UNS Press centar :: PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/rss.html sr http://presscentar.uns.org.rs/img/logo.png UNS Press centar :: PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/rss.html 25. rođendan "Vesti" http://presscentar.uns.org.rs/info/2127/25-rodjendan-vesti-.html Povodom 25. rođendana, "Vesti", jedine srpske dnevne novine u celom svetu, pozivaju na konferenciju za novinare i koktel u četvrtak 14. decembra ]]> Povodom 25. rođendana, "Vesti", jedine srpske dnevne novine u celom svetu, pozivaju na konferenciju za novinare i koktel.

Sa Vama želimo da podelimo naše uspehe, ispričamo o saradnji sa dijasporom i zašto smo do sada prodali oko pola milijarde štampanih primeraka, odnosno 457.365.805 kopija novine. Razgovaraćemo i o našem Humanitarnom mostu koji isto četvrt veka širi dobročinstvo i gradi i obnavlja prijateljstva na daljinu, uspevajući da pomogne bolesnima, nemoćnima i socijalno ugroženima sa milion evra godišnje.

Konferencija će biti održana u četvrtak 14. decembra 2017. godine, u prostorijama Dopisništva "Vesti", Palmira Toljatija 5/3, u 12 sati. "Vesti" će predstaviti Dušan Vidaković, vlasnik dnevnog lista koji je objektivnim, tačnim i istinitim informisanjem zadržao čitalačku publiku punih 25 godina.


 

]]>
Thu, 14 Dec 2017 14:01:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/2127/25-rodjendan-vesti-.html
Za brži rast Bruto društvenog proizvoda neophodne znatno veće investicije http://presscentar.uns.org.rs/info/2133/za-brzi-rast-bruto-drustvenog-proizvoda-neophodne-znatno-vece-investicije.html „Zahvajujući svim vrstama podsticaja koje Ministarstvo privrede pruža investitorima, stopa nezaposlenosti je pala sa 26 odsto u 2012. na trenutnih 11,8 odsto. Za 39 investicionih projekata u 2016. i 2017. godini ukupan iznos investicija je 387 miliona evra, a zaposleno je 23.682 lica. Ovi podaci, uz očekivani priliv stranih direktnih investicija od preko dve milijarde evra ukazuju na stabilan trend rasta investicija“, naglasio je Branislav Pejčić, načelnik sektora za investicije Ministarstva privrede na konferenciji za novinare "Investicije-imperativ bržeg privrednog razvoja" u Press centru UNS-a ]]>  

Branislav Pejčić: Efekti investicija šest puta veći od iznosa odobrenih podsticaja

Nedeljko Kovačević: Za godinu dana opredeljeno više od 6,3 milijardi dinara za finansiranje 153 projekta u 44 vojvođanske opštine

Mlađen Cicović: Republika Srpska je jedna od najpovoljnijih destinaciija za investitore u regionu. Zbirna stopa doprnosa na platu je svega 33 odsto

Vladimir Sanader:  Dosad investitori uložili više od 100 miliona evra, a stopa nezaposlenosti je pala na svega devet odsto.

Vladan Stojanović: Slobodna zona Pirot petu godinu zaredom među najboljima u svetu.

Svetlana Božinović: „Eko Step Pellet“ je prva velika domaća investicija u Petrovcu na Mlavi, vrednost investicije je oko tri miliona evra.

 

Vladimir Sanader, Nedeljko Kovačević, Branislav Pejčić, Mlađen Cicović, Vladan Stojanović, Svetlana Božinović i Srba Vidojević

 Na konrefernciji „Investicije imperativ bržeg privrednog razvoja“ u organizaciji ekonomskog portala „PRIVREDNI.RS“, održanoj danasu Pres centru UNS-a u Beogradu, Pejčić je istakao da se dodatni efekti investicija ogledaju i kroz poreze i doprinose na zarade zaposlenih, dohodak građana i porez na dobit. Tako će pomenutih 39 projekata doneti bruto prihod od oko 760,7 miliona evra što je šest puta više od odobrenih sredstava i podsticaja (koji su iznosili oko 120 miliona evra).

On je istakao da Ministarstvo u toku realizacije odobrenih projekata obavlja kontrolu i monitoring radi praćenja toka investicija, kako bi se dogovorena sredstva upotrebila u skladu sa ugovorom.

Naime, princip je da se ta sredstva odobravaju po fazama u skladu sa povećanjem broja zaposlenih, što važi i za domaće i za strane investitore.

Kako je istakao, maksimalni iznos podsticajnih sredstava je 7.000 evra po zaposlenom u nedovoljno razvijenim područijima, za minimum 10 zaposlenih. Jedan od značajnih podsticaja je i dodela građevinskog zemljišta ispod tržišne cene ili bez naknade. Investitori takođe imaju i poreske i carinske olakšice.  Tako su za period od 10 godina i ulaganje od minimum 10 miliona evra i 100 zaposlenih, investitori oslobođeni plaćanja poreza na dobit.

Za opremu koja se ne proizvodi u Srbiji iinvestitori ne plaćaju uvozne dažbine.

„Samo u poslednjih godinu dana, preko Uprave je opredeljeno više od 6,3 milijardi dinara za finansiranje 153 projekta u 44 vojvođanske opštine“, rekao je Nedeljko Kovačević, direktor Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine

Kovačević ističe da je cilj pokrajinske Vlade ravnomeran razvoj svih delova Vojvodine, odnosno i manje razvijenih opština kao što je recimo Titel ili pojedine opštine u Banatu.

Kako je objasnio Kovačević, Uprava je samo u poslednjih godinu dana partner lokalnim samoupravama u izgradnji, rekonstrukciji i sanaciji preko 50 kilometara sabraćajnica, oko 49 kilometara kanalizacione mreže otpadnih voda, 25 kilometara vodovodone mreže...

Svi ovi infrastrukturni projekti po njegovim rečima moraju biti ispunjeni da bi došli investitori.

Kovačević je naglasio da je pokrajinska Vlada posebnu pažnju posvetila razvoju industrijskih zona u Vojvodini i da je pomogla razvoj zona u nekim opštinama koje ranije nisu privlačile naročitu pažnju investitora. Tako je učestvovala u infrastrukturnom opremanju 14 radnih i industrijskih zona u Pokarajini.

„Za jedan od najvećih infrastrukturnih projekata, Fruškogorski koridor koji će u dobroj meri finansirati pokrajinska vlada, izrada projektne dokumentacije je pri kraju, a planirano je da radovi počnu iduće godine“, naglasio je Kovačević. On je istakao da je jedan od najvećih kapitalnih projekata i izgradnja auto-puta Novi Sad-Zrenjanin-Borča.

Što se tiče visine ulaganja, Uprava je u 2016. godini najviše sredstava opredelila u oblasti zdravstvene i socijalne žaštite – više od 1,1 milijardu dinara.

Mlađen Cicović, šef Predstavništva Republike Srpske u Srbiji je rekao da je Srpska povoljno mesto za investitore i da oni imaju nacionalni status.

Kao prednosti Srpske naveo je geostrateški položaj, prirodna bogatsva, kvalitetnu radnu snagu, nisku cenu električne energije (0,047 evra po kilovat-času). Po ovome poslednjem Republika Srpska je jedna od najpovoljnijih destinacija za investitore u regionu u Evropi.

Prema njegovim rečima, prosečna neto plata u RS iznosi 427 evra a zbirna stopa doprnosa na platu je svega 33 odsto. Stopa poreza na dohodak iznosi 10 odsto, a neoporezivi deo plate je 102 evra.

Porez na dobit iznosi 10 odsto, a PDV je 17 odsto. Po svim ovim pokazateljima Republika Srpska je jedna od najpovoljnijih destinaciija za ulaganje u regionu. Za osnivanje firme u Republici srpskoj potrebna su svega tri dana i manje od 100 evra ukupnih troškova.

Dodajmo ovome i pogodnost u vidu Sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja koji je Srpska zaključila sa 39 zemalja sveta.

Cicović je istakao da je Srbija glavni investitor u Republici Srpkoj. Prikazani podaci pokazuju da je reč od blizu polovine svih stranih ulaganja u RS.

Opširnije informacije namenjene investitorima mogu se naći na portalu www.investsrpska.net.

Vladimir Sanader, gradonačelnik Sremske Mitrovice je rekao da je ovaj grad investitorima ponudio dve potpuno opremljene industrijske zone, što se isplatilo, budući da su dosad investitori već uložili više od 100 miliona evra. To je rezultiralo otvaranjem više od 3.000 novih radnih mesta, pa je stopa nezaposlenosti u gradu svedena na svega devet odsto.

„Lokalna administracija je po njegovim rečima glavni servis za investitore, i ona je zadužena da pruži brze odgovore na sva pitanja. Iako beleži ovako dobre rezultate, Sremska Mitrovica će nastojiti da rezultati budu još bolji, a investitora sve više“, naglasio je Sanader.

Fokus će biti na dovođenju investitora koji se bave preradom poljoprivrednih proizvoda. Interes grada je da se što više hektara pretvori u voćnjake i povrtnjake. Skoro 300 hektara je namenjeno za podizanje voćnjaka za koje je predviđena i subvencija.

 Kao jedan od dobrih primera ulaganja u ovom sektoru Sanader je naveo pokretanje proizvodnje u kompaniji „Mitros“ koja je preuzeta iz stečaja od strane jednog austrijskog investitora.

Posebne olakšice za investitore predstavlja činjenica da se u ovom gradu na izdavanje građevinske dozvole čega svega tri dana.

Godina na izmaku ostaće upamćena po završetku dva infrastrukturna projekta na koja se čekalo decenijama – bazena i podvožnjaka. Bazen je značajan za razvoj rekreativnog i školskog sporta, dok je podvožnjak značajan pre svega za bezbednost građana i povezivanje severnog dela grada sa centrom.

Ova dva projekta su 90 odsto finansirana iz gradskog budžeta.

Vladan Stojanović, predstavnik Slobodne zone Pirot je naglasio da je ova zona ne samo vodeća u Srbiji, nego je pet godina zaredom među najboljima u svetu i dobitnik ugledne nagrade „FDI magazina“ (pri „Fajnenšel tajmsu“) za podršku izvozu.

On je rekao da u SZ Pirot posluje preko 100 kompanija koje zapošljavaju više od 6.000 radnika.

Među najznačajnijima su: „Tigar tayers“, „D-company“, „Tigar AD“, „Pirotex-Triko“, „Irelly“...

Stojanović je istakao da je 10 hekara infrastrukturno opremljenog zemljišta spremno za investirore, a planirano je proširenje zone na još 450 hektara.

Kada je reč o „braunfild“ investicijama na raspolaganju su objekti „Prvi maj“ Pirot i „Autotransporno“.

Slobodna zona i grad Pirot daju niz olakšica investitorima u vidu smanenja ili neplaćanja komunalnih taksi, dobijanja saglasnosti na priključenje na komunalnu infrastrukturu i slično.

U Srbiji postoji veliki prostor za razvoj slobodnih zona, a Stojanović je to podkrepio primerom da se u svetu više od 25 odsto prometa robe i usluga obavlja preko slobodnih zona, a u Srbiji u 10 puta manjem obimu, odnosno svega 2,5 odsto.

Svetlana Božinović, direktor kompanije „Eko Step Pellet“ je istakla da je to prva velika investicija sa domaćim kapitalom u Petrovcu na Mlavi i tom delu Braničevskog okruga.

Fabrika je otvorena početkom novembra i zapošljava 32 radnika a vrednost investicije je oko tri miliona evra.

Fabrika je, po njenim rečima, značajna i za susedne opštine jer se orjentisala na lokalne dobavljače, pa je značajan posao dobio veliki broj malih preduzeća i domaćinstava koji se bave prodajom i prevozom drva, transportom i izvođačkim radovima u fabrici.

Božinović je naglasila da je pelet ove fabrike vrhunskog kvalieta, da se tokom njegove proizvodnje primenjuju najviši evropski standard, kao i da se vodi računa o zaštiti životne sredine.

Iako je ova kompanija takoreći tek osnovana, njene ambicije su, po rečima direktorke, da radi na duge staze i da ne juri profit po svaku cenu.

U planu je i povećanje broja zaposlenih, ali je u tome ograničavajući faktor visoka tehnologija proizvodnje, budući da Fabrika poštuje nasavremenije evropske propise i standarde.

 

Srbislav Vidojević: Pčelarstvo zaslužuje veće podsticaje

Srbislav Vidojević, direktor Timemeda Knjaževac je istakao da je pčelarstvo jedan od najperspektivnijih sektora srpske poljoprivrede.

Zahvaljujući aktivnostima „Timomeda“ povećao se broj pčelara u Timočkoj krajini i udvostručio broj košnica na više od 35.000. Pčelarstvo je postalo značajan izvor prihoda mnogih domaćinstava.

Na nivou cele Srbije Vidojević procenjuje da postoji oko milion pčelinjih društava, a prosečna godišnja proizvodnja meda procenjuje se na oko 12.000 tona.

Za potrebe domaćeg tržišta, po njegovim rečima, potrebno je 4.500 do 5.000 tona meda, pa se ostatak - više od 7.000 tona izvozi na tržište Evropske unije, Amerike i Bliskog Istoka.

„Kada bi pčelari dobili podsticaje slične onima koje dobijaju strani investitori (nekoliko hiljada evra po zaposlenom), proizvodnja meda, kao izuzetno traženog artikla, mogla bi da se poveća na oko 17.000 tona, od čega bi se skoro tri četvrtine izvozile“, poručio je Vidojević.

Razlog više za povećanje podsticaja za pčelarstvo je činjenica da je ono potpuno orjentisano na domaće dobavljače, u smislu nabavke opreme i repromaterijala,  i da se skoro ništa ne uvozi.

