, uz velike narodne žrtve“, rekao je Lei koji je ukazao da je za kineski narod rat trajao od 1931. do 1945. godine. 

Zapadni mediji uoči kineskog obeležavanja Dana pobede ukazuju na vidno odsustvo šefova država i predstavnika EU, SAD, kao i Indije. Inače, premijer Indije Narendra Modi stigao je u Kinu u subotu, 30. avgusta, kako bi bio na sastanku u gradu Tjenđin gde će se sresti šefovi više od 20 zemalja koje pripadaju Šangajskoj organizaciji za saradnju. Uoči ove posete Kini, Modi je posetio Japan.

U Kini obeležavanje pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu, suštinski je podsećanje na, kako svuda zvaničnici ističu, kineski narodni odbrambeni rat protiv japanske agresije. 

U medijima zapadnih zemalja proslava Dana pobede u Pekingu 3. septembra naziva se obeležavanjem 80. godišnjice kapitulacije Japana i završetka Drugog svetskog rata.

Glavni događaj održaće se 3. septembra na Tjenanmen trgu, u Pekingu, i uključuje vojnu paradu. Počinje u 10 sati, što je 4 sata izjutra po vremenu u Srbiji. 

Na ovoj svečanosti govoriće generalni sekretar Komunističke partije Kine Si Đinping. Po završetku vojne parade koja bi prema pisanju medija trebalo da traje 70 minuta, predsednik Điping će se još jednom, u 12 sati, obratiti zvanicama za koje je organizovan prijem. Uveče će biti organizovan literarni i umetnički program, na kom će, kako su organizatori naveli, biti vodeći predstavnici Komunističke partije i kineske države.

Autor teksta i fotografije: Dragana Bjelica

Novinarka UNS-ovog Press centra prisustvovala je u Pekingu konferenciji za novinare 28. avgusta na kojoj su kineski zvaničnici govorili o predstojećem obeležavanju Dana pobede i visokim zvanicama koje će prisustvovati događaju. Novinarka UNS-ovog Press centra učestvuje u programu CIPCC u okviru kog u Kini boravi više od 100 novinara i medijskih radnika iz Istočne Evrope, Azije i Afrike. 

U duhu afirmacije najviših vrednosti novinarstva: kreativnost, originalnost, novinarska hrabrost i društveni značaj, INTERFER upućuje poziv svim medijskim stvaraocima i autorima da se prijave i pošalju svoja ostvarenja na jubilarnu smotru najboljih reportaža koje su obeležile vreme za nama. 

Rok za slanje prijava i radova je 30. septembar 2025. godine.

Prijave za učešće na 30. INTERFER-u šalju se elektronskim putem na: interfertv@gmail.com

Selekcija INTERFER-a će obuhvatiti najbolje reportaže po oceni stručnog žirija u okviru pet festivalskih kategorija:

1. TV REPORTAŽA
2. NOVINSKA REPORTAŽA
3. RADIO REPORTAŽA
4. FOTO REPORTAŽA
5. DRUŠTVENO ODGOVORNA REPORTAŽA

U prilogu je prijavni formular.