UNS Press centar :: PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/rss.html sr http://presscentar.uns.org.rs/img/logo.png UNS Press centar :: PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/rss.html Svečano otvaranje izložbe „I ovo je Srbija“ u Muzeju u Smederevu http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/2891/svecano-otvaranje-izlozbe-i-ovo-je-srbija-u-muzeju-u-smederevu.html Izložba jedinstvenih fotografija opustelih sela Srbije autora Zorana Cvetkovića biće otvorena u ponedeljak, 21. januara 2019. godine u 17 časova (Muzej u Smederevu) i trajaće do 4. februara. Ulaz je slobodan. ]]>

„Problemima srpskog sela već šest godina bavi se Akademijski odbor za selo SANU, organizujući naučno-stručne skupove i okrugle stolove, razmatrajući najveće probleme i dajući predloge i rešenja.

Zahvaljujući ljubavi prema selima i lepotama seoskih sredina, a i sa namerom da sačuva uspomene na napuštene kuće i imanja, mr Zoran Cvetković, krećući se po vrletima Srbije, svojim foto-aparatom snimio je više od 15.000 fotografija, posvećenih propadanju naših sela.

Zajednički smo odabrali iz ove prebogate kolekcije određen broj fotografija i pripremili izložbu pod nazivom I ovo je Srbija“.

 

Akademik Dragan Škorić

Želja nam je da upoznamo širu javnost o propadanju seljana, sela, materijalnih dobara i naše prelepe Srbije. Zbog toga ova izložba nastavlja da putuje po Srbiji. Naredna stanica je Smederevo, tačnije smederevski Muzej.

 

 

Reč autora

„Na putovanja po srpskim selima pošao sam 2011. godine, bez koncizno napisane misije i vizije, koje su postale obavezni delovi svih mogućih projekata i koje, najčešće, ničemu ne služe, niti bilo šta značajno govore. Međutim, imao sam motiv. S vremena na vreme čitao sam delove putopisa Evlije Čelebije (1611–1682) i Feliksa Kanica (1829–1904). Pročitao sam biografije Jovana Cvijića (1865–1927) i Josifa Pančića (1814–1888).

Bio sam u prilici da listam arhivska dokumenta o Simi Trojanoviću (1862–1935) i njegovim putovanjima po Srbiji, u vreme dok je prikupljao prve muzejske predmete za današnji Etnografski muzej u Beogradu. To je bilo sasvim dovoljno da poželim da i sâm posetim delove Srbije, u kojima nikada nisam bio.

Plan je jednostavan: Posetiću sva naseljena mesta u Srbiji. Po zvaničnim podacima, u Srbiji ima oko 4.700 naseljenih mesta, pa je plan, sasvim sigurno, neostvariv. Svestan te činjenice, cilj mi je da prvo posetim sela i naselja udaljena od glavnih puteva, u kojima, najčešće, živi mali broj pretežno starijih stanovnika. Za proteklih pet-šest godina posetio sam oko 350 naselja, snimio sam više od 15.000 fotografija i zabeležio priče o selu i ljudima, koje sam u njima sreo.

Pojedine priče imale su početak, a do kraja i raspleta dolazio sam kasnije: istog dana, ili par godina kasnije. U avgustu 2011, putujući makadamskim putevima od Prače prema Bilu (opština Dimitrovgrad), zastali smo na Borovskom polju. Snimio sam nekoliko fotografija. Nisu bile posebno privlačne, niti sam prepoznao njihov značaj: polje sa suvom travom, a u daljini nekoliko napuštenih obora i štala. Malo kasnije, u mahali Borovski Anovi, u svojoj kući na samoj granici sa Bugarskom, ugostio nas je Nikola Dimitrov, član nekadašnje seoske bande (orkestra). Uz posluženje, priča o Borovskom polju stigla je do kraja, a snimljene fotografije dobile su na značaju. Pedesete godine prošlog veka bile su pravo vreme (situacija nakon Rezolucije Informbiroa), a Borovsko polje pravo mesto (blizina bugarske granice) za održavanje političkih mitinga.