 


Informacija  može  da  sadrži  stav  koji  nije  stav  Press  centra  UNS-a,  ukoliko  to   nije   izričito  navedeno.  Odgovornost  za  sadržinu  informacije  i  tačnost  podataka  snose  fizička  lica  ili  pravna  lica  u  čije  ime  je  Press  centar  prosledio  informaciju.


 

]]>
Wed, 13 Dec 2017 09:13:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/2133/za-brzi-rast-bruto-drustvenog-proizvoda-neophodne-znatno-vece-investicije.html
Novogodišnja aukcija galerije Arte http://presscentar.uns.org.rs/info/2126/novogodisnja-aukcija-galerije-arte.html Deveta aukcija galerije Arte, bazirana na delima srpske i jugoslovenske moderne i savremene umetnosti biće održana u petak 8. decembra u 18 sati u galeriji Progres (Zmaj Jovina 8-10) ]]>  


Beogradska galerija Arte po deveti put organizuje aukciju umetničkih dela. Arte svoj umetnički program bazira na delima reprezentativnih autora srpske i jugoslovenske moderne i savremene umetnosti, prezentujući bogatu zbirku slika, crteža, grafika, skulptura i, po prvi put ove godine, dizajnerskih utilitarnih umetničkih predmeta, koji datiraju od početka XX veka do danas.

Decenijsku praksu afirmacije i razvoja kolekcionarstva u Srbiji, Arte galerija tradicionalno kruniše novogodišnjom aukcijom. Izbor dela predstavlja svojevrstan hronološki pregled najznačajnijih tokova umetnosti XX veka, jednako dajući prostora savremenim umetničkim praksama.

Kao i svake godine, na aukciji će se naći umetničke veličine poput Save Šumanovića, Bete Vukanović, Zore Petrović, Ivana Meštrovića, Petra Lubarde, Milana Konjovića, Mila Milunovića, Petra Dobrovića, čija dela predstavljaju najviše domete u istoriji umetnosti ovog područja. Projekat prezentuje najznačajnije predstavnike pravaca i umetničkih grupa XX veka poput Desetorice, Decembarske grupe i Mediale, kroz radove Ljubice Cuce Sokić, Mladena Srbinovića, Miodraga B. Protića, Stojana Ćelića, Leonida Šejke, Olje Ivanjicki, Milića od Mačve, Dada Đurića, Ljube Popovića i drugih. Zastupljeni su i radovi afirmisanih savremenih autora autentičnog umetničkog rukopisa poput Dušana Otaševića, Vladimira Veličkovića, Mrđana Bajića, Peđe Nekovića, Radomira Damnjanovića Damnjana, Aleksandra Cvetkovića.

Predstavljeni su svi bitni umetnički pristupi, od akademizma i intimizma, do ekspresionizma, enformela i različitih izraza savremenog likovnog stvaralaštva. U nastojanju da svake godine uvede po neku novinu u koncept aukcije, ogranizator će ovoga puta ponuditi i izvestan broj predmeta primenjene umetnosti (dizajniranog vintage nameštaja i posuđa).


Kuriozitet ovogodišnje selekcije je Mašinobalada, jedinstveni autorski poduhvat Zorana Petrovića. U pitanju je integralni umetnički korpus crteža malog formata, praćenih autorskim proznim tekstom, rukopisom. Zoran Petrović kroz crteže i tekst daje poetičnu analizu posrnule prirode odraslog čoveka, u odnosu na prirodu deteta, sa mašinom kao ultimativnim simbolom za efikasno sredstvo prevlasti pogrešnih vrednosti. Ambicija Arte galerije je da se Mašinobalada očuva u svom prvobitnom značenju, poštujući autorovu originalnu zamisao. Sto petnaest pojedinačno opremljenih crteža je namenjeno prezentaciji u celini.

Aukcija će se održati u petak, 8. decembra 2017. godine, u galeriji preduzeća Progres (Zmaj Jovina 8-10, Beograd) sa početkom licitacije u 18 h. Predaukcijska izložba će biti otvorena od 28. novembra do 8. decembra 2017. godine. Nastupajući sa najbrojnijom selekcijom dela u dosadašnjoj aukcijskoj praksi, Arte aukcijska izložba će biti održana u tri prostora u Beogradu - u Arte galeriji na Andrićevom vencu 12, u galeriji Progres u Zmaj Jovinoj 8-10 i u izložbenom prostoru u Kralja Milana 1. Štampani aukcijski katalog sa reprodukcijama dela, odgovarajućim podacima i procenjenim vrednostima lotova dostupan je u sva tri izložbena prostora. Zainteresovani mogu pogledati i online aukcijski katalog, na sajtovima galerije (www.arte.rs, www.artegalerija.rs, www.aukcijaslika.rs).


Registracija za učešće na licitaciji se vrši tokom tokom trajanja predaukcijske izložbe, kao i uoči same aukcije.


  

]]>
Fri, 8 Dec 2017 13:57:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/2126/novogodisnja-aukcija-galerije-arte.html
Izvolite u Konak Malog Riste http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/2129/izvolite-u-konak-malog-riste.html Završena je rekonstrukcija zgrade Muzeja Ponišavlja u Pirotu, čime je vredan objekat narodnog graditeljstva spasen od propadanja ]]>  

Konak Malog Riste

Završena je rekonstrukcija krova zgrade Muzeja Ponišavlja u Pirotu, poznate kao Kuća ili Konak Malog Riste. Time je ovaj vredan objekat narodnog graditeljstva, star blizu 170 godina, zaštićen od propadanja, što je donedavno bila stalna bojazan zbog dotrajalosti drvene krovne konstrukcije i krovnog pokrivača. Prvih dana decembra biće vraćena stalna izložbena postavka na svoje mesto, pa će i muzej opet biti otvoren za publiku. Od 1953. godine kuća je pod zaštitom države, a od 1979. je spomenik kulture od izuzetnog značaja.

"Izvođenje radova na sanaciji krova predstavljalo je složen i kompleksan zadatak", ističe Nenad Jovanović, kustos Muzeja Ponišavlja. "Trebalo je zaštititi i očuvati sve karakteristične konstruktivne elemente objekta kako se ne bi narušio njegov autentičan izgled. Zamenjen je krovni pokrivač od dotrajale ćeramide, kao i trule krovne grede i drugi elementi od drveta. Ono što je još uvek bilo u solidnom stanju zaštićeno je i ojačano. Poslednjih petnaestak godina, zbog dotrajalosti krova svaka kiša je predstavljala ozbiljnu pretnju daljem ruiniranju celog objekta. Osim radova na krovu ofarbani su stolarija i pod u zgradi."

Radovi su započeti sredinom avgusta, a rok za njihovo okončanje je pomeran nekoliko puta, jer je tako nalagala situacija. Težilo se tome da se posao uradi kvalitetno i da problemi budu otklonjeni na duže vreme. Radove je finansiralo Ministarstvo kulture i informisanja, a njihova ukupna vrednost je četiri miliona dinara. Rekonstrukciju je finansijski pomogao i Grad Pirot. Rekonstrukcija je obavljena po idejnom projektu i pod nadzorom niškog Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

"Kuća porodice Hristić, ili Konak Malog Riste, predstavlja najbolje očuvani spomenik tradicionalne arhitekture iz sredine 19. veka u Pirotu", kaže Jovanović. "Svojom lepotom i graditeljskim karakteristikama premašuje granice Srbije i čini deo kulturne baštine Balkana. Njen vlasnik Hrista Jovanović bio je ugledni pirotski trgovac. On ju je podigao kao dom za svoju porodicu. Građena je dve godine i dovršena 5. aprila 1848. o čemu svedoči urezan tekst na spratu kuće. Za zidanje kuće Malom Risti, kako su ga zvali, bila je potrebna dozvola turskih vlasti, jer je nameravao da to bude velika kuća na sprat. Tako je, na tadašnjoj periferiji Pirota, podignuta jedna od najraskošnijih hrišćanskih kuća onog doba. Nažalost, nigde ne postoje podaci o majstorima koji su je podigli."

Do danas je ostala enigma ko je došao na ideju da podigne takvu kuću – da li gazda Rista, putujući turskim carstvom za svojim trgovačkim poslovima, ili izuzetni majstori koji su je podigli utkavši u nju spoj mašte i graditeljskog iskustva, dodaje Jovanović. U kući je živeo Hrista Jovanović sa svojom porodicom, a kasnije i njegovi naslednici, koji su prezime Jovanović preinačili u Hristić.

Nenad Jovanović

Posle Drugog svetskog rata promenjena je namena kuće. Opštinska vlast ju je 1953. godine otkupila od Aleksandra Hristića, praunuka Malog Riste i dve godine kasnije je ustupila tadašnjem Narodnom muzeju. U to vreme zgrada je bila skoro prazna, a prvi značajniji zaštitni radovi (zastakljivanje, krečenje prostorija, zamena ćeremide i farbanje stolarije) izvedeni su pre samog useljenja 29. novembra 1956. godine. Od 1969, ova ustanova nosi naziv Muzej Ponišavlja. Tada su na zgradi urađeni konzervatorsko-restauratorski radovi – i tada je dotrajalost krova predstavljala veliki problem, pa je glavnina radova bila fokusirana na njega. Tom prilikom zamenjeno je više od 8500 komada ćeremide, a 1977. godine zgrada je konačno dobila i prilaz sa Ulice Nikole Pašića. Od tada do nedavno završenih radova rađeno je samo tekuće održavanje zgrade.

Kuća Malog Riste u kojoj se nalazi Muzej Ponišavlja smeštena je u Tijabari, delu Pirota na desnoj obali Nišave. Muzej je etnografskog karaktera. Kuća ima podrum, prizemlje i sprat. Po rasporedu prostorija i po detaljima, ima sve odlike balkansko--orijentalnog stila, naglašava Jovanović. Karakterišu je sklad unutrašnjih prostorija i u isto vreme raskoš fasade i krova. Bondručne je konstrukcije. Veština majstora u izgradnji dala je ovoj kući zadivljujuću lepotu. U osnovi, to je tip simetrične zgrade skoro kvadratnog oblika, sa krstastim holom. Krunu građevine čini jedinstveno rešenje krova sa konstrukcijom vidikovca. Na beloj fasadi glavni dekorativni elementi su drveni ramovi prozora, kao i uglovi zidova obloženi daskama ukrašenim profilisanim letvicama.

U kuću se sa trema ulazi u hol prizemlja. Levo i desno su sobe za spavanje. Prizemlje je bilo i ekonomski deo kuće. U njemu je "iža" (kuhinja) sa ognjištem, drvenim i metalnim posuđem i naćvama za hleb. Ovde je izložena i grnčarija iz pirotskog kraja. Na spratu su hol sa rafovima i ognjištem, muške i ženske sobe i divanhane. U prostorijama je autentični nameštaj porodice Hristić s kraja 19. i početka 20. veka. U vitrinama su izloženi delovi gradske nošnje onog vremena i nakit. Prostor je ukrašen čuvenim pirotskim ćilimima.

U dvorištu muzeja nalaze se rimski, jevrejski i arapski spomenici. U doba Turaka Pirot je bio multietnički, pa otuda i jevrejski i arapski nadgrobni spomenici. U dvorištu muzeja se povremeno organizuju koncerti etno-muzike.

Osim etnografske, Muzej Ponišavlja ima i stalnu arheološku izložbenu postavku u zgradi u dvorištu srednjovekovnog Momčilovog grada. Ovo utvrđenje Piroćanci zovu Kale. U toku je i opsežna rekonstrukcija ovog kamenog utvrđenja.

J. Vasić

Mali Rista

Kako je Rista dobio nadimak

Vlasnika kuće Hristu Jovanovića su zbog niskog rasta zvali Mali Rista. Turci su ga nazivali Čučuk Rista. U Pirot se doselio iz Zavoja oko 1830. godine i trgovao je sa Turcima kožom, voskom, solju i maslom. Na preporuku pirotskih čorbadžija, vidinski Usein-paša uzeo ga je za kalauza Pirotske nahije. Trgujući stokom četrdesetih godina 19. veka, otišao je u Vidin i silno se obogatio. Bio je krupan pirotski trgovac sve do šezdesetih godina 19. veka, kada je oteran u "surgun" u Carigrad.

Posebno je zanimljiva takozvana niska soba u Ristinom konaku. Naziv potiče otuda što su vrata i plafon niski. Mali Rista je u ovu sobu ulazio normalno, dok su Turci prosečne visine i viši, ali i svi drugi sa kojima je sarađivao, u nju ulazili pognuti. To je, kako kaže predanje, odavalo utisak da mu pognutim položajem ukazuju posebno poštovanje.

Filmska kuća Zone Zamfirove

Svakako da neće biti čitaoca koji neće prepoznati konak Malog Riste iako u njemu, a možda i u Pirotu, nikada nije bio. Ovde su 2002. godine snimljeni neki kadrovi filma Zona Zamfirova, a 2005. i filma Ivkova slava. Pre tridesetak godina u konaku su snimljeni i neki kadrovi TV serije Vuk Karadžić.


 

Tekst je nastao u okviru projekta "S muzejima kroz izložbe – Upoznavanje muzejskog nasleđa Srbije". Projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.


