UNS Press centar :: PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/rss.html sr http://presscentar.uns.org.rs/img/logo.png UNS Press centar :: PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/rss.html Ekomuzeji i muzeji zajednica http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1989/ekomuzeji-i-muzeji-zajednica.html Nacionalni komitet ICOM Srbija, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Italijanskog kulturnog centra, Opštine Stara Pazova, Regionalne alijanse ICOM SEE i Fondacije Etno-eko muzej Golubinci, organizuje stručni seminar EKOMUZEJI I MUZEJI ZAJEDNICA koji će se održati od 25. do 27. oktobra 2017. u Beogradu. ]]>  

Na seminaru će učestvovati vodeći stručnjaci Italije i Hrvatske iz oblasti ekomuzeologije, koji će prvog dana održati kraća predavanja o ekomuzejima, njihovom značaju i poziciji u savremenom društvu. Drugog dana će biti reči o pet pokušaja formiranja ekomuzeja u Srbiji, koji će pojedinačno biti razmatrani. Reč je o već započetim projektima ili potencijalima za formiranje ekomuzeja u Golubincima, Zlakusi, Senjskom Rudniku, Dolini Ibra i Slavkovici.

Cilj seminara je da se, bazirano na novim saznanjima, kroz razgovor i interakciju sagledaju problemi koji sprečavaju realizaciju započetih projekata i predlože svrsishodna rešenja koja bi omogućila njihovu realizaciju. Odnosno, da se tamo gde ima potencijala za osnivanje ekomuzeja, lokalna zajednica i lokalna samouprava podstaknu da ih u svojoj sredini osnuju.

 



]]>
Wed, 25 Oct 2017 16:13:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1989/ekomuzeji-i-muzeji-zajednica.html
"Olja" Dragoša Kalajića u Istorijskom muzeju Srbije http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/2001/olja-dragosa-kalajica-u-istorijskom-muzeju-srbije.html U utorak 17. oktobra u 19 časova u Istorijskom muzeju Srbije na Trgu Nikole Pašića u okviru pratećeg programa izložbe „Zaostavština Olje Ivanjicki” biće održano prvo predstavljanje knjige „Olja” autora Dragoša Kalajića. ]]>  

Knjiga „Olja”, u izdanju Vukotić Medija, na objavljivanje je čekala više od 30 godina, a čitalačkoj publici će približiti umetnost Olje Ivanjicki.

Na predstavljanju knjige će govoriti direktorka Istorijskog muzeja Srbije dr Dušica Bojić, direktorka Fonde Olge Olje Ivanjicki Suzana Spasić, istoričarka umetnosti Tamara Ognjević, Oljin dugogodišnji prijatelj i presednik U.O. Fonda Olge Olje Ivanjicki Mirko Mrkić Ostroški i direktor Vukotić Medija izdavača ove reprezentativne knjige Manojlo Manjo Vukotić.

Knjiga „Olja” koju je Dragoš Kalajić napisao još 1985. godine, a 1989. godine je dopunio još jednim poglavljem, govori o Oljinoj umetnosti ali i okolnostima koje su dovodile do stvaralaštva kakvo poznajemo. Knjiga na zanimljiv način ortkriva veze, simbole, mistiku, ali i glamur i duh Olje Ivanjicki.

Knjiga kakvu je samo mogao napisati Dragoš Kalajić jedinstveni je prikaz umetnosti, istorije, istorije umetnosti, duhovnosti, filozofije, ezoterije i svega što je tako raskošan pisac u svom delu mogao dotaći, govoreći o raskošnoj umetnici velikog opusa koja je obeležila drugu polovinu XX veka.

Knjiga „Olja” Dragoša Kalajića je više od trideset godina čekala da bude objavljena.

Nastala u vreme Jugoslavije, planirana da bude objavljena i u Americi, ostala je na jednoj polici u ateljeu Olje Ivanjicki da svedoči o vremenu kada je skoro sve bilo moguće, a opet se nije događalo uvek.

Oljinu i Dragoševu knjigu odlagale su različite okolnosti, a raspad Jugoslavije na kraju je doveo i do propadanja velikih i jakih izdavača, do novih okolnosti i novih odlaganja.

Rukopis na polici sačekao je i večni odlazak prvo Dragoša Kalajića a zatim i Olje Ivanjicki, sve do 2017. godine kada je izdavač Vukotić medija odlučio da je pravo vreme da ova knjiga konačno ugleda svetlost dana. To je, pre svega, sećanje na dvoje izuzetnih umetnika i pojava u kulturi našeg podneblja i doba, ali i sagledavanje jednog velikog umetničkog opusa očima drugog umetnika – slikara i pisca, filozofa i televizijskog radnika, Dragoša Kalajića.

I možda baš ova knjiga može da delimično da odgovor zašto je izložbu „Zaostavština Olje Ivanjicki“ u Istorijskom muzeju Srbije do sada videlo oko 30.000 posetilaca.

Podsećamo da izložba traje još samo do 1. novembra 2017. godine.

Organizatori promocije pripremili su i posebno vođenje kroz izožbu „Zaostavština Olje Ivanjicki“, koje će održati saradnica na izložbi, direktor Fonda Olga Olja Ivanjicki, Suzana Spasić, u utorak 17. oktobra od 18 časova, sat vremena pre početka same promocije knjige.


  

 

]]>
Tue, 17 Oct 2017 14:58:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/2001/olja-dragosa-kalajica-u-istorijskom-muzeju-srbije.html
Olji nije potrebno prezime http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/2004/olji-nije-potrebno-prezime.html Do novembra, u Istorijskom muzeju Srbije traje izložba "Zaostavština Olje Ivanjicki". Od kraja marta, kad je otvorena, videlo ju je oko 20.000 ljudi ]]>  

 

Suzana Spasić, foto: Tamara Ognjević

Ovo je najveća Oljina izložba do danas, kaže Suzana Spasić, saradnica na izložbi, direktorka Fonda Olge Olje Ivanjicki i poslednjih 15 godina slikarkina saradnica. Prvi put je prikazano ne samo likovno delo nego je ilustrovan i njen život, način razmišljanja i sve ono što je činilo jednu od ličnosti koje su obeležile Beograd u drugoj polovini 20. veka. Izloženi su oko 200 umetničkih dela, dok zaostavština broji više od 700 slika, crteža, skica i svega onoga što je ostalo u ateljeu posle njene smrti. Izložen je deo biblioteke, odeća po kojoj je bila prepoznatljiva, deo nakita, sitnice koje su činile njen život, deo kolekcije antikviteta koje je skupljala.

Ova izložba je prilika da se vide dela ove velike slikarke koja se, umesto u okviru neke stalne postavke, čuvaju u depoima Istorijskog muzeja. Suzana Spasić podseća da zaostavština Olje Ivanjicki "nije još do kraja rešena u sudu, iako su Republika Srbija i Fond Olge Olje Ivanjicki u suštini na istom zadatku, da ta dela ostanu sačuvana kao kompletna zaostavština i da postanu u nekom trenutku samostalna jedinica, što bi Olja rekla – muzej. Srećna okolnost je da se sve nalazi u muzeju, da posle njene smrti 2009. godine nije ništa ostalo u ateljeu prepušteno zubu vremena i propadanju. Istorijski muzej odgovorno brine o toj imovini i naša zajednička ideja i povod ove izložbe jeste da pokažemo javnosti da je zaostavština ogromna i da čini izuzetnu celinu u našoj kulturnoj baštini. Bilo bi lepo da se ubrza rešenje koje su ponudili Muzej i Fondacija, da Istorijski muzej Srbije postane vlasnik imovine, pa da se u okviru njega organizuje postavka o Olji kao posebna celina. Država i mi jesmo u sudu suprotstavljene strane, jer to neko mora da bude, ali je država svih ovih godina odvajala sredstva za čuvanje te imovine, odredila je državni muzej, pa smo u suštini na istom zadatku."

Suzana Spasić navodi da je Fond organizovao 35 izložbi manjeg obima prikazujući Oljine slike uglavnom iz privatnih kolekcija. Izložbe su bile u mnogim gradovima Srbije i u nekim gradovima u svetu: u Parizu, Vašingtonu, Stokholmu, čak i u Adis Abebi u Francuskom kulturnom centru. "Trudili smo se da Olja ne bude zaboravljena svih ovih godina. Sada ova, 36. izložba, u Istorijskom muzeju Srbije kao najveća, pokazala je da Olja nije zaboravljena i ljudi reaguju sa velikim pijetetom, ponekad se i rasplaču, izlaze potpuno opčinjeni tim njenim svetom. Zaborav je veliki neprijatelj umetnika i umetničkih zaostavština, a naš veliki trud i izložba pokazali su da je Olja živa. Nije lako držati sedam meseci izložbu jednog umetnika u gradu. Ako se potom sve vrati u depo, vratiće se, ali ćemo mi nastaviti da radimo onako kako smo i do sada. Ono što nas kao Fondaciju koju je Olja osnovala donekle onemogućava u radu jeste nerešena zaostavština, pa radimo maltene bez novca. Snalazimo se zahvaljujući donatorima i saradnji sa drugim institucijama kulture."

Ono što je najuočljivije na izložbi jeste različitost Oljinih interesovanja: šezdesetih godina je smišljala tzv. kontaktore, projekte za proširenje mogućnosti ljudskih čula i tela koje je koncipirala na futuristički način, poslednjih godina je radila tri revije istorijskog karaktera za modnu kuću Mona: "Teslu", "Njegoša" i "Srpsko carstvo", a pre toga čak i pomalo futuristička ali ostvariva arhitektonska idejna rešenja – projekat za Njujork, za most u Beogradu, čak i jednu građevinu za Mars. "Olja je volela da se oproba u svemu. Smatrala je da umetnike određuje Pikasova rečenica: ‘Nijedan dan bez crte, nijedan dan bez reči.’ Ako i nije slikala, ona je imala bogat društveni život. Pisala je. Poslednjih godina je govorila u diktafon, pa je tako napravila dve knjige poema i proznih zapisa. Ostavila je mnogo toga na različitim poljima, filozofski sagledavajući svet oko sebe, beležeći vreme u kome živi. Još kao studentkinja išla je da planinari. Kada sam to saznala bilo mi je začuđujuće, s obzirom da ju je nekada mrzelo da otpešači i do Narodnog pozorišta. Objasnila mi je da je nije interesovalo planinarenje, već osvajanje vrhova, da sebi zada cilj i onda se natera da ga ispuni. Mislim da je to filozofija njenog trajanja i svega što je uspela da uradi za 60 godina stvaranja. Neke su procene da je imala 30 hiljada umetničkih dela, a to je zadivljujući broj, ogroman", priča Suzana Spasić.

 

Jedno od Oljinih interesovanja - Detalj sa izložbe

Tokom trajanja Oljine izložbe (do novembra) Istorijski muzej je petkom organizovao stručno vođenje. Suzana Spasić priča da je "jedan od posetilaca, gospodin koji Olju pamti, da kažem iz nekih davnijih vremena, rekao: ‘Kada Olja Ivanjicki od Kalemegdana krene Knez Mihailovom, kod Palate Albanija se čuje: evo ide Olja! Njoj nije bilo potrebno prezime.’ Znala je kako da se obuče da privuče pažnju. Volim da kažem da je to marketinški potez Olje Ivanjicki u vreme kada mediji nisu bili takvi kakvi su danas, kada nije bilo lako privući pažnju običnog sveta, koji nema nikakve veze sa galerijama, sa izložbama i umetnicima. Možda su je nekada i optuživali, prozivali što umetnost promoviše na taj način, preko medija, televizije, oblačenja, šljokica, bižuterije, šešira. Ali setimo se da je mnogo devojaka otišlo na likovnu akademiju zato što su čule da postoji jedna tako glamurozna slikarka. Na jednom od vođenja pričali smo o izložbi iz 1964. godine i Oljinom prvom skandalu u Beogradu kojim privlači pažnju šire publike spaljivanjem lutke dvojnice. To je bio prvi performans u posleratnom Beogradu, desetak godina pre generacije kojoj pripada Marina Abramović. Jedan drugi gospodin je priznao: ‘Ja sam bio na toj izložbi i u knjizi utisaka sam ostavio negativan komentar. Tek sam sada shvatio da ona nije htela nikakve novotarije sa Zapada, nego da je provocirala da bismo je upoznali, da bismo je zapamtili. I ja sam je od tada zapamtio, to je činjenica.’"

I inače, priča naša sagovornica, Olja je imala otvoren um, bila je prvi umetnik koji je otišao u Ameriku posle rata, kao Fordov stipendista. "To je možda najlepše vreme SAD, kada stvaraju Raušenberg, Vorhol, kada se razvija pop art, dok je ovde bio prvo socrealizam, pa apstraktno slikarstvo. A Olja odlazi u Ameriku i vidi da je skoro sve moguće. I ima potrebu da ovom ambijentu pokaže da može i na drugi način da se umetnički deluje. Tako je donela i performans, pokušavajući da izazove pažnju, možda neki bunt, možda da napravi neki pomak u toj umetnosti. Na kraju, postala je sopstveni projekat, ona je bila performans za sebe, imala je izvesnu magiju. Bila je od onih hrabrih koji su osvajali slobode posle Drugog svetskog rata. Godine 1957. zapisuje da treba istrajati na putu do građevine sinteze. A građevina sinteze je ono što mi danas zovemo muzej Olje Ivanjicki. U suštini, to je jedna duhovna građevina – kako živeti, kako stvarati i kako istrajati na putu. Njen motiv života je bio trajanje, a ne uspeh."