Mitinzima je prisustvovalo i po 1.500 stanovnika okolnih sela. Dešavalo se, međutim, da na miting dođu i pomenute seoske bande. Zasviraju, okupljeni narod se već na prve zvuke bubnja uhvati u nekoliko kôla, pa se miting završi bez poslednjih govora. Ovih dana Borovsko polje i okolna sela su napuštena. Putem pored granice, od Slivnice prema Dimitrovgradu nema vozila. Nekadašnje karaule su prazne, a objekti su zarasli u korov i šiblje.

Nakon izvesnog vremena, kada sam posetio dovoljno veliki broj srpskih sela, shvatio sam da se pojedinačne priče prepliću, nadovezuju i postaju jedna. Zatim, više njih združi se u omnibus priču o Srbiji. Deo putopisnih reportaža objavio sam na internet portalu www.srbijaplus.net. Ovom prilikom predstavio sam, uz kratke legende, mali deo originalnih fotografija, koje sam snimio na dosadašnjim putovanjima. Cilj mi je da približim udaljena, manje poznata i zaboravljena sela u Srbiji. U njima sam sreo dobre i srdačne ljude, koji su sa mnom podelili klupu u hladu svoje male seoske bašte, na čemu im se ponovo zahvaljujem“.

 

 

O autoru

Zoran Cvetković diplomirao je i magistrirao na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, na smeru Upravljanje elektroenergetskim sistemima. Nakon godina provedenih u Elektroprivredi Srbije i Jugoslovenskoj elektroprivredi, profesionalno se bavi informacionim tehnologijama. Pretežna oblast rada su informacioni sistemi ustanova za zaštitu kulturnih dobara. Prateći trendove i nove mogućnosti interneta, poslednjih godina bavi se primenama semantičkog veba u oblasti digitalizacije i prezentacije kulturnog nasleđa Srbije, a deo postignutih rezultata objavljen je u stručnim radovima.

Putovanja u udaljena i zaboravljena sela Srbije započeo je 2011. godine, sa ciljem da prikupi i sačuva, što je moguće više, autentičnih fotografija i priča o krajevima u koje se retko odlazi i naseljima, koja nestaju. Deo putopisnih reportaža objavljuje u Magazinu za nacionalnu geografiju, kulturu i tradiciju – Srbija plus, koji je dostupan na veb adresi www.srbijaplus.net

Zoran Cvetković je član Nezavisnog udruženja novinara Srbije i međunarodnog udruženja International Federation of Journalists.

 


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


]]>
Mon, 21 Jan 2019 11:01:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/2891/svecano-otvaranje-izlozbe-i-ovo-je-srbija-u-muzeju-u-smederevu.html
Dobrotvorna aukcija fotografija Marije Janković http://presscentar.uns.org.rs/info/2885/dobrotvorna-aukcija-fotografija-marije-jankovic.html Aukcija fotografija biće organizovana u subotu, 19. januara u 20:30 časova, u Press kafeu (Knez Mihailova 6, treći sprat). ]]> 'Ni vatra nas neće zaustaviti'

(Izvor: Nedeljnik Vreme)

"Nakon obavljenog novinarskog zadatka u Kosovskoj Mitrovici, blizu administrativnog prelaza Jarinje zapalio se i potpuno izgoreo automobil Citroen C5 kojim se ekipa "Vremena" vraćala kući.
Automobil je bio u vlasništvu Marije Janković, urednice fotografije ovog nedeljnika.

Kosovska policija je izvršila kratki uviđaj i zaključila da nema elemenata krivičnog dela iako nije pregledala snimke sigurnosnih kamera iz Kosovske Mitrovice gde su kola bila parkirana prethodne večeri, niti obavila forenzička ispitivanja. Time je izostala daljnja istraga, a osiguranje ne pokriva ovakav tip uništenja vozila.