]]>
Fri, 8 Dec 2017 14:45:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/2129/izvolite-u-konak-malog-riste.html
„Socijalni partneri zajedno za povećanje vidljivosti vansudske zaštite radnih prava - mirno rešavanje radnih sporova“ http://presscentar.uns.org.rs/info/2117/socijalni-partneri-zajedno-za-povecanje-vidljivosti-vansudske-zastite-radnih-prava---mirno-resavanje-radnih-sporova.html U četvrtak 7. decembra u 13 sati u Hotelu Srbija (Ustanička 127c, Beograd) biće održana Završna konferencija projekta "Socijalni partneri zajedno za povećanje vidljivosti vansudske zaštite radnih prava – mirno rešavanje radnih sporova" ]]>
Konferencija se održava povodom završetka projekta „Socijalni partneri zajedno za povećanje vidljivosti vansudske zaštite radnih prava - mirno rešavanje radnih sporova“, koji realizuje Udruženje građana Inicijativa za razvoj i saradnju, uz finansijsku podršku Solidar Suisse/Swiss Labour Assistance (SLA) - Kancelarija u Srbiji, a u partnerstvu sa Ujedinjenim granskim sindikatima „Nezavisnost“, Savezom samostalnih sindikata Srbije, Unijom poslodavaca Srbije i uz podršku Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova.

Cilj konferencije je da se, pored predstavljanja rezultata projekta, ukaže i na značaj Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova i da se predstavi institut mirnog rešavanja radnih sporova i njegove prednosti u odnosu na sudsko rešavanje sporova.



Kontakt za dodatne informacije Igor Kojčić (email: igor.k@idcserbia.org , ili mob. 062 60 70 34).

 


Informacija  može  da  sadrži  stav  koji  nije  stav  Press  centra  UNS-a,  ukoliko  to   nije   izričito  navedeno.  Odgovornost  za  sadržinu  informacije  i  tačnost  podataka  snose  fizička  lica  ili  pravna  lica  u  čije  ime  je  Press  centar  prosledio  informaciju.


]]>
Thu, 7 Dec 2017 13:17:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/2117/socijalni-partneri-zajedno-za-povecanje-vidljivosti-vansudske-zastite-radnih-prava---mirno-resavanje-radnih-sporova.html
Sudije i tužioci manje veruju u pravosuđe od građana http://presscentar.uns.org.rs/info/2121/sudije-i-tuzioci-manje-veruju-u-pravosudje-od-gradjana-.html Rezultati istraživanja Alunmni kluba Pravosudne akademije o stavovima sudija i tužilaca o stanju u pravosuđu Srbije ]]>  

Siniša Trifunović, Bojan Petković i Eva Ognjanović

Beograd, 6. decembar 2017 - Ogromna većina sudija (79 odsto) i tužilaca (80 odsto) smatra da postoji nepotizam ili lična veza prilikom izbora sudija i tužilaca na funkciju i njihovog napredovanja u karijeri - saopštio je Siniša Trifunović, predsednik Alumni kluba Pravosudne akademije (AKPA) prezentujući rezultate njihovog istraživanja o stavovima sudija i tužilaca o pravosuđu u Srbiji.

Ovakvi porazni rezultati pokazuju da sudije i tužioci manje veruju pravosuđu od običnih građana te da Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca  nisu uspeli da od svog konstituisanja 2009. steknu poverenje pravosuđa. Zato je nužno da Ministarstvo pravde u predstojećim izmenama Ustava propiše završenu Pravosudnu akademiju kao uslov na dolazak na sudijsku i tužilačku funkciju, istakao je potpredsednik AKPA Bojan Petković.

Trifunović je dodao da od petooktobarskih promena nismo uspeli da uspostavimo jasne kriterijume za izbor sudija i da mora biti važno ''kakav si, a ne čiji si''.  Ustavni dijalog o nezavisnosti sudstva nije nam pomogao, jer je propušteno da se rasprave konkretne procedure izbora sudija pred pravosudnim savetima, što je suštinsko pitanje nezavisnosti.

Istraživanje je sprovedeno među 1.603 nosilaca pravosudnih funkcija - 1.218 sudija iz 83 suda (47 odsto svih sudija koji efektivno sude) i 385 tužilaca iz 47 tužilaštava (55 odsto svih tužilaca) širom Srbije, što ga čini najvećim istraživanjem ovog tipa u pravosudnom sistemu Srbije ikada.


Informacija  može  da  sadrži  stav  koji  nije  stav  Press  centra  UNS-a,  ukoliko  to   nije   izričito  navedeno.  Odgovornost  za  sadržinu  informacije  i  tačnost  podataka  snose  fizička  lica  ili  pravna  lica  u  čije  ime  je  Press  centar  prosledio  informaciju.


]]>
Wed, 6 Dec 2017 15:17:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/2121/sudije-i-tuzioci-manje-veruju-u-pravosudje-od-gradjana-.html
Beljanski, prijatelj umetnika http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/2112/beljanski-prijatelj-umetnika.html Sećanja na Ignjata Joba i Petra Lubardu, koja nam je ostavio njihov mecena ]]>  

 

Sa otvaranja izložbe "Ignjat Job (1895–1936): Vatra Mediterana" (foto: Spomen zbirka Pavla Beljanskog)

U Spomen-zbirci Pavla Beljanskog u Novom Sadu nedavno je otvorena izložba "Ignjat Job (1895–1936): Vatra Mediterana". Pre nje posetioci su mogli da pogledaju izložbu "Petar Lubarda 1907–1974–2017", koja sada gostuje u Beogradu u Kući legata. Oba umetnika, Joba i Lubardu, povezuje kolekcionar Pavle Beljanski, vlasnik nekoliko njihovih dela. Ove godine navršava se šest decenija od kada je Pavle Beljanski potpisao ugovor o darovanju svoje umetničke zbirke Novom Sadu.

IGNJAT JOB: Tokom kratkog života Ignjat Job (1895–1936) naslikao je preko 200 slika, a najveći deo poslednjih sedam godina pred smrt. "U tom zgusnutom vremenu, slikar je radio grčevito, shvatajući slikanje kao euforičnu, čisto instinktivnu reakciju na zbivanje iz svoje bliske stvarnosti, ali i duboko osobnih doživljaja. Motivi su mu, zapravo vrlo jednostavni: to su prizori iz svakodnevnog života u pretežno malim mestima mediteranskog podneblja", piše Zvonko Maković u katalogu izložbe. Ješa Denegri svrstava Ignjata Joba u korpus hrvatskog i jugoslovenskog ekspresionizma i piše o njegovom slikarstvu da je "euforično, ali i poetizirano viđenje prirode, a u njegovom načinu predstavljanja predmeta logika motiva ostaje sačuvana ispod jednog dinamičnog slikarskog postupka, u kome niz slobodnih poteza, zapeta i udaraca kistom aktiviraju slikanu površinu, dok boja, posebno u lokalitetu mora, krovova kuća i krošnji stabala, dopire do čistih sazvučja plavog, crvenog i zelenog".

Ignjat Job rođen je u Dubrovniku, bio je oženjen Srpkinjom i živeo jedan period u Srbiji. Zbog bolesti, poslednje godine života, koje predstavljaju i njegov najplodonosniji umetnički period, proveo je u Supetru na Braču. Njegov život obeležile su i brojne tragedije – smrt starijeg brata Cveta, koji je takođe studirao slikarstvo i imao veliki uticaj na njega, kao i smrt sina Rastka. Sa izbijanjem Prvog svetskog rata, Joba sa grupom rodoljuba hapse i šalju u zatvor. Izbavlja ga očev prijatelj dr Božo Kurajica, upravitelj duševne bolnice u Šibeniku. Job simulira ludilo i provodi dve godine u ludnici, što takođe na njega ostavlja veliki trag.

Izložba u Novom Sadu predstavlja fragment velike retrospektivne izložbe koja je prošle godine prikazana u Galeriji Klovićevi dvori u Zagrebu, na kojoj su izložene i slike iz Srbije. Izložbu je pratilo obilje dokumentarnog materijala – njegove crteže, pisma, lične predmete. Na izložbi u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog izloženo je oko 40 njegovih dela. Po rečima dr Jasne Jovanov, upravnice Spomen-zbirke, ovo je monogramska izložba, dovoljna da prikaže slikara Ignjata Joba kakav nije viđen kod nas dugi niz godina: "Dobar deo afirmacije Ignjata Joba odigrao se na salonima beogradskim, kada su ga kritičari kao što je Dragan Aleksić ili Todor Manojlović hvalili. Njegove slike su uvek bile izdvajane iz mase i apostrofirane i zbog svog kolorita i te ekspresije. Ne zove se džaba "Vatra Mediterana", to je jedna užasna energija koja kulja iz njih i upravo to je ona energija koju je Pavle Beljanski prepoznao kao vrstu likovnog izraza koji se uklapa u njegovu kolekciju. Zato je odabrao nekoliko antologijskih Jobovih dela koja se nalazi kod nas, tako da će na taj način biti zaokružena ova postavka. Tokom postavke ćemo organizovati razgovore, predavanja, stručna vođenja, kao i projekciju TV filma koji je Hrvatska televizija snimila o Jobu, u želji da prikažemo jednu celovitu umetničku ličnost, jer ko zna kada će ponovo Job doći u naše krajeve. Nažalost."

PETAR LUBARDA: Velikim retrospektivnim izložbama u Dvorcu Petrovića Centra savremene umetnosti Crne Gore u Podgorici, Spomen-zbirci Pavla Beljanskog u Novom Sadu, a trenutno u Beogradu u Kući legata, obeležava se 110 godina od rođenja Petra Lubarde. Ova izložba je pokušaj da se objedini celokupno Lubardino stvaralaštvo – od prvih iskoraka u svet umetnosti kada je izlagao u Rimu, Pariskog perioda, nastupa na Svetskoj i drugim izložbama u inostranstvu, do perioda posle Drugog svetskog rata kada je postao možda najafirmisaniji jugoslovenski umetnik u svetu. Na izložbi u Beogradu prikazano je 30 dela, kao i bogata arhivska građa.

Po rečima Jasne Jovanov, direktorke Spomen-zbirke Pavle Beljanski, do ideje za ovu izložbu se došlo sasvim slučajno, dok su testirali kako se mogu povezati različite odrednice njihove baze podataka. "Nametnulo se da je ovo godina njegovog dvostrukog jubileja, 110 godina od rođenja i 80 godina od nagrade Grand Prix na međunarodnoj izložbi u Parizu. Odlučili smo da u celu priču uključimo i Kuću legata. Autorke izložbe, Milena Kvas iz naše kuće i Dina Pavić iz Kuće legata, izgradile su priču od dokumenata i slika koje poseduju naše dve kuće. Mislim da smo postigli da isti materijal u svakom prostoru bude dovoljno rečit i da dobro komunicira sa publikom. A publika je dobro reagovala i u Podgorici, u Novom Sadu izuzetno, posetioci su dolazili i dok smo skidali izložbu." Za vreme trajanja izložbe u Novom Sadu održan je i naučni skup o Petru Lubardi, na kome je učestvovalo desetak stručnjaka iz Makedonije, Crne Gore i Srbije. Bilo je reči i o ilustracijama knjiga, restauraciji Lubardinih slika, i o "istorijskim" kompozicijama... a zbornik radova sa skupa objaviće Kuća legata.

Sa otvaranja izložbe "Ignjat Job (1895–1936): Vatra Mediterana" (foto: Spomen zbirka Pavla Beljanskog)

PAVLE BELJANSKI: "Dragi Gospodine Beljanski, izvinite što moram da vam se prvi put ovako obratim. Znajući da je vaše mišljenje o meni bez ikakve predrasude. Takođe, vi ste od onih rijetkih ljudi kao što su i umjetnici. Ja se nalazim u jednom očajnom materijalnom stanju...", početak je pisma Petra Lubarde upućenog Pavlu Beljanskom. To je jedno od mnogih pisama koja se mogu naći u zaostavštini Pavla Beljanskog a koja su mu slali danas poznati umetnici. Beljanski, diplomata od karijere, sa velikom ljubavlju sakupljao je umetnička dela sa istančanim ukusom. Nazivali su ga mecenom, a u svom legatu ostavio je 185 dela od 37 autora. Reč je o najznačajnijim delima srpske umetnosti prvih 70 godina 20. veka. Doktor Jasna Jovanov priča da je "Pavle Beljanski dugo godina živeo u Parizu i imao je prilike da upozna mnoge umetnike. Mnogi su i čuli za njega pa su mu se obraćali za pomoć. I sama ideja da kupuje njihove slike proistekla je iz saznanja da ima mnogo mladih umetnika koji teško žive, koji se bore i za život i za afirmaciju, bilo u Parizu, bilo ovde. Kada im je trebala pomoć, ako nikako drugačije nije mogao da pomogne, otkupljivao je slike. Tako je počela da se stvara i ova kolekcija. On nije bio čovek koji se družio sa slikarima, koji je sedeo u kafanama, on je bio diplomata, pomalo distanciran, ali uvek spreman da pomogne, bilo da su u pitanju dokumenta, novac, ramovi, pa i farbe za kosu za neke slikarke."

Tokom Drugog svetskog rata članovi najbliže familije Pavla Beljanskog stradaju u nemačkom bombardovanju. Posle rata, 1957. godine on zaveštava sva dela iz kolekcije Novom Sadu i "narodu Autonomne Pokrajine Vojvodine", a darodavni ugovor uključuje izgradnju zgrade, današnje Spomen-zbirke u vreme kada je bilo neuobičajeno da privatno lice pokloni takvu zbirku, a država obezbedi uslove. Spomen-zbirka Pavla Beljanskog danas je jedna od institucija najviše otvorenih ka publici, sa mnoštvom pratećih programa i bogatom saradnjom sa različitim ustanovama. Ali za to je, po rečima dr Jasne Jovanov, bilo potrebno mnogo truda.