Slađana Dimitrijević


  

]]>
Fri, 13 Oct 2017 15:17:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/2004/olji-nije-potrebno-prezime.html
„Album sećanja na naše pretke iz Prvog svetskog rata“ u Prizrenskoj Bogosloviji Sv.Kirila i Metodija http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/2000/album-secanja-na-nase-pretke-iz-prvog-svetskog-rata-u-prizrenskoj-bogosloviji-svkirila-i-metodija.html Povodom obeležavanja stogodišnjice od Prvog svetskog rata u petak 13. oktobra u 11:30 časova, sa blagoslovom Njegovog preosveštenstva episkopa raško-prizrenskog Teodosija u Srpskoj pravoslavnoj bogosloviji Sv.Kirila i Metodija u Prizrenu, biće otvorena izložba "Album sećanja na naše pretke iz Prvog svetskog rata". ]]>  

Izložba fotografija projekta „Album sećanja na naše pretke iz Prvog svetskog rata“, prikazuje fotografije, ratne dnevnike, vojnička pisma, dopisne karte, spomenice i ostalu istoriografsku građu  učesnika Prvog svetskog rata. To su jedinstvena svedočenja o ratnim avanturama i stradanjima srpskog vojnika u ratnim godinama, potisnutog sa stranica svetske istorije.

Izložba „Album sećanja na naše pretke iz Prvog svetskog rata“ veličanstven je omaž senima naših predaka. Ona je izraz želje, da se slavna ratnička prošlost herojskog srpskog naroda nikada ne preda zaboravu. Poznato je da je narod koji ne poznaje svoju prošlost, osuđen na to da je uvek nanovo ponavlja. Zato je Savez potomaka ratnika Srbije 1912-1920, poveo plemenitu misiju, da mlade naraštaje podseti na moralnu odgovornost prema Otadžbini i svom vlastitom narodu i njegovim žrtvama.

Izložbu prati i multimedijalni prikaz koji će posetiocima omogućiti interaktivnu komunikaciju sa postavkom.

Izložba se priređuje u sklopu Međunarodnog naučnog skupa Savremenasrpska folkloristikaV - ,,Folklorno nasleđe Srba sa Kosova i Metohije u slovenskom kontekstu“.



  

]]>
Fri, 13 Oct 2017 15:44:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/2000/album-secanja-na-nase-pretke-iz-prvog-svetskog-rata-u-prizrenskoj-bogosloviji-svkirila-i-metodija.html
PEĆINA BALANICA: Pola miliona godina ljudskog postojanja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1996/pecina-balanica-pola-miliona-godina-ljudskog-postojanja.html U četvrtak 12. oktobra u 14 sati u Galeriji Sinagoga (Davidova 2, Niš) biće otvorena izložba PEĆINA BALANICA: Pola miliona godina ljudskog postojanja – svedočanstva sa oboda Niške kotline, autora dr Dušana Mihailovića, arheologa ]]>  

Pećine u okolini Niša postaju interesantne istraživačima krajem XIX  veka i od tada kontinuirano se istražuje ovaj prostor. Ono što se desilo 2002. godine kada je krenuo da se radi koridor ka Dimitrovgradu zauvek je izmenilo saznanja iz oblasti arheologije. Ustanovljeno je da Velika i Mala Balanica sadrže fosilne ostatke koji su stari između 200.000 i 500.000 godina. Krucijalnu ulogu u ovim istraživanjima imao je arheolog prof. dr Dušan Mihailović.

Ova dve pećine imaju izuzetan značaj za razumevanje sveta i čovekove kulturne evolucije. One su ujedno i staništa prvih ljudskih civilizacija te govore o značaju celog ovog prostora za evoluciju ljudskog roda.

Izložba će biti otvorena do 6. novembra 2017. godine.

Radno vreme Galerije Sinagoga je od 12 do 18 sati radnim danima, vikendom od 10 do 15 časova. Ponedeljkom je galerija zatvorena za posetioce.

Ulaz je slobodan.

 


 

]]>
Thu, 12 Oct 2017 14:45:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1996/pecina-balanica-pola-miliona-godina-ljudskog-postojanja.html
Ivora Dajić: Slike i skulpture http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1998/ivora-dajic-slike-i-skulpture.html U utorak 10. oktobra u Salonu 77 u Nišu biće otvorena izložba slika i skulptura Ivore Dajić ]]>  

 

Ivora Dajić ( rođena 1976. godine u Jagodini ) osnovne studije završila na Fakultetu primenjenih umetnosti u Kragujevcu u klasi prof. Gorana Rakića. Master studije završila je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, odsek zidnog slikarstva u klasi prof. Miroslava Lazovića.
Do sada je imala tri samostalne izložbe u Paraćinu, Jagodini i Beogradu, i učestvovala je na preko trideset kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnica je druge nagrade Beogradske mini- art scene 2009. i prve nagrade za idejno rešenje murala medicinske škole Kragujevac, 2015. Član je ULUPUDS-a od 2006. i ima status samostalnog umetnika.
Izložba obuhvata slike većeg formata i skulpture u terakoti. Ivora se prvi put predsavlja niškoj publici samostalno, pamtimo je sa izložbe niškog crteža. Polazni motiv njene izložbe glasi : Voda, Život, Radost. Na metaforičan način  ona razrađuje temu  na svojim radovima, sugerišući vraćanje prirodi i našim korenima i osnovnim životnim potrebama. Na slikama prepoznajete kupače na plaži u svakodnevnim situacijama, urađene preciznim prikazom u realističkom maniru. Ona vešto eksepimentiše sa različitim materijalima. Svoju umetničku energiju i želju za što opipljivijim prikazom dopunjava malim skulpturama u terakoti, materijalizujući scene sa slika u trodimenzionalni prikaz. Svetlosni efekti naročito su izraženi na detaljima oslikane vode. Jasne boje poigravaju se našim čulima, gradeći osećaj topline.Zapravo kroz te scene umetnica potencira opuštenost, spokoj, uživanje u čarima mora i leta u pulsirajućem ritmu urbanog življenja prikazima viđenih  okom savremenog čoveka. Slike nam pružaju optimizam, lepotu za kojim čovek žudi, traje i otpočinje novi dan.


 

]]>
Tue, 10 Oct 2017 14:53:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1998/ivora-dajic-slike-i-skulpture.html
Na ćilimima do Nju Delhija http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1993/na-cilimima-do-nju-delhija.html Tokom ove godine posetioci su u Etnografskom muzeju mogli da posete sedam izložbi, a velika izložba srpskog tekstila i nakita XIX i prve polovine XX veka prikazana je u Galeriji Nacionalnog muzeja Indije ]]>  

 

LEP DOČEK I PRIJEM: Izložba u Nju Delhiju foto Etnografski muzej Beograd

Etnografski muzej, jedan od najstarijih muzeja kod nas, obeležio je prošle srede 116 godina postojanja. Osnovan je 1901. godine izdvajanjem Etnografskog odeljenja iz Narodnog muzeja. U početku, zbirku je činilo oko hiljadu predmeta, da bi danas ona dostigla broj od 53.000, kao i veliku dokumentaciju fotografija i arhivske građe. Godišnjica muzeja bila je prilika da se direktorka muzeja Mirjana Menković osvrne na sve ono što je urađeno u ovoj godini. Etnografski muzej je od početka godine realizovao sedam izložbi u svom prostoru i dva gostovanja u gradovima Srbije. Realizovane su i dve međunarodne izložbe: srpskoj publici se predstavio Muzej tepiha iz Azerbejdžana, a u Nju Delhiju je u Galeriji Nacionalnog muzeja Indije gostovala izložba "Tekstil i ukrašavanje u kulturi Srba u XIX i prvoj polovini XX veka", autorki Marine Cvetković i Jelene Vuletić. Ova izložba izazvala je veliku pažnju, tako da se pregovara o novim gostovanjima. Indijskoj publici predstavljeni su uglavnom tekstilni predmeti, a centralni motiv je bila svadba, odnosno devojačka sprema, jer po rečima Marine Cvetković, ona objedinjuje različite predmete, koji prikazuju ne samo ekonomski status, već imaju i magijska svojstva.

"U prvom delu je predstavljeno uglavnom tekstilno pokućstvo i ćilimi, jer smo želeli da prikažemo ono što nije toliko izraženo u njihovoj kulturi. Kod Indijaca nije toliko prisutna vuna, a ćilimi su naš specifičan, likovni, narodno-kolektivni izraz. Predstavili smo ćilime sa celog srpskog kulturnog prostora, a sa druge strane su predstavljeni pirotski ćilimi, kao vrhunac našeg tekstilnog stvaralaštva. Veliku pažnju su privukli peškiri, kao i suknje, zubun. Pored tkanja predstavili smo i vunu kroz neke arhaične stare rukavice i čarape i vez sa kosovskih košulja. U okviru te škrinje je tekstilni inventar koji mlada nosi sa sobom, uzeli smo vranjsku oblast, peškire, prekrivače, razne vunene prekrivke i posteljni inventar, čaršave, jastučnice, čak i stoljnjake", kaže Marina Cvetković dodajući da se pregovara oko gostovanja Nacionalnog muzeja Indije u Etnografskom muzeju.

IZLOŽBA U ČAST KONZERVATORA: Već tradicionalno, Etnografski muzej godišnjicu rada obeležava sopstvenim izložbama. Ove godine Odeljenje za konzervaciju muzeja obeležava 60 godina postojanja, pa je tim povodom otvorena izložba "Konzervacija – čuvamo za budućnost". Koristeći fotografije, autori izložbe prikazali su hronologiju razvoja konzervatorske radionice. Odabirom deset predmeta (sud za vodu, ručni krunjač, toke, dva jeleka, ćurdija, marama, kućni oltar, zlatara, skornje) konzervatori su prikazali složene postupke konzervacije i restauracije. Pomoću fotografija dokumentovana je svaka faza, a publika je imala priliku da vidi kako predmeti izgledaju na kraju tog procesa. Odeljenje za konzervaciju od svog osnivanja učestvovalo je u realizaciji pet stalnih postavki Etnografskog muzeja, radilo je konzervaciju i restauraciju za mnoge muzeje u zemlji, više od 30 godina sarađuje sa manastirom Hilandarom, a posle velikog požara uključeni su u projekat "Obnova Hilandara". Godišnje, ovo odeljenje obradi oko 500 predmeta.

U razgovoru sa Miloradom Damjanovićem, konzervatorom tehničarem, saznajemo da se svakom predmetu pristupa na drugačiji način, a da je za konzervaciju određenih predmeta potrebno od dva dana do dve nedelje.

"Ljudi misle da je konzervacija nešto beznačajno. Ovo je način da im predstavimo koja je naša uloga u čuvanju kulturnih dobara. Naš posao se odvija iza zatvorenih vrata – pripremimo izložbu, konzerviramo predmete, izložimo ih, posetioci sve to vide, ali mi smo negde sakriveni. Smatram da je naš posao izuzetno lep, zahtevan, potrebno je puno posvećenosti da bi našu prošlost sačuvali od zaborava i izneli na svetlost dana sve ono što su stvarale generacije kroz različite epohe, kako smo mi to živeli, šta smo radili, ko smo i šta smo", kaže Damjanović dodajući da on i njegove kolege u Etnografskom muzeju imaju privilegiju što rade u Beogradu gde su uslovi koliko-toliko zadovoljavajući, za razliku od kolega u unutrašnjosti, kojima su na raspolaganju mnogo oskudnija sredstva.

Etnografski muzej sarađuje sa brojnim muzejima u inostranstvu, a u narednom periodu planirano je gostovanje u Jermeniji, dve izložbe gostovaće u Slovenskom etnografskom muzeju u Ljubljani, a u Zemaljskom muzeju u Sarajevu uveličaće 130 godina rada ove najveće muzejske institucije na Balkanu.

Već sledećeg meseca, od 10. do 14. oktobra u ovom muzeju biće održan 26. Međunarodni festival etnološkog filma. Biće prikazano 58 filmova u tri kategorije: konkurentski, informativni i studentski. U okviru festivala biće organizovan i seminar "Nove tehnologije i nematerijalno kulturno nasleđe".

Sladjana Dimitrijević


Tekst je nastao u okviru projekta "S muzejima kroz izložbe - Upoznavanje muzejskog nasleđa Srbije". Projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.


  

]]>
Tue, 10 Oct 2017 13:33:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1993/na-cilimima-do-nju-delhija.html
Lepotom protiv rugobe http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1992/lepotom-protiv-rugobe.html Neka od dela na izložbi "Dado-slike" u Modernoj galeriji Valjevo, prikazana su prvi put i predstavljaju retku priliku da se sagleda opus ovog umetnika ]]>  

Otvaranje izložve, foto: Dragan Krunić, Moderna galerija Valjevo 

Dado Đurić i Ljuba Popović u opuštenom razgovoru pokraj reke, fotografija je koja se odnedavno pojavila u javnosti. Snimljena je krajem sedamdesetih godina u Eruvalu, mestu nadomak Pariza u kome je Dado proveo veći deo života. Prijatelji od mladosti, obojica svrstani u umetnike fantastike, sudbinski su vezani i Modernom galerijom u Valjevu. Po osnivanju galerije, 1985. godine, prvo je održana Ljubina, a zatim Dadova izložba. Posle Ljubine smrti u Modernoj galeriji priređena je velika izložba njegovih dela, a odmah potom, na ovim prostorima možda i najveća izložba slika Dada Đurića "Dado-slike". Izloženo je 26 dela iz privatnih kolekcija, od kojih su neka prvi put dostupna javnosti. Publika u Srbiji nije često imala prilike da vidi Dadove slike – samostalne izložbe priređene su pre dve godine u beogradskim galerijama Heksalab i pre sedam u Galeriji Haos, ali su zato njegove slike prikazivane na brojnim izložbama širom sveta. Od deset monografija o ovom umetniku samo jedna je objavljena kod nas, 1988. godine u izdanju časopisa "Gradac".

Dado je bio asketa posvećen isključivo umetnosti, "za čiji bi život bio dovoljan jedan pasus, a za umetnost mnogo više", rekla je prošle subote na otvaranju izložbe Nataša Krstić, istoričar umetnosti. Vezuju ga za grupu Mediala, njegovo slikarstvo definišu kao fantastično, ali kako u katalogu koji prati ovu izložbu navodi Alen Žufroa, on pripada lozi slikara koji ne mogu da slikaju ništa drugo osim onoga što im izlazi ispod ruke:

"Dadova platna nas opčinjavaju na poseban način tako što rugobu preplavljuju svom lepotom sveta. Dve sile koje nas vode, nagon života i nagon smrti tu se sukobljavaju, a da nam je nemoguće saznati ko je pobednik. Razaranja, ratovi, nesreće se spajaju sa ljubavlju, sa terevenkama i sa životnom opijenošću."

Ova izložba je i neka vrsta retrospektive dela Dada Đurića jer su na njoj prikazane slike iz različitih perioda – od 1957/58. do 1997. godine.

"Izložba pred nama bavi se jednom vrstom pokušaja retrospektive, odnosno koračanja kroz Dadovo slikarstvo, u onome što kritičari još uvek popularno zovu pariski period. U nedostatku istrajnije likovne kritike i nešto preciznijih definicija Dadovog slikarstva, ono još uvek nije doživelo temeljitu likovnu kritičarsku formu da bi bilo izdeljeno precizno na sve faze u kojima se nalazi, istakla je Nataša Krstić otvarajući izložbu.

Ova izložba je 78. od otvaranja Moderne galerije u Valjevu, a tokom 32 godine njenog postojanja priređivane su izložbe gotovo svih velikih umetnika fantastike kod nas: Vladimira Veličkovića, Nadežde Petrović, Leonida Šejke, Milene Pavlović Barili, Olje Ivanjicki, Mira Glavurtića, Miloša Šobajića, Tikala, Voja Stanića, Slavka Krunića, Milana Tucovića i mnogih drugih. Tekstove za kataloge koji su pratili izložbe pisali su Rade Konstatinović, Oto Bihalji Merin, Borislav Pekić, Danilo Kiš, Leonid Šejka, Milan Komnenić, Svetislav Basara, Stevan Raičković... Zahvaljujući pre svega Ljubi Popoviću, ova galerija je odavno prevazišla okvire Valjeva i postala mesto gde dolaze posetioci iz gotovo svih delova zemlje. O tome svedoči i direktor Moderne galerije Vojislav Jovanović, podatkom da je prethodnu izložbu, "Ljuba slike", videlo više od 12 hiljada posetilaca, od čega je samo dvadesetak odsto bilo Valjevaca. "S obzirom na to da ovo polako postaje adresa na kojoj i dalje živi Ljuba Popović, mi se trudimo da kroz izložbe koje organizujemo sačuvamo boju i ton koje je on zamislio. Valjevo nekako ima sreću da su sa galerijom rasli razni profili ljudi. Naša osnovna preokupacija u ovom trenutku je Muzej fantastike. Galerija u fundusu ima preko 520 slika i crteža i ideja o formiranju muzeja fantastike je nešto što već poprima okvire realnosti. U toj novoj zgradi moderne galerije trebalo bi da bude legat Ljube Popovića, jer nažalost nismo sve knjige i lične stvari koje smo dobili od njega izložili zato što nemamo prostora. Pored tog, postojao bi prostor koji bi bio posvećen modernoj galeriji gde bi se organizovale povremene izložbe. Treći deo bi činila zbirka slika fantastike, muzej fantastike. Mi već sada imamo kolekcionare koji žele cele ili delove svojih kolekcija da ustupe, da budu slike u ovom prostoru."

Posetioci izložbu "Dado slike" mogu pogledati do kraja ove godine.

Slađana Dimitrijević

Otvaranje izložve, foto: Dragan Krunić, Moderna galerija Valjevo


Tekst je nastao u okviru projekta "S muzejima kroz izložbe - Upoznavanje muzejskog nasleđa Srbije". Projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. 


 

]]>
Tue, 10 Oct 2017 13:16:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1992/lepotom-protiv-rugobe.html
„Kultura sećanja: ko ne pamti ponovo preživljava“ http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1988/kultura-secanja-ko-ne-pamti-ponovo-prezivljava.html U utorak 10. oktobra 2017. godine, u 12 časova, u Muzeju Vojvodine, Dunavska 37, biće otvorena izložba Narodnog muzeja Kraljevo „Kultura sećanja: ko ne pamti ponovo preživljava“ ]]> .

„Plakatirane naredbe nemačke Komande mesta uvele su vanredno stanje sa prekim sudom u Kraljevu od 15. oktobra i istog dana, uperile cevi mitraljeza u taoce iz lokomotivske hale: radnike, službenike i šegrte iz kraljevačkih fabrika, železničare, zaposlene u Opštini, Sreskom načelstvu, službi pošte i telegrafa, u Okružnom i Crkvenom sudu, u Ratarskoj školi i Gimnaziji; u građane racijom pokupljene iz kuća, sa ulica i iz gradske bolnice, pod sumnjom da su ranjeni na ustaničkim položajima... Istovremeno su kaznene jedinice na nizu manjih stratišta i na kućnom pragu ubijale meštane okolnih sela." (deo iz kataloga izložbe Kultura sećanja: Ko ne pamti iznova preživljava)

Izložba „KULTURA SEĆANjA: Ko ne pamti iznova proživljava“ organizovana je povodom obeležavanja oktobarske tragedije u Kraljevu 1941. godine i bavi načinom na koji pamtimo i sećamo se ovog događaja, koji je brutalno promenio istoriju grada, strukturu njegovog stanovništva, ali pre svega razorio lične i porodične živote.

Jedan deo izložbe predstvljaju tragovi o predratnom životu stradalih, dok su na drugom prikazani zapisi sa komemoracija, gde se kroz političke govore politizovala prošlost.

Deo izložbe su i slike Cuce Sokić, Miodraga B. Protića, Maksima Sedeja, Voja Stanića, Miha Maleša, Otona Poloka.. inspirisane ovom tragedijom, koje su autori poklonili za planirani muzej u Spomen-parku, koji nikada nije ostvaren. Ova dela čine jedinstvenu zbirku „Jugoslovenski slikari za Spomen-park“ u Umetničkom odeljenju Narodnog muzeja Kraljevo, a na izložbi će biti prezentovano 50 slika, grafika i crteža.

Autori izložbe su Silvija Krejaković i Suzana Novčić, viši kustosi Narodnog muzeja Kraljevo.

Jovana Pešić


 

]]>
Tue, 10 Oct 2017 14:04:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1988/kultura-secanja-ko-ne-pamti-ponovo-prezivljava.html
DRZAVNA POMOĆ ZA MEDIJE I KULTURU - PROJEKTNO FINANSIRANJE http://presscentar.uns.org.rs/info/1953/drzavna-pomoc-za-medije-i-kulturu---projektno-finansiranje.html REFORMATOR poziva predstavnjke lokalnih samouprava i lokalnih medija na specijalizovanu obuku radi razjašnjenja nedoumica koje se javljaju u praksi prilikom sprovođenja konkursa za sufinansiranje medija i dodele državne pomoći za javno informisanje i kulturu ]]>  

 

"DRŽAVNA POMOĆ U OBLASTI JAVNOG INFORMISANJA I KULTURE - PROJEKTNO FINANSIRANJE“

3. oktobar 2017. godine, Beograd, hotel „PALAS“, ul. Topličin venac 23

EDUKATORI: Irena Marković, rukovodilac Grupe za evidentiranje i izveštavanje o državnoj pomoći, Ministarstvo finansija; Borka Rajšić, savetnik u Grupi za projektno sufinansiranje i razvoj medijskog pluralizma, Ministarstvo kulture i informisanja.

KOTIZACIJA: 6.900,00  dinara + PDV (Cena obuhvata Materijal u elektronskom obliku sa modelima dokumenata; Sertifikat o učešću na Obuci; Pribor za rad; Posluženje u pauzama).

PRIJAVA UČEŠĆA: telefonom 060 03 20 175 (Olivera Stanojević) ili slanjem Prijave mejlom edukacije@reformator.rs

DODATNE INFORMACIJE U VEZI SA OBUKOM: 060 03 20 177 (Nataša Pavić).

Detaljan program i prijava.

 

 

 

Zahvaljujemo se na Vašem poverenju,

Centar za edukacije, investicije i održivi razvoj „REFORMATOR“, Kosovska 9, Zemin, Beograd, info@reformator.rs, www.reformator.rs


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


]]>
Tue, 3 Oct 2017 10:08:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/1953/drzavna-pomoc-za-medije-i-kulturu---projektno-finansiranje.html
Fedor Rudina i Ištvan Vardai na ArtLink festival mladih talenata, http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1977/fedor-rudina-i-istvan-vardai-na-artlink-festival-mladih-talenata.html Nova zvezda francuske klasične muzike, Fedora Rudina nastupiće u utorak 3. oktobra u 20 sati u Svečanoj sali Skupštine grada Beograda, a ArtLink festival mladih talenata biće zatvoren koncertom najtraženijeg čeliste današnjice, Ištvana Vardaia, u nedelju 8. oktobra u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine ]]>

U utorak, 3. oktobra 2017, u 20h, u Svečanoj sali Skupštine grada Beograda, u saradnji sa Francuskim institutom, biće održan koncert nove zvezde francuske scene klasične muzike, Fedora Rudina, francusko-ruskog violiniste. Jedan od najnadarenijih mladih koncertnih solista današnjice, Fedor Rudin, dobitnik je prvih nagrada na najpoznatijim međunarodnim violinskim takmičenjima "Anri Marto", "Rodolfo Lipicer" i "Aram Hačaturijan". Na ovom koncertu sa programom francuske muzike (Frank i Debisi), nastupiće u pratnji pijaniste Pavla Krstića, studenta prestižnog Univerziteta "Mocarteum" u Salcburgu i laureata nagrade ArtLink najperspektivniji mladi muzički umetnik 2016. godine. Ulaz slobodan.

ArtLink festival mladih talenata, u nedelju, 8. oktobra 2017. godine, u 20h, u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine, biće zatvoren koncertom najtraženijeg čeliste današnjice po podacima svetske muzičke liste, Ištvana Vardaia sa kamernim ansamblom ArtLink mladi virtuozi. Na programu će biti izvedena dela Baha, Vivaldija, Bokerinija, Mendelsona, Parta. Ištvan Vardai poznat je već našoj publici, nakon prošlogodišnjeg nastupa na ArtLink festivalu. Značajni muzički umetnik i pedagog, Ištvan Vardai, osvajao je nagrade na prestižnim međunarodnim muzičkim takmičenjima („Pjer Furnije”, „Čajkovski“, „Emanuel Feuerman“, „Brams“, „Dejvid Poper“, ARD …). Nagradu “Junior Prima” za najboljeg mladog umetnika osvojio je 2009. godine, a prestižnu „Monblan” nagradu najperspektivniji mladi muzičar na svetu, 2012. godine. Ištvan Vardai nastupao je na značajnim festivalima, u najprestižnijim svetskim koncertnim dvoranama, u mogućnosti je da bira gde će svirati, a ArtLink festival mladih talenata ima privilegiju što Vardai već drugi put dolazi i sarađuje sa našim mladim virtuozima koje ArtLink afirmiše. Ulaznice za koncert u prodaji su na mestima Eventima i Blagajni Kolarčeve zadužbine. Ištvan Vardai u sklopu ArtLink festivala, pored koncerta održaće majstorske radionice, uz podršku Odeljenja za kulturu Ambasada Mađarske.



