UNS Press centar :: PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/rss.html sr http://presscentar.uns.org.rs/img/logo.png UNS Press centar :: PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/rss.html Četvrti Međunarodni ArtLink festival mladih talenata http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1818/cetvrti-medjunarodni-artlink-festival-mladih-talenata.html Dve velike svetske zvezde klasične muzike, Stefan Milenković i Ištvan Vardai obeležiće svojim koncertima četvrti Međunarodni ArtLink festival mladih talenata, koji će pod sloganom „Na putu ka zvezdama“ biti održan od 25. septembra do 8. oktobra 2017. godine ]]>   


Stefan Milenković otvoriće ArtLink festival mladih talenata 25. septembra koncertom na Kolarcu, dok će festival  zatvoriti Ištvan Vardai, trenutno najtraženiji violončelista na svetskoj muzičkoj sceni, koncertom 8. oktobra 2017. godine, takođe u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine. Oba velika umetnika nastupiće sa orkestrom ArtLink mladi virtuozi.

Svima je poznata priča o Stefanu Milenkoviću kao „čudu od deteta“, s karijerom započetom u petoj godini. Za posvećenost humanitarnim akcijama dodeljena su mu brojna priznanja, pored ostalih 2003. i odličje „najhumanija ličnost“, takođe u domovini. S istim ciljem učestvovao je na brojnim gala koncertima pod pokroviteljstvom Uneskoa u Parizu, zajedno s legendarnim Plasidom Domingom, Lorinom Mazelom, Aleksisom Vajsenbergom i Jehudijem Menjuhinom. Kao pasionirani kamerni muzičar, redovno sarađuje s uglednim interpretatorima u različitim instrumentalnim formacijama. Uspesi Stefana Milenkovića obuhvataju i osvajanje visokih nagrada i ulaske u finala najpoznatijih violinskih konkursa (u sedmoj godini je već bio laureat Međunarodnog violinskog takmičenja „Jaroslav Kocijan“): „Kraljica Elizabeta“ u Belgiji, „Tibor Varga“ u Švajcarskoj, „Rodolfo Lipicer“ i „Nikolo Paganini“ u Italiji, „Ludvig Špor“ u Nemačkoj i „Jehudi Menjuhin“ u Engleskoj. Pedagoškim radom Stefan Milenković se bavi na Univerzitetu Ilinois, nakon što je nekoliko godina predavao na „Džulijardu“ u Njujorku. Možda najbolje od svih prikaza interpretativnih osobenosti našeg i danas najpopularnijeg violiniste govore reči kritičara Hanover presa da on ima sve: „lepotu zvuka Davida Ojstraha, čistotu i logiku fraze Henrika Šeringa, virtuozitet Jaše Hajfeca, ljubav prema muzici Jehudija Menjuhina i temperament i radost Jicaka Perlmana“.

Stefan Milenković

Ištvan Vardai, tridesetdvogodišnji mađarski violončelista, debitantski koncert održao je 1997. godine u Hagu, a potom je sa velikim uspehom nastupao u Njujorku, Londonu, Parizu, Pragu, Beču, Frankfurtu, Minhenu, Ženevi, Dablinu, Moskvi, Sankt-Peterburgu, Firenci, Tokiju, Kobeu i Pekingu. Na početku karijere nastupao je sa svetski poznatim muzičarima i orkestrima: Mikhailom Pletnovim, Adamom Fišerom, Žoltanom Kočišem, Hauardom Grifitsom, Gilbertom Vargom, Sankt-Peterburškom simfonijom, Pozorišnim orkestrom Marinski, Ženevskim kamernim orkestrom, Ruskim nacionalni orkestrom, „Franc List“ kamernim orkestrom, Irskim kamernim orkestrom, Orkestrom švajcarske Romandije, Simfonijskim orkestrom Radio Bavarske.  Školovao se u Klasi za posebne talente na „Franc List“ akademiji u Budimpešti kod profesora Lasla Mezoa, na Muzičkoj akademiji u Beču kod profesora Rijnharta Lacka, na Kronberg akademiji sa profesorom Francom Helmersonom, gde je i predavač od 2013. godine. Dobitnik je prestižnih međunarodnih nagrada: 2008. godine osvojio je 63. Međunarodno takmičenje u Ženevi i dodatne specijalne nagrade: nagradu publike, „Pierre Fournier“, „Coup de Coeur Breguet“. Osvojio je treću nagradu na Međunarodnom muzičkom takmičenju „Čajkovski“, u Moskvi, 2007. godine. Tokom 2006. godine nagrađen je Specijalnom nagradom „Cello“ na takmičenju „Emanuel Feuermann“ na Kronberg akademiji, a dobio je i prvu nagradu na 13. Međunarodnom „Brams“ takmičenju u Austriji. Bio je pobednik „David Popper“ međunarodnog muzičkog takmičenja tri puta, (2000, 2003, 2004. godine). Pobedio je na prestižnom ARD takmičenju u Minhenu, 2014. godine. Godine 2009. dobio je nagradu „Juior Prima“ kao najbolji mladi umetnik godine, a 2012. prestižnu „Monblan nagradu“ kao mladi muzičar koji najviše obećava na svetu. Pozivan je da učestvuje na mnogim značajnim festivalima: Santander, Gergiev u Sankt Peterburgu, Pablo Casals (Španija), Festivalu Radio Francuske (Monpelje), Bellerive (Švajcarska), Šlezvig-Holštajn muzičkom festivalu, Verbije, Festivalu kamerne muzike zapadnog Korka, Švecingen festivalu i Budimpeštanskom prolećnom festivalu. Ištvan Vardai, sada je u mogućnosti da bira festivale na kojima će nastupati, a ArtLink festival mladih talenata ima čast i privilegiju što ovaj značajan umetnik več dva puta želi da nastupa sa mladim virtuozima koje ArtLink afirmiše.

ArtLink festival mladih talenata, kao i prethodnih godina, predstaviće beogradskoj publici evropske zvezde klasične muzike i domaće muzičke zvezde u usponu, takođe i mlade talente čiji razvoj ArtLink godinama prati.

Ulaznice za koncerte na Kolarcu već su u prodaji na Blagajni Kolarčeve zadužbine, a organizatori ArtLink festivala mladih talenata omogućili su specijalni popust od 30% za kupovinu paketa ulaznica za koncerte Stefana Milenkovića i Ištvana Vardaia do 8. jula 2017.

Ištvan Vardai


 

]]>
Mon, 25 Sep 2017 15:00:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1818/cetvrti-medjunarodni-artlink-festival-mladih-talenata.html
Magična vitalnost marginalnih http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1929/magicna-vitalnost-marginalnih.html Međunarodna, 19. po redu likovna kolonija nedavno je završena. Izložba „Iz dva ugla-Dobrosav Milojević i Barbarien“ u Muzeju Karlovog mosta u Pragu probudila je veliku pažnju, u septembru je predviđeno otvaranje velike izložbe srpskih art brutista i outsidera u Parizu, a krajem godine u Beton Hali na Kalemegdanu biće otvorena izložba poklonjenih skulptura indijskog umetnika Nek Čanda, čiji Stenoviti vrt u Čandigaru godišnje poseti preko million ljudi. Ovo je samo deo ovogodišnjih aktivnosti specijalizovanog muzeja, jedinstvenog na Balkanu - Muzeja naivne i marginalne umetnosti iz Jagodine. ]]>

 

Izložba u Parizu pod nazivom „Turbulencije na Balkanu“, prvobitno je planirana da traje od 7. septembra 2017.

do 14. januara 2018. godine. Iako se dela tek pakuju za transport, produžena je do juna 2018. godine zbog velikog interesovanja publike. U Halle Saint Pierre, jednoj od najpoznatijih galerija koja izlaže dela ove vrste umetnosti biće izloženo sto pedeset reprezentativnijih dela dvadesetak srpskih umetnika sirove vizije, tzv. art brutista, marginalaca, outsidera, među kojima su Sava Sekulić, Vojislav Jakić, Predrag Milićević Barbarien, Ilija Bašičević Bosilj, Matija Staničić, Milan Stanisavljević, Ljubiša Jovanović Kene, Vojkan Morar, Joškin Šiljan, Igor Simonović, Dragan Milivojević, Ivana Negić Stanisavljević, Dragan Jovanović Gagac, Danijel Savović, Aleksandar Denić, Bojan Đorđević i dr. Tokom izložbe planiran je niz pratećih programa u našem Kulturnom centru u Parizu: portreti umetnika (Sekulić, Jakić, Barbarien, Staničić, Bosilj), tribine, kao i projekcija jedinstvenog filma iz 1973. godine Slobodana D. Pešića o Savi Sekuliću. U oktobru će se u Parizu održati i jedna od najvažnijh manifestacija vezanih za ovu vrstu umetnosti - Autsajder art festival, i to će biti prilika da se upoznaju kolekcionari iz celog sveta, umetnici, umetnički dileri i stručnjaci, jer po rečima Nine Krstić, direktorke i muzejskog savetnika u Muzeju naivne i marginalne umetnosti, u to vreme ekspanzije autsajderskog duha oni će posetiti i našu izložbu, jer je u programu festivala.

Muzej naivne i marginalne umetnosti jedan je od najaktivnijih državnih muzeja na planu međunarodne saradnje. Od svog osnivanja 1960.godine organizovao je više od sedam stotina izložbi na skoro svim kontinentima.

Istorijat MuzejaPre skoro sto godina  počinje ozbiljnije zanimanje za rad umetnika bez akademskog obrazovanja i tada je pokušano da se oni terminološki odrede. Naivna umetnost, Art brut, autsajder art, marginalna umetnost, row art, su samo neki od termina koji su korišćeni. Medju njima je bilo i umetnika iz redova psihijatrijskih pacijenata. Jedan od najpoznatijih, Muzej Guging u Beču nalazi se u okviru nekadašnje psihijatrijske klinike. Kod nas se veće interesovanje za ovu vrstu umetnosti javlja posle Drugog svetskog rata. Početkom šezdesetih godina, zahvaljujući između ostalih i zanimnju Ota Bihaljija Merina i Desanke Maksimović za ovu vrstu umetnosti, u Jagodini se 1960. godine otvara prva državna institucija zaštite ove vrste umetnosti - Galerija samoukih likovnih umetnika. Od 1985. menja naziv ove ustanove u Muzej naivne umetnosti, da bi 2007.godine prerastao u Muzej naivne i marginalne umetnosti. Za 57 godina postojanja muzej je organizovao blizu 700 izložbi na gotovo svim kontinentima, u svojoj kolekciji ima više od 3500 dela umetnika iz Srbije, bivših republika i još tridesetak zemalja. Organizator je međunarodnih bijenala i trijenala, međunarodnih kolonija umetnika i izdavač je monografija, kataloga, antologija….

Međunarodna saradnja naročito je intenzivirana počev od  2000. godine.

„Nakon rascepa države, mi smo i dalje na svojoj stalnoj postavci MNMU držali dela umetnika iz bivših republika čak i u vreme rata. Na to sam vrlo ponosna, prvo zato što posetioci ne samo da nisu negodovali već bili ponosni što ne pravimo nikakvu cenzuru. Naš osnivač i pokrovitelj svih projekata, Ministarstvo kulture i informisanja stalo je takođe iza ovog stava. Muzej je danas riznica koju krase dela umetnika iz više od trideset zemalja. Interesovanje za naše umetnike i njihova dela počinje sa osnivanjem MNMU, zatim sedamdesetih godina u vreme ekspanzije naivne umetnosti u svetu, pa i kod nas, da bi intenzivno,od početka novog milenijuma, naši umetnici tzv. sirove vizije: outsideri, marginalci, uopšte samouki vizionari i njihova dela postali traženi za učešće na velikim medjunarodnim izložbama, salonima, bijenalima, trijenalima, izložbenim projektima uopšte u velikim muzejima i galerijama širom sveta. Gotovo da nema zemlje, institucije u centrima razvoja ove vrste umetnosti, sa kojom nismo sarađivali ili iz koje nemamo dela umetnika našoj zbirci. Mreža kontakata konstanto se obogaćivala upravo razmenom izložbeno-izdavačkih projekata, naročito učešćem na velikim međunarodnim projektima, širom sveta a naročito na Trijenalu svetske naivne i umetnosti autsajdera INSITA u Bratislavi Tu smo širili mrežu, tu smo sticali dragoceno iskustvo i kontakte: ja kao stručnjak u svojstvu jednog od članova žirija ove ugledne svetske manifestacije, više od jedne decenije i umetnici, čiji je rad konačno priznat na dostojan način u svetskim razmerama: dobijali su nagrade (Milan Stanisavljević, Gran Pri na 6. svetskom trijenalu u Bratislavi za izložene skulpture 2000. godine); tražene su njihove izložbe, pozivani su da izlažu u najznačajnijim muzejima i galerijama“, kaže Nina Krstić.

Veliki doprinos izlasku van granica Srbije donelo je to što seprate tokovi savremene muzeologije ali što se istovremeno ne zatvaraju umetnici unutar nekakvog klišea, već im se daje puno sloboda izražavanja i predstavljanja onoga što stvaraju i na način, koji ponekad prevazilazi krute granice savremene muzeologije. Muzej naivne i marginalne umetnosti iz Jagodine među prvim, je

u Srbiji otvorio vebsajt muzeja ( 1998), prisutni su na svim društvenim mrežama, a u završnoj je fazi digitalizacije ne samo umetničkih dela već i celokupne arhive.

Takođe, veliki deo aktivnosti je posvećen izdavaštvu. Pored časopisa Muzeja koji izlazi dva puta godišnje: MNMArt , Zbornika objavljenih naučnih radova i aktivnosti uopšte, iza svake izložbe ostaju dvojezične i trojezične monografije, najčešće realizovane i u elektronskom izdanju, a antologije se štampaju na četiri jezika.

„ Reprezentativne monografije, sadržajnih naučnih i popularnih tekstova, prepoznatljivog dizajna otvarale  su vrata širom sveta pa i kod nas. I u najtežim vremenima, devedesetim godinama, smo dolazili iz male Srbije sa reprezentativnijim monografijama naših umetnika nego bogate intencije. Zahvalni smo naravno Ministarstvu kulture i informisanja, koje gotovo od osnivanja u potpunosti podržava sve naše najvažnije projekte. Mislim da smo tu vrstu poverenja stekli upravo profesionalnim radom koji pre svega znači intenzivnu izložbenu ali i izdavačku delatnost u zemlji i inostranstvu. Naše publikacije pokazuju da smo ozbiljan partner koji u svakom momentu može odgovoriti i najkompleksnijim izazovima, dodaje Nina Krstić.

 

 Nina Krstić, direktorka Muzeja naivne i marginalne umetnosti Jagodina (foto: MNMU Jagodina)

Deluje na prvi pogled da ova vrsta umetnosti, iako je šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka imala svoj veliki uspon, sada doživljava renesansu.

„Svedoci smo da su poslednjih decenija kultura i umetnost takoreći na „marginama“, buja kvaziumetnost, stvaraju se veštački junaci, u svim domenima. Sve više se dodvorava ukusu najnižeg sloja, koji se vaspitava na idealima rialiti šoua. Zakon tržišta i komercijalizacije, ulazi na žalost u sve pore i sve strukture društva. Ne radi se na tome da se ljudi obrazuju da sami izgrađuju kriterijume a da nivo njihove slobode izbora počiva na istoj toj slobodi da prihvati neke drugačije sadržaje, koje trenutno mediji ignorišu“, kaže Nina i dodaje da u takvom vremenu umetnici iz ove vrste umetnosti, tzv „ marginalci“ doživljavaju svoj puni sjaj.

„Kad god dominantna kultura intenzivira svoj teror, da se tako grubo izrazim, sve je više marginalaca, sve je više ljudi koji se izdvajaju, izoluju, povlače u sebe i svet svojih ideja. Ide nam na ruku taj pritisak komercijalizacije u dominantnoj kulturi pa je ova vrsta umetnosti sve manje na marginama, ona postaje sve više „in“ priča. Sve se više ceni sloboda duha izražena sirovom vizijom umetnika, to nešto što iskače iz dominantne kulture, što je drugačije. Taj savremeni duh neakademskih umetnika sve više dobija na intenzitetu i slobodno mogu da kažem da poslednjih decenija postaje neka vrstra pokreta. Znate koliko su masovni festivali ove vrste umetnika u svetu a naročito u Parizu i Njujorku – dakle marginalci sve više napuštaju margine.“

Skulpture Neka Čanda u Čandigaru, Indija (foto: MNMU Jagodina)

 

Duh Čandigara u Srbiji

Nek Čand, nadzornik na izgradnji puteva u Čandigaru, u vreme kada je porušeno više desetina sela za potrebe izgradnje savremenog grada, sakupljao je odbačeni materijal i pravio skulpture. Od toga je izrastao „Rock Garden“ na pet hektara sa preko 2000 skulptura, koji godišnje poseti preko milion ljudi. Zahvaljujući naporima Nine Krstić, kao i pomoći njenog dugogodišnjeg saradnika i kolege, Džona Meizelisa, urednika Raw Vision, jednog od najpoznatijih časopisa za ovu vrstu umetnosti, Fondacija Neka Čanda poklonila je Muzeju iz Jagodine 20 skulptura indijskog vajara Nek Čanda, koje bi trebalo da budu izložene ove godine u Beogradu, a zatim i širom Srbije.

 

Literatura: Nina Krstić, Umetnost autsajdera u Srbiji, MNMU, 2014 ; Nina Krstić, Umetnost u duhovnom egzilu, Muzej naivne i marginalne umetnosti, 2015.

Slađana Dimitrijević

 

Tekst je nastao u okviru projekta "S muzejima kroz izložbe - Upoznavanje muzejskog nasleđa Srbije". Projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

]]>
Thu, 3 Aug 2017 10:58:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1929/magicna-vitalnost-marginalnih.html
Parada osoba sa invaliditetom 9. septembra http://presscentar.uns.org.rs/info/1928/parada-osoba-sa-invaliditetom-9-septembra.html Udruženje osoba sa invaliditetom ,,Feniks” Vas poziva na Festival osoba sa invaliditetom – “Parada osoba sa invaliditetom”, koji će biti održan 9. septembra 2017. godine na Trgu Republike. ]]> Festival osoba sa invaliditetom počeće skupom u 12:30 sati kod spomenika Knezu Mihailu, a završiće se oko 16 sati šetnjom do Ministarstva za rad,zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije.

Posetioce očekuje raznovrsan kulturni, zabavni i inkluzivni program u kom će učestovati pesnici osobe sa invaliditetom, predstavnici osoba sa invaliditetom iz Republike Gvineje, a  nastupiće i poznati glumci i muzičari iz Srbije i država u okruženju.

Da podsetimo, ovo je druga po redu Parada osoba sa invaliditetom u Srbiji.

Udruženje osoba sa invaliditetom ,,Feniks” apeluje za novčanu pomoć. Novac možete uplatiti na dinarski račun 220-115366-90.

]]>
Wed, 2 Aug 2017 15:35:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/1928/parada-osoba-sa-invaliditetom-9-septembra.html
Saopštenje povodom Svetskog dana borbe protiv hepatitisa http://presscentar.uns.org.rs/info/1883/saopstenje-povodom-svetskog-dana-borbe-protiv-hepatitisa.html Ove godine Udruženje Hronos kao predstavnik Srbije u hepatitis zajednici, član ELPA-e (evropsko udruženje pacijenata) i WHA ( svetska hepatitis alijansa), obeležava Svetski dan borbe protiv Hepatitisa, 28. jul, pod sloganom „Eliminacija hepatitisa do 2030“. ]]>
 
Svet je prepoznao posledice hepatitis C virusne infekcije. 2014 godine dolazi do prave revolucije u lečenju hroničnog hepatitisa C.  Iz godine u godinu se registruju novi, moćni anti-  hepatitis  C  virusni  lekovi  sa  kojima  se  za  12  nedelja  postiže  stabilan  virusološki odgovor. Zahvaljujući novoj terapiji  Svetska Zdravstvena Organizacija pravi plan i program eliminacije ove infekcije do 2030 godine.
 
Prof. dr Milotka Fabri istakla je da – “Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije, u svetu   70% obolelih od virusnih hepatitisa ne zna svoju dijagnozu. Većina ne zna da su nosioci virusa zbog blagih i nespecifičnih simptoma pa se zbog toga ova bolest naziva „tihim ubicom“, koja, ukoliko se ne otkrije i ne leči na vreme, može dovesti do ciroze i karcinoma jetre. Hepatitis C virus  ima sposobnost replikacije van ćelija jetre, u limfocitima, ćelijama pljuvačnih žlezda, žučnih vodova i drugim tkivima. Hronično prisustvo virusa  uzrokuje stalnu stimulaciju   odbrambenog  sistema  domaćina  što   dovodi  do  nesvrsishodne  produkcije čitavog spektra antitela uperenih protiv sospstvenih tkiva. Tako se hepatitis C dovodi u vezu sa brojnim drugim bolestima: B ćelijski limfom, glomerulonefritis, poremećaj rada štitne žlezde... Hepatitis C dovodi i do poremećaja metabolizma šečera i masti. Uzrok je nastanka određenog tipa šećerne bolesti, a sa tim u vezi i povećane smrtnosti od kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti.Takođe, u Srbiji je i sve veći broj osoba koje su neuspešno lečene i za koje ne postoje druge terapijske opcije a u vrlo su teškom zdravstvenom stanju”  – poručuje Prof. dr Milotka Fabri, odeljenje za virusne hepatitise KC Vojvodina, načelnica.
 
Govoreći o lečenju pacijenata prof. dr Jasmina Simonović Babić iz KC Srbije, napominje:

“Podaci samo sa našeg odeljenja KCS pokazuju da je struktura bolesnika koje treba lečiti: 10% novootkrivenih a 90% prethodno neuspešno lečenih! Zabrinjava da je broj obolelih od hepatocelularnog carcinoma (HCC) od 2011. godine u porastu, dok je broj lečenih značajno smanjen. Dodatni problem u Srbiji je hronični nedostatak PCR testova. Sve to dovodi do toga da se bolest otkriva u odmaklom stadijumu i da broj neuspešno lečenih kumulativno raste. Savremenom  oralnom  terapijom  o  trošku  RFZO  se  za  sada  ne  leči  niti  jedan  pacijent. Pacijenti su prepušteni “crnom” tržištu na kojem sami nabavljaju lekove (naravno oni koji imaju finansijskih mogućnosti čime se vrši dodatna diskriminacija pacijenata). U  Srbiji  sa  prevalencijom  od  1,13%  ima  oko  70000  inficiranih.  Kod dugotrajnih, nelečenih infekcija u 10- 40% slučajeva razvija se ciroza jetre, a kod 1-4% pacijenata kao posledica, nastaje karcinom jetre", naglašava Prof. dr Jasmina Simonović Babić, KCS, Klinika za infektivne i tropske bolesti.


Ivana Dragojević predsednica udruženja “Hronos” naglašava da je Srbija izgubila korak sa svetom. Zakonom  o  zaštiti  stanovništva  od  zaraznih bolesti propisano da  lečenje  Hepatitisa  kao zarazne bolesti, ima prioritet u odnosu na druga oboljenja.

„Nažalost, svedoci smo da je lečenje  Hepatitisa  C  i  pored  zakonski  propisanog  prioriteta  i  višegodišnjih  obećanja nadležnih zdravstvenih vlasti da će savremene oralne terapije koje su odavno dostupne u EU, pa i u svim zemljama u okruženju, biti omogućene i pacijentima u Srbiji, ostaju mrtvo slovo na papiru. Sve ovo dovodi do toga da će se u drugim zemljama broj obolelih smanjivati između ostalog zbog pristupa adekvatnim i uspešnim savremenim terapijama, u Srbiji se broj pacijenata svakodnevno povećava, a njihovo zdravstveno stanje komplikuje i pogoršava, često sa fatalnim ishodom. Savremene terapije za hepatitis C su veoma skupe i veliko su opterećenje za državni budžet i u mnogo bogatijim zemljama ali pravljenje uspešne nacionalne strategije omogućilo bi našoj zemlji da u okviru svojih mogućnosti,vremenom izađe na kraj sa ovim velikim problemom", zaključuje Ivana Dragojević.

 
 Šta je hronični  hepatitis?  
 
Hronični  virusni  hepatitis  je  zapaljenje  jetre  uzrokovano  virusima  koje  traje  duže  od  6 meseci. Virusni hepatitisi, u zavisnosti od tipa virusa, mogu biti: A, B, C, D, E, F i G, od kojih su B i C virus najčešći razlozi nastanka hronične infekcije jetre (kada je virus duže od 6 meseci u organizmu). Hepatitisi B i C se mogu preneti putem krvi, korišćenjem nesterilnog pribora prilikom medicinskih intervencija ili tokom pružanja higijenskih/kozmetičkih usluga (tetovažom, pirsingom, pedikirom, manikirom), korišćenjem zajedničkog pribora za ličnu higijenu sa inficiranom osobom,primanjem transfuzija krvi i krvnih derivata, naročito pre 1994. godine, seksualnim putem, stomatološkim intervencijama, sa majke na dete tokom porođaja kao i korišćenjem zajedničkog nesterilnog pribora za uzimanje droga.
 
Bolest se ne prenosi rukovanjem, grljenjem ili boravkom u istoj prostoriji sa inficiranom osobom. Međutim, pacijenti su društveno diskriminisani iz razloga što opšta javnost ima brojne predrasude o populaciji koja je zaražena hepatitisima B i C.  Smatraju da su to isključivo intravenski narkomani, osobe homoseksualne orijentacije, ili seksualni radnici. Procenjuje se  da gotovo 70% inficiranih pacijenata ne pripadaju pomenutim kategorijama stanovništva. Hepatitis C dugo godina ne daje nikakve simptome iako progresivno narušava funkciju jetre. Zaražena osoba ima blage, nespecifične simptome. Virus se otkriva ili slučajno ili kada je bolest već uznapredovala do ciroze ili karcinoma pa su tada simptomi vidljivi. Svega 20% obolelih sazna da nosi HCV (hepatitis C) virus.  Iako je rak jetre šesti najučestaliji oblik karcinoma i treći najčešći uzrok smrti širom sveta, značajan je nedostatak svesti kod šire javnosti o  povezanosti ovog kancera sa virusnim hepatitisima. Uprkos velikoj prevalenci i smrtnosti od karcinoma jetre, samo 15% stanovnika u većini zemalja Evrope zna da su virusni hepatitisi uzročnik. Oko 90% slučajeva karcinoma jetre, globalno gledano, mogu se pripisati hepatitisu B i C. Prema  podacima  SZO  (Svetske  zdravstvene organizacije) u svetu u 2015. godini 1.34 miliona ljidi je umrlo od posledica virusnih hepatitisa, 325 miliona su nosilaci virusa B ili C a svaka 50 osoba u Evropi inficirana je hepatitisom C.

Udruženje pacijenata sa bolestima jetre HRONOS

 

Konferencija za novinare Udruženja Hronos u Press centru UNS-a


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


 

]]>
Fri, 28 Jul 2017 15:24:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/1883/saopstenje-povodom-svetskog-dana-borbe-protiv-hepatitisa.html
Likovna kolonija u Muzejskom kompleksu u Kulpinu http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1831/likovna-kolonija-u-muzejskom-kompleksu-u-kulpinu.html U subotu 22. jula u Muzejskom kompleksu u Kulpinu biće održana likovna kolonija slikara amatera ]]>  

U likovnoj koloniji će učestvovati slikari iz Kulpina, Bačkog Petrovca, Gložana, Pivnica, Kisača i Selenče. Organizator je Mesni odbor Matice slovačke iz Kulpina.


 

]]>
Sat, 22 Jul 2017 09:36:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1831/likovna-kolonija-u-muzejskom-kompleksu-u-kulpinu.html
Sto godina Krfske deklaracije http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1830/sto-godina-krfske-deklaracije.html U okviru stalnog programa Razgovori o Jugoslaviji – uvod u (post)jugoslovenske studije Muzej Jugoslavije, u četvrtak 20. jula u 18 sati, organizuje program povodom obeležavanja sto godina od donošenja Krfske deklaracije, u kome učestvuju istoričari: dr Mile Bjelajac, dr Danilo Šarenac i dr Zoran Bajin. Tom prilikom biće izložena i kopija originalnog dokumenta, kao i objave u Srpskim novinama iz jula 1917. godine, uz fotografije sastavljača i potpisnika Krfske deklaracije. ]]>   

Značaj Krfske deklaracije

Krfska deklaracija prvi je zajednički politički akt Vlade Kraljevine Srbije i Jugoslovenskog odbora, kojim je dogovoreno osnivanje zajedničke države nakon Prvog svetskog rata. Potpisali su je Ante Trumbić, u ime Jugoslovenskog odbora, i Nikola Pašić, u ime Vlade Srbije. Doneta je 20. jula 1917. godine (7. jula po starom julijanskom kalendaru) i objavljena potom u Srpskim novinama, službenom dnevniku Kraljevine Srbije. Ovim aktom potpisnici su se složili da, na bazi samoopredeljenja naroda i na demokratskim principima, osnuju zajedničku jedinstvenu, slobodnu i nezavisnu državu koja će biti ustavna, demokratska i parlamentarna monarhija na čelu s dinastijom Karađorđevića. Srbi, Hrvati i Slovenci uzimani su kao jedan narod, te se dalje priznavala ravnopravnost njihovih imena, znakova, pisama i vera, pri čemu se na ostale narode i narodnosti nije mislilo. Oko pitanja budućeg uređenja države, odnosno, da li će ona biti uređena federalistički ili centralistički, glavni akteri nisu se mogli složiti. Ovo pitanje zato je ostavljeno da ga posle ujedinjenja reši Ustavotvorna skupština kvalifikovanom većinom.

Sto godina od stvaranja jugoslovenske države

Obeležavanje donošenja Krfske deklaracije prva je u nizu planiranih aktivnosti Muzeja Jugoslavije u projektu obeležavanja stogodišnjice formiranja jugoslovenske države. Centralna aktivnost biće tematska izložba Stvaranje Jugoslavije, čije se otvaranje planira za 1. decembar 2018. godine, na stogodišnjicu proglašenja Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca. Ovom izložbom Muzej Jugoslavije, u saradnji s brojnim partnerskim ustanovama, pokušaće da prikaže evoluciju jugoslovenske ideje, da odgovori na pitanja kako je izgledao proces obrazovanja prve države Južnih Slovena i s kojim se izazovima ona suočavala u prvih nekoliko godina postojanja, kako se na čin stvaranja Jugoslavije gledalo tokom prethodnih decenija, a kako danas.

 

 

Sastavljači i potpisnici Krfske deklaracije, foto: Muzej Jugoslavije

 


]]>
Thu, 20 Jul 2017 09:53:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1830/sto-godina-krfske-deklaracije.html
Naučno-tehnička baština u zbirkama Univerziteta u Beogradu http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1829/naucno-tehnicka-bastina-u-zbirkama-univerziteta-u-beogradu.html Svečano otvaranje izložbe „Naučno tehnička baština u zbirkama Univerziteta u Beogradu“ biće u četvrtak 20. jula 2017. godine u 18 sati, u Muzeju nauke i tehnike - Galerija „Aleksandar Despić“, ulaz iz Dobračine ulice broj 51. ]]>  

Autor izložbe je Zore Atanacković, viši kustos Muzeja. 

Cilj izložbe je da se predstavi tehnička baština sačuvana u zbirkama Fakulteta Univerziteta u Beogradu, kao pokazatelj razvoja nauke i tehnike na teritoriji Srbije - biće predstavljeno naučno-tehničko nasleđe Hemijskog, Farmaceutskog, Medicinskog i Rudarsko-geološkog fakulteta, Astronomske opservatorije i Univerzitetske biblioteke. 

Izložba prikazuje istorijski razvoj visokoškolske nastave u Srbiji, od osnivanja Liceja 1808. godine, pa sve do osnivanja Velike škole 1830. i Univerziteta 1905. godine.

Izložba je proistekla iz istraživačkog projekta Muzeja nauke i tehnike „Naučno-tehnička baština na univerzitetima u Srbiji“. Evidentiranjem i zaštitom nasleđa univerziteta u Srbiji i promocijom istorije nauke i tehnike na našim prostorima, čuva se i razvija kulturni identitet Srbije.

Izložba će biti otvorena do 20. avgusta 2017. godine.

]]>
Thu, 20 Jul 2017 16:01:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1829/naucno-tehnicka-bastina-u-zbirkama-univerziteta-u-beogradu.html
Otvorena izložba "Edgar Dega.Trenuci posmatranja" http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1827/otvorena-izlozba-edgar-degatrenuci-posmatranja.html U subotu 15. jula, u najlepšoj atmosferi i u prisustvu velikog broja posetilaca, otvorena je dugo očekivana izložba o Edgaru Dega, a iznenađenje večeri, u čast velikog slikara, bio je nastup balerina Narodnog pozorišta. ]]>  

Prisutne je pozdravio akademik Dušan Otašević, direktor Galerije SANU, a nakon obraćanja direktorke Narodnog muzeja Bojane Borić Brešković, predsednik SANU, akademik Vladimir S. Kostić, proglasio je izložbu otvorenom.

Galerija SANU radi svakog dana od 10 do 21 sat.

 


  

 




]]>
Mon, 17 Jul 2017 11:52:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1827/otvorena-izlozba-edgar-degatrenuci-posmatranja.html
"Humanitarni karavan Svitanje" http://presscentar.uns.org.rs/info/1821/humanitarni-karavan-svitanje.html U subotu 15. jula od 14 do 18 sati u Dečijem kulturnom centru (Takovska 8) biće održana manifestacija „Humanitarni karavan Svitanje“ ]]>  

Manifestaciju će otvoriti Srđan Simeunović, magistar socijalnih nauka, prof. Branko Jokić, predsednik Udruženja osoba sa invaliditetom "Feniks", predstavnici australijske humanitarne organizacije Nest Inc, Matice iseljenika, Dečijeg kulturnog centra, udruženja osoba sa invaliditetom širom Srbije, umetnici, glumci, pesnici, slikari, muzičari, animatori...


Humanitarna organizacija Nest Inc iz Australije, čiji je predsednik Željko Gojković organizovala je ove godine donatorski teniski turnir „Australian Closed 2017“, a od sakupljenih sredstava su nabavili invalidska pomagala i specijalnu hranu za osobe sa invaliditetom, koju će ovom prilikom uručiti deci sa invaliditetom.

Udruženje osoba sa invaliditetom " Feniks"


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


 

]]>
Sat, 15 Jul 2017 09:51:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/1821/humanitarni-karavan-svitanje.html
"Edgar Dega. Trenuci posmatranja" http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1822/edgar-dega-trenuci-posmatranja.html U subotu 15. jula u 20 sati u Galeriji SANU biće otvorena izložba "Edgar Dega. Trenuci posmatranja" ]]>  

Organizatori izložbe su Narodni muzej u Beogradu  i Galerija Srpske akademije nauka i umetnosti

Osnovu izložbe čine radovi iz Narodnog muzeja u Beogradu, ukupno 29 Degaovih ostvarenja, pre svega crteža i monotipija. S obzirom na to da su linija i linearno izražavanje za Edgara Degaa bili od suštinskog značaja, eksponati izložbe Edgar Dega. Trenuci posmatranja iz Narodnog muzeja upućuju posmatrača neposredno u središte umetnikove izražajnosti.

Uz predstavljanje radova na papiru, posetioci će moći da se upoznaju sa Degaovim istraživanjima u oblasti fotografije, što zajedno pruža mogućnost za doživljaj njegovog jedinstvenog umetničkog senzibiliteta i za upoznavanje urbane kulture Pariza druge polovine 19. veka.

Nastanak, istorijat i put umetničkih dela Edgara Degaa iz Narodnog muzeja govori o burnim, često i tragičnim istorijskim zbivanjima, ali pre svega o kulturnoj klimi koja je obeležila Evropu kao i naše društvo. To upućuje na odgovornost, pre svega prema ličnostima koje su svojom posvećenošću i otvorenošću, kao i izvrsnim poznavanjem i osećajem za prave vrednosti stvarale privatne kolekcije koje se danas čuvaju u Narodnom muzeju u Beogradu. Centralno mesto u tom smislu pripada kolekciji Eriha Šlomovića, mladog Beograđanina tragično postradalog u Drugom svetskom ratu, iz koje potiče najveći broj Degaovih dela koja čine ovu izložbu.

Kroz postavku izložbe Edgar Dega. Trenuci posmatranja čiji je autor dr Dragana Kovačić, uz koaurke monografskog kataloga dr Milanku Todić i Jelenu Dergenc, mogu se pratiti dramatični procesi modernizacije Pariza, ali i Beograda, kada se brzina i kretanje izdvajaju, čineći da čitave predstave i odnos prema okruženju postanu krajnje nestabilni. Umesto stabilnosti i trajnog doživljaja, iskustvo življenja u modernom vremenu biva svedeno na trenutak.

Edgar Dega se bavio posmatranjem. Izdvajajući i konstruišući svoje trenutke, darovao im je večnost.

Izvor: Galerija SANU





]]>
Sat, 15 Jul 2017 11:17:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1822/edgar-dega-trenuci-posmatranja.html
FADE IN 2: EXT. MODERNISTIČKA KUĆA – NOĆ http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1823/fade-in-2-ext-modernisticka-kuca--noc.html U Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića (Rodoljuba Čolakovića 2) u petak, 14. jula u 18 časova biće otvorena izložba "FADE IN 2: EXT. MODERNISTIČKA KUĆA – NOĆ" kustoskog tima Švajcarskog instituta za savremenu umetnost, Njujork i Žili Bukobza, a asistenti kustosa su Ana Anakijev i Miloš Zec ]]>
 

Smeštena u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića u Beogradu, jednom od izlagačkih prostora Muzeja savremene umetnosti, postavka FADE IN 2: EXT. MODERNISTIČKA KUĆA – NOĆ istražuje ulogu koju umetnost ima u narativnom filmu i televiziji. Izložba predstavlja nastavak izložbe FADE IN: INT. ART GALLERY – DAY, koja je prikazana u Švajcarskom institutu za savremenu umetnost u Njujorku, marta 2016. Nova verzija omogućava umetnicima da se pozabave načinom na koji se umetnost reprezentuje na ekranu, bilo kao rekvizit, scenski nameštaj, narativni sklop, ili karakterno obeležje.  
 
Priroda izložbe je takva da se skulpture, slike, performansi i instalacije transformišu od rekvizita preko slike do umetničkog predmeta, kako bi se razmotrilo pitanje da li te fiktivne predstave u masovnim medijima imaju više uticaja na definisanje kolektivnog razumevanja umetnosti nego sama umetnost. U istoriji kinematografije rano se primećuje zaokupljenost određenim osobinama umetničkih dela: dragocenost umetničkih predmeta postaje fokus u razvoju dramskog zapleta, a napetost raste zahvaljujući energiji umetničkih dela i njihove moći da deluju na gledaoce ili da dočaraju posebnu atmosferu. U različitim žanrovima, ličnost umetnika obično se prikazuje kao nestalna, prevrtljiva figura kojoj je dopušteno da podriva društvene norme, i koja se izvrgava smehu, izaziva strah i uliva poštovanje. Iz mnogih takvih narativa, FADE IN 2 uzima umetničke predmete, dodeljujući im status koji su prethodno imali na ekranu, istovremeno ukazujući na trenutke borbe za prevlast različitih medijskih formi.

Umetnici: Danai Anesijadu (Danai Anesiadou), Darja Bajagić, Dora Budor, Ulises Karion (Ulises Carrión), Heman Čong (Heman Chong), Bris Delsperže (Brice Dellsperger), Aleksandra Domanović, Matis Gaser (Mathis Gasser), Dajga Grantina, Siniša Ilić, Aleks Izrael (Alex Israel), Bertran Lavije (Bertrand Lavier), Vilijam Levit (William Leavitt), Kristijan Marklej (Christian Marclay), Rodrigo Mateus (Rodrigo Matheus), Benjamin Ramirez Perez(Benjamin Ramírez Pérez), Karisa Rodrigez (Carissa Rodriguez), Bojan Šarčević, Ejmi Sigl (Amie Siegel), Tobijas Špihtih (Tobias Spichtig), Raša Todosijević.
 
FADE IN 2 iznova promišlja prvobitnu izložbu FADE IN, ovaj put za Galeriju-legat Čolaković, zgradu u kojoj su nekada živeli Milica Zorić i Rodoljub Čolaković, a koja sada služi kao jedan od izlagačkih prostora Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Nagomilana istorija ovog prostora kao stambenog objekta, legla organizovanog kriminala i umetničke galerije, dodatno podupire ambiciju izložbe da preoblikuje galeriju i dodeli joj novu ulogu, ulogu pozornice za izvođenje dramskih scena. Radovi autora Darje Bajagić, Aleksandre Domanović i Siniše Ilić istražuju kanon srpskog i jugoslovenskog filma, omogućavajući stapanje filmskih, društvenih i političkih istorija.
 
Pored radova prikazanih na izložbi FADE IN u Švajcarskom institutu u Njujorku, autora Brisa Delsperžea, Dore Budor, Matisa Gasera, Bertrana Levijea, Kristijana Markleja, Karise Rodrigez i Ejmi Sigl, FADE IN 2 predstavlja i nove radove Danai Anesijadu, Dajge Grantine, Rodriga Mateusa, Benjamina Ramireza Pereza i Tobijasa Špihtiha. Izvori i arhivski materijal koji su umetnici imali na raspolaganju prilikom stvaranja novih radova bili su filmovi Rondo (1966) i Kolekcionarka (La Collectionneuse) (1967), zatim Ksanadu (Xanadu) (1980) i Rizičan posao (Risky Business) (1983), te Žena sa krajolikom (1976), Princzini dnevnici (The Princess Diaries) (2001), i Dosije Iks (The X-Files) (1993-2002).
 
U saradnji sa Jugoslovenskom kinotekom u Beogradu (Uzun Mirkova 1) organizovan je FADE IN 2 filmski program:​​

15. jul 18:00 - Sedam i po (2006) – Miroslav Momčilović

15. jul 20:30 - Malteški soko (1941) – Džon Hjuston

16. jul 18:00 - Vizantijsko plavo (1993) – Dragan Marinković

16. jul 20:30  - 9 ½ nedelja (1986) – Adrijan Lin

17. jul 18:00 - Lijepe žene prolaze kroz grad (1986) – Želimir Žilnik

17. jul 20:30 - Teorema (1968) – Pjer Paolo Pazolini

18. jul 18:00 - W.R. Misterija organizma (1971) – Dušan Makavejev

18. jul 20:30 - Afera Tomas Kraun (1999) – Džon MekTirnan   

19. jul 18:00 - Tajvanska kanasta (1985) – Goran Marković

19. jul 20:30 - Vrtoglavica (1958) – Alfred Hičkok

20. jul 18:00 - Mlad i zdrav kao ruža (1971) – Jovan Jovanović

20. jul 20:30 - Velika očekivanja (1998) – Alfonso Kuaron

O Švajcarskom institutu za savremenu umetnost, Njujork
 
Švajcarski institut je neprofitna umetnička galerija posvećena promovisanju naprednog mišljenja i ekperimentalne umetničke prakse. Tokom više od 30 godina, Švajcarski institut bio je poznat po eksperimentalnim i pažljivo promišljanim izložbama. Posvećen najvišim standardima kustoskih i edukativnih praksi, Švajcarski institut služi kao platforma za podsticanje mladih umetnika, katalizator novih konteksta već proslavljenih dela, i podstiče razumevanje potcenjenih pojava.
 
Proglašen od strane Njujork Tajmsa kao „mali dragulj“ sa „izvanrednim programom“, Švajcarski institut otvoren je za posetioce pet dana sedmično, uz besplatan ulaz. Deset godišnjih izložbi Švajcarskog instituta, kao i opsežan javni program, predstavljaju značajan forum za savremeni, međunarodni kulturni dijalog u oblastima vizuelnih i performativnih umetnosti, dizajna i arhitekture.
 
O kompaniji Balkan Projects
 
Balkan Projects je uzbudljiva inicijativa Marije Karan, koja za cilj ima da aktivno uključi balkansku umetničku scenu u širi međunarodni kontekst.
 
Balkan Projects ima plan da Balkan vrati na mapu savremene umetnosti izgrađujući novu svest o lokalnom talentu, kako onom iz prošlosti tako i onom iz sadašnjeg trenutka, otvarajući mogućnosti za dijalog sa većim umetničkim zajednicama širom sveta, starajući se o tome lokalni stvaraoci više ne budu „izgubljeni u prevodu“. Kroz raznovrsne aktivnosti – izložbe, dešavanja, uzajamne razmene lokalnih i međunarodnih umetnika, kustosa, kritičara, i kolekcionara – Balkan Projects želi da stvori novu infrastrukturu za plodnu umetničku scenu. Danas više nego ikada ranije, savremena umetnost je jedan od najdelotvornijih i najuzbudljivijih načina sakupljanja i razmene ideja, negovanja i bogaćenja ljudskih života, kao i podsticanja promene u mnogim aspektima društva.
Da bi se izborili sa istorijski fragmentisanom prirodom regiona, Balkan Projects samosvesno prihvata mobilnu strategiju u svojim inicijativama. Balkan Projects planira da organizuje seriju godišnjih izložbi i dešavanja koja se kreću od jedne balkanske zemlje do druge, prikupljajući podsticaje i kritičnu masu sve dok ujedinjujuća vizija ne bude upotpunjena.


]]>
Fri, 14 Jul 2017 14:38:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1823/fade-in-2-ext-modernisticka-kuca--noc.html
Bogat kulturni program u srcu Savamale http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1820/bogat-kulturni-program-u-srcu-savamale.html Ovoga jula, treću godinu zaredom, u srcu Savamale, u Manakovoj kući (ugao ulica Kraljevića Marka i Gavrila Principa), oživeće stari romantičarski Beograd. Bogat kulturni program je i ovog puta podeljen u nekoliko celina: TEATAR NA ĐUMRUKU, SAVAMALSKI KONCERT, KINO MANAK i BOEMSKA SAVAMALA. ]]>  

 

Ovogodišnji sadržaji zadovoljiće publiku najrazličitijih ukusa - od ljubitelja klasične muzike do džeziranog sevdaha, od starogradske muzike do multimedijalnih muzičko-scenskih performansa.

Pozorišni program koncipiran je na kamernim formama posvećenim jakim ženskim dramskim likovima, dok premijerni filmovi obeležavaju jubilej Velikog rata i promovišu običaje uvek istraživački atraktivne Stare planine.

I ovoga puta manifestaciju, koja se održava od 8. do 29. jula otvoriće poznati poeta Vitomir Vico Dardić ( u subotu 8. jula u 20.30 sati) programom MEĐU SVOJIMA; praveći omaž Vladislavu Petkoviću Disu i Milutinu Bojića, velikim pesnicima kojima se ove godine navšava 100 godina od smrti.

Manifestaciju organizuju Tangram Centar i Entografski muzej u Beogradu.



]]>
Sat, 8 Jul 2017 15:14:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1820/bogat-kulturni-program-u-srcu-savamale.html
"Kojekude Karađorđe" http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1816/kojekude-karadjordje.html Svečano otvaranje izložbe Muzeja grada Novog Sada i Vojnog muzeja u Beogradu "Kojekude Karađorđe" biće u petak, 7. jula u 20 časova, u Zbirci strane umetnosti, Dunavska 29. ]]>  

Autori izložbwe su: Gordan Bulović i Mirko Peković.

Dva veka od svirepog ubistva vožda Karađorđa, ličnosti koja zauzima centralno mesto u usmenoj istoriji srpskog naroda, kao i u epskoj vertikali u kojoj se narodna istorija piše i pamti po junacima, trenutak je da se podsetimo velikih nacionalnih previranja i rađanja savremene srpske države, a ujedno da odamo dužno poštovanje i očuvamo sećanje na važne događaje i znamenite ličnosti koje su obeležile najveću epopeju srpske istorije u novom veku. U bunama i vojevanjima, kako Vuk Karadžić naziva srpsku revoluciju, Karađorđe je plenio hrabrošću i osećanjem pravde. Sveukupnom ličnošću, istorijskom ulogom, Karađorđe koji od naroda nije nazvan ni knezom, ni kraljem, prozvan je jednostavno — Voždom, imenom koje znači: „prvi predvoditelj”, „komandant Serbije”.

Prateći njegovo kretanje po bespućima, stazama i drumovima širom Srbije, njegovi zastanci, bivaci, kućišta i zdanja, priča su o životu Topolskog heroja, kako ga Njegoš naziva, može istovremeno biti i priča o sudbini srpskog naroda njegovog vremena.

 Karađorđe Petrović (1752?–1817) „verhovni vožd naroda serbskog” (kako stoji na zvaničnom pečatu iz vremena podizanja Prvog srpskog ustanka, gde je urezana njegova puna titula) probudio je usnuli duh i državnotvornu svesta srpske nacije i osnažio misaoni i poetski zanos o srpstvu i kosovskom mitu.

Svečano otvaranje biće u petak, 7. jula u 20 časova, u Zbirci strane umetnosti, Dunavska 29.

Program otvaranja izložbe:

20 – 20.30 časova

Predstava, scensko-pozorišni komad " Karađorđe, kojekude“ po drami „Vožd“ Ivana Studena.

20.30 časova

Svečano otvaranje izložbe „Kojekude Karađorđe“


 

]]>
Fri, 7 Jul 2017 16:20:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1816/kojekude-karadjordje.html
Slike Nikole Martinoskog iz zbirke Muzeja u Smederevu http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1812/slike-nikole-martinoskog-iz-zbirke-muzeja-u-smederevu.html U četvrtak 6. jula 2017. u 19 sati u prvoj sali smederevskog muzeja biće održano predavanje na temu Slike Nikole Martinoskog iz zbirke Muzeja u Smederevu ]]>  

Istaknuti makedonski istoričar umetnosti mlađe generacije, dr Kiril Penušliski, autor monografije „Nikola Martinoski do 1945. godine“, koja je objavljena u Skoplju prošle godine, u izdanju Nacionalne galerije savremene umetnosti u Skoplju, održaće u smederevskom muzeju predavanje o slikama Nikole Martinoskog iz jedinstvene umetničke zbirke smederevskog muzeja.

Povod za organizaciju predavanja je nedavno održana izložba slika Nikole Martinoskog u Nacionalnoj galeriji Makedonije u Skoplju, pod nazivom „Nikola Martinoski, počeci 1919-1929“ na kojoj su bile izložene četiri reprezentativne slike ovog umetnika iz zbirke likovne umetnosti Muzeja u Smederevu, u periodu  od 10. maja do 10. juna  2017. godine.

Nikola Martinoski (Kruševo, 1903 – Skoplje, 1973), pripada prvoj generaciji akademski školovanih makedonskih umetnika, a „nesumnjivo je najveći i najvažniji makedonski umetnik dvadesetog veka“, kako je u izložbenom katalogu istakao autor izložbe dr Kiril Penušliski. Akademiju likovnih umetnosti je završio u Bukureštu 1927. godine, a školovanje je potom nastavio u Parizu i to na Akademijama Grand Šomijer (1927-28) i Ranson (1928). U smederevskom muzeju se čuva šest slika ovog umetnika i to su platna: Akt žene sa kapom (1928), Mrtva priroda sa cvećem (1931), Portret Dimitrija Frtunića (1928/29), Devojka sa krčagom i mladić/Berba (1929), Ribari sa Ohridskog jezera (1929) i Portret Ciganke/Džanum (1932). Prvobitni vlasnik navedenih dela bio je Milan Jovanović Stojimirović (Smederevo, 1898 – Beograd, 1966), najveći i najugledniji kolekcionar umetničkih dela u Smederevu pre Drugog svetskog rata. U periodu između 1930. i 1935. godine, on je službovao u Makedoniji, u Skoplju, kao dopisnik Centralnog presbiroa i urednik lista „Vardar“. Upravo u ovom periodu postao je blizak prijatelj sa tada mladim i neafirmisanim umetnikom Nikolom Martinoskim, čije slike je kupovao i bio među prvim kolekcionarima njegove umetnosti, o čemu opširno piše dr Kiril Penušliski u svojoj monografiji o Martinoskom. Pomenimo i to da je Milan Jovanović Stojimirović o ovom periodu svog života napisao izuzetno duhovit i živopisan roman „Lanče Smederevac“ (Narodna biblioteka Smederevo, 2006), u kome se između ostalih pominje i profesor Dimitrije Frtunić, o čijem portretu će publika imati prilike nešto više da čuje u izlaganju Kirila Penušliskog.  

Predavanje u smederevskom muzeju o slikama Nikole Martinoskog biće dragocena prilika da se čuje nova interpretacija umetnosti Nikole Martinoskog i niz važnih podataka o „smederevskoj kolekciji“ njegovih radova.    

 

 

Dr Kiril Penušliski


 

 

]]>
Thu, 6 Jul 2017 15:48:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1812/slike-nikole-martinoskog-iz-zbirke-muzeja-u-smederevu.html
Film "Poslednja dadaistička predstava", dečja radionica i "Leto u vrtu galerija" http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1814/film-poslednja-dadaisticka-predstava-decja-radionica-i-leto-u-vrtu-galerija.html U spomen zbirci Pavla Beljanskog, u okviru pratećeg programa izložbe Grafički omnibus u Novom Sadu u četvrtak 6. jula u 20 sati biće prikazan film "Poslednja dadaistička predstava". U subotu 8. jula od 11 do 13 sati biće održana dečija radionica "Pustolovine sa putovanja malih istraživača", a do 31. avgusta, četvrtkom uveče održavaće se manifestacija "Leto u vrtu galerija" ]]>  

Autori izložbe "Grafički omnibus u Novom Sadu: Ljubomir Ivanović, Mihailo S. Petrov, Đorđe Andrejević Kun" su Ljiljana Bašić, Marija Bogdanović i Slaven Popara, Narodna biblioteka Srbije. Kustos izložbe je Marta Đarmati, Spomen-zbirka Pavla Beljanskog. 

Izložba Grafički omnibusU Novom Sadu: Ljubomir Ivanović, Mihailo S. Petrov, Đorđe Andrejević Kun novosadskoj publici predstavila je deo posebnih fondova Narodne biblioteke Srbije, u okviru izložbe grafika, crteža i arhivske građe trojice istaknutih umetnika. Cilj izložbe je unapređenje dostupnosti posebnih fondova Narodne biblioteke Srbije i produbljivanje saradnje između dve institucije.

Izložba će biti otvorena do 16. jula.

Četvrtak, 6. jul, 20 sati: Projekcija filma Poslednja dadaistička predstava 

(scenario dr Jasna Jovanov, režija Aleksandar Davić, realizacija RTV Novi Sad, 1992; 36 min)

Televizijski film nastao na osnovu tekstova objavljenih u časopisima „DadaTank“ i „Dada Jazz“ Dragana Aleksića i „Dada Jok“ Branka Ve Poljanskog, vodećih protagonista dadaizma kod nas. Kao pripadnik Aleksićevog kruga, među najaktivnijim saradnicima „Zenita”, ali i drugih časopisa bio je i svestrani Mihailo S. Petrov, jedan od trojice grafičara zastupljenih u okviru gostujuće izložbe.

- Subota, 8. jul, 11-13 sati: Pustolovine sa putovanja malih istraživača 

Tema druženja biće najomiljeniji doživljaji sa uzbudljivih eksurzija, koje ćemo crtati zamišljajući da istražujemo zajedno sa studentima umetnika Ljube Ivanovića koje je njihov poznati profesor često vodio na putovanja.

....................................................................

29. jun – 31. avgust – 2. septembar, LETO U VRTU GALERIJA 2017.

.....................................................................

Manifestacija  Leto u vrtu galerija, projekat Spomen-zbirke Pavla Beljanskog i Galerije Matice srpske koji se sa velikim uspehom realizuje od 2012, nastavlja se i u 2017. godini. Ideja da se sugrađanima tokom letnjih večeri ponudi zanimljiv i raznovrstan program, i ove godine je upotpunjena novim sadržajima koji promovišu kulture evropskih i svetskih naroda. Nastavljena je saradnja sa brojnim prijateljima i saradnicima, a za sve koji su raspoloženi da se u prijatnom ambijentu vrta opuste uz putopisne priče, projekcije filmova, muziku i druženje, program će se odvijati svakog četvrtka, od 21 do 23 časa.

Putopisna priča-Santijago de Kompostela, dr Simona Čupić, četvrtak 6. jul u 21 sat

Brojni hodočasnički putevi koji vode do Santijaga de Kompostele, do katedrale i groba apostola Jakova obeležili su vekove španske istorije ali i evropske civilizacije i kulture. Priroda, umetnost, arhitektura, mala mesta van turističkih brošura, ”pulperije”, hodočasnici i zaljubljenici u Španiju, stare i nove knjige ispisanih sećanja na ovu čuvenu putanju… Kako ovo hodočašće danas (može da) izgleda podeliće sa nama iz sasvim ličnog ugla dugogodišnje saradnice dr Simone Čupić, koja je kompostelu, hodočasnički sertifikat, stekla 2015. godine.


 

]]>
Thu, 6 Jul 2017 13:28:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1814/film-poslednja-dadaisticka-predstava-decja-radionica-i-leto-u-vrtu-galerija.html
Izložba slika Vojkana Morara i Katsumi Tsujia http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1817/izlozba-slika-vojkana-morara-i-katsumi-tsujia.html U Narodnom muzeju Pančevo u utorak 4. jula otvorena je izložba slika manjih formata pančavačkog umetnika Vojkana Morara i japanskog slikara Katsumi Tsujia. ]]>

Publici je pružena mogućnost da uživa u bravurama dva umetnika. Vojkan Morar minucioznom tehnikom dočarava paralelni svet anđela i svet onostranog. Vizijom fantaste, istrajno, psihodelično multiplicira figure i uranja ih u boju. One često poput praska iskaču iz površine platna, pokazujući umetnikovu potrebu za dodatnom dimenzijom. Katsumi Tsuji slika stilizovane predstave urbanog života, a kao metaforu prisustva života u usnuloj arhitekturi, obično postavlja figuru životinje, najčešće ribu ili mačku, u centar svojih kompozicija. Linearna senzibilnost usklađena je sa nežnim prelazima pastela, koji mu omogućava bogatstvo valera.

Poznanstvo ova dva umetnika počinje u okviru likovne kolonije koju organizuje Muzej naivne i marginalne umetnosti iz Jagodine, a nastavlja se kroz zajednička izlaganja u okviru Trijenala i Bijenala u istom muzeju. Jedan od najznačajnijih predstavnika mlađe generacije naivne i marginalne umetnosti Srbije Vojkan Morar, na nagovor svog prijatelja Katsumi Tsujia,  nedavno je izlagao u Japana gde se tokijskoj publici predstavio sa 24 dela.

U sredu 5 jula, u Muzeju biće organizovane radionice slikanja za decu koju će voditi umetnici.

Postavka će biti otvorena do 4. avgusta i ulaz je besplatan.


  ]]>
Wed, 5 Jul 2017 11:33:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1817/izlozba-slika-vojkana-morara-i-katsumi-tsujia.html
"Između realnog i mašte" http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1815/izmedju-realnog-i-maste.html Samostalna izložba grafika Olivere Šipke pod nazivom "Između realnog i mašte" biće otvorena, u sredu, 5. jula u 20 sati u Galeriji "Stara kapetanija" u Zemunu ]]>

"Svaka grafika iz ove serije ima inicijaciju u slučajnosti koja je u jednom meditativnom ternutku pokrenula paralelnu igru kadrova pamćenja i vizuelnog prizora ispred nas. Govoreći o sadržaju svojih slika ona sama kaže: lelujave senke koje se reflektuju na zidovima, tragovi životinja u snegu, ljudi... promena boja u smiraj dana. Sve su to situacije pored kojih sam zastajala i beležila ih slikajući. Grafike Olivere Šipke su zapisi emocija i sećanja taloženih u osami. Za nju, slikanje je uporna potraga za unutrašnjom, ličnom harmonijom. Ukoliko nje nema u nama samima nećemo spoznati da je ona svuda oko nas."      

Nenad Zeljić

 

Olivera Šipka rođena je u Banjaluci 12. juna 1986. godine. Diplomirala je sa mentorom prof. Nenad Zeljić, u klasi prof. Branka Miljuša, Odsek za umjetnost, orijentaciona grafika 2009. godine.
Magistrirala je 2016. godine program Odeljenja za umjetnost, orjentisano slikarstvo u klasi prof. Vesa Sovilja, na Akademiji umjetnosti Univerziteta u Banja Luci. Iste godine magistrirala je na odseku Grafika, u klasi prof. Gorice Miletić Omčikus i trenutno priprema završni rad "Mesta između stvarnosti i mašte".

 

Samostalne izložbe:

2007.  "Modna izložba", Projekat "Fabrika" - Incel, Banja Luka
2009.  Izložba "Slike", Akademija umetnosti Univerziteta u Banja Luci
2009.  Izložba "Eho", Galerija UDAS Banja Luka
2010.  Izložba, Kulturni centar - Banski dvor - Banja Luka;

2010.  Modna revija "Urbana arhitektura u pokretu", Šabac;
2011.  Slike i crteži, Galerija "Đura Jakšić", Banja Luka;
2012. Galerija "Manja", Banja Luka;
2012. Galerija Istorijskog arhiva Pančevo (sa Željkom Stupar i Nenadom Zeljićem);
2012. Grafički kolektiv, Beograd.
2014. Galerija Akademije umetnosti u Beogradu.
2016. Galerija Akademije umetnosti Univerziteta u Banja Luci.
2016. Izložba kreacija "Crno-beli svet" u saradnji sa Sadrom Mićić, SKC, Beograd.
2017. - Galerija KOC Novi Grad.

Nagrade:

2006. Nagrada za grafiku muzeja "Kozara", Prijedor;
2009. Nagrada za grafiku "Akademije umetnosti", Banja Luka;
2010. Specijalna nagrada za grafiku "Međunarodna izložba" - Ženski slikari, Majdanpek;
2011. Nagrada za grafiku iz kompanije M: tel, tema "Vezivanje";
2013. Nagrada Ministarstva kulture Republike Srbije za dostignuća u grafici;
2015. (III podeljena nagrada prof. Gorici Miletić Omčikus) na "9. Ek-Iu takmičenju"; Galerija ULUS Beograd;
2016. Specijalna nagrada žirija na 1. Međunarodnom bienalu radova na papiru, Muzej Kozara, Prijedor;
2016. Nagrada najbolji umetnički pedagog u školi 2015/16, od strane RPZ RS

Izložba će biti otvorena do 16. jula 2017. godine.

Program Galerije "Stara kapetanija" podržali su Ministarstvo kulture Republike Srbije i Sekretarijat za kulturu Grada Beograda.



]]>
Wed, 5 Jul 2017 16:09:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1815/izmedju-realnog-i-maste.html
"Dr Niko Zupanič-kosmopolita iz Bele Krajine" http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1813/dr-niko-zupanic-kosmopolita-iz-bele-krajine.html Povodom 140-godišnjice rođenja osnivača Slovenskog etnografskog muzeja i Katedre za etnologiju i kulturnu antropologiju Filozofskog fakulteta u Ljubljani, u utorak, 4. jula u 19 sati u Etnografskom muzeju (Studentski trg 13) biće otvorena izložba "Dr Niko Zupanič-kosmopolita iz Bele Krajine" ]]>  

Dr Nika Zupaniča, naučnika, muzeologa, političara i rodoljuba, „oca“ današnjeg Slovenskog etnografskog muzeja i današnje Katedre za etnologiju i kulturnu antropologiju Filozofskog fakulteta u Ljubljani, životni put vodio je - na prelazu iz 19. u 20. vek - iz rodnog sela Griblje u Beloj Krajini prvo na školovanje u Novo Mesto i dalje na studije istorije, arheologije i geografije u Beč. Doktorirao je 1903. godine sa tezom Die Ankuft der Slowenen in Süden (Dolazak Slovena na jug) i zatim otišao na studije antropologije u Minhen, Cirih i Bazel. Zbog svojih političkih i naučnih pogleda, napustio je tadašnju domovinu, Austrougarsku, i preselio se u Kraljevinu Srbiju, gde je bio zaposlen od 1907. do 1921. godine kao kustos, prvo u Narodnom, a potom u Etnografskom muzeju u Beogradu. Njegov naučni i muzejski put preplitao se sa političkom aktivnošću. Politika ga je za vreme Prvog svetskog rata, kao člana Jugoslovenskog odbora, odvela preko Londona u SAD, a posle rata i na Mirovnu konferenciju u Pariz. Zupaničev život i rad, nekoliko godina tekli su na relaciji između Ljubljane i Beograda, kao i između nauke i politike. Splet srećnih, a i ponekih nenaklonjenih okolnosti,  zatim  stručne i političke veze koje je imao, pomogle su mu da 1921. godine osnuje Etnografski institut u Ljubljani, koji je 1923. godine prerastao u Etnografski muzej, odnosno današnji  Slovenski etnografski muzej. Bio je upravnik Muzeja do 1940. godine, kao i urednik naučnog časopisa Etnolog, koji je počeo da  izlazi 1926. godine. Godine 1940. bio je imenovan za prvog profesora za predmet Opšta i narodna etnologija na Univerzitetu u Ljubljani, gde je predavao do 1957. godine.

Etnolog, istoričar, fizički antropolog i paleoetnolog, dr Niko Zupanič je svojim brojnim radovima upoznavao domaću i svetsku stručnu javnost, pre svega s etničkom istorijom i etnološkim i fizičko-antropološkim karakteristikama naroda i ljudi  koji su živeli na prostorima Južnog Balkana, kao i u njegovoj rodnoj Beloj Krajini. I na naučnom i na političkom području zalagao se za slovensku uzajamnost i jugoslovenski unitarizam – zato je istovremeno bio omiljen, a važio je takođe i za spornu i politički gonjenu osobu.  O životu i radu Nika Zupaniča dosta je objavljivano  ̶  poslednji put povodom 130-godišnjice njegovog rođenja, kada je Katedra za etnologiju i kulturnu antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Ljubljani izdala zbornik – Niko Zupanič, njegov rad, vreme i prostor.

Izložba povodom 140-godišnjice rođenja dr Nika Zupaniča predstavlja neka mesta i ljude  koji su ga definisali kao istraživača, muzeologa, političara i čoveka.

Posebni otisci priloga dr Nika Zupaniča, objavljeni u brojnim domaćim i inostranim publikacijama, službeni dokumenti i njegovi privatni predmeti, vode nas od rodnog sela Griblje preko Ljubljane do Beča, zatim u Beograd, Zagreb, Atinu, Rim, Pariz, London, Brisel, Prag, Berlin, Njujork, Klivlend, Sofiju, Bukurešt… i nazad, u rodnu Belu Krajinu. Zupanič je u svom životu bio u kontaktu sa brojnim naučnicima, političarima i umetnicima. Zato, hodom kroz izložbu, srećemo Otona Župančiča, Antona Ažbeta, Jovana Cvijića, Mihajla Pupina, Nikolu Pašića, Bogumila Vošnjaka, Tomaša Masarika … kao i stanovnike Žumberka, Bele Krajine, Kosova, Hrvate u Grčkoj, bugarske i turske vojne zarobljenike i mnoge druge  koje je dr Niko Zupanič proučavao i fotografisao na svojim terenskim istraživanjima.


]]>
Tue, 4 Jul 2017 11:28:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1813/dr-niko-zupanic-kosmopolita-iz-bele-krajine.html
Afro festival 2017. http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1807/afro-festival-2017.html Od petka 30. juna do nedelje 2. jula u Muzeju afričke umetnosti biće održan Afro festival 2017. ]]>  

Prvi Afro festival održan je pre  20 godina - 1997 - i od tada, ovo ostaje jedan od najpopularnijih programa Muzeja afričke umetnosti. Ova trodnevna manifestacija predstavlja NAJBOLJE IZ PROGRAMA MAU kroz predavanja, izložbe, radionice, animaciju, muzički program - što su sve prilike za neposredne kontakte između ljudi koji u okvirima struke, ličnih istorija, aktuelnih životnih okolnosti ili pak samo afiniteta, imaju jednu dodirnu tačku - Afriku!

PRVI DAN AFRO FESTIVALA 2017 - petak, 30. jun - počinje promocijom monografije Nympa kor ndzindzi / Čovek ne može opstati sam. Ovim programom OBELEŽAVAMO JUBILEJ - 40 godina MAU! Publikacija prati istoimenu izložbu koja je priređena u okviru obeležavanja jubileja, a postavka uključuje i segment Raspakivanje Arhiva Vede Zagorac i Zdravka Pečara kojim se po prvi put otkrivaju životi i ideali osnivača Muzeja, kao i njihova posvećenost kulturnoj baštini sveta i razvijanju odnosa solidarnosti sa afričkim državama.

DRUGI i TREĆI DAN AFRO FESTIVALA 2017 - subota, 1. jul i nedelja, 2. jul - su dani posvećeni tematskim vođenjima kroz stalnu postavku (program: "PRAKTIKUM"), kreativnim radionicama za decu ("DRUŽINA ANTILOPA", "RIBARSKI ČAMCI NA ZLATNOJ OBALI, i dr.), prodajnoj izložbi umetničkih i zanatskih predmeta iz raznih krajeva Afrike ("AFRIČKI BAZAR") i naravno učenju pravila i igranju društvene igre ("MANKALA").

Posetioci će takođe biti u prilici da tokom vikenda isprate putopisna predavanja ("ANGOLA - ZEMLJA SA HILJADU BOJA" i "SUDAN - DOBRI LJUDI U PUSTINJI SA 400 PIRAMIDA"), da nauče osnovne pokrete kapuere, da vide neke od najboljih radova koji su rezultat IV Likovnog konkursa - HABARI ZA SAFARI, kao i da se upoznaju sa posebnim jezičkim programom MAU ("SWAHILI").

I ne zaboravite, poslednji dan AFRO FESTIVALA - DURBAR: festival festivala, dan je koji se organizuje u saradnji sa ambasadama afričkih država u Beogradu. Jedan od najboljih načina da upoznate drugu kulturu jeste upravo kroz muziku i specijalitete! U okviru DURBARA  se organizuje predstavljanje kultura kroz tradicionalno kulinarstvo, a ove godine će dobre vibracije obezbediti afro-kubanski bend SALSA Y PUNTO.
****

Više informacija o programima naći ćete na našoj zvaničnoj veb stranici: http://www.museumofafricanart.org/sr/61-vesti/najava-doga%C4%91aja/1233-afro-festival-2017-lat.html, a tim Muzeja vam stoji na raspolaganju za opširnije informacije i najave o različitim tematskim programima: Emilia Epštajn, kustos/PR, 063/8485803


]]>
Fri, 30 Jun 2017 15:21:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1807/afro-festival-2017.html
Vidovdan-dan i noć nacije http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1809/vidovdan-dan-i-noc-nacije.html Narodno pozorište u Prištini, sa sedištem u Gračanici, u okviru obeležavanja Vidovdana u Beogradu, u četvrtak 29. juna u 18 sati u Art komuni Garaža (preko puta Sajma, Bulevar vojvode Mišića 49) organizuje tribinu "Vidovdan-dan i noć nacije" ]]>

Učesnici tribine su: Ljiljana Smajlović, kolumnistkinja Nedeljnika, nekadašnji glavni i odgovorni urednik NIN-a Slobodan Reljić, glavni urednik „Vremena“ Dragoljub Žarković i direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju Borka Pavićević. Moderator je reditelj, novinar i član UNS-a Predrag Radonjić.

Tema obuhvata širok pristup našem nacionalnom i državnom odnosu prema vidovdanskom opredeljenju i Kosovu i Metohiji u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Tribinom se na simbolički način otvara unutrašnji srpski dijalog o Kosovu i Metohiji, prespituju aktuelna pitanja da li je izlaz iz mitologije ulaznica za budućnost ili nam mitologija omogućava očuvanje identiteta i postojanja, biramo li između zemlje dedova i unuka ili je zemlja dedova - zemlja unuka.

Nakon debate predviđen je razgovor sa publikom.

Debata će se održati u okviru pozorišnog i art festivala "Preko svake granice" koji traje 27, 28. i 29. juna u Art komuni Garaža (preko puta Sajma, Bulevar vojvode Mišića 49) i tokom kojeg će biti odigrane tri predstave Narodnog pozorišta u Prištini ("Ujedinjenje ili smrt", "Sestre 999" i "Bajpas Srbija"), održana dva koncerta (Popečitelji, Bratislav Radovanović - Fiš in oil), više performansa, projekcija dokumentarnih filmova i izložbi kojima će biti predstavljeno savremeno stvaralaštvo umetnika vezanih za Kosovo i Metohiju svojim radom i biografijom.

 


 



]]>
Thu, 29 Jun 2017 11:31:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1809/vidovdan-dan-i-noc-nacije.html