"Mi bez publike ne postojimo, nema druge istine. Ali, godine ratova, sankcija, svega što se dešavalo, zatvorile su muzeje, i kada sam došla u Spomen-zbirku ona je bila jedna mračna institucija, ugašenih svetala, zaključana. Prva revolucija je bila kada smo otvorili vrt za publiku, druga kada smo napravili press konferenciju. To danas zvuči čudno. Treća revolucija je bila kada smo promenili koncept dečijih radionica, da to budu stvarno radionice, a ne ‘precrtavanje’. I četvrti korak je bio da uvedemo inkluzivne programe, posebno program ‘Dodirni i oseti’ za slepe i slabovide. Ali i inače je nama veoma stalo da publika bude što bolje obaveštena, da učestvuje u našim programima. U skoroj budućnosti planiramo da uvedemo neke mlade ljude u susret 2019. godini kada će Novi Sad biti evropska prestonica mladih. Želimo da inkorporiramo celu tu generaciju, koja je naša buduća publika i od koje očekujemo da se uključi u programe, da bi mogli da nastave našu misiju. Mi smo uvek vezani onim što je odredio Pavle Beljanski – da se dodeljuje nagrada za najbolji diplomski rad, da dobitnici ‘žive’ u našoj kući, da njihov profesionalni život, bez obzira šta radili, bude vezan za nas. Bitno nam je da se pokaže da misija čoveka koji je mnogo učinio za sve nas nije bila uzalud i da ima smisla to što je učinio."

S. Dimitrijević


  

]]>
Mon, 4 Dec 2017 09:53:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/2112/beljanski-prijatelj-umetnika.html
IX Međunarodni festival vina i hrane „Ravangrad Wine Fest“ http://presscentar.uns.org.rs/info/2104/ix-medjunarodni-festival-vina-i-hrane-ravangrad-wine-fest.html Turistička Organizacija Grada Sombora, 2. decembra organizuje, tradicionalni IX Međunarodni festival vina i hrane „Ravangrad Wine Fest“, koji će biti održan u Gradskoj hali „Mostonga"(Apatinski put 90). ]]>  

Radno  vreme  Festivala  je  od  12  do  21  sat.  Nakon  završetka  biće  organizovano  druženje  izlagača,  organizatora  i  gostiju  uz  prigodnu  zakusku  i  muziku.

Festival  vina  i  hrane  u  Somboru,  jedinstvena  je  manifestacija  na  području  Zapadnobačkog  okruga,  i  kao  takva  iz  godine  u  godinu  okuplja  sve  veći  broj  izlagača  i  posetilaca.  Festival,  takođe,  obogaćuje  turističku  ponudu  grada  i  regije.  Na  IX  Međunarodnom  festivalu  vina  i  hrane  „Ravangrad  Wine  Fest“  očekuje  se  oko  100  izlagača:  vina,  rakije,  hrane,  ugostiteljskih  objekata,  turističkih  organizacija...  iz  Srbije  i  zemalja  okruženja.

Uz  ulaznicu  od  300  dinara,  svaki  posetilac  će  dobiti  vinsku  čašu  i  katalog  izlagača.

Tokom  trajanja  festivala,  posetioci  će  moći  da  uživaju  osim  u  kvalitetnim  vinima  i  ukusnoj  hrani,  tako  i  u  pratećem  programu  koji  će  uključivati  kulturno  umetnički  –  muzički  deo,  stručna  predavanja,  promocije  i  prezentacije  renomiranih  vinskih  kuća.

Kontakt i za  sve  dodatne  informacije:  Đuro  Todorić
Turistička  organizacija  grada  Sombora
Tel./Fax  +381  (0)25  434  350
Tel.  +381  (0)25  434  330
e-mail:  info@visitsombor.org


Informacija  može  da  sadrži  stav  koji  nije  stav  Press  centra  UNS-a,  ukoliko  to nije  izričito  navedeno.  Odgovornost  za  sadržinu  informacije  i  tačnost  podataka  snose  fizička  lica  il i pravna  lica  u  čije  ime  je  Press  centar  prosledio  informaciju.



]]>
Sat, 2 Dec 2017 12:23:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/2104/ix-medjunarodni-festival-vina-i-hrane-ravangrad-wine-fest.html
Nedostaju udžbenici na bugarskom jeziku http://presscentar.uns.org.rs/info/2109/nedostaju-udzbenici-na-bugarskom-jeziku.html Od 2014. godine u bosilegradskoj Gimnaziji nastava se izvodi dvojezično, na srpskom i bugarskom jeziku. U sva četiri razreda nastava na bugarskom je organizovana u po jednom odeljenju, a na srpskom u po dva. ]]>  

Foto: Fotografska sekcija Gimnazije Bosilegrad

Učenici  koji  nastavu  slušaju  na  bugarskom  jeziku,  kako  za  Komšijske  novosti  kaže  direktor  Gimnazije  Anton  Tončev,  imaju  problema  sa  udžbenicima.  Tončev  ističe  da  su  štampana  samo  četiri  udžbenika  na  bugarskom  jeziku,  a  potrebno  je  pedesetak  od  1.  do  4.  razreda.

Tončev  kaže  da  o  izboru  jezika  na  kom  će  učenici  slušat i nastavu  zajedno  odlučuju  roditelji  i  deca.  Po  poslednjem  popisu  iz  2002.  godine  na  području  opštine  Bosilegrad  živi  nešto  više  od  70  odsto  pripadnika   bugarske  nacionalnosti,  ali  je  njihov  broj  daleko  veći.  Imajući  to  na  umu   i  broj  učenika  koji  bi  nastavu  pohađao  na  bugarskom  jeziku  bio  bi  srazmerno  veći  etničkoj  pripadnosti  da i ma  udžbenika  na  bugarskom.  To,   dodaje  Tončev,  nije  samo  njegov  stav,  već  i  stav  roditelja.

Tončev  dodaje  da  je  prilikom  donošenja  odluke  o  otvaranju  odeljenja  na  bugarskom  jeziku  sa  Ministarstvom  prosvete  i  Zavodom  za  udžbenike   dogovoreno  da  Gimnazija  sama  nađe  prevodioce  za  udžbenike.  Gimnazija  je  u  saradnji  sa  Nacionalnim  savetom  Bugara  u  Republici  Srbiji  prve  godine   prevela  sedam  udžbenika,  od  kojih  tri  još  uvek  nisu  odštampana.  Jedan  od  razloga  zašto  je  to  tako  je  i  stav  Komisije  za  obrazovanje  pri   Nacionalnom  savetu  Bugara  da  se  najpre  odštampaju  udžbenici  na  bugarskom  za  osnovne  škole  na  području  opština  Bosilegrad  i  Dimitrovgrad.   Međutim,  i  tu  ima  problema,  jer  još  uvek  nema  udžbenika  na  bugarskom  za  7.  i  8.  razred.

Anton Tončev, foto: Fotografska sekcija Gimnazije Bosilegrad


Pored  toga  što  nema  udžbenika,  nema  ni  dnevnika  rada  i  svedočanstava  na  bugarskom  jeziku.  Gimnazija  ne  može  da  ih  sama  štampa,  jer  moraju  da  budu  uniformni,  pošto  su  potrebni  i  dimitrovgradskoj  Gimnaziji  „Sveti  Kirilo  i  Metodije“.  Zato  ove  dve  gimnazije  moraju  zajedno  da  nastupe  i  reše  problem  dnevnika  rada  i  svedočanstava  sa  Ministarstvom  prosvete,  koje  po  zakonu  snosi  troškove  štampanja  ovih  dokumenata.

Nastavu  i  na  srpskom  i   na  bugarskom  jeziku  izvodi  26  od  ukupno  27   profesora  Gimnazije.  Oni  su  2014.  godine,  kad  je  počela  i  nastava  na  bugarskom,  prošli  petnaestodnevni  seminar  koji  je  organizovan  sa  Institutom  za  strane  jezike  pri  Sofijskom  univerzitetu.  Nakon  toga  Sofijski  univerzitet  im  je  izdao  sertifikate  o  osposobljenosti  za  držanje  nastave  na  bugarskom  jeziku.

Odeljenja  Gimnazije  koja  nastavu  pohađaju  na  bugarskom  jeziku  sedmično  kao  posebne  predmete  imaju  četiri  časa  bugarskog  i  dva  časa  srpskog  jezika.  Odeljenja  u  kojima  se  nastava  izvodi  na  srpskom  jeziku  sedmično   imaju  četiri  časa  srpskog  i  dva  časa  bugarskog  jezika.  I  jedni  i  drugi  nemaju  problema  sa  upisom  na  studije,  bilo  da  se  upisuju  na  fakultete  u   Srbiji  ili  Bugarskoj.

Gimnazija  periodično  izdaje  „Naš list“,  koji  sadrži  priloge  i  na  srpskom  i  na  bugarskom  jeziku.  „Naš  list“  beleži  sve  aktivnosti  Gimnazije  između  dva  broja,  i  uspehe  učenika  na  značajnim  takmičenjima.  List  donosi  i  intervjue   sa  profesorima,  u  kojima  se  govori  o  njihovim rezultatima  rada  sa  sekcijama  ili  sportskim  ekipama.  U  jubilarnom  broju,  objavljenom  2016.  povodom  obeležavanja  sedamdesetpetogodišnjice  Gimnazije,  predstavljen  je  i  istorijat  ove  obrazovne  ustanove  ilustrovan  starim  sačuvanim  fotografijama.

Gimnazija  je  otvorena ratne  1941.  godine  i  do  1959.  godine  nastava  je  izvođena  samo  na  bugarskom  jeziku,  a  od  1959.  do  2014.  godine  samo  na  srpskom  jeziku.  Gimnazija  danas  ima  207  učenika.  Poslednjih  godina  broj  učenika  se  nije  značajnije  menjao.

I  osnovna  škola  dvojezična

U  Bosilegradu  postoji  samo  jedna  osnovna  škola  („Georgi Dimitrov“)   kojoj,  kao  isturena  odeljenja,  pripadaju  sve  četvororazredne  i   osmorazredne  osnovne  škole  sa  područja  opštine.  Do  1987.  godine  nastava  u  ovim  školama  izvođena  je  samo  na  bugarskom  jeziku,  a  od  1987.  do  2004.  samo  na  srpskom.  U  poslednjih  13  godina  nastava  se  izvodi  dvojezično,  i  na  srpskom  i  na  bugarskom  jeziku,  u  odvojenim  odeljenjima.  O  tome  da  li   će  deca  nastavu  slušati  na  srpskom  ili  na  bugarskom  takođe  odlučuju  roditelji.


Foto: Fotografska sekcija Gimnazije Bosilegrad


Tekst  je  nastao  u  okviru  projekta  o  obrazovanju  na  jezicima  nacionalnih  manjina.  Projekat  je  sufinansiran  iz  budžeta  Republike  Srbije  –  Ministarstva  kulture  i  informisanja  uz  obaveznu  napomenu  „Stavovi  izneti  u  podržanom  projektu  nužno  ne  izražavaju  stavove  organa  koji  je  dodelio  sredstva“.


]]>
Fri, 1 Dec 2017 15:42:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/2109/nedostaju-udzbenici-na-bugarskom-jeziku.html
Negovanje multikulturalnosti - specifičnost i ponos škole http://presscentar.uns.org.rs/info/2107/negovanje-multikulturalnosti---specificnost-i-ponos-skole.html Jedno od najspecifičnijih mesta u Južnom Banatu po negovanju multikuluralnosti i višejezičnosti je selo Ivanovo, udaljeno oko 20 km od Pančeva. Bogatstvo suživota pripadnika više od 10 nacionalnih zajednica reflektuje i Osnovna škola “Moša Pijade”. ]]>  

 

Prema  rečima  direktorke  Sanje  Simić  Mijatović,  u  školskoj  2017/2018-toj  godini,  ovu  školu  pohađa  ukupno  70  učenika,  odnosno  devet  predškolaca  i  61  učenik  u  osam  odeljenja.

Nastava  se  izvodi  na  srpskom  jeziku,  ali  s  obzirom  na  etnički  sastav  ovog  mesta,  gde  većinu  stanovništva  čine  pripadnici  mađarske  i  bugarske  nacionalne  manjine,  u  školi  se  izučavaju  i  bugarski,  odnosno  mađarski  jezik  sa  elementima  nacionalne  kulture,  kao  dva  izborna  predmeta.

U ovoj  školskoj  godini  za  učenje  mađarskog  jezika  se  opredelilo  33  učenika,  a  14  za  učenje  bugarskog.

S  obzirom  na  to  da  su  to  male  grupe  učenika,  a  da  Ministarstvo,  prema  Pravilniku  o  cenama  usluga,  priznaje  grupu  sa  najmanje  15  učenika,  u  ovoj  školi  su  za  potrebe  učenja  maternjeg  jezika  formirane  mešovite  grupe  različitih  razreda.

Za  bugarski  jezik  formirana  je  jedna  grupa  za  sve  učenike  od  I  do  VIII  razreda.

Za  učenike  koji s u  se  opredelili  za  učenje  mađarskog  jezika  sa  elementima  nacionalne  kulture  formirane  su  tri  grupe,  i  to  dve  grupe  za  učenike  nižih  razreda  i  jedna  grupa  za  učenike  od  V  do  VIII  razreda.

„Sam  naziv  ovih  predmeta,  maternji  jezik  sa  elementima  nacionalne  kulture,  upućuje  na  to  da  se  osim  učenja  jezika,  gramatike  i  leksike , velika  važnost  pridaje  i  tome  da  decu  učimo  i  negovanju  kulture  tog  naroda,  odnosno  nacionalnih  zajednica  koje  žive  ovde“,  kaže  direktorka  ove  škole  Sanja  Simić  Mijatović.

Ona  kaže  da  se  zbog  velikog  broja  mešovitih  brakova,  maternji  jezik  nacionalnih  manjina  sve  manje  govori  u  porodici  i  da  je  zbog  toga  škola  ta  koja  poklanja  veliku  pažnju  negovanju  ovih  jezika.

Simić  Mijatović  misli  da  je  porodica  ta  koja  treba  da  insistira  od  samog   rođenja  deteta  na  učenju  jezika,  kako  bi  im  bilo  lakše  da  nastave  sa  učenjem  jezika  u  školi.

„Postoje  i  slučajevi  gde,  na  primer,  deca  srpske  nacionalnosti  uče  mađarski  ili  bugarski  jezik,  što  ukazuje  na  visok  stepen  tolerancije  i  želje  da  jedni  drugima  budu  što  bliže  i  na  takav  način“,  rekla  je  direktorka.

Budući  da  u  Ivanovu  ima  oko  1000  učenika,  prema  rečima  direktorke,  škola  je  i  najveći  resurs  ove  sredine,  te  je  ona  i  nosilac  gotovo  svih  aktivnosti.  Veliku  pomoć  i  podršku  ova  škola  ima  od  udruženja  u  selu,  Udruženja  banatskih  Bugara  “Ivanovo - Banat”  i  Mađarskog  kulturno - umetničkog  društva  “Bonaz  Šandor”,  ali  i  od  Doma  kulture  “Žarko  Zrenjanin”   kao  i  od  članova  Skupštine  Mesne zajednice  iz  Ivanova.


 Tekst  je  nastao  u  okviru  projekta  o  obrazovanju  na  jezicima  nacionalnih  manjina.  Projekat  je  sufinansiran  iz  budžeta  Republike  Srbije  –  Ministarstva  kulture  i  informisanja  uz  obaveznu  napomenu  „Stavovi  izneti  u  podržanom  projektu  nužno  ne  izražavaju  stavove  organa  koji  je  dodelio  sredstva“.


  

 

 

]]>
Fri, 1 Dec 2017 13:01:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/2107/negovanje-multikulturalnosti---specificnost-i-ponos-skole.html
Sinagoge u Vojvodini (kojih više nema) http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/2091/sinagoge-u-vojvodini-kojih-vise-nema.html Povodom obeležavanja 300 godina od prve sinagoge u Novom Sadu, u sredu, 29. novembra, 19 sati, u Muzeju Vojvodine, (Dunavska 37) biće otvorena izložba Sinagoge u Vojvodini (kojih više nema) ]]>  

Autori izložbe su Goran Levi i Edita Jankov, a tokom programa otvaranja biće priređeno i predavanje na temu: Jevreji u Novom Sadu u 18. veku, predavača Petar Đurđeva, direktora Istorijskog arhiva Grada Novog Sada

U Vojvodini danas postoje samo tri sinagoge. Po jedna u Subotici, Novom Sadu i Zemunu. Tema ove izložbe su sinagoge koje su nekada postojale u našim gradovima i mestima. Srušene su tokom Drugog svetskog rata ili nakon rata. Te zgrade su vredna istorijska, kulturna i arhitektonska zaostavština koja je zauvek izbrisana sa ovih prostora. U Vojvodini je postojalo 76 sinagoga, a danas na njihovom mestu stoje neke druge građevine. Ideja i tema ove izložbe je da se slikom i rečju prikažu sinagoge koje su zbrisane sa lica zemlje, a u cilju da ih ne zaboravimo.

Jevrejske zajednice su u Vojvodini prema svojim mogućnostima i potrebama godinama izgrađivale sinagoge, centre u kojima su se Jevreji okupljali da održavaju bogosluženja, praznuju svoje praznike, uče decu, kao i da oplakuju svoje mrtve.

Građene su veće ili manje zgrade u skladu sa materijalnim mogućnostima i potrebama članova zajednice. Sačuvane su fotografije i crteži tih nekadašnjih sinagoga, a koje su poslužile i autoru izložbe.

U Vojvodini je u poslednjih nekoliko vekova izgrađeno preko 70 sinagoga kao i molitvenih domova. Sinagoge su naročito građene posle 1867. godine kada religije i narodnosti u Austrougarskoj monarhiji dobijaju ravnopravnost i tada su izgrađene najlepše i najveće sinagoge. Te su se građevine gradile i opremale uz velike napore vernika.

Međutim, sudbina tih sinagoga, nažalost bila je surova. Drugi svetski rat je naneo velike tragedije, usled čega su iščezle čitave generacije Jevreja. Okupator je zajedno sa domaćim  izdajnicima bezdušno uništavao i pljačkao zgrade sinagoga u Banatu i Sremu. One sinagoge koje su ostale neporušene, a takvih je bilo u Bačkoj, stradale su pod novim režimom koji je dozvolio da se te lepe zgrade, biseri arhitekture, neodgovorno i nepromišljeno poruše i tako izbrišu poslednji tragovi kulturne i materijalne baštine jedne populacije u Vojvodini. Želja nam je da se to nasleđe sačuva i predstavi široj javnosti.

Autor: Goran Levi

]]>
Wed, 29 Nov 2017 16:52:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/2091/sinagoge-u-vojvodini-kojih-vise-nema.html
„My life in Athens“ http://presscentar.uns.org.rs/info/2094/my-life-in-athens.html Izložba našeg višestruko nagrađivanog fotografa međunarodne reputacije, Miloša Bičanskog, pod naslovom „My life in Athens“ biće otvorena u galeriji Kombank Art hol u zgradi Politike u utorak, 28, novembra, u 19.30 časova u okviru Festivala fotografije VIZUALIZATOR. ]]>  


Miloš Bičanski je svoju karijeru u foto-žurnalizmu započeo u Srbiji u vreme raspada Jugoslavije, dokumentujući ondašnje događaje za naše novine i magazine. Sada već više deset godina živi u Grčkoj, a radi kao fotograf u međunarodnoj agenciji Getty images. Dobitnik je značajnih nagrada kao što su Days of Japan, CHIP, Black and White spider itd.

Fotografije Bičanskog govore priču o teškom stanju u kojem se grčki narod nalazi. Njihove finansijske teškoće bi se mogle okarakterisati poređenjem sa Sizifovim, a osim ekonomske i političke krize, prisutna je i migrantska. Mnogi građani gube nadu u bolje sutra, dok mladi i obrazovani traže načine da napuste državu.

Kolevka demokratije, umetnosti, filozofije i mnogih drugih značajnih oblasti za čovečanstvo, prolazi kroz izuzetno dugačak krizni period. Bičanski prikazuje surovu realnost, siromaštvo, izbegličke kampove, proteste i ljutnju, ali i neke radosne  trenutke kao što su oni sa karnevala ili riblje pijace. On gaji ljubav i empatiju prema grčkom narodu i doprinos pruža kroz svoj rad.


 

]]>
Tue, 28 Nov 2017 09:53:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/2094/my-life-in-athens.html
Saopštenje sa konferencije za novinare "Život van institucije" http://presscentar.uns.org.rs/info/2076/saopstenje-sa-konferencije-za-novinare-zivot-van-institucije.html Kao što to i nauka pokazuje - život u porodičnom okruženju najstimulativniji je za razvoj, osamostaljivanje i funkcionisanje u društvu. Osećaj porodične sigurnosti i podrška su važna i dobra osnova u borbi sa razvojnim poteškoćama ]]>  

 

 

Bratislava Stojković, Goran Rojević i Igor Bošnjaković

Život van institucije projekat je koji realizuje udruženje Imam pravo u saradnji sa Humanitarnom organizacijom Dečje srce i Komorom za socijalnu zaštitu. Implementacija projektnih aktivnosti finansirana je od strane Evropske unije, Delegacije Evropske unije u Srbiji, u saradnji sa Vladom Republike Srbije, tačnije Ministarstvom finansija, odeljenje za ugovaranje i finansiranje programa finansiranih od strane EU,  a u okviru programa IPA 2013 Razvoj efikasnih usluga u zajednici u oblasti obrazovanja i socijalne zaštite na lokalnom nivou.

Na konferenciji za novinare koja je održana  u Press centru UNS-a, Bratislava Stojković - predsednica udruženja Imam pravo, Goran Rojević - direktor H.O. Dečje srce i Igor Bošnjaković - direkotor Komore socijalne zaštite, predstavili su ciljeve i faze razvoja projekta Život van institucije.

Predstavnici porojekta istakli su da će se projektne aktivnosti relizovati kroz više faza. Prvi korak je mapiranje, odnosno propoznavanje i izdvajanje 80 osoba koje su smeštene u institucijama rezidencijalnog tipa, kao i 45 osoba koje su u potencijalnom riziku od smeštanja u institucije zbog oslabljenih bioloških ili hraniteljskih porodica ili su pak već izmeštene i nalaze se u porodičnolikom okruženju. Samom Procesu deinstitucionalizacije prethodiće  detaljna analiza dobijenih podataka, edukacija zaposlenih u ustanovama socijalne zaštite,  priprema porodica za smeštaj, istraživanje potreba izmeštenih osoba, podizanje svesti šire javnosti i pozivanje na zajedničko delovanje.

Kao što to i nauka pokazuje -  život u porodičnom okruženju najstimulativniji je za razvoj, osamostaljivanje i funkcionisanje u društvu. Osećaj porodične sigurnosti i podrška su važna i dobra osnova u borbi sa razvojnim poteškoćama.

Strategije razvoja sistema socijalne zaštite i planovi reforma predstavljaju dug proces za čiju je uspešnu realizaciju neophodno delovanje svih nas, delovanje društva u celini.  Realizacijom projekta povećaće se broj matičnih i hraniteljskih porodica u kojima će živeti osobe sa posebnim potrebama i stvariće se uslovi za razvoj novih usluga socijalne zaštite u zajednici. Pitanje transformacije društva je pitanje svih nas, i zato je neophodno da zajedno delujemo i stvaramo društvo po meri svakog čovek, ističu predstavnici projekta.

Planirane aktivnosti realizovaće se do 5. decembra  2018. godine kada je planiran kraj projekta.

Na konferenciji su govorili: Bratislava Stojković – predsednica udruženja Imam pravo, Goran Rojević  -  direktor H.O. Dečje srce i Igor Bošnjaković – direktor Komore socijalne zaštite. Prisustvovali su i predstvanici nadležnih institucija

Zahvaljujemo svima koji su odvojili vreme za projekat koji je značajan pre svega za osobe sa posebnim potrebama ali i za društvo u celini.

Osoba sa kontakt: Kristina Živković, tеl.  +381 64 813 56 37, mail: k.zivkovic@decjesrce.rs,  www.decjesrce.rs

Snimak konferencije možete pogledati na: https://www.youtube.com/watch?v=HDmfPG3m86o


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


 

]]>
Fri, 24 Nov 2017 11:27:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/2076/saopstenje-sa-konferencije-za-novinare-zivot-van-institucije.html
Most do buduće publike http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/2081/most-do-buduce-publike.html U očekivanju da se otvori stalna postavka polovinom iduće godine, Narodni muzej izlaže delove kolekcije gostujući u drugim prostorima u zemlji i inostranstvu ]]>  

Srpsko umetničko nasleđe na Kosovu i Metohiji, SANU

Prva asocijacija na pomen Narodnog muzeja u Beogradu je – muzej ne radi. Lidija Ham, portparol ove institucije, smatra da je to samo površna konstatacija, pogotovo onih koji nisu muzejski posetioci. Tačno je da su u zgradi Narodnog muzeja u toku građevinski radovi i da nema stalne postavke, ali i u takvim uslovima samo ove godine priređeno je samostalno ili u saradnji sa drugim institucijama nekoliko zapaženih izložbi.

U Galeriji SANU održava se izložba Umetničko nasleđe Kosova i Metohije, sa više od 100 eksponata iz Narodnog muzeja. Produžena je do 26. novembra, a u vreme pisanja ovog teksta videlo ju je oko 40.000 ljudi. Oko 30.000 posetilaca imala je i izložba Edgar Dega. Trenuci posmatranja, koja je tokom leta takođe gostovala u Galeriji SANU. Zapažene su bile i izložbe Skulptura u službi istorije u Domu vojske i Legat Mihaila Pupina u Galeriji RTS-a. Nedavno je otvorena i izložba Detalji živopisa katedrale grada Prizrena, Bogorodice Ljeviške u Srpskom kulturnom centru u Parizu, a pre nekoliko dana i edukativno-dokumentarna izložba o Vuku Karadžiću Jezik je hranitelj naroda u Hamburgu.

"Na izložbi u Parizu prikazano je 48 kopija freski manjeg formata, iz Bogorodice Ljeviške. Freske je odabrao dr Bojan Popović, kustos Galerije fresaka. Osim što je samo postojanje kopija dragoceno, to je zapravo jedini način da one putuju i da se napravi izložba, jer su uvek u nekom kulturnom dobru. Niko se nije nadao da će životopis iz priprate Bogorodice Ljeviške postradati, pa je i u tom smislu postojanje ovih kopija dragoceno. Kopiranje se sprovodilo sistematski još od 60-ih godina prošlog veka sa jasnom idejom da ne služi samo u edukativne svrhe. Svi kopisti su bili vrhunski slikari, kopije su uvek rađene u srazmeri 1:1, tako da prevazilaze dokumentarnu ulogu i počinju da bivaju kulturno dobro samo po sebi. Ovo je i naročit izbor, jer su u pitanju minijature, delovi većih kompozicija. Kada se izdvoje neki detalj, onda je to jedinstvena mogućnost da posetilac doživi i spozna izražajni način i senzibilitet srednjovekovnog majstora čiji je rad zaista vrhunski. Zadovoljstvo nam je što posetioci našeg Kulturnog centra u Parizu, preko puta centra Pompidu, mogu da vide nešto iz srpskog kulturnog nasleđa sa dubokim i jakim korenima u vizantijskoj umetnosti. Edukativnom izložbom o Vuku i Dositeju u Hamburgu pravimo most ka budućim generacijama naše velike dijaspore. Nastala je po Vukovom citatu Jezik je hranitelj naroda i realizuje se sa školom ‘Jovan Jovanović Zmaj’ u kojoj se uči srpski jezik. Kultura je snažno vezivo sa maticom, a već postoje pregovori da ta izložba, koja referira na kulturna dobra iz Muzeja Vuka i Dositeja putuje u Dansku, a i iz Beča se raspituju za nju. Pokušavamo da održimo kontinuitet naše misije o kulturnim vezama, o nastavku obrazovanja kroz muzejski program, ali i da razvijemo novu saradnju", kaže Lidija Ham.

ODGOVOR NA KRIZU SARADNJA: Zbog rekonstrukcije centralne zgrade, Narodni muzej je intenzivirao saradnju sa drugim institucijama. Krizna vremena za kulturu rezultirala su i pokretanjem manifestacije "Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10", na inicijativu osam najvećih muzejskih ustanova u Srbiji. Već nekoliko godina, koliko manifestacija traje, prilika je da se pokažu svi kapaciteti muzeja.

"Nema samo Narodni muzej problem sa infrastrukturom. Mnogi muzeji nemaju centralnu zgradu, izložbeni prostor... To je prilika da se povezujemo, pomažemo međusobno i izađemo sa ponudom koja ume da bude prepoznata, sve to u iščekivanju, u nadi za boljim vremenima. To iščekivanje duže traje nego što bismo želeli, ali evo, Muzej savremene umetnosti je otvoren i svi se radujemo. Kada se vidi taj muzej koji je obnovljen, koji ima posetioce, postane jasno da je to ono što nam je potrebno", dodaje Lidija Ham.

Otvaranje centralne zgrade Narodnog muzeja očekuje se sredinom iduće godine. I dok građevinski radovi traju, u Galeriji fresaka se intenzivno pripremaju predmeti za novu stalnu postavku. Zbog toga je i ovaj objekat koji je deo Narodnog muzeja zatvoren za posetioce. I Spomen muzej Nadežde i Rastka Petrovića je takođe zatvoren. Ovaj legat Ljubice Luković, značajan kako za umetnost, tako i za istoriju književnosti sledeći je objekat planiran za rekonstrukciju. Ali zato, pre nekoliko godina obnovljen Muzej Vuka i Dositeja radi punim kapacitetom. Sve je bolja saradnja sa školama, a tokom godine odvijaju se različiti programi u ovom objektu, namenjeni svim generacijama: predavanja, radionice, koncerti.

MUZEJ DOSTUPAN SVAKOM: Na pitanje kakva će biti koncepcija nove stalne postavke, Lidija Ham kaže da će se truditi da ponuda bude prilagođena posetiocima različitih interesovanja.

"Stalna postavka i prateći programi moraće da zadovolje potrebe različitih društvenih grupa i od laika koji su ljubitelji umetnosti, pa do stručnjaka. Karta će se, naravno, naplaćivati, ali ćemo imati dan u nedelji kada je ulaz besplatan i ulaznica ne može biti prepreka za posetu muzeju. Rezultati nekih novijih istraživanja su pokazali da je osećaj prijatnosti i dobrodošlice često znatno važniji od obrazovanja. Mi u institucijama kulture moramo da cenimo slobodno vreme posetilaca, dajući im mogućnost da ga kvalitetno provedu. Moraju da imaju osećaj da su dobrodošli, da je njima tu dobro, šta god to podrazumevalo i za nekog od tri godine i za nekog od 83", dodaje Lidija Ham.

Narodni muzej je tokom svoje duge istorije imao i teže i blistave trenutke. Po osnivanju, 1903. godine, 11 puta se selio dok nije smešten u sadašnju zgradu. Tokom Prvog svetskog rata zgrada i kulturna dobra bili su direktno ugroženi, a sedamdesetih godina je takođe bio zatvoren zbog rekonstrukcije zgrade. Zlatno doba muzeja je bilo između dva rata, a podrška kulturi nikada veća. Uz patronat kneza Pavla i direktora Milana Kašanina sprovodile su se akvizicije koje se retko mogu naći u nekom drugom istorijskom trenutku. Uspešne su bile i 60. godine prošlog veka kada je kulturna politika bila jasno trasirana, a za vreme direktora Lazara Trifunovića, u tadašnjem Beogradu, sa mnogo manje stanovnika priređivane su izložbe koje su beležile i 138 hiljada posetilaca. Pamte se tada i poznata gostovanja svetskih muzeja, kao što je bila izložba Van Gogovih slika iz Kreler-Milerovog muzeja kod Oterloa, ali i gostovanja izložbi Narodnog muzeja u inostranstvu.

Legat Mihaila Pupuna, Galerija RTS-a

Mondrijanova slika dočekala građevinske radnike

Narodni muzej je 1931. godine dobio na poklon od grada Amsterdama 48 umetničkih dela. Po rečima Lidije Ham, poklon je bio rezultat kulturne politike Holandije, a odabir je pravljen sistematski, kako bi i druge države i muzeji imali relevantan uzorak njihove umetnosti i kulture. U toj kolekciji uglavnom su bila dela starih majstora, ali je uvršteno i delo Pita Mondrijana Kompozicija II. Narodni muzej je bio jedan od prvih u kome je izložena slika ovog holandskog umetnika, danas univerzalno vrednovanog i popularnog, a tada avangardnog i neshvaćenog. Krajem 2014. priređena je izložba Pit Mondrijan. Slučaj Kompozicije II, u centralnoj zgradi muzeja. Izložba je trajala i kada su majstori počeli rekonstrukciju, bila je odlično posećena, a Društvo istoričara umetnosti proglasilo ju je za najbolju izložbu u 2014. godini.

Slađana Dimitrijević i Jovana Pešić



Tekst je nastao u okviru projekta "S muzejima kroz izložbe – Upoznavanje muzejskog nasleđa Srbije". Projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.


 
]]>
Fri, 24 Nov 2017 14:05:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/2081/most-do-buduce-publike.html
„Surlaši, divovi iz naše geološke prošlosti“ http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/2066/surlasi-divovi-iz-nase-geoloske-proslosti.html U petak 24. novembra u 14 sati u galeriji Prirodnjačkog muzeja (Mali Kalemegdan 5) biće otvorena izložba „Surlaši, divovi iz naše geološke prošlosti“ ]]>  

Na otvaranju izložbe će govoriti dr Milan Paunović, direktor Prirodnjačkog muzeja, a izložbu će otvoriti dr Milan Sudar, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu i dopisni član SANU.

Autori izložbe su Sanja Alaburić, viši kustos paleontolog, dr Zoran Marković, muzejski savetnik i Miloš Milivojević, viši geološki preparator. Scenografija za izložbu je radila Biljana Sovilj, ilustracije Dejan Vukadinović,  model mamuta Vika akademska vajarka dr Julijana Protić.


 

Šta su surlaši?

Kada se kaža surlaš, prva pomisao je da je u pitanju današnji afrički ili azijski slon, eventualno mamut. Međutim, oni su samo potomci jedne grupe sisara čiji su fosilni ostaci deo procesa koji je trajao milionima godina. Od relativno malih životinja evolucijom su postali najkrupniji kopneni sisari. Sve do pronalaska kompletnih skeleta, predstava o ovim životinjama bila je nejasna, a ponekad i groteskna. Njihove lobanje i krupne kosti ljudi su doživljavali kao delove kiklopa ili drugih mitskih bića. Zahvaljujući brojnim fosilnim ostacima u prirodnjačkim zbirkama širom sveta, danas znamo dovoljno da uspešno rekonstruišemo njihov izgled.

Nastanak surlaša

Tokom paleogena (pre 65-23 miliona godina) Arabijsko poluostrvo i Afrika bili su spojeni u jedan kontinent sa tropskom klimom, izolovan od ostatka sveta okeanom Tetisom, na kome su nastali prvi surlaši. Prvobitne primitivne forme surlaša bile su životinje veličine svinje sa kratkom surlom i blago uvećanim sekutićima. Kasniji oblici pokazuju tipične osobine savremenih slonova, kraće i kompaktnije telo, kraću i višu lobanju i uvećane druge gornje sekutiće – kljove. Početkom miocena (pre oko 23 miliona godina) promene u građi Zemlje i pomeranje kontinenata dovode do hladnije klime, ali i do migracije surlaša iz Afrike u Aziju i Evropu. Tada su to bile veoma krupne životinje sa karakteristikama sličnim današnjim slonovima. Vremenom je došlo do uvećanja njihovog tela, skraćivanja vilica i smanjenja broja zuba. Brojne neobične vrste surlaša  razvrstane su u više familija. Četiri od njih su imale 14 predstavnika tokom geološke istorije naših prostora.

Osobine surlaša

Osnovna osobina koja karakteriše red surlaša je surla po kojoj su i dobili ime. Surla je formirana od gornje usne i nosa, a koristi se za disanje, hvatanje predmeta i usisavanje vode. Produžeci slični prstima na kraju surle su veoma pokretni i osetljivi. Druga karakteristika surlaša su kljove. To su produženi sekutići koji tokom evolucije pokazuju veliku varijabilnost u dužini i anatomiji.

Izložba

Na izložbi će biti prikazani originalni delovi skeleta surlaša iz zbirki Prirodnjačkog muzeja (zubi, donje i gornje vilice) čiji su fosilni ostaci otkriveni na teritoriji Srbije i Makedonije.Postavka je grafički obogaćena krupnim ilustracijama surlaša. Takođe, dva najpoznatija mamuta pronađena na teritoriji Srbije – Kika i Vika, biće predstavljeni replikama lobanje i delova skeleta.

Kika

Fosilni ostaci mamuta pronađenog u Kikindi 1996. godine, u glinokopu Kompanije “Toza Marković” na dubini od 21 metar, pripadaju prelaznoj vrsti između stepskog slona i runastog mamuta. Pronađen skelet je gotovo kompletan, a po obliku karlice smatra se da je u pitanju ženka. Starost individue je procenjena na 64 godine, a starost skeleta na oko pola miliona godina. Skelet je pronađen na mestu uginuća – in situ. Originalni skelet Kike izložen je u Narodnom muzeju Kikinda u Kikindi.

Vika

Maja 2009. godine eksploatacijom uglja u površinskom kopu rudnika uglja Termo-elektrane „Drmno“, na otvorenim geološkim profilima (dubine 27 metara) nađeni su ostaci skoro celokupnog skeleta ovog mamuta. Veoma složen proces konzervacije in situ, uradili su stručnjaci Prirodnjačkog muzeja iz Beograda. Kasnije je skelet prebačen u pokriveni objekat arheološkog nalazišta Viminacijum, gde je danas izložen za publiku. Utvrđeno je da je ovaj gorostas dužine preko 6 metara doživeo duboku starost od oko 60 godina. Analize starosti geoloških slojeva u kojima je fosil pronađen ukazuju da je ovo predstavnik jedne od prvih formi mamuta u ovom delu Evrope.


Stotine nalaza zuba i ostalih delova skeleta mamuta i drugih surlaša na teritoriji Srbije i okolnih zemalja, dokaz su da su ove životinje u velikom broju naseljavale to područje. Svakodnevno se vrše detaljna paleontološka istraživanja na terenu i u laboratorijama. Osim velike naučne i muzeološke važnosti, svaki od nalaza predstavlja i zanimljivost za široki auditorijum. Izložba će biti otvorena do maja 2018. godine.

 

Radno vreme Galerije svakog dana 10-18 čas (zimsko vreme), ponedeljkom zatvoreno, četvrtkom ulaz slobodan u periodu 10- 12 sati. Dostupno za osobe sa invaliditetom. Ulaznice: porodična ulaznica 200 dinara, odrasli 100 dinara, grupe 80 din. (za najavljene grupne posete obezbeđeno stručno vođenje kroz izložbu), penzioneri 50 din.  Besplatno za decu do 7 godina, lica sa invaliditetom i njihove pratioce, kao i studente (uz indeks). Najava grupnih poseta na telefon/ faks: + 381 11 3284 317 ili e-mailom: galerija@nhmbeo.rs 


  

 

]]>
Fri, 24 Nov 2017 10:47:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/2066/surlasi-divovi-iz-nase-geoloske-proslosti.html
Promocija knjige „Svetilišta Banjana i oputnih Rudina“ danas u Privrednoj komori http://presscentar.uns.org.rs/info/2073/promocija-knjige-svetilista-banjana-i-oputnih-rudina-danas-u-privrednoj-komori.html Promocija knjige dr Slobodana Raičevića „Svetilišta Banjana i oputnih Rudina“ biće održana danas, sa počekom u 18 sati u Privrednoj komori Beograda (Kneza Miloša 12, sprat 6). ]]>

Promociju organizuje Udruženje Banjana i Rudinjana „Vladika Sava Kosanović“, a o knjizi će, osim autora, govoriti dr Gordana Tomović, dr Pavle Orbović i književnik Milutin Mićović.

]]>
Thu, 23 Nov 2017 13:16:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/2073/promocija-knjige-svetilista-banjana-i-oputnih-rudina-danas-u-privrednoj-komori.html
Saopštenje sa konferencije za novinare Eparhije raško prizrenske u egzilu i SNO Srbi na okup http://presscentar.uns.org.rs/info/2072/saopstenje-sa-konferencije-za-novinare-eparhije-rasko-prizrenske-u-egzilu-i-sno-srbi-na-okup-.html Imajući u vidu da Kosovo i Metohija nije samo deo srpske teritorije, već je ono i temelj srpske istorije, nacionalnog i državnog indentiteta, zato se u rešavanju pitanja Kosova i Metohije moraju uzeti u obzir i ove činjenice, što do sada nije činila nijedna vlast od završetka Drugog svetskog rata. U političkom procesu sve odluke vezane za Kosovo i Metohiju išle su uglavnom na štetu srpskog naroda i države Srbije, tako da je konačno rasparčavanje srpskog bića i države Srbije, dovršeno NATO agresijom 1999. godine. ]]>                                                                                              

 

Međutim, i posle ove agresije i uspostavljanjem  međunarodne misije na Kosovu i Metohiji nijedna vlast u Beogradu, do danas, nije na adekvatan način štitila državne i nacionalne interese na Kosovu i Metohiji, već je u celom procesu bila pasivna, bez ideje i inicijative i vrlo često radila po nalogu zapadnih mentora na štetu srpskog naroda i države Srbije, a sve radi očuvanja sopstvenog položaja i vlasti.

Na sve pogrešne poteze i nedostatke aktivnog pristupa o očuvanju srpskog naroda i države Srbije na Kosovu i Metohiji bezuspešno smo, nažalost, sve vreme ukazivali što i danas činimo. Jedan od vrlo važnih zahteva SNO „SRBI NA OKUP“ vlastima u Beogradu bio je da se teritorija Kosova i Metohije proglasi pod okupacijom, nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti 2008. godine, jer je flagrantno prekršeno međunarodno pravo i Rezolucija 1244 SB UN,  što naravno nije prihvaćeno.

Nakon pristanka Beograda da se proces odgovornosti i rešavanje pitanja Kosova i Metohije praktično iz UN prebaci na EU, kao i uspostavljanje ''Briselskih pregovora'', na šta smo se oštro suprostavili i ukazivali na nesagledive posledice po očuvanje suvereniteta i integriteta Republike Srbije, ovakvom odlukom tadašnje vlasti, država Srbija je potpuno izgubila prostor za političko delovanje o očuvanju Kosova i Metohije kao njenog neotuđivog dela. Jedan od zadnjih udaraca na ustavno - pravni poredak države Srbije i Rezoluciju 1244 SB UN  bio je i ''Briselski sporazum'' koji je potpisan uglavnom na štetu srpskog naroda i države Srbije, a u korist zaokruživanja kosovske nezavisnosti.

Ustupanje  matičnih i katastarskih knjiga po ovom sporazumu iz 2013. godine kao i integracija policije i sudstva, davanje saglasnosti za dobijanje međunarodnog pozivnog broja za Kosovo i Metohiju, kao i  podrška vlasti u Beogradu za učestvovanje Srba na svim izborima koje organizuje tzv. Republika Kosovo daju krajnji pečat negiranja ustavno-pravnog poretka Republike Srbije na teritoriji Kosova i Metohije. Upravo svi ovi postupci i odluke koji se realizuju na osnovu ''Briselskog sporazuma'', a kojim se sprovodi pravno nasilje imaju za cilj da, korak po korak, legalizuju i legitimišu pseudo-pravni poredak lažne države Kosovo.  Međutim, i pored katastrofalnih posledica, kako po srpski narod na Kosovu i Metohiji tako i državu Srbiju koji je doneo ''Briselski sporazum'', medijskom manipulacijom i spinovanjem permanentno se stvara atmosfera u srpskoj javnosti kako je vlast u Beogradu postigla velike uspehe u poboljšanju uslova života Srba u Pokrajini svojom mudrom politikom, a ujedno se sa druge strane tvrdi da je Kosovo i Metohija praktično izgubljeno i da tu činjenicu treba prihvatiti kao realnost.   

Iz svega navedenog vidimo da je proces razgradnje i ukidanja i ono malo institucija Republike Srbije koje su funkcionisale na Kosovu i Metohiji  priveden kraju, kao i da je proces izgradnje institucija kvazi „države Kosovo“ skoro u potpunosti uspostavljen suprotno Ustavu Republike Srbije. Kako bi se ceo proces doveo do kraja a sve odluke  ''Briselskog sporazuma'' uvele u legalni tok kao i potpisao  ''Briselski sporazum 2'' odnosno sporazum između Republike Srbije i kvazi države Kosovo, neohodno je promeniti Ustav Republike Srbije. Ovaj sporazum bi predvideo međusobno nepriznavanje kao i zabranu Republici Srbiji da spreči samoproklamovanu Republiku Kosova da se učlani u sve međunarodne organizacije, pa samim tim i u UN. Na ovaj način, ova kvazi država bi postala država punog kapaciteta i međunarodno priznata, a srpska vlast bi imala pokriće pred svojim narodom da tu državu nije priznala. Naravno, za ovakav proces neophodno je postići široki konsenzus svih relevantnih političkih i društvenih činioca u Republici Srbiji, pa iz tih razloga, i uz podršku Zapada vlast u Beogradu organizuje tzv. ''Unutrašnji dijalog'' o Kosovu i Metohiji.  

Da bi ceo proces išao vrlo kanalisano, a rezultati dijaloga se pretočili u projektovane okvire, sve u cilju dobijanja široke podrške za vođenje dosadašnje politike o Kosovu i Metohiji,  sadašnja vlast pre zvaničnog početka dijaloga putem medija i svih raspoloživih resursa za promovisanje dosadašnje politike i svojih stavova po pitanju Kosova i Metohije izlazi u javnost praktično sa gotovim rešenjem koje dijalog treba samo da potvrdi. U stavovima zvanične vlasti isključuje se svaka mogućnost preispitivanja aktuelne državne politike, osporavanje nekog od potpisanih sporazuma a jedino što može i treba da se menja jeste „naš mentalitet“, „naši mitovi“ i „naša očekivanja“ kao i da će krajnje rešenje za Kosovo i Metohiju biti ''bolno'' što samo po sebi govori da je rešenje već poznato. Ovakvim pristupom i načinom vođenja ''Unutrašnjeg dijaloga'' jasno se pokazuje da se on neće voditi u najboljem nacionalnom interesu već da će on ostati bez pravne garancije, pošto inicijator  ''Unutrašnjeg dijaloga'' nijednog trenutka nije naveo da će se on voditi u okviru Ustava Republike Srbije, čime se omogućava anputacija Kosova i Metohije iz ustavno pravnog poretka Republike Srbije. Ovakav pristup ''unutrašnjem dijalogu'' jasno pokazuje da se stavovi stožernih nacionalnih ustanova, patriotskih organizacija i pojedinaca koji u njemu budu učestvovali neće uvažiti, a njihove dobre namere biti izmanipulisane i potrošene.  

Iz ugla konačnog, već projektovanog antiustavnog rešenja jasno je da učešće u takvom „unutrašnjem dijalogu” nema nikakve veze sa nacionalnom odgovornošću i sabornošću. Zato svi oni koji stoje na pozicijama očuvanja Kosova i Metohije, u okviru Republike Srbij, ne trebaju da učestvuju u „Unutrašnjem dijalogu”, jer jedino tako mogu da mu oduzmu legalitet i legitimitet.    

Zato se dijalog vodi forme radi, a u stvari biće to dug monolog koji za cilj ima, ne da državnu politiku prilagodi narodnoj volji, nego da narodnu volju prilagodi državnoj politici. Dakle, o čemu će se voditi „Unutrašnji dijalog“? Nikako o državnoj politici prema Kosovu i Metohiji! Naprotiv, taj dijalog treba da bude neka vrsta „kolektivne promene svesti“, u kojoj se od Srba zahteva da postanu „realni“, kako bi  briselske dogovore počeli da gledaju  kao pobede  i kako bi se, pre svega odrekli mitova. I koja je to „realnost“ koju  treba da  prihvatimo? Naravno, to je  realnost da je „Kosovo i Metohija izgubljeno“!. Ali u ovom dijalogu, očigledno, nije bitno ni kako stvari zaista stoje, ni šta je istina, ni šta je stvarnost, ni šta je državni interes, a ponajmanje šta je pravedno i pošteno – bitno je samo šta vlast, uz podršku Zapada,  proglašava za realnost, istinu i interes. Svi oni koji ustanu protiv ovog stava i imaju suprotno mišljenje biće unapred proglašeni za ratne huškače, neznalice i za one koji blokiraju svaki razgovor a ne nude nikakva rešenja. Međutim, to jednostavno nije tačno, mnoge organizacije a među njima i SNO „SRBI NA OKUP“ mnogo puta je predlagala i predlaže šta bi srpska država trebalo da radi na Kosovu i Metohiji, a šta ne bi trebalo da radi. Kao i mnogo puta do sada i ovom prilikom ponavljamo da pod uslovima svojevrsne okupacije Kosova i Metohije koja je izvršena suprotno međunarodnom pravu treba bezuslovno prekinuti ''Briselske pregovore'' proglasiti nevažećim i neustavnim sve postignute sporazume u ovim pregovorima i zatražiti da se ceo proces vrati u UN i u okvire rezolucije 1244 SB UN. Naravno neophodno je fundamentalno promeniti politiku o Kosovu i Metohiji i za ovakav politički proces potrebno je strpljivo i naporno raditi sa dokazanim prijateljima države Srbije. Svakako, sada je više nego jasno da se globalni politički procesi menjaju i oni u budućnosti mogu ići u korist ostvarenja najvažnijih nacionalnih i državnih interesa Republike Srbije.  

I sasvim na kraju, svakako, o svim našim stavovima po ključnim nacionalnim i državnim pitanjima nećemo ćutati, već ćemo se postarati da jasno i glasno o tim stavovima obavestimo onoliko naših sugrađana, koliko je spremno da ih čuje, uprkos svim medijskim blokadama i pritiscima kojima smo izloženi.  

Zato poručujemo svim rodoljubivim Srbima, učinimo ono što je do nas, ostalo će Gospod dati!

                                                                                                                SNO  SRBI NA OKUP

 

KOSOVSKI DIJALOG- govor g. Artemija, episkopa raško-prizrenskiog u egzilu

A. Ovo leto, 2017-to ostaće upamćeno u Srpskom narodu ne samo po tropskim vrućinama, gradom koji je u više navrata tukao zemlju Srbiju, sušom koja Srbiju košta (po proceni nekih) više od milajrdu Evra, nego daleko više od svega toga zbog ”lomljave kopalja” oko svetog Kosova. Istina, oko Kosova ”koplja se lome” već punih 628 godina, uvek i svagda sa jednim ciljem: odbraniti SVETO KOSOVO  kao nešto najsvetije u istoriji Srba, kao osnov i temelj našeg narodnog indentiteta, kao ”zvezdu vodilju” kroz sve tmine i pomrčine, kroz sve urvine i ponore naše burne istorije. No, lomljava kopalja oko Kosova zadnjih godina, nadmašila je sve što se do danas zbivalo na Kosovu i oko Kosova, čak i ono iz 1389. godine.Tada je postojala jasna vizija i cilj pred svetim Knezom i njegovim vitezovima, i oni su svesno  hrabro išli ka tome cilju – Carstvu nebeskome. A danas? Lutanja bez smisla i cilja.

Dijalog, dijalog, dijalog ... sa svim i svakim u zadnjih deset godina, dijalog koji je svakog dana, svakog meseca i svake godine sve više izdvajao i udaljavao Kosovo (i Metohiju, to dvoje uvek ide zajedno) od Srbije brzinom svetlosti. Bilo kako bilo to se nekako podnosilo, nada je uvek postojala da je i ”to” radi očuvanja Kosova u Srbiji i za Srbe. Ali, vremena se menjaju. Ta brizina odvajanja Kosova od Srbije, nekima se učinila presporom. Negde im se žuri ili ih neko požuruje. Tek ove godine umesto dijaloga ”sa svim i svakim” lansirana je idejada Srbi između sebe vode dijalog o Kosovu, kao ”unutrašnji dijalog”. Radi čega? Mediji – štampani i elektronski – ponavljaju, pišu, govore, - radi konačnog rešenja ”kosovskog pitanja”. Kome se to žuri?

Početak tog ”dijaloga”, novi Predsednik Srbije, g-n Vučić,u svom inauguracionom govoru, najavio je za početak septembra. Ta vest je mnoge šokirala, jer su shvatili da tu nisu čista posla. Neki su zamišljalida će to biti neki organizovan skup, (ne celog naroda, nego) mislećih Srba, kojima glava služi ”ne samo za šišanje”, da će  se na tom skupu zauzeti stav kako bi Kosovo bilo i ostalo tamo gde je vekovima bilo (još od svetog Stefana Nemanje) – u grudima Srbije, kao njen najsvetiji deo. Umesto takvog dijaloga (ako je nekome baš stalo za dijalogom), mi celo leto slušamo ”monologe” pojedinaca, koji iznose svoja mišljenja i stavove, kako bi pitanje Kosova moglo i trebalo biti rešeno. Na kraju će začetnik te ideje unutarsrpskog dijaloga,  g-n Vučić objaviti da je dijalog završen, i na osnovu iznetih (pojedinačnih) stavova i mišljenja, izvući zaključak i rešenje. Kakav zaključak? Kakvo rešenje? Ne smem ni da pomislim. Svima je jasno, kuda sve to vodi i radi čega. To je on ”pojasnio” uskoro u svom autorskkom tekstu objavljenom u Blicu (24. Jula 2017.), gde je izneo svoje osnovne postavke, koje govore samo jedno ”spas Srbije je u žrtvovanju Kosova (i Metohije)”.

Zato nam on, ne plašeći se da mu se ”o glavu razbije kosovski krčag”, smelo poziva da ”prestanemo kao noj da zabijamo glavu u pesak”, te da pokušamo ”da budemo realni”. U tom cilju, Srbija ne sme da bude ”bahata i arogantna kao što je neretko bila”. Rešenje kosovskog pitanja, stoga ne leži  ”u našim mitovima” (naša šestvekovna realnost), te je potrebno ”da svi zajedno pronađemo odgovor... koji će biti trajan”. Zato nam je potrebna ”promena u našoj kolektivnoj svesti” (da prestanemo biti što jesmo – Srbi i Pravoslavci). Tada, o lepote, ”svi putevi političke saradnje i ekonomskog napretka bili bi otvoreni za Srbiju. Vrata Evropske unije, takođe” i eto nas u davno obećavanoj svetloj i boljoj budućnosti.

Posle toga teksta krenula je plejada pozvanih i nepozvanih sa svojim izjavama i mišljenjima, kako bi i zbog čega trebalo baš tako rešiti pitanje Kosova. Daleko bi nas odvelo navođenje (i kometarisanje) svih tih mišljenja i razloga, a i nepotrebno je. Javnost je sa tim dobro upoznata. Ipak, treba reći da neki od mislilaca i dušebrižnika za Kosovoutrkuju se ko će servilniji biti i podržati ”grandioznu” ideju g-na Predsednika.

Početak unutar-srpskog dijaloga predviđen za septembar odložen je bez ikakvog obrazloženja za oktobar, da bi se tek 31. oktobra održao prvi okrugli sto pravnika, kao početak tog dijaloga. I tu je svaki od prisutnih iznosio svoje mišljenje i stavove, ali je ceo skup završen bez konkretnog zaključka. A i čemu će, kada je Predsednik još od ranije isticao (kao u svom autorskom tekstu, pa i kasnije) svoje stavove, koje će on, po završetku dijaloga, OBZNANITI. No, učinilo mu se da će dijalog potrajati, a njemu se žurilo da što pre upozna javnost i pobere lovorike za svoj, po svoj prilici, konačni stav, te je pretekao početak dijaloga i u NOVOSTIMA već 30. oktobra svečano objavio: ”Moramo se osloboditi mita da je na KiM sve naše, ali i laži da ništa nije naše”. O kosovskom mitu je govorio i ranije, negirajući najrealniju srsku realnost na kojoj smo opstali i na kojoj počivamo.

Ali, ako bi se prihvatilo njegovo mišljenje da zato što ”na KiM nije sve naše”, možemo i bez njega, tek da sačuvamo ”(po)nešto što je (tamo) naše”, misleći verovatno na naše svetinje, kuda bi nas to odvelo. Sigurno u Zemlju Nedođiju, kako je govorio sveti Vladika Nikolaj. Tačno je da na KiM ”nije sve naše”, ali je mnogo tačnije da je KiM – naše. Idući logikom da deo Srbije na kojem ”nije sve naše”, možemo i da žrtvujemo i nekome ustupimo, moglo bi nam se desiti  da ostanemo bez Srbije. Jer, u Raškoj Oblasti, u Vojvodini, u Timčkoj Krajini, pa i u samoj Šumadiji, nije ”sve naše”. Da li bi, ako neko zahteva, od svega toga trebali da se odreknemo zato ”što tamo nije sve naše”. Gde bi nas takva politika odvela ... neka svak zaključi, pa onda neka razmisli o unutrašnjem dijalogu o Kosovu.

B. KOSOVO  -  MONOLOG ILI DIJALOG-PITANjE JE SAD

Iako sam apriori protiv takvog dijaloga, iako znam da nataj dijalog neću biti pozvan, ipak smatram da je potrebno da ukratko ovde iznesem neka svoja razmišljanja kada je Kosovo i Metohija u pitanju. Na to mi daje pravo moj dvadesetogodišnji život i rad na Kosovu kao episkpa raško-prizrenskog. Za to vreme, po zahtevu svoje službe, ali i po svojoj savesti, upoznao sam dobro kako teritoriju Kosova, tako i život i stradanje našeg srpskog naroda na njemu. Zato me i sada, posle nasilnog progona sa svetog Kosova, i dalje ”sve rane ( Kosova) i moga roda bole”. To me je i navelo da progovorim o najvažnijem i najsudbonosnijem pitanju Srba i Srbije.

Pre svega treba reći ono što svaki Srbin/Srpkinja zna i u dubini svoga bića oseća, da Kosovo (i Metohija, to uvek ide zajedno) ne pripada ni jednom pojedincu, ni jednoj partiji, ni jednoj generaciji Srba, te da o sudbini Kosova oni ne mogu ni odlučivati u poslednjoj instanci. Kosovo je SRPSKO jer pripada svim Srbima svih vekova i svih generacija (prošlih i budućih). Pitamo se: moželi se o Kosovu govoriti, raspravljati ili odlučivati, a da ne oslušnemo (i uvažimo) glas onih koji su za Kosovo živeli i umirali. Ko može i sa kojim pravom njih lišiti Kosova? Ko može i sa kojim pravom preseći nit koja povezuje generacije, te buduća pokoljenja (bez njihovog glasa) lišiti Kosova? Na čemu će oni zasnivati svoj život, u čemu će nalaziti njegov smisao?

 Pa šta da činimo sa Kosovom? Da li da ponovo krenemo u rat, u novi kosovski boj? Ne, nikako. Niko to ne zagovara i ako se nekima to prigovara. Treba samo imati svesti i dobre volje, sagledati realnost na Kosovu i to zvanično objaviti ”gradu i svetu”. Ta realnost je da je Kosovo neotuđivi deo teritorije države Srbije i kao takav pod OKUPACIJOM od 1999. godine. A po svakom Božijem i ljudskom i međunarodnom pravu, okupirani deo neke države i dalje ostaje deo te države, ali pod okupacijom. Zna se kako se pod okupacijom živi. Bar mi Srbi imamo iskustva u tome. Okupacija se trpi, ali se u isto vreme radi i na oslobađanju okupirane teritorije. Ona nikada ne može postati nešto ”drugo”, jer svaka okupacija je privremena. To je ono što je vlast Srbije trebala da objavi odlukom Narodne Skupštine još 1999. Ili bar 2008. A nije kasno ni sada. To je jedini državotvorni i dostojanstveni čin.

Umesto toga, krenulo se u dijaloge i kompromise po Briselu i drugde, i vidimo dokle smo stigli i šta nam se sa Kosovom desilo. Sadašnji ”unutrašnji” dijalog treba samo da na stvoreno stanje udari pečat i stavi tačku. Taj dijalog nije ništa drugo do paravan koji treba da pokrije ili bar podeli istorijsku odgovornost za gubljenje Kosova, tj. da se odgovornost prebaci na ceo narod. Ko je častan Srbin, rodoljub i patriota, u tome neće učestvovati. To zavisi od svakoga od nas i naše slobodne odluke.

Kako činili, tako nam Bog pomogao.


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


 

 

 

 

]]>
Mon, 20 Nov 2017 14:50:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/2072/saopstenje-sa-konferencije-za-novinare-eparhije-rasko-prizrenske-u-egzilu-i-sno-srbi-na-okup-.html
Niški salon 12/2 http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/2058/niski-salon-122.html U četvrtak 16. novembra u 19 sati u Oficirskom domu u Nišu biće otvorena izložba "Niški salon 12/2" ]]>  

Izložba „Niški salon“  održava se  po dugi put u organizaciji Galerije savremene likovne umetnosti u Nišu izgrađujući sigurnim koracima nove puteve u afirmaciji  savremenih likovnih praksi na ovim prostorima.

Zbog gubitka  najznačajnijeg i najreprezentativnijeg izložbenog prostora galerije „Srbija“, organizator je bio primoran da smanji  broj učesnika, tako da ove godine umesto 20 izlaže ukupno 12 umetnika : Bojan Bem, Todor Stevanović, Moma Antonović, Ratko Lalić, Marija Dragojlović, Goran Mitić, Čedomir Vasić, Mile Grozdanić, Rajko Popivoda, Gordana Kaljalović Odanović, Jelena Trajković i Dušan Todorović.

Ovogodišnji selektori su Ljiljana Slijepčević istoričar umetnosti i likovni kritičar, inače prvi kustos u Galeriji SLU i Miroslav Anđelković dugogodišnji profesor Fakulteta primenjene umetnosti u Beogradu, prvi umetnički direktor Galerije SLU  koji su samostalno odredili koncept izložbe otvarajući nove prostore za analizu  aktuelnih likovnih ostvarenja.

U okviru Niškog salona dodeljuje se nagrada stručnog žirija za originalan i inovativan likovni govor. Prošle godine dobitnik nagrade bila je Anica Vučetić, za video-rad:“ Sa druge strane“, dok će ove godine o dodeli nagrade Niškog salona odlučivati tročlani  žiri.

U nameri da formira značajan poligon za afirmaciju savremenih umetničkih praksi  sučeljavanjem  različitih kritičkih  misli i ideja Galerija savremene likovne umetnosti u Nišu ovom manifestacijom otvara nove mogućnosti  za proučavanje kretanja kompleksne likovne scene u Srbiji.



]]>
Thu, 16 Nov 2017 12:41:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/2058/niski-salon-122.html
"Ignjat Job: Vatra Mediterana" http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/2056/ignjat-job-vatra-mediterana.html U četvrtak, 16. novembra u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog biće svečano otvorena izložba Ignjat Job (1895–1936): Vatra Mediterana, autora prof. dr Zvonka Makovića. ]]>  

Na otvaranju će govoriti upravnica Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, prof. dr Jasna Jovanov i autor prof. dr Zvonko Maković, a izložbu će svečano otvoriti Nj. E. Gordan Bakota, veleposlanik Republike Hrvatske u Republici Srbiji.

Autor izložbe je prof. dr Zvonko Maković, rukovodilac projekta prof. dr Jasna Jovanov , kustos Jasmina Jakšić Subić, a izložba je realizovana je u saradnji sa Modernom galerijom Zagreb. 

Projekat Ignjat Job (1895–1936): Vatra Mediterana započeo je izlaganjem umetnikovih dela u Galeriji Klovićevi dvori (Zagreb) krajem 2016. godine, među kojima i slika iz kolekcije Pavla Beljanskog. Izložba u Novom Sadu obuhvatiće izbor od 34 ostvarenja Ignjata Joba u saradnji sa autorom prof. dr Zvonkom Makovićem i Modernom galerijom u Zagrebu. Uz izabrane umetnine iz institucija Republike Hrvatske, kao što su Moderna galerija (Zagreb), Galerija umjetnina (Split), Muzej moderne i suvremene umjetnosti (Rijeka) i iz porodične zaostavštine, postavka će obuhvatiti i dostupne slike iz Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i dela iz Spomen-zbirke Pavla Beljanskog. Izložbeni materijal će biti dopunjen reprodukovanom dokumentacijom o umetniku i predmetima iz porodične zaostavštine, izloženih u posebnom segmentu postavke.       

Razdoblje Jobove pune slikarske snage bilo je vrlo kratkog veka, svega nekoliko godina. U njegovom delu se u kontekstu vremena lako prepoznaje pripadanje jednoj hibridnoj poetici koju u bitnoj meri determinišu pojačana ekspresivnost i maksimalno poverenje u snagu boje. Ono što Jobovu umetnost čini autentičnom, jedinstvenom i velikom, to je način kojim je on uspevao neposredno viđene fragmente stvarnosti utkati u svet svojih slika. Slikanje se kod Joba vrlo često svodi na spontano i brzo registrovanje krajnje euforičnih i raspojasanih raspoloženja u obližnjoj seoskoj krčmi, na narodnom veselju i drugim sličnim mestima. S neskrivenim realističkim afinitetom on zahvata mnogobrojne, naoko nebitne detalje. Međutim, nikada mu sam svet nije bio glavni cilj ni pripovedanja, ni slikanja. Brzim i sigurnim potezima hvata glavne tačke događanja, a urođenim osećajem za sintezu postiže krajnju uverljivost. Prepuštanje potpunoj slobodi i osećanje te slobode bitne su osobine koje ga izdvajaju iz širokog kruga kolorističkog ili „drugog“ ekspresionizma toga vremena.

Postavku posvećenu jednom od najznačajnijih slikara hrvatske moderne umetnosti, a ujedno autoru koji je značajne korake u karijeri načinio na beogradskoj likovnoj sceni tokom treće i četvrte decenije XX veka, publika će moći da pogleda u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog do 24. decembra 2017. godine. Projekat se realizuje zahvaljujući podršci Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.

 

Ignjat Job, Lumbarda, 1933, SZPB


  

 

]]>
Thu, 16 Nov 2017 12:27:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/2056/ignjat-job-vatra-mediterana.html
Poziv za saradnju Naučno-tehnološkog parka Beograd http://presscentar.uns.org.rs/info/2065/poziv-za-saradnju-naucno-tehnoloskog-parka-beograd.html Poziv za saradnju Naučno-tehnološkog parka srpskoj dijaspori ]]> Naučno tehnološki park Beograd - NTP Beograd osnovan je u partnerstvu Vlade Republike Srbije, Grada Beograda i Univerziteta u Beogradu, uz podršku Vlade Švajcarske, sa ciljem stvaranja povoljnog okruženja za razvoj novih tehnologija i komercijalizaciju inovacija, razvijanjem veza između nauke i privrede. NTP Beograd trenutno okuplja više od 50 kompanija – startap i rastućih tehnološko-razvojnih kompanija.

NTP nudi atraktivan paket infrastrukturnih usluga i poslovne podrške svojim korisnicima, a sve u cilju da ove kompanije ubrzaju rast. Osim toga, NTP nudi saradnju, zajedničke projekte, organizaciju naučnih i preduzetničkih konferencija koje otvaraju mogućnosti za zapošljavanje novih kadrova. Veliki uspeh koji je postignut nakon dve godine rada delimično je rezultat prethodne podrške tehnološkog razvoja i preduzetništva u Srbiji od strane srpske dijaspore. Zato pozivamo sve članove srpske dijaspore da učestvuju u jednom ili više NTP programa za buduću uspešnu saradnju.

Više o svemu ovome možete pogledati na:

http://www.ntpark.rs/news_single/139/Poziv-za-saradnju-srpskoj-dijaspori

https://www.youtube.com/channel/UC_m0WcITw_RYVaGfM-S0_-w/videos

 

 

 


  

]]>
Wed, 15 Nov 2017 16:03:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/2065/poziv-za-saradnju-naucno-tehnoloskog-parka-beograd.html