 

]]>
Tue, 3 Oct 2017 15:21:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1977/fedor-rudina-i-istvan-vardai-na-artlink-festival-mladih-talenata.html
Praksa veb novinarstva za novinare srpskih medija i organizacija u regionu http://presscentar.uns.org.rs/info/1950/praksa-veb-novinarstva-za-novinare-srpskih-medija-i-organizacija-u-regionu.html Udruženje novinara Srbije (UNS) raspisuje konkurs za novinare srpskih medija predstavnike organizacija i udruženja Srba iz regiona za studijski boravak i desetodnevnu besplatnu obuku u UNS-u i redakcijama u Srbiji. ]]>
 

 

Uslov je da kandidati žive u zemljama regiona i da rade u medijima ili udruženjima/organizacijama u regionu koji informišu na srpskom jeziku.

Biografiju i kratko motivaciono pismo (ne duže od 1500 karaktera) poslati na mejl vesna.masalovic@uns.rs do 1. oktobra.

Kandidatima koji budu uključeni u program studijske prakse omogućićemo boravak u veb redakcijama u Srbiji. Osim prakse u medijima, boraviće i u veb redakciji UNS-a. Kolege će imati obuku na besplatnoj onlajn platformi WordPress (Vordpres) i naučiti specifičnosti pisanja za onlajn izdanja. Steći će osnovna teorijska i praktična znanja o autorskim pravima na internetu, upotrebi multimedijalnih sadržaja i kako da ih postave na internet platforme, kako da provere informacije na internetu, koriste infografike i kako da optimizuju sadržaj za pretraživače (SEO). 

Studijski boravak biće organizovan u oktobru 2017. godine.

Praksu je podržalo Ministarstvo spoljnih poslova - Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu.

Studijski boravak UNS, uz podršku Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, organizuje peti put.

Praksu u beogradskim redakcijama  2013,  2015. i 2016. godine  imale su koleginice i kolege „Srpskih nedeljnih novina“ i Dokumentacionog centra iz Mađarske, „Novosti“, časopisa „Izvor“ i “Srpsko kolo” iz Hrvatske, „Spone“ iz Makedonije, „Radio Temišvara“ i nedeljnika „Naša reč“ iz Rumunije, portala indentitet.al i udruženja „Morača-Rozafa“ i „Sveti Jovan Vladimir“ iz Albanije,  portala IN4S, TV „Novog“ i Udruženja novinara Crne Gore, "Studentskog žurnala" iz Bosne i Hercegovine  i radija,,Univox’’ iz Slovenije.


 

]]>
Sun, 1 Oct 2017 10:27:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/1950/praksa-veb-novinarstva-za-novinare-srpskih-medija-i-organizacija-u-regionu.html
Može li se sačuvati istorija http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1979/moze-li-se-sacuvati-istorija.html Prva zgrada muzeja u Nišu i veliki broj zbirki stradali su u savezničkom bombardovanju. Na arheološkom nalazištu iz rimskog perioda, Medijani, izgrađene su fabrike i ne zna se koliko je predmeta zauvek izgubljeno. Sadašnja upravna zgrada muzeja je pod restitucijom, nova više od 20 godina nije odmakla dalje od temeljnih iskopa. Uprkos svemu ovome, Narodni muzej Niš poslednjih godina ima sve više posetilaca ]]>  

 

 

Meduza, mozaik, Konstantinova vila, Medijana, foto: Narodni muzej Niš

Početkom ovog meseca potpisan je protokol o saradnji između Narodnog muzeja Niš i SANU, a prvi zajednički projekat biće studijska izložba "Stevan Sremac, akademik i književnik". Izložba će biti otvorena u okviru "Književno-memorijalne postavke", u novom galerijskom prostoru, koju je grad nedavno ustupio. Inače, u okviru niškog muzeja postoji Memorijalna zbirka Stevana Sremca, koja sadrži 138 predmeta, piščevu ličnu biblioteku sa 447 knjiga, originalne rukopise, prvu verziju romana Zona Zamfirova, lične predmete, umetničke slike, nameštaj... Drugi projekat je izložba "Borivoje Bora Stevanović, akademik i slikar", kada će prvi put biti izloženo 12 slika ovog umetnika. U pripremi je i izložba na kojoj će biti prikazani predmeti pronađeni u pećinama Velika i Mala Balanica, među kojima je i vilica fosilnog čovek stara oko pola miliona godina. To su samo neki od razloga da se poseti Niš i obiđu muzeji ovog grada.

Prvo odredište je Medijana, arheološki lokalitet nadomak Niša. Prvobitno predgrađe Naisusa, procvat je doživelo u 4. veku, kada je Konstantin proglašen za cara. On je ne samo bogato ukrasio rodni Naisus, već je i na Medijani počeo izgradnju raskošnih vila. Medijana je bila luksuzna rezidencija sedam rimskih careva uključujući i Konstantina. Koristili su je kao privremeno boravište kada su putovali u udaljene delove carstva, jer se nalazila na čuvenom Via militaris, putu od današnjeg Beograda (Singidunum) preko Viminacijuma, Naisusa, do Carigrada. Prva istraživanja na ovom lokalitetu počela su 1932, a 1961. godine urađeno je sistematsko sondiranje terena i tada je utvrđeno da se Medijana prostire na površini od 80 hektara. Locirano je više od dvadesetak građevina, ali su ponovo zatrpane, zbog nemogućnosti konzervacije. Nažalost, sedamdesetih godina prošlog veka preko ovog arheološkog nalazišta izgrađen je put, a na polovini prostora fabrike. Time je veliki broj objekata zauvek uništen. Srušen je i vodotoranj koji je služio za snabdevanje Medijane vodom i bio jedan od retkih, dobro očuvanih iz tog perioda. Pre dve godine počeli su radovi na natkrivanju nalazišta, a posetiocima su trenutno dostupni samo ostaci Vile sa peristilom i dva mozaika.

Kroz Medijanu nas vodi ljubazna Jovana Stojković, vodič na ovom lokalitetu. "Danas je moguće videti ostatke horeuma, rimskog skladišta za hranu, dve ranohrišćanske crkve s kraja 4. i početka 5. veka – jedna od njih ima mozaik hristovog monograma na podu, zanatski centar i naravno najistraženiji i najreprezentativniji objekat deo Vile sa peristilom. Prostirala se na 6000 metara kvadratnih, od čega su 1000 bili mozaici. Tu je bila carska rezidencija koja je zidovima ograđena od ostalog ekonomskog i sakralnog dela imanja. Ulaz je bio s južne strane kroz monumentalnu kapiju i ulazilo se u atrijum, s baštom i bazenom na sredini. Oko bašte se nalazio peristil, svaka kamena baza uz stazu imala je stub od belog mermera koji je bio pokriven tremom. Podovi su ukrašeni prelepim geometrijskim mozaicima – 470 metara kvadratnih je pod mozaicima u peristilu. Vila je bila luksuzno dekorisana statuama od belog mermera, raznih božanstava, a na zidovima peristila su bile freskodekoracije od crvenog porfira. Sa zapadne i istočne strane od peristila bile su kubikule, sobe za carevu administraciju kada je boravio ovde, a inače su bile prostorije za goste. Severni deo vile imao je rezidencijalni karakter sa tri svečane prostorije za prijem gostiju. Prva je stibadijum A sa tri sedeća mesta i fontanom u sredini, zatim aula koja je bila velika svečana prostorija gde je car primao goste sa dva prelepa figuralna mozaika na podu – glava krilate meduze u kružnom medaljonu i Herbus ili Fluvijus, rečno božanstvo, a odmah do aule, sa suprotne strane nalazi se i stibadijum B koji je takođe svečana prostorija poput trpezarije sa dva sedeća mesta i to je jedino mesto gde se sada vide mozaici. Sve tri prostorije bile su grejane sistemom hipokausta. U svom sastavu imala je i rimske terme-kupatila sa hladnom, toplom i mlakom vodom. Nije isključeno da je lekovita voda dovođena olovnim cevima iz Niške banje."

Dok obilazimo Medijanu, primećujemo da dolazi mnogo stranaca, što potvrđuju vodiči. Otvaranjem niškog aerodroma, mnogi putnici pauzu između letova koristi da posete Niš i njegove muzeje. Većinu zanima znamenita Ćele kula. O ovom spomeniku ljudske surovosti uglavnom se zna. Posle bitke na Čegru, Turci su se na svirep način osvetili srpskom narodu. Od lobanja stradalih srpskih vojnika sagrađena je kula četiri metra visoka. Od 925 lobanja, danas je ostalo 58. Prosečna starost stradalih bila je 25 godina. Kula je posle oslobođenja od Osmanlija ograđena i natkrivena. Saznajemo i da ovaj spomenik posećuju i mnogi turski državljani. Reakcije su im različite, neki plaču, neki ne žele da čuju bilo kakvu informaciju o ovom spomeniku, a mladi su iznenađeni, jer u svojim udžbenicima nisu učili o ovim zverstvima.

Težak utisak ostavlja ne samo Ćele kula, nego i sledeće odredište – Memorijalni kompleks "12. februar", koncentracioni logor na Crvenom krstu. Tokom Drugog svetskog rata ovde je zatočeno oko 30.000 Srba, Jevreja i Roma. Oko 10.000 je streljano na Bubnju, gde je spomen-park posvećen stradalim građanima Niša i južne Srbije. Veliki broj zatvorenika je interniran u Austriju, Nemačku, Poljsku i Norvešku. Iz njega je 12. februara 1942. godine 147 logoraša pokušalo proboj. Uspelo je da se spase njih 105, a 42 su poginula na logorskim žicama. To je bilo prvo organizovano bekstvo iz logora u porobljenoj Evropi. Svi objekti logora su sačuvani, a neizbrisiv trag na posetioce ostavljaju poruke na zidovima, obično inicijali i datumi dolaska u logor, često pisani krvlju, jer se za posedovanje olovke streljalo. Na podovima nekoliko samica je bodljikava žica, jer su kao dodatni vid torture terali zarobljenike da spavaju na njoj. Izloženo je i nekoliko pisama, gde na parčićima papira zatvorenici javljaju svojima da su živi.

Poslednje odrediše je Arheološka sala. Usput pitamo desetak prolaznika za lokaciju, ali niko ne zna da nam kaže. Pomažu naravno telefon i internet. Na malom prostoru prikazan je deo predmeta iz praistorije i antike. Tu su vredne skulpture, kao što su bronzani portret carice Teodore, statueta Jupitera, bronzana ograda sa dve očuvane herme sa glavama Asklepija i Lune, kao i replika glave cara Konstantina, pronađena 1900. godine u koritu Nišave. Muzej poseduje i vrednu kolekciju sa više od 20.000 komada grčkog, rimskog, vizantijskog i srednjovekovnog novca. Nažalost, samo deo je izložen, a ostalo se čuva u depoima.

Niš, iako treći po veličini grad u Srbiji nema zgradu muzeja, a po rečima v.d. direktora muzeja Nenada Spasića, preti mu da ostane i bez objekata koje sada poseduje: "Upravna zgrada je u procesu restitucije i mi imamo izvršno rešenje Agencije za restituciju da se imovina vrati vlasnicima. Zbog toga će muzej morati da traži alternativni prostor. Neposredno pored upravne zgrade muzeja 1994. je početa izgradnja nove zgrade, ali su iskopani samo temelji. Ta rupa, odnosno zemljište na kome se nalazi je takođe u procesu restitucije i očekuje se vraćanje vlasnicima. Imamo problem i sa depoima. Jedan deo logora na Crvenom krstu se koristi kao neuslovan depo i ometa prezentaciju logora u punom kapacitetu. Drugi deo predmeta se čuva u uređenom prostoru Vodovoda i tu su etnološke i likovne zbirke."

Narodni muzej Niš ima u vlasništvu više od 40.000 predmeta, ali samo mali deo je dostupan javnosti. Na oko 40 hektara Medijane izgrađene su fabrike i ne zna se koliko je arheoloških predmeta zauvek izgubljeno. Ono što je locirano pre više od 50 godina, čeka arheologe i pitanje da li će i kada biti dostupno. Na onome što je otkriveno, nisu završeni konzervatorski radovi, pa je takođe nedostupno. I u ovim uslovima, Narodni muzej Niš beleži povećanje posete od 15 do 20 odsto godišnje, a sve više je i stranih turista. Nišlije su se nadale da će proslavom 17 vekova Milanskog edikta, Konstantinov grad prikazati bar deo onoga što poseduje.

Slađana Dimitrijević

 

Kuća Hristodulovi, foto: Narodni muzej Niš

Muzej bez zgrade

Od svog osnivanja, Niški muzej nije imao sreće sa zgradom. Ideja o izgradnji zgrade muzeja javila se 1900. godine, nakon pronalaženja bronzanog portreta Konstantina Velikog u koritu Nišave. Međutim, balkanski i Prvi svetski rat odložili su realizaciju ove zamisli. Muzej je zvanično osnovan 1. aprila 1933. godine, a u oktobru iste smešten je u kuću Hristodulovih, gde je bila stalna postavka. Nažalost, u savezničkom bombardovanju 2. septembra 1944. godine, srušen je Muzej grada Niša. Po rečima Jovana Mladenovića, višeg kustosa Narodnog muzeja Niš, pod ruševinama je nestao najveći deo praistorijske i etnografske zbirke, skoro polovina antičke i vizantijske zbirke, a najveći deo umetničke zbirke sa bibliotekom pretrpeo je teška oštećenja. Deo numizmatičke zbirke je sačuvan jer je stari novac bio u čeličnoj kasi, ali najvredniji primerci izloženi u vitrinama su uništeni. Stradala je izuzetna zbirka starog srpskog oružja i nekoliko komada turskog. Posebno veliki gubitak je to što su u ovom bombardovanju izgubljene Sulejmanova sablja, zastave ustanika protiv Turaka dobrovoljačkog odreda Koleta Rašića... Muzej je 1950. godine preseljen u prostorije u kojima se i danas nalazi. Nema svoju stalnu postavku, niti centralnu zgradu muzeja.

  

Tekst je nastao u okviru projekta "S muzejima kroz izložbe – Upoznavanje muzejskog nasleđa Srbije". Projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.


 

 

]]>
Thu, 28 Sep 2017 16:07:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1979/moze-li-se-sacuvati-istorija.html
GEOMETRIJA U EPOHI NOVIH MEDIJA / GEO_METRI_JA http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1975/geometrija-u-epohi-novih-medija--geometrija-.html U četvrtak 28. septembra u 20 sati u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine biće otvorena izložba "GEOMETRIJA U EPOHI NOVIH MEDIJA / GEO_METRI_JA" ]]>  

 

Slobodan Abi Knežević, "Bez naziva-gravirani crtež"

Umetnici: Dragomir Ugren, Slobodan Knežević Abi, Zdravko Santrač, Petar Lolić, Miroslav Pavlović, Ivo Ćorković, Dragan Šijački, Bosiljka Zirojević Lečić, Marija Sarvan, Jovana Čajović.
Kustos izložbe je Danijela Halda, tekas za katalog pisao je prof. dr Miško Šuvaković.


Geometrijska umetnost, jedna od dve glavne grane apstraktne umetnosti (druga je negeometrijska apstrakcija), je do donošenja autonomnih i samoreferentnih elemenata vizuelnog jezika kao što su boje, geometrijski oblik, svetlo, ritam i drugih likovnih elemenata, prošla dramatičan put do pojave novomedijske umetničke prakse. Ono što je specifičnost ovakvog izraza je dosledna tautološka strategija održivosti takvog izraza. Geometrijska apstrakcija kao umetnička pojava na direktan način istražuje povezanost umetnosti i nauke, pre svega zbog svog algoritamskog karaktera.

 

Cilj izložbe je da se pokažu i protumače aktuelni zahvati u području geometrijske slikarske apstrakcije posle 2000. godine u Vojvodini do danas kao i da se dokaže da pojave na vojvođanskoj umetničkoj sceni posle 2000. godine nisu inovacije, već konstanta koja svoje utemeljenje ima u svetskim umetničkim praksama. Izložba će pokazati internacionalne veze lokalnih umetnika sa nasleđem umetnosti rane apstrakcije šesdesetih godina, kada je dostignut vrhunac popularnosti a geometrija ušla u direktan sukob sa pop artom, konceptualnom praksom hiperrealizmom, te pokazati na koji način su umetnici uspeli da ostanu u koordinatama svog vlastitog umetničkog prostora, gotovo na ivici intimizma i privatnosti. Poseban aspekt izložbe su društveni angažman umetnika i strog stav da se geometrijskom umetnošću na najradikalniji način govori o tačkama autonomnosti umetnosti ali i tačkama govora van umetnosti na sve društveno političke teme. Dakle, umetnici u kontekstu medijskog društva koje je zahvatilo sve segmente života a samim tim i umetnosti, uspevaju da algoritamski stav zadrže unutar i izvan dela. Unutar dela služe se medijom, apstraktnim formama a u javnim nastupima uspevaju da ostanu na principima objektivizacije društvenog polja.

 

Dragomir Ugren, Prolećno prepodne - Posle Pjer Bonara, akrilik na platnu kaširanom na kartonu i MDF

U jednom, manjem segmentu, biće izloženi autori iz Vojvodine koji su u ranim 50 i 60 tim godinama koristili geometrijsku apstrakciju kao izraz. Cilj izlaganja ovih autora nije da se uspostave kontinuiteti sa dominantnim modernističkim načelima te epohe u Vojvodini, već da se kroz svest o postmedijskom dominantnom prisustvu, autori posle 2000. godine problematiziraju u kontekstu savremenosti, odnosno, umetnosti postprodukcije, relacione estetike, postkonceptualnih društvenih angažmana, pa sve do političke umetnosti. 
 
Izložba će demokratizovati jedan prilično grub stav o umetnosti geometrijske apstrakcije u Vojvodini kao prakse bez političkog naboja, odnosno kao formalnom društvenom dekoru. Izložba treba da dokaže da su mali “hibernirani” stavovi umetnika malih kulturnih potencijala, bili idealno mesto za geometrijsku apstrakciju i stvaranje, da je doslednost u takvom jeziku svojevrsna pobuna.
------ 
„...Geometrija je matematička disciplina nastala merenjem zemlje koja se razvila u disciplinu apstraktnog prikazivanja, modelovanja i opisivanja prostora, prostornih oblika i njihovih odnosa. U zapadnoj tradiciji geometrija je zastupljena u arhitekturi i vizuelnim umetnostima kao metodologija koncipiranja i realizacije kompozicije arhitektonskog i umetničkog dela, ali i kao dekorativni uzorak (ornamentika) koji se uklapa u arhitekturu, mimetičku sliku ili skulpturu. Modeli simetrije, zlatnog preseka, proporcije, pa i perspektive  razvijeni su do strukturalne osnove komponovanja slikarskog dela. Geometrija je postala gramatika vizuelnog oblikovanja, a time i osnova teorije oblika. U vanevropskim civilizacijama geometrijske sheme mandale u indijskom tantrizmu i geometrijska ornamentika islama pokazuju zaokružene i u likovnom, i u semantičkom smislu, visokorazvijene sisteme simboličkog, tj. kosmološkog, magijskog, religioznog izražavanja. 
Ali, geometrija - na tradicionalni način mišljena - skoro uvek jeste simbolički poredak razuma i dekorativni poredak ambijenta. Konflikt simboličkog i dekorativnog postaće tema jednog velikog mita o naprslinama unutar herojskog modernizma, na primer – uporedite slike Anrija Matisa (Dekorativna figura na ornamentalnoj podlozi, 1925–26) i Pita Mondrijana (Kompozicija sa crvenim, žutim i plavim, 1927).1Matis traga za idealnom dekoracijom ili, tačnije, dekorativnim odnosom prikazanog tela i ornamentalizovanog prostora. Matis žudi za telom ispunjenim geometrijskim paternima ili ornamentalnim uzorcima. On veruje u lepotu tajanstvenog, ali ipak praznog, uzorka. Mondrijan, naprotiv, redukuje prostor kao koherentni model potencijalne plošne beskrajnosti koja jeste simbol kao sama racionalno kontrolisana tvar slikarstva. Mondrijan iza „lepote kompozicije“ želi da pronađe efekte plastičnog razuma koji se odigrava kao kosmički događaj.“

 

Bosiljka Zirojević Lečić, Mala meka forma

„...postoji i drugačija priča o tome zašto, baš danas, neki slikari negde na ovom svetu - a takvih lokacija ima više od  Kine i Koreje preko Tunisa i Nigerije  do Argentine i Brazila - pribegavaju geometriji? Savremeni svet je u globalno-kapitalističkoj prekarnosti, fleksibilnosti i protočnosti ekonomskih tokena postao mesto nesigurnosti, osećanja straha pred proklizavanjem označitelja i time klizanja tradicionalnih i aktuelnih  tekstova, slika, pa i oblika života: sve je moguće i u svakom trenutku je drugačije. Pojam drugačijeg nije više jednoznačan, već multipliciran: drugačije, drugo, različito, strano, alijensko, neuporedivo, ni moje ni tvoje, premešteno, odstranjeno, generisano, simulirano, neukorenjeno, azilantsko itd. I tada nešto u njima - mislim na savremene slikare geometrije - kao da ih gura ka  geometriji. Tu geometrija nije izraz merenja zemlje ili njenih transpozicija u moguće svetove svih različitih ljudskih telesnih, mehaničkih, analognih ili digitalnih merenja. Geometrija jeste apel za sigurnošću, a sigurnost se otkriva u invarijantnosti. Slikari žele idealitet kojim se imanencija pretvara u invarijantnu transcendeciju i time generiše uslove za pojavu jednog ljudskog ”ja” naspram zemlje i naspram mere. To ”ja” se ukazuje kao ostvarena geometrija koja za posledicu ima sliku (imago) u slici (picture), u skulpturi ili na ekranu digitalnih naprava. Ja jeste ja u odnosu na vidljivost geometrije kojom se svet opet pokazuje stabilnim, čvrstim i tvrdim.“ (izvod iz teksta kataloga, Miško Šuvaković_ ČEMU GEOMETRIJA? ili o ”Geo_metri_ja”)


  

]]>
Thu, 28 Sep 2017 14:05:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1975/geometrija-u-epohi-novih-medija--geometrija-.html
Saopštenje sa konferencije za novinare "Čepom do osmeha" za Ginisa http://presscentar.uns.org.rs/info/1973/saopstenje-sa-konferencije-za-novinare-cepom-do-osmeha-za-ginisa.html Čepovima razvrstanim po bojama, oko 300 volontera iz Niša, Novog Sada, Negotina, Aleksinca, Subotice, Sombora, Raške, Beograda i drugih gradova, 30. septembra će sa Trga slobode u Novom Sadu, mozaikom sa motivima grada, ekologije i zaštite životne sredine, u svet poslati najlepšu sliku veličine 621 metar kvadratni, sa jasnom porukom da ne smemo biti sebični jer nemamo rezervnu planetu, i da o ovoj moramo da brinemo i zbog budućih naraštaja. ]]>  

 

 

Misija humanitarno ekološke organizacije  „Čepom do osmeha“, očuvanje životne sredine i pomoć osobama sa invaliditetom, posebno najmlađima, uveliko ispunjava svoje ciljeve, a namera da  se mozaikom sačinjenim od plastičnih čepova veličine 621 metar kvadratni upiše u Ginisovu knjigu rekorda, samo je još jedan poduhvat vredan pažnje, rečeno je danas na konferenciji za novinare u Press centru Udruženja novinare Srbije. o ovoj akciji su govorili Vanja Petković, predsednica udruženja "Čepom do osmeha" i članovi ovog udruženja Boriša Petković, Drako Dozet i Ivana Knežević.

Brojka od 100 tona  do sada sakupljenih čepova u čitavoj Srbiji, sama po sebi deluje impozantno. Pedantno je izračunato da, kada bi se svi ti čepovi poređali jedan do drugog, stvorila bi se „kolona“ duga čak 2.800 kilometara. U slučaju da se čepovi  slažu jedan na drugi uvis, dobili bi 330 Alfelovih tornjeva, a ovom količinom bi se potpuno prekrilo sedam fudbalskih terena.

Čepovima razvrstanim po bojama, oko 300 volontera iz Niša, Novog Sada, Negotina, Aleksinca, Subotice, Sombora, Raške, Beograda i drugih gradova će, 30. septembra od 9 do 14 sati sa Trga slobode u Novom Sadu, mozaikom sa motivima grada, ekologije i zaštite životne sredine, u svet  poslati najlepšu sliku veličine 621 metar kvadratni, sa jasnom porukom da  ne smemo biti sebični jer nemamo rezervnu planetu, i da o ovoj moramo da brinemo i zbog budućih naraštaja.

Oganizacija je u kontaktu sa Ginisovom komisijom, kojoj će biti prosleđen snimak čitave manifestacije pravljena mozaika u Novom Sadu.

 

U razvrstavanju čepova prethodnih nedelja, uoči obaranja Ginisovog rekorda, pored volontera „Čepom do osmeha“, učestvovali su i đaci novosadskih osnovnih škola „Žarko Zrenjanin“ i „Dušan Radović“, i njihovi vršnjaci iz osmoletke u Futogu. Pored njih, čepove po bojama su sortirali i novosadski planinari i građani.

Grad Novi Sad, gradonačelnik Miloš Vučević lično je podržao  ovu inicijativu i uvrstio je kao manifestaciju koja ima veliki značaj u kulturnom životu Novog Sada kao Evropske prestonice kulture 2021. i Evropske prestonice mladih za 2019. godinu.

Akcija sakupljanja plastičnih čepova, pokrenuta je 2012. godine na inicijativu Vanje Petković iz Novog Sada, diplomirane ekološkinje. Do sada je organizacija na čijem je ona čelu, sakupila 100 tona plastičnih čepova. Novosadsko  udruženje „Čepom do osmeha“ je zahvaljujući tome,  u svojoj dosadašnjoj humanitarnoj misiji, pomoglo je 18 mališana iz čitave Srbije, kojima su za lakši i kvalitetniji život bila potrebna pomagala. 

Ljudi okupljeni u ovo udruženje, vratili su osmeh na lica mnogim mališanima, a to će,  nastaviti i dalje. Samo u ovoj, 2017. godini, do sada su uspeli da obezbede pomagala za petoro dece. Uručivali su prenosivi laptop za slepe koji koristi Brajovo pismo i transformiše tekst u glas, elektromotorna invalidska kolica, dečja invalidska kolica, medicinski aspirator na struju, invalidska kolica.

Humanitarnu misiju su prepoznali i priključili joj se mnogi pojedinci, firme i institucije. Među njima su Vladimir Mandić, rukometaš, Milica Dabović, košarkašica, Nenad Pagonis, kikbokser, ekipa „Državnog posla“, Vuk Kostić, glumac i drugi.

 

(U prilogu su fotografije koje možete koristiti navođenjem izvora: Press centar UNS/Damjan Dobrila ili www.presscentar.rs/Damjan Dobrila)

 


  

]]>
Wed, 27 Sep 2017 11:44:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/1973/saopstenje-sa-konferencije-za-novinare-cepom-do-osmeha-za-ginisa.html
Program 4. ArtLink festivala mladih talenata http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1936/program-4-artlink-festivala-mladih-talenata.html Četvrti ArtLink festival mladih talenata, pod sloganom “Na putu do zvezda” biće održan od 25. septembra do 8. oktobra. ]]>  

Proslavljeni violinista Stefan Milenković otvoriće ArtLink festival mladih talenata 25. septembra 2017.  godine, koncertom u Kolarčevoj zadužbini, na kome će izvesti integralno Vivaldijeva “Četiri godišnja doba” zajedno sa ArtLink mladim virtuozima. Sa njim će iste večeri u izvođenju Bahovog duplog koncerta za dve violine, nastupiti Una Stanić, laureat ArtLink nagrade.

Pijanista Pavle Krstić, dobitnik nagrade ArtLink najperspektivniji mladi muzički umetnik za 2016. godinu, nekadašnje “čudo od deteta”, a sada student prestižnog Univerziteta Mocarteum u Salcburgu, u klasi renomiranog pijaniste i pedagoga Pavela Gililova, promovisaće svoje CD izdanje resitalom u Svečanoj sali Skupštine grada Beograda, 26. septembra 2017. godine.

Prvi put u programu ovogodišnjeg ArtLink festivala mladih talenata, publici će biti ponuđeno i jedno jazz veče na kome će se predstaviti naši sjajni mladi jazz muzičari, u subotu, 30. septembra, u saradnji sa Ambasadom Nemačke, uz nemačkog jazz pijanistu Klausa Rejbela.

U nedelju, 1. oktobra 2017. godine, Matine koncertom, u 11h, u Velikoj Sali Kolarčeve zadužbine i programom kamerne muzike, festival nudi u saradnji sa Centrom za muziku Kolarčeve zadužbine zanimljiv program uz slobodan ulaz.

U skladu sa ovogodišnjim sloganom “Na putu do zvezda” i svojom doslednom opredeljenošću da promoviše mlade talente i upoznaje srpsku muzičku scenu sa novim zvezdama na evropskom muzičkom nebu, ArtLink festival, u utorak, 3. oktobra 2017. godine, u saradnji sa Francuskim institutom predstavlja Fedora Rudina, francusko-ruskog violinistu. Jedan od najnadarenijih mladih koncertnih solista današnjice, Fedor Rudin, dobitnik je prvih nagrada na najpoznatijim međunarodnim violinskim takmičenjima Anri Marto, Rodolfo Lipicer i Aram Hačaturijan. Na ovom festivalskom koncertu sa programom francuske muzike, nastupiće u pratnji pijaniste Pavla Krstića.

ArtLink festival mladih talenata 8. oktobra 2017. godine, zatvoriće zajedničkim koncertom, trenutno najtraženiji čelista na svetu, Ištvan Vardai i ArtLink mladi virtuozi. Ištvan Vardai poznat je već našoj publici, nakom prošlogodišnjeg nastupa na ArtLink festivalu. Značajni muzički umetnik i pedagog, Ištvan Vardai, osvajao je nagrade na prestižnim međunarodnim muzičkim takmičenjima („Pjer Furnije”, „Čajkovski“, „Emanuel Feuerman“, „Brams“, „Dejvid Poper“, ARD…). Nagradu “Junior Prima” za najboljeg mladog umetnika godine osvojio je 2009, a prestižnu „Monblan” nagradu mladi muzičar koji najviše obećava na svetu, 2012. godine. Ištvan Vardai nastupao je na značajnim festivalima, u najprestižnijim svetskim koncertnim dvoranama, u mogućnosti je da bira gde će svirati, a ArtLink festival mladih talenata ima privilegiju što Vardai već drugi put dolazi i sarađuje sa našim mladim virtuozima koje ArtLink afirmiše. Ištvan Vardai, u sklopu ArtLink festivala uz podršku odeljenja za kulturu Ambasade Mađarske, i ove godine, pored koncerta održaće majstorske radionice.

Program festivala sadrži seriju predavanja i majstorskih radionica za najmlađu publiku koja će kroz ove programe imati priliku da se upozna sa umetnicima, načinom sviranja pojedinih instrumenata i bliže  sa repertoarom koji će se izvoditi na Festivalu.

Ulaznice za sve koncerte mogu se kupiti na prodajnim mestima Eventima i blagajni Kolarčeve zadužbine.

                                  4. Međunarodni ArtLink festival mladih talenata- PROGRAM


Ponedeljak, 25.09.2017. Stefan Milenković i Art Link mladi virtuozi, Kolarčeva zadužbina. Otvaranje festivala.

Utorak, 26.09.2017.  Pavle Krstić, resital i promocija CD-a, Svečana sala Skupštine grada Beograda

Subota, 30.09.2017. Jazz veče: Klaus Rajbel, klavir, (Nemačka), Milos Čolović, kontrabas; u saradnji sa Ambasadom Nemačke.

Nedelja, 1.10.2017, 11h, Matine koncert, kamerna muzika, Kolarčeva zadužbina

Utorak, 3.10.2017. Fedor Rudin, violina i Pavle Krstić, klavir, Svečana sala Skupštine grada Beograda; u saradnji sa Francuskim institutom.

Nedelja, 8.10.2017, Ištvan Vardai i Art Link mladi virtuozi, Kolarčeva zadužbina; u saradnji sa Mađarskim institutom “Balaši”


  

]]>
Mon, 25 Sep 2017 14:56:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1936/program-4-artlink-festivala-mladih-talenata.html
Četvrti Međunarodni ArtLink festival mladih talenata http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1818/cetvrti-medjunarodni-artlink-festival-mladih-talenata.html Dve velike svetske zvezde klasične muzike, Stefan Milenković i Ištvan Vardai obeležiće svojim koncertima četvrti Međunarodni ArtLink festival mladih talenata, koji će pod sloganom „Na putu ka zvezdama“ biti održan od 25. septembra do 8. oktobra 2017. godine ]]>   


Stefan Milenković otvoriće ArtLink festival mladih talenata 25. septembra koncertom na Kolarcu, dok će festival  zatvoriti Ištvan Vardai, trenutno najtraženiji violončelista na svetskoj muzičkoj sceni, koncertom 8. oktobra 2017. godine, takođe u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine. Oba velika umetnika nastupiće sa orkestrom ArtLink mladi virtuozi.

Svima je poznata priča o Stefanu Milenkoviću kao „čudu od deteta“, s karijerom započetom u petoj godini. Za posvećenost humanitarnim akcijama dodeljena su mu brojna priznanja, pored ostalih 2003. i odličje „najhumanija ličnost“, takođe u domovini. S istim ciljem učestvovao je na brojnim gala koncertima pod pokroviteljstvom Uneskoa u Parizu, zajedno s legendarnim Plasidom Domingom, Lorinom Mazelom, Aleksisom Vajsenbergom i Jehudijem Menjuhinom. Kao pasionirani kamerni muzičar, redovno sarađuje s uglednim interpretatorima u različitim instrumentalnim formacijama. Uspesi Stefana Milenkovića obuhvataju i osvajanje visokih nagrada i ulaske u finala najpoznatijih violinskih konkursa (u sedmoj godini je već bio laureat Međunarodnog violinskog takmičenja „Jaroslav Kocijan“): „Kraljica Elizabeta“ u Belgiji, „Tibor Varga“ u Švajcarskoj, „Rodolfo Lipicer“ i „Nikolo Paganini“ u Italiji, „Ludvig Špor“ u Nemačkoj i „Jehudi Menjuhin“ u Engleskoj. Pedagoškim radom Stefan Milenković se bavi na Univerzitetu Ilinois, nakon što je nekoliko godina predavao na „Džulijardu“ u Njujorku. Možda najbolje od svih prikaza interpretativnih osobenosti našeg i danas najpopularnijeg violiniste govore reči kritičara Hanover presa da on ima sve: „lepotu zvuka Davida Ojstraha, čistotu i logiku fraze Henrika Šeringa, virtuozitet Jaše Hajfeca, ljubav prema muzici Jehudija Menjuhina i temperament i radost Jicaka Perlmana“.

Stefan Milenković

Ištvan Vardai, tridesetdvogodišnji mađarski violončelista, debitantski koncert održao je 1997. godine u Hagu, a potom je sa velikim uspehom nastupao u Njujorku, Londonu, Parizu, Pragu, Beču, Frankfurtu, Minhenu, Ženevi, Dablinu, Moskvi, Sankt-Peterburgu, Firenci, Tokiju, Kobeu i Pekingu. Na početku karijere nastupao je sa svetski poznatim muzičarima i orkestrima: Mikhailom Pletnovim, Adamom Fišerom, Žoltanom Kočišem, Hauardom Grifitsom, Gilbertom Vargom, Sankt-Peterburškom simfonijom, Pozorišnim orkestrom Marinski, Ženevskim kamernim orkestrom, Ruskim nacionalni orkestrom, „Franc List“ kamernim orkestrom, Irskim kamernim orkestrom, Orkestrom švajcarske Romandije, Simfonijskim orkestrom Radio Bavarske.  Školovao se u Klasi za posebne talente na „Franc List“ akademiji u Budimpešti kod profesora Lasla Mezoa, na Muzičkoj akademiji u Beču kod profesora Rijnharta Lacka, na Kronberg akademiji sa profesorom Francom Helmersonom, gde je i predavač od 2013. godine. Dobitnik je prestižnih međunarodnih nagrada: 2008. godine osvojio je 63. Međunarodno takmičenje u Ženevi i dodatne specijalne nagrade: nagradu publike, „Pierre Fournier“, „Coup de Coeur Breguet“. Osvojio je treću nagradu na Međunarodnom muzičkom takmičenju „Čajkovski“, u Moskvi, 2007. godine. Tokom 2006. godine nagrađen je Specijalnom nagradom „Cello“ na takmičenju „Emanuel Feuermann“ na Kronberg akademiji, a dobio je i prvu nagradu na 13. Međunarodnom „Brams“ takmičenju u Austriji. Bio je pobednik „David Popper“ međunarodnog muzičkog takmičenja tri puta, (2000, 2003, 2004. godine). Pobedio je na prestižnom ARD takmičenju u Minhenu, 2014. godine. Godine 2009. dobio je nagradu „Juior Prima“ kao najbolji mladi umetnik godine, a 2012. prestižnu „Monblan nagradu“ kao mladi muzičar koji najviše obećava na svetu. Pozivan je da učestvuje na mnogim značajnim festivalima: Santander, Gergiev u Sankt Peterburgu, Pablo Casals (Španija), Festivalu Radio Francuske (Monpelje), Bellerive (Švajcarska), Šlezvig-Holštajn muzičkom festivalu, Verbije, Festivalu kamerne muzike zapadnog Korka, Švecingen festivalu i Budimpeštanskom prolećnom festivalu. Ištvan Vardai, sada je u mogućnosti da bira festivale na kojima će nastupati, a ArtLink festival mladih talenata ima čast i privilegiju što ovaj značajan umetnik več dva puta želi da nastupa sa mladim virtuozima koje ArtLink afirmiše.

ArtLink festival mladih talenata, kao i prethodnih godina, predstaviće beogradskoj publici evropske zvezde klasične muzike i domaće muzičke zvezde u usponu, takođe i mlade talente čiji razvoj ArtLink godinama prati.

Ulaznice za koncerte na Kolarcu već su u prodaji na Blagajni Kolarčeve zadužbine, a organizatori ArtLink festivala mladih talenata omogućili su specijalni popust od 30% za kupovinu paketa ulaznica za koncerte Stefana Milenkovića i Ištvana Vardaia do 8. jula 2017.

Ištvan Vardai


 

]]>
Mon, 25 Sep 2017 15:00:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1818/cetvrti-medjunarodni-artlink-festival-mladih-talenata.html
Saopštenje Rektorskog saveta Konferencije univerziteta Srbije povodom diskusije na Odboru za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo Narodne skupštine Republike Srbije http://presscentar.uns.org.rs/info/1966/saopstenje-rektorskog-saveta-konferencije-univerziteta-srbije-povodom-diskusije-na-odboru-za-obrazovanje-nauku-tehnoloski-razvoj-i-informaticko-drustvo-narodne-skupstine-republike-srbije.html U toku rasprave o Predlogu Zakona o visokom obrazovanju, na sastanku Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, čuli su se neutemelјeni i neprimereni komentari na račun Konferencije univerziteta Srbije – KONUS –a, izrečeni od strane predsednika Odbora, Muamera Zukorlića. ]]> Članovi Rektorskog saveta KONUS-a sa iznenađenjem konstatuju da se na osnovu diskusije predsedika Odbora može zaklјučiti da on, iako rukovodi jednim od najvažnijih skupštinskih odbora, nije upućen u strukturu sistema visokog obrazovanja Republike Srbije kao i o ulozi KONUS-a u tom sistemu i njegovom radu.

Konferenciju univerziteta Srbije čini osam državnih i devet privatnih akreditovanih univerziteta u Republici Srbiji, i rektori ovih univerziteta konsenzusom donose odluke iz Zakonom predviđene nadležnosti KONUS-a. Tvrdeći da KONUS-om upravlјa, citiramo: „Beogradski univerzitet koji samostalno uz pomoć još jednog, ili još jednog korumpiranog privatnog, donosi sve važne odluke odakle kreću svi prijedlozi pa i onaj za sastav Savjeta za visoko obrazovanje“, predsednik Odbora Zukorlić potcenjuje rektore ostalih univerziteta u sastavu KONUS-a, kao i njihovu stručnost i kompetentnost, i etiketira ih kao korumpirane, iako bi za takve tvrdnje bez valјanih dokaza mogao i pravno da odgovara. Rektorski savet KONUS-a ovom prilikom želi da istakne da Univerzitet u Beogradu ne sprečava razvoj ostalih univerziteta već naprotiv podržava njihov napredak i unapređenje kvaliteta kroz intenzivnu i plodonosnu saradnju.

Vezano za sastav Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, ovom prilikom želimo da informišemo Muamera Zukorlića da u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju KONUS sačinjava listu kandidata za članove Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, na osnovu raspisanog javnog poziva, a u skladu sa kriterijumima predviđenim Zakonom o visokom obrazovanju koji navodi da članovi Saveta i Komisije moraju biti iz reda redovnih profesora,

vrhunskih odnosno istaknutih naučnika, umetnika i stručnjaka sa međunarodno priznatim radovima ili osvedočenim doprinosom nacionalnoj kulturi. Podsećamo predsednika Odbora da konačnu odluku o izboru članova Saveta donosi Narodna skupština Republike Srbije, koja je najviše predstavničko telo zemlјe.

Muamer Zukorlić takođe tvrdi da postoji „sukob interesa kod akreditiranja univerziteta gdje profesori jednog univerziteta odlučuju o sudbini i postojanju drugog univerziteta i.... da Akreditaciona komisija mora biti nezavisna, u vidu agencije ili nekom drugom obliku“. Rektorski savet smatra da nacionalno telo za akreditaciju treba da bude nezavisno ali želimo da istaknemo da je praksa u svetu da o kvalitetu studijskih programa i visokoškolskih ustanova odlučuju članovi akademske zajednice koji su i najkompetentniji da o tome odlučuju. Drugačija rešenja, za koja se zalaže Muamer Zukorlić, dovode u veliku opasnost kvalitet visokog obrazovanja jer bi o visokoškolskim institucijama odlučivali lјudi koji nemaju kompetence i neophodna znanja o visokom obrazovanju i nauci.

Kako je Konferencija univerziteta Srbije nacionalno telo, rektori članovi KONUS-a vrlo pažlјivo i temelјno razmatraju sve aspekte koji se odnose na univerzitetsko obrazovanje u Srbiji, obraćajući posebno pažnju na unapređenje njegovog kvaliteta. I upravo u nameri da pomogne Univerzitetu u Novom Pazaru, čiji je Muamer Zukorlić vlasnik, Rektorski savet je prihvatio da rektor tog univerziteta prisustuvuje sednicama KONUS-a do konačnog razrešenja njegovog statusa akreditacije u nadi da će u skorijem roku ovaj Univerzitet ispuniti standarde akreditacije propisane od strane Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta. Krajnje je neprimereno da predsednik Odbora Muamer Zukorlić zbog problema oko akreditacije Univerziteta čiji je vlasnik, a zloupotreblјavajući funkciju predsednika skupštinskog Odbora, napada sistem visokog obrazovanja Republike Srbije koji je od strane vodeće globalne mreže istraživanja – UNIVESITAS 21, rangiran na prvom mestu, ispred Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država, po uspehu koji postiže kada se njegovi rezultati uporede sa bruto društvenim proizvodom (BDP) zemlјe.

Rektorski savet Konferencije univerziteta Srbije izneo je navedene činjenice kako bi predsednika Odbora Muamera Zukorlića uputio u rad i principe postupanja KONUS-a, a kako bi izbegli buduće nesporazume u diskusijama, kako o samoj Konferenciji tako i o visokom obrazovanju u Republici Srbiji.

Prof. dr Dragan Antić,

potpredsednik KONUS-a i rektor Univerziteta u Nišu

Prof. dr Dragan Domazet,

potpredsednik KONUS-a i rektor Univerziteta „Metropolitan“

Prof. dr Dušan Nikolić,

rektor Univerziteta u Novom Sadu

prof. dr Nebojša Arsenijević,

rektor Univerziteta u Kragujevcu

prof. dr Miladin Kostić,

rektor državnog Univerziteta u Novom Pazaru

Prof. dr Zoran Erić,

Rektor Univerziteta umetnosti u Beogradu

Prof. dr Mladen Vuruna,

Rektor Univerziteta odbrane

Prof. dr Blagoje Nedelјković,

v.d. rektora Univerziteta u Prištini

sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici

prof. dr Milomir Minić,

rektor Univerziteta „Džon Nezbit“

prof. dr Mladen Veinović,

rektor Univerziteta Singidunum

prof. dr Milija Zečević,

rektor Evropskog univerziteta,

prof. dr Aleksandar Andrejević,

rektor Univerziteta „Educons“, Sremska Kamenica

prof. dr Gordana Vukelić,

rektor Univerziteta „Union“

prof. dr Mirko Kulić,

rektor Univerziteta „Privredna akademija“ Novi Sad

prof. dr Slavko Vukša

rektor „Alfa“ univerziteta

akademik Vladimir Bumbaširević,

predsednik KONUS-a i rektor Univerziteta u Beogradu

]]>
Fri, 22 Sep 2017 10:59:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/1966/saopstenje-rektorskog-saveta-konferencije-univerziteta-srbije-povodom-diskusije-na-odboru-za-obrazovanje-nauku-tehnoloski-razvoj-i-informaticko-drustvo-narodne-skupstine-republike-srbije.html
Petar Lubarda – predodređen za večnost http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/2007/petar-lubarda--predodredjen-za-vecnost.html „Bio sam u Sao Paolu, pregledao sve paviljone i mogu ti reći, bez lažne skromnosti, da nemam mnogo jaku konkurenciju, odvajajući Pikasa i još ponešto do njega (sad se ti sigurno smeješ kako je Lubarda postao uobražen!) Bez šale, vrlo dobro izgledaju,, jer ih prvi put vidim ovako kompletno izložene u jednom odgovarajućem ambijentu…“ – Rio de Žaneiro, 2. XII 1953. – (iz pisma Petra Lubarde Otu Bihalji Merinu). ]]>  

 

 

Petar Lubarda, Plavi izlog, 1930, Spomen zbirka Pavla Beljanskog, Novi Sad, foto: SZPB

Oto Bihalji Merin, kome je Lubarda u pismu iz 1953. godine poslao ovu impresiju iz Sao Paola zabeležio je da je susret Lubardinih slika sa skulpturama Henrija Mura na Bijenalu u Sao Paolu ličio na uspeli sastanak srodnih likova na nekoj nepoznatoj zvezdi. Henri Mur je tada izjavio da ova smotra umetnosti ništa novo nije donela osim Jugoslavije i njenog Lubarde. A Lubrada je na ovo svetsku izložbu otišao sa 25 slika, a osvojio je Međunarodnu otkupnu nagradu. Nešto pre toga, u maju 1951. godine Petar Lubarda je otvaranjem izložbe u Galeriji ULUS-a u Beogradu otvorio i vrata novog perioda našeg savremenog likovnog stvaralaštva, praveći neočekivani iskorak i pomerajući granice umetničkog izraza i noseći, kako bi to naglasio Peđa Milosavljević – „zastavu stvaralačke slobode“.

Opus Petra Lubarde i raznovrsna dokumentarna arhiva daju nam uvid u bogat stvaralački put ovog likovnog umetnika, ali i mogućnost za uvek novo čitanje njegove poetike. I upravo izložba koja je organizovana povodom 110 godina od rođenja slavnog slikara jedan je od stožera novog iščitavanja Petra Lubarde, za koga je nedavno akademik Matija Bećković rekao „da je Njegoš u slikarstvu“.

Izložba „Petar Lubarda 1907-1974-2017.“ otvorena je u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog u Novom Sadu 7. septembra 2017, nakon gostovanja u Dvorcu Petrovića Sentra savremene umjetnosti u Podgorici ovog leta. Postavka obuhvata dela iz dva legata – Spomen-zbirke Pavla Beljanskog i Legata Petra Lubarde, ali i dela iz Umetničke zbirke SANU, Narodnog muzeja u Smederevskoj Palanci, Muzeja Srpske pravoslavne crkve, Muzeja grada Beograda, Galerije Matice srpske, sombornske galerije Milan Konjović i iz privatnih kolekcija. Ukupno 31 slika (u Podgorici je prikazano 26) praćena je i bogatom dokumentarnom građom na čak 16 panela, među kojima su i fotografije i dokumenti koji se prvi put predstavljaju javnosti, a izložbu dodatno upotpunjuje taktilni segment u vidu grafičkog dijagrama umetnosti Petra Lubarde.

 

Petar Lubarda, foto Miodrag Đorđević

Autori postavke su mr Milana Kvas, viši kustos Spomen-zbirke Pavla Beljanskog i Dina Pavić, kustos Kuće legata iz Beograda. Izložbu prati bogat i reprezentativan katalog sa tekstovima mr Milane Kvas, Dine Pavić i Gordane Krstić Faj. Izložbu je otvorio Igor Mirović, predsednik Pokrajinske vlade AP Vojvodina, koji je podsetio da ova izložba prevazilazi okvire običnog kulturnog događaja. Ukazujući na neprolaznost Lubardinog dela, Mirović je istakao da je ono što je Lubarda stvorio i iza sebe ostavio sve življe i impresivnije i da je predodređeno na večnost.

Nedelju dana od otvaranja, posetili smo Spomen-zbirku PAvla Beljanskog i pitali direktorku dr Jasnu Jovanov kakav je odjek izložbe i poseta:

– Od trenutka kada je u SZPB otvorena Lubardina izložba, neprekidno ima posetilaca i, što je veoma značajno, posetilaca koji u Novi Sad dolaze specijalno zbog izložbe. To znači da se radi o autoru koji je izuzetno atraktivan za publiku, kao što je bio i za života. Istovremeno, način na koji je prikazan na ovoj izložbi, čini postavku još privlačnijom: naime, izložba predstavlja neku vrstu retrospektive, sa slikama nastalim između 1928. i 1971. godine, dakle pokriva veći deo Lubardinog stvaralačkog perioda. Takođe, uporedo sa slikama prikazan je i obiman dokumentarni materijal koji oslikava umetnikov život i njegovo stvaranje, od prvih koraka na umetničkoj i internacionalnoj sceni, preko prvih međunarodnih priznanja, afirmativnih prikaza u štampi, do njegovog  pozicioniranja pre svega u okviru domaće umetnčke scene posle Drugog svetskog rata, balansiranju između umetničkih i ideoloških postulata, putovanja, prodora u evropskim i svetskim okvirima, značajnih priznanja, kao i u kontekstu kulturne politike posleratne Jugoslavije. Tako su, slikama ili dokumentarno, prikazane Lubardina samostalna izložba u Rimu 1928. godine, njegovo prisustvo na pariskim salonima i odjeci th izlaganja u kritici, natup na Svetskoj izložbi u Parizu, na Venecijanskom bijenalu 1950. godine (na izložbi se nalaze 4 slike koje su tada izlagane, 3 iz SZPB i 1 iz Kuće legata), uspeh u Sao Paolu, prisustvo na Konferenciji nesvrstanih 1961, boravak u Indiji i mnogi drugi detalji iz umetnikove bogate karijere. Takođe, publiku privlači i živa reč autorki izložbe, koja će se više puta čuti na predavanjima tokom trajanja izložbe u Novom Sadu, kao i segment postavke posvećen slepima i slabovidima (što predstavlja deo dugogodišnjeg ciklusa Dodirni i oseti, koji je osmišljen da približi umetnička dela iz kolekcije Pavla Beljanskog ovoj ciljnoj grupi, putem svojevrsnih taktilnih dijagrama i audi zapisa koji se emituju preko specijalnih uređaja).

Kako je i na otvaranju izložbe naglasila dr Jasna Jovanov, razmišljanje o ovoj izložbi počelo je povodom ciklusa izložbi koji več duže traje – „Pavle Beljanski prijatelj umetnika“, a osim 110 godina od rođenja Petra Lubarde, ova izložba znači i uvod u obeležavanje 60 godina od potpisivanja Ugovora o poklonu, kojim je Pavle Beljanski Autonomnoj pokrajini Vojvodina poklonio antologijsku zbirku nacionalne umetnosti.

– Petar Lubarda je umetnik koji je spojio arhetipsko i moderno, tradiciju i savremeno, koji je uspostavio relacije između svetskih veličina poput Delakroa, Matisa, Sezana ili Sutina, fresko slikarstva srpskog srednjeg veka i drevnih indijskih verovanja, dogmatske umetnosti šeste decenije i radikalnosti Džeksona Poloka i njegovih sledbenika, Jugoslavije i sveta, kao i crnogorskog ambijenta u kom je odrastao i urbanog okruženja Pariza i Beograda u kojima je živeo – rekla je dr Jasna Jovanov i naglasila:

– Jubilej je bio dovoljno značajan da se uključi i Kuća legata iz Beograda, kako bismo spojili dva perioda u stvaralaštvu Petra Lubarde. Spomen-zbirka Pavla Beljanskog poseduje Lubardin predratni period, dakle period stasavanja umetnika, boravaka u Parizu, prvih međunarodnih izložbi, a Kuća legata ima period posle rata, koji beleži i uspešan prodor na međunarodnu scenu Petra Lubarde

Dr Jasna Jovanov je istakla da će i regionalni Naučni skup koji će se održati tokom izložbe u Novom Sadu (u oktobru) okupiti desetak autora koji potiču iz sredina u kojima je Lubarda stvarao ili u kojima se nalaze Lubardina dela – iz Makedonije, Srbije, Crne Gore, a da očekuje da će i ovaj naučni skup o Lubardi doneti nove teme u istoriji naše umetnosti, ali i da će se možda, kao što je to bio slučaj sa skupom posvećenom Nadeždi Petrović , pojaviti i neka nova dokumentarna građa koja može dodatno osvetliti ličnost Petra Lubarde.

– Praksa organizovanja naučnih skupova započeta je u SZPB 2012. godine skupom o Pavku beljanskom, a nastavljena 2016. skupom o Nadeždi Petrović. Cilj ovakvih skupova je da se osvetle pojedini aspekti o ličnostima kojima je skup posvećen, ili fenomenima vezanih za njih i može se reći da je svako od izlaganja na ovim skupovima donelo neki, makar i mali pomak u našim saznanjima i tumačenjima, a potvrda toga su i zbrornici sa skupova. Naučni skup o Petru Lubardi je zamišljen kao regionalni, dakle planira se učešće stručnjaka ne samo iz muzeja i fakulteta u Srbiji, već i iz Makedonije, Crne Gore i Slovenije. Teme se uglavnom bave pojedinim slikama Petra Lubarde u kontekstu savremenih umetničkih kretanja i današnje revalorizacije, a među autorima koji će gvoriti nalazi se Petar Ćuković kao jedan od najznačajnijih tumača Lubardiog dela iz Crne Gore, Ješa Denegri koji se takođe već duži niz godina bavi Lubardom, ali i Kiril Penušliski iz Makedonije i Andrej Smrekar iz Slovenije za koje je Lubarda kao umetnik predstavljao novi izazov za tumačenje i kontekstualizaciju. Takođe, među izlagačima će se naći i nekoliko autora iz Spomen-zbirke, kao i Jelena Stojanović i drugi. Za sam skup će biti objavljena Knjiga abstrakta, dok će se zbornik pojaviti neposredno posle skupa. Planiramo njegovo predstavljanje u Galeriji SANU, gde Petar Lubarda pripada kao akademik, u toku trajanja izložbe PL 1917-2007-2017 u izložbenom prostoru Kuće legata u Beogradu – ističe dr Jasna Jovanov.

Posle Novog Sada, od 9. novembra 2017. do 10. januara 2018. godine izložba će biti predstavljena i u Kući legata u Beogradu, a zatim putuje u Andrićgrad.

 

Petar Lubarda, “Ženski akt”, 1928 – Muzej u Smederevskoj Palanci

Filip Brusić Reno, direktor Kuće legata kaže da se pored drugih legata i zbirki, Kuća legata stara i o Legatu Petra Lubarde, koji je jedinstven po izložbenom prostoru bivšeg slikarevog ateljea i kolekciji u kojoj dominira Lubardino stvaralalštvo od pedesetih godina XX veka, do kraja života.

– Izložbi u Beogradu, koja se otvara 9. novembra u galeriji Kuće legata u Knez Mihailovoj 46, biće pridodata i slika „U borbi za slobodu“ iz 1948. godine iz kolekcije Vlade Republike Srbije – naglašava Filip Brusić Reno.

Jedna od autorki postavke, mr Milana Kvas ističe da je cilj bio da se predstavi šta zapravo imaju Spomen-zbirka Pavla Beljanskog i Kuća legata u Beogradu, a to nisu samo slike, već i bogata arhivska građa, preko koje može da se vidi gde je i kada Lubarda izlagao. Istraživanjem građe, pronađeno je mnogo novih dokumenata, a jedan od njih svedoči i o Lubardinoj prvoj izložbi u Rimu 1929. godine. Zadatak druge autorke, Dine Pavić bio je da poveže bogatu arhivsku građu koja govori o Lubardinom proboju u svet i nagradama.

– Bilo je važno istražiti arhivu, a bila sam u prilici i da je upotpunim. Sve je stavljeno u kontekst ne samo njegovog posleratnog rada u Jugoslaviji, već i proboja u svet – kaže Dina Pavić.

Priča na ovoj izložbi počinje od najranijeg perioda stvaralaštva, slikom kao što je „Ženski akt“ iz Muzeja u Smederevskoj Palanci, koju je Lubarda izlagao na prvoj izložbi u Rimu 1929. Podsećanje na rimsku izložbu dopunjeno je fotografijama, izvodima iz italijanske štampe, katalogom, pismom u kome Pavlu Beljanskom Lubarda javlja utiske iz Rima. Izloženo je i svih devet slika koje se nalaze u kolekciji Spomen-zbirke, među kojima je i slika „Plavi izlog“ koju je Lubarda pokazao na svojoj prvoj samostalnoj izložbi u Beogradu 1933. goodine.

Još jedna zanimljiva slika može se videti na ovoj postavci, a to je „Portret patrijarha Gavrila Dožića“, iz Muzeja Srpske pravoslavne crkve, koju prati i pismo upućeno Beljanskom u kome Lubadra govori o ovom portretu. Posleratni period je zastupljen uglavnom slikama iz Legata Petra Lubarde (Kuće legat) iz Beograda, među kojima je i slika koja predstavlja prelomni trenutak u stvaralaštvu umetnika „Brdo nad Kotor“ koju je Lubarda predstavio na Bijenalu u Veneciji, ali kojom započinje i seriju radova koja svedoči o promeni umetničkog izraza, što je ostavilo neizbrisiv trag u tadašnjoj modernoj umetnosti Jugoslavije.

Posebnu dragocenost izložbe u Novom Sadu predstavljaju i dve slike Milana Konjovića posvećene Pavlu Beljanskom i Petru Lubardi. Veliki prijatelj Beljanskog – Milan Konjović neposredno po smrti velikog kolekcionara posvetio mu je sliku „Bačka“ a u kolekciji Spomen-zbirke nalazi se i slika „U slavu Petra Lubarde“.

Prateći program u okviru izložbe obećava još jedno približavanje Lubarde današnjoj publici i likovnoj kritici. U četvrtak, 21. septembra 2017, povodom obeležavanja Dana evropske baštine, biće održano  predavanje „Lubarda i Beljanski: portret prijatelja“, a u četvrtak 28. septembra publika će moći da pogleda i film „Portreti: Petar Lubarda“ (Jovan Aćin, Beograd 1972).

Izložba posvećena Petru Lubardi nije i jedino što je za početak jeseni pripremila Spomen-zbirka Pavla Beljanskog, ni jedini jubilej koji će biti obeležen. Od 15. septembra otvorena je izložba „Priča o dva umetnika: Ljubica Cuca Sokić (1914-2009) i Bogan Šuput (1914-1942)“, koja gostuje u Galeriji Kuća Vojnovića Kulturnog centra Inđija. Ova premijerna izložba organizovana je u čast dvoje umetnika povodom obeležavanja 75 godina od smrti Bogdana Šuputa. Rođeni iste godine, Cuca Sokić u Skoplju a Bogdan Šuput u Sisku, pripadali su predratnoj generaciji srpskih slikara. Saradnici i prijatelji, usavršavali su se u Parizu, a sa drugim umetnicima osnivaju Grupu Desetorica. Prijateljstvo ovo dvoje umetnika trajalo je do Šuputove pogibije 1942. godine u Novosadskoj raciji.  Pored ove postavke, i već čuvena izložba „nadežda Petrović s druge strane objektiva“ trenutno je predstavljena u Titelu u Narodnoj biblioteci „Stojan Trumić“.

Bogata likovna jesen za Spomen-zbirku Pavla Beljanskog svedoči nam o značaju ove  jedinstvene umetničke kolekcije koja obeležava 60 godina otkako je ugovorom iz novembra 1957. godine diplomata, kolekcionar i pre svega veliki prijatelj umetnika Pavle Beljanski zaveštao srpskom narodu. I svakako, vodi nas u novo istraživanje onog najboljeg u domaćoj umetnosti.

Suzana Spasić

 



  

]]>
Mon, 18 Sep 2017 15:31:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/2007/petar-lubarda--predodredjen-za-vecnost.html
Projekcija filma "Prodavac rukotvorina" http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1949/projekcija-filma-prodavac-rukotvorina.html Povodom rođendana velikog azerbejdžanskog kompozitora Uzeira Hadžibejlija (1885-1948),u ponedeljak 18. septembra u bioskopskoj sali Etnografskog muzeja u Beogradu biće održana projekcija restaurirane i obojene verzije muzičke komedije „Aršin mal alan“ („Prodavac rukotvorina“) ]]>  

Film je snimljen 1945. po motivima istoimene operete Uzeira Hadžibejlija napisane 1913. godine. Hadžibejli je autor prve opere na celom muslimanskom Istoku, kao i nacionalne himne Republike Azerbejdžan. Bio je dirigent, muzičar, publicista, dramaturg, pedagog, javna ličnost i narodni umetnik bivšeg SSSR-a.

U stvaralaštvu Uzeira Hadžibejlija spojili su se zapadni i istočni muzički stil; elementi azerbejdžanske narodne muzike prilagođeni su klasičnim evropskim tradicijama. Uz korišćenje ove metode, Hadžibejli je 1908. godine napisao prvu azerbejdžansku operu „Lejla i Medžnun“ po motivima istoimene poeme azerbejdžanskog pesnika Fizulija. Od 1909. do 1915. godine napisao je pet opera: „Šeik Sanan“, „Rustam i Zohrab“, „Šah Abas i Huršud Banu“, „Asli i Kerem“, „Harun i Lejla“. Najboljim delom kompozitora smatra se opera „Koroglu“, napisana 1936. godine. Uzeir Hadžibejli takođe je autor tri operete: „Muž i žena“ (1909), „Ako ne ta, onda ova“ (1910) i „Aršin mal alan“ (1913). Hadžibejli je bio autor libreta za sva svoja dela osim opere „Koroglu“.

U filmu „Aršin mal alan“ („Prodavac rukotvorina“) radnja se odigrava početkom prošlog veka u Bakuu. U to vreme mladoženja nije mogao da vidi lice mlade pre svadbe, i zato se junak filma – Asker, bogati mladić, na savet svog prijatelja maskira u uličnog prodavca tkanina, „aršinmalči“. Ti trgovci su prodajući robu ulazili u kuće, a žene i devojke nisu prekrivale svoje lice dok su birale i gledale robu. Sada je Asker mogao da uđe u svako dvorište i da izabere sebi mladu. U filmu ima mnogo komičnih situacija, pesama, humora, a što je najvažnije – film ima srećan kraj!


  

]]>
Mon, 18 Sep 2017 10:04:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1949/projekcija-filma-prodavac-rukotvorina.html