Automobil za Mariju Janković predstavlja neophodno sredstvo za rad. O čemu je reč, svedoči izuzetno visok kvalitet njenih fotografija iz Srbije, regiona i Evrope objavljenih u "Vremenu" i mnogim drugim uglednim medijima. Bez automobila Marija je onemogućena da svakodnevno beleži stvarnost, a čitaoci ostaju uskraćeni za istinsku sliku sveta u kom žive.

Ukoliko i dalje želite da gledate istini u oči, omogućite Mariji Janković da se i dalje bavi svojim poslom.

Učestvujte zato na dobrotvornoj aukciji njenih fotografija u subotu, 19. januara u 20:30 časova u Press kafeu, Knez Mihailova 6, treći sprat. Na taj način pomažete nezavisno i slobodno novinarstvo, najugroženiju profesiju u Srbiji.

Dokažite da nas sve zajedno ni vatra ne može zaustaviti.

Nedeljnik Vreme"

 

Link za događaj: https://www.facebook.com/events/378084176086955/

 

 


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


]]>
Sat, 19 Jan 2019 10:30:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/2885/dobrotvorna-aukcija-fotografija-marije-jankovic.html
Najava protesta roditelja nestalih beba „Država ćuti, mi ćutati nećemo“ http://presscentar.uns.org.rs/info/2880/najava-protesta-roditelja-nestalih-beba-drzava-cuti-mi-cutati-necemo.html Udruženje za zaštitu prava dece i roditelja „Nestale bebe Beograda“ organizuje protest pod nazivom „Država ćuti, mi ćutati nećemo“ 7. januara 2019. godine od 10.30 do 12.30 časova, ispred Hrama Svetog Save u Beogradu (Katanićeva ulica). ]]>  

Okupljene majke će sedeti u kutijama i deliće panflete i na taj način će izraziti nezadovoljstvo protiv, kako ističu, nemara u radu državnih organa zbog nepostupanja po presudi Evropskog suda za ljudska prava i izostanka odgovora na pitanje: „Gde su njihove bebe“.

Ovo je peti po redu protest, a podržava ga Udruženje roditelja nestalih beba Vojvodine, kao i veliki broj majki koje sumnjaju da su im deca oteta neposredno po rođenju.

 


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


]]>
Fri, 4 Jan 2019 09:46:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/2880/najava-protesta-roditelja-nestalih-beba-drzava-cuti-mi-cutati-necemo.html
Press centar UNS-a Vam želi srećne novogodišnje i božićne praznike! http://presscentar.uns.org.rs/info/2876/press-centar-uns-a-vam-zeli-srecne-novogodisnje-i-bozicne-praznike.html Press centar UNS-a Vam želi srećne novogodišnje i božićne praznike! ]]>  

 

Press centar UNS-a čestita predstojeće praznike poslovnim saradnicima, koleginicama i kolegama novinarima i želi puno uspeha u daljem radu.

 

Neradni dani u Press centru UNS-a - 1. i 2. januar.

Dežurni telefon tokom praznika je 063/611 086.

 

 

 

 

]]>
Wed, 2 Jan 2019 16:21:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/2876/press-centar-uns-a-vam-zeli-srecne-novogodisnje-i-bozicne-praznike.html
Protest majki otetih beba: "Vama je dan veselja, nama je dan žalovanja“ http://presscentar.uns.org.rs/info/2872/protest-majki-otetih-beba-vama-je-dan-veselja-nama-je-dan-zalovanja.html Majke otetih beba održaće protest 31. decembra 2018. godine u 14 časova, u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, gde će, sa kutijama na glavi, deliti pamflete. ]]>  

Učesnice pozivaju građane da im se priključe u protestu i na taj način ih podrže u u naporima da od države dobiju odgovor gde su njihove bebe.

Prethodni protest roditelja, braće i sestara nestalih - otetih beba po rođenju "Država ćuti, ali mi više nećemo ćutati" održan je 24. decembra ispred Vlade Srbije.

 


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


 

 

]]>
Mon, 31 Dec 2018 09:03:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/2872/protest-majki-otetih-beba-vama-je-dan-veselja-nama-je-dan-zalovanja.html
Svečana akademija „Od Sarajeva do Kompijenja“ 28. decembra u Novom Sadu http://presscentar.uns.org.rs/info/2875/svecana-akademija-od-sarajeva-do-kompijenja-28-decembra-u-novom-sadu.html Srpska asocijacija predavača i poštovalaca ruskog jezika, literature, istorije i kulture (SAPRJAL) organizuje Svečanu akademiju povodom stogodišnjice kraja Prvog svetskog rata 28. decembra u 19 časova (Svečana sala Gimnazije „J.J.Zmaj“, Novi Sad) ]]>

 


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


]]>
Fri, 28 Dec 2018 14:51:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/2875/svecana-akademija-od-sarajeva-do-kompijenja-28-decembra-u-novom-sadu.html
Violončelista Petar Pejčić laureat ArtLink nagrade "Najperspektivniji mladi umetnik" za 2018. godinu http://presscentar.uns.org.rs/info/2867/violoncelista-petar-pejcic-laureat-artlink-nagrade-najperspektivniji-mladi-umetnik-za-2018-godinu.html Nagrada "Najperspektivniji mladi umetnik" za 2018. godinu biće dodeljena lauratu na tradicionalnom Novogodišnjem koncertu, u sredu, 2. januara 2019. godine, u 12 časova, u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine. Ulaz slobodan. ]]>

 

Po mišljenju vrhunskih evropskih muzičara koji su radili sa ArtLink mladim talentima, među kojima su čelisti Jan Fogler i Ištvan Vardai, kao i violinista Pavel Doležal i po mišljenju muzičke urednice Kolarčeve zadužbine Mime Lazarević i umetničke direktorke ArtLinka, Jovanke Višekruna Janković, Petar Pejčić višestruko je zaslužio ovo priznanje. On je od 2013. godine u programu ArtLinka za mlade talente.

Petar Pejčić će na Novogodišnjem koncertu, 2. januara 2019. godine, u 12 časova, u Velikoj sali Kolarčeve zadužbinen nastupiti sa pijanistom Pavlom Krstićem, koji je istu nagradu poneo 2016. godine. Na koncertu će biti izvedena Bahova Svita za solo violončelo i Bramsova Sonata za violončelo i klavir.

 


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


]]>
Wed, 26 Dec 2018 11:32:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/2867/violoncelista-petar-pejcic-laureat-artlink-nagrade-najperspektivniji-mladi-umetnik-za-2018-godinu.html
Najava protesta "Država ćuti, ali mi više nećemo ćutati" http://presscentar.uns.org.rs/info/2860/najava-protesta-drzava-cuti-ali-mi-vise-necemo-cutati.html Roditelji, braća i sestre nestalih - otetih beba po rođenju održaće protest "Država ćuti, ali mi više nećemo ćutati" u ponedeljak, 24. decembra, od 13 do 15 časova ispred zgrade Vlade Srbije u Beogradu (Nemanjina ulica). ]]>

 

Zahtevi protesta su:

- Sprovođenje presude iz Strazbura po kojoj je država dužna da da majkama odgovor GDE SU ZAVRŠILE NJIHOVE BEBE PO ROĐENJU.

- Odgovori na pitanja: Ako su žive - gde su, ako su umrle - gde su sahranjene.

Do sada su održana dva protesta, 10. i 17. decembra. Na prvom, Ana Pejić, jedna od majki u znak protesta sedela je u kutiji na ulazu u Ministarstvo pravde: :https://www.facebook.com/groups/242924579745927/permalink/281784109193307/

 

Tokom drugog protesta, pridružila joj se i Ljubina Katić: https://www.facebook.com/groups/242924579745927/permalink/284160315622353/

 

 

 

 


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


]]>
Mon, 24 Dec 2018 11:35:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/2860/najava-protesta-drzava-cuti-ali-mi-vise-necemo-cutati.html
Otvaranje Šeste godišnje izložbe fotoreportera “Objektivno” http://presscentar.uns.org.rs/info/2848/otvaranje-seste-godisnje-izlozbe-fotoreportera-objektivno.html Povodom Fotoreporterske nove godine, koju više od pet decenija naizmenično organizuju fotoreporteri dnevnih listova “Dnevnik” i “Mađar so”, u Muzeju Vojvodine (Dunavska 35), u petak 21. decembra u 19 časova, biće otvorena Šesta godišnja izložba fotoreportera Novog Sada i Vojvodine “Objektivno”. ]]>

Više od trideset aktivnih fotoreportera biće predstavljeno izložbom na kojoj će u galeriji biti izloženo 63 fotografije. Selektor ovogodišnje izložbe je doajen jugoslovenske i srpske fotografije Borivoj Mirosavljević.


(Foto Jan Valo sa izlozbe Objektivno 2018)

 

Osim autora koji ili rade ili su ponikli u dve najveće novinske kuće u Vojvodini, biće izloženi i radovi fotoreportera koji rade za: “Večernje novosti”, “Blic”, Tanjug, „Omladinske novine“, "Zrenjaninske novine"„Ruske slovo“...

Među vrsnim fotoreporterima je i sedam dama: Čila David, Jelena Ivanović, Gordana Jović, Marija Erdelji, Veronika Vujačić, Aleksandra Erski i Anabela Otoš.



(Foto Nenad Mihajlovic sa izlozbe Objektivno 2018)


Biće izloženi i radovi autora koji su odavno dokazani na prostorima bivše Jugoslavije i koji su osvojili mnoštvo značajnih nagrada: Andraša Otoša, Geza Lenerta, Jaroslava Papa, Martina Candira, Branka Lučića, Imrea Saboa, Zorana Jovanovića Mačka, Nikole Stojanovića, Jovana Njegovića Drndaka,…

Na izložbi su i “Dnevnikovci” srednje generacije koji neprestano “bdiju” nad Novim Sadom: Slobodan Šušnjević, Radivoj Hadžić, Filip Bakić, te Goran Mulić i Ilija Ramić.



(Foto Anabela Otos sa izlozbe Objektivno 2018)

 

Čast mlađe generacije na izložbi “brane” Aleksandar Kamasi, Robert Getel, Nenad Mihajlović, Andrej Pap, Nenad Karlić, Miloš Milenković i Darko Dozet.

Organizatori ovogodišnje izložbe i proslave su Foto asocijacija Vojvodine , Muzej Vojvodine i viši kustos Darijuš Sami.

Izložbu će otvoriti Dalibor Rožić član gradskog veća za kuluru grada Novog Sada koje je i podržalo organizovanje ove manifestacije i Dragana Milošević pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.

Svi zainteresovani izložbu mogu pogledati do 15. januara. 2019. godine.





(Bora Mirosavljevic na Karadjordju Foto Darko Dozet)

 

TEKST IZ KATALOGA IZLOŽBE

Omnia flumina intrant in mare... Sve reke teku u more kao što svi putevi umetnosti vode jednom cilju – dostizanju i spoznaji Večnog i Uzvišenog.

Teško je živeti u Novom Sadu a nemati prisan odnos sa rekom.
Teško je i poverovati da smo svedoci sprovođenja planinskih reka u plastične cevi.

Sprudovi koje je ovog leta pod pritiskom suše Dunav izložio pogledu izazvali su veliku pažnju građana, ali i bojazan da priroda nevoljno menja svoj lik. Posmatramo li Vltavu na fotografijama nastalim pre pola veka za maestralnu kolekciju Pragensia,  imaćemo osećaj da se pred nama pružaju prostori okeanskih dubina. Fotografije su delo Vladimira Červenke, jednog od najznačajnijih i najuticajnijih fotografa u našoj sredini.

Ovogodišnji izbor fotografija pokazuje da se foto-reporteri sve više okreću skrivenim lavirintima koji vode u dubine ljudske duše. Na fotografijama ne preovladava pokret, već smiraj – interesantno za vreme u kome su brzina i nemir postali aksiomi.

Traže li foto-reporteri trenutke u kojima fotografija nije samo njihov zanat već i sredstvo duhovne obnove?

Spoznaja da nas naše najbliže okruženje čini ispunjenim i srećnim upućuje na to da na svaki način poštujemo i čuvamo ono što nam je na dohvat ruke – tvrđavu, reku, vrbak...

                                                                        Darijuš Sami
                                                            Viši kustos Muzeja Vojvodine



SELEKTOR IZLOŽBE

Borivoj Mirosavljević je rođen u Futogu 25. jula 1937. godine. Fotografijom počinje da se bavi 1948, a po završetku gimnazije i novinarstvom. Diplomirao je na Višoj školi za organizaciju rada i na Ekonomskom fakultetu u Subotici. Deset godina bio je dopisnik „Večernjih novosti“, a godinama je sarađivao sa mnogobrojnim jugoslovenskim listovima.

Bio je na mnogim istaknutim funkcijama u fotografskim, sportskim i radnim organizacijama. Učestvovao je na više od hiljadu izložbi na svim kontinentima.

Dobitnik je više od dve stotine nagrada i priznanja, među kojima su tri za životno delo:„Anastas Jovanović“ za fotografiju, „Spartak“ za sport i nagrada Udruženja novinara Srbije za novinarstvo.
Autor je edicije foto-monografija „Zlatno oko“. Dobitnik je nagrade UNICEF-a za fotografiju. U Foto savezu Jugoslavije stekao je zvanje Majstora fotografije.

Nosilac je nacionalne penzije i titule zaslužnog umetnika u kulturi Republike Srbije.

Jedan je od najglasnijih boraca za osnivanje muzeja fotografije.





Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.






]]>
Fri, 21 Dec 2018 09:49:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/2848/otvaranje-seste-godisnje-izlozbe-fotoreportera-objektivno.html
Saopštenje za medije NVO Atina http://presscentar.uns.org.rs/info/2857/saopstenje-za-medije-nvo-atina.html NVO „Atina“ predstavila je 20. decembra 2018. godine, na Međunarodni dan solidarnosti, u Press centru Udruženja novinara Srbije istraživanje i Analizu o korelaciji rodnih stereotipa i rodno zasnovanog nasilja, u okviru projekta „Sa devojkama i za devojke – Podrška lokalnim kancelarijama za mlade u podizanju svesti u oblasti rodne ravnopravnosti“, i uz podršku UNFPA - Populacionog fonda Ujedinjenih nacija. ]]>

Ove aktivnosti sprovode se u okviru zajedničkog projekta „ Integrisani odgovor na nasilje nad zenama i devojčicama u Srbiji II“, koji realizuju UNICEF, UN Women, UNFPA i UNDP, u partnerstvu sa Vladom Republike Srbije, na celu sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost, a uz podršku Švedske vlade.

Istraživanje je sprovedeno u pet gradova u Srbiji – Beogradu (Obrenovac), Vranju, Novom Pazaru, Kikindi i Jagodini, a podaci su prikupljeni kroz upitnike koje su popunjavale devojke završnih razreda srednjih stručnih škola i gimnazija (uzrasta 18 i 19 godina).

Glavni cilj istaživanja bio je da se stekne uvid u iskustva mladih devojaka, kao i u njihove stavove prema rodnim ulogama i rodno zasnovanom nasilju.

76% ispitanih devojaka smatra da je žena potpuno ostvarena samo ako postane majka, odnosno da žena jedino vredi ako je ispunila tu funkciju. Osim što je prisutan jak normativ prema kojem je glavna uloga žene da bude majka, 95% njih zalaže se za „žrtvujuć model roditeljstva“ tj. smatra da majka treba da se žrtvuje za svoju decu.

U isto vreme, kada se radi o partnerskim odnosima, jednak procenat devojaka smatra da žena ne treba da trpi sve da bi sačuvala brak, što je u suprotnosti sa prethodnom tvrdnjom.

Međutim, to nije u suprotnosti i sa praksom koja nam govori da one u najvećem broju slučajeva ne bi prijavile nasilje koje trpe niti napustile partnera koji je nasilan.

Nalazi govore da je porodica i dalje primarno okruženje u kojem se uči o „rodnim ulogama“ i u kojem se one praktikuju, ali i da postoji potencijal (u ispitivanom uzrastu) da se „razumevanje“ tih uloga promeni, te da se patrijarhalni porodični obrasci prevaziđu.

Što se tiče ključnih problema sa kojima se devojke suočavaju u lokalnim zajednicama, najveći broj ispitanica ukazuje na poteškoće koje proističu iz društvenih normi, te koje svoje ishodište nalaze u stereotipnom viđenju rodnih uloga.

Više od ¾ ispitanica tvrdi da su imale iskustvo tzv. rodnog ukalupljavanja, odnosno da su neki njihovi stavovi, aktivnosti ili ponašanje bili osporeni samo zato što su devojke. One ovde ističu praksu osuđivanja sredine zbog njihovih „rodno netipičnih“ stavova, ali i da su osporavane jer „ne mogu da zbog svojih fizičkih i kognitivnih karakteristika, na primer, igraju šah ili voze auto samo zbog toga što su žene“.

Značajan nalaz jeste da većina ispitanica ne zna da li bi u svetu bilo manje problema da ima više žena u politici, što korespondira sa nalazom da mali postotak njih ima priliku da o politici razgovara u školama, ili da o tome razgovara sa svojim prijateljicama, a naročito da razgovara o ženama u politici.

Ohrabrujući je nalaz da veliki broj devojaka želi da o ovome uči više. Devojke smatraju da ravnopravnost žena i muškaraca treba da bude jedan od najviših ciljeva u našem društvu (92% devojaka se slaže sa ovom tvrdnjom), i da je za rodnu ravnopravost i unapređenje položaja žena od ključnog značaja obrazovanje, te kreiranje i izvođenje rodno osetljivog školskog programa (štaviše, 69% devojaka tvrdi da u školama uopšte ne razgovaraju o poznatim ženama.

Devojke su kao svoje uzore navodile Desanku Maksimović, Nadeždu Petrović, Milunku Savić, ali i da nisu upoznate sa ženama u drugim oblastima (nauci, politici…)

Istraživanje koje je predstavljeno na ovoj konferenciji, deo je širih napora za unapređenje položaja devojaka i omladinske politike, te jačanja lokalnih Kancelarija za mlade, koje NVO “Atina” preduzima kroz pomenuti projekat, ali i u svom širem i dugogodišnjem radu na unapređenju rodne ravnopravnosti i stvaranju jednakih šansi za sve.

 

____________________________________

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

]]>
Thu, 20 Dec 2018 18:29:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/2857/saopstenje-za-medije-nvo-atina.html
Izložba "Pomeranje granica/4" http://presscentar.uns.org.rs/info/2846/izlozba-pomeranje-granica4.html Izložba Pomeranje granica, organizuje se četvrti put. Od 2014. godine, kada je održana prva izložba, ovaj projekat širi broj učesnika tako da na ovogodišnjoj izložbi sa svojim radovima učestvuje 40 umetnika iz zemlje, regiona, ali i iz Urugvaja, Holandije i Bugarske. U završnici izložbe, žiri za nagrade će dodeliti priznanja autorima za tri najuspešnija rada. ]]>  

Svečano otvaranje: četvrtak, 20. decembar 2018. u 19 časova

Izložbu će otvoriti Lidija Jovanović, predsednica ULUPUDS-a.

Autorski koncept izložbe: Snežana Pešić Rančić  i Maja Gecić

Organizacija izložbe: Snežana Pešić Rančić, 

Sekcija TiSO (Tekstil i savremno odevanje) ULUPUDS-a i MPU

 

Izložba Pomeranje granica, organizuje se četvrti put. Od 2014. godine, kada je održana prva izložba, ovaj projekat širi broj učesnika tako da na ovogodišnjoj izložbi sa svojim radovima učestvuje 40 umetnika iz zemlje, regiona, ali i iz Urugvaja, Holandije i Bugarske. U završnici izložbe, žiri za nagrade će dodeliti priznanja autorima za tri najuspešnija rada.

Projekat Pomeranje granica je konceptualnog karaktera, što znači da se bavi pitanjima promišljanja, preispitivanja i razlaganja ideje tekstila, kao i pojma njegove primene. Imajući u vidu temu, koja ne daje ograničenja u tehnikama i materijalu, na izložbi su zastupljeni umetnici iz raznih oblasti likovne i primenjene umetnosti.

Pojedinačna dela na izložbi su inspirativni povodi za zasebne eseje. Tekstil je ovde nesporni povod, ali i medij i poruka. Tekstil, kao svojevrsni materijalni prosede, u najvećem broju slučajeva doživljava svoju manje ili više suptilnu dekonstrukciju. Ona nije izvedena samo u delikatnom ili filozofskom smislu već se često radi o intuitivnoj i instinktivnoj, čak gruboj umetničkoj destrukciji, a sve u težnji da se u istraživanju i pomeranju granica u svim pravcima ide do kraja.

U tematskom pogledu, na izložbi ćemo se sresti sa ideologizacijom svakodnevnog života, manifestima, eskapizmom, istraživanjem optičkih paradoksa, ukidanjem privatnosti, asocijacijama na konzumizam & konzumerizam, potom sa prostornim alegorijama i različitim ambijentalnim zvučnim instalacijama, bilo da je zvuk podrška materijalnim ili elektronskim (digitalnim) eksponatima tj. video-umetnosti.

Svaki entitet na izložbi, koja je ovako raznovrsna i bogata idejama, ima svoj jasno profilisani identitet, pa su nemoguća uopštavanja, klasifikovanja ili pokušaji utvrđivanja nekog eventualnog, generalnog trenda, možda i umetničkog pravca, zaključio je u tekstu kataloga Slobodan Ivkov.

 

Projekat Pomeranje granica sadrži: izložbu, predavanja, panel diskusije, radionicu i koncert. Generisan je kao izložba sekcije TiSO (Tekstil i savremeno odevanje) ULUPUDS-a, a autorski koncept potpisuju  Snežana Pešić Rančić  i Maja Gecić.

 

Sve detaljnije informacije o programu izložbe Pomeranje granica istaknute su na sajtu Muzeja primenjene umetnosti www.mpu.rs

 



Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


  ]]>
Thu, 20 Dec 2018 09:35:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/2846/izlozba-pomeranje-granica4.html
"Kroz inicijativu "Design Your Job“ od 29 mladih, devetoro zaposleno u IKT kompanijama" http://presscentar.uns.org.rs/info/2844/kroz-inicijativu-design-your-job-od-29-mladih-devetoro-zaposleno-u-ikt-kompanijama.html „’Design Your Job’ je inicijativa koja je počela 2009. godine. Sastoji se iz više projekata koji doprinose istom cilju i to je formiranje sistemske promene u povećanju zapošljivosti nezaposlenih osoba, naročito mladih osoba kroz kreiranje, testiranje (na programskom nivou) a zatim nadogradnju programa i testiranje u realanom sektoru, za deficitarna IKT zanimanja na tržištu rada“, istakao je Boris Negeli, programski menadžer Centra za omladinski i društveni razvoj “RES POLIS” na današnjoj konferenciji u Press centru UNS-a. ]]>  

„Svedoci smo paradoksa u Srbiji - sa jedne strane zabeležen je visoki nivo nezaposlenosti u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, a istovremeno postoji velika potreba za stručne, čak polustručne radne snage u IKT sektoru.  Jedan deo posla svake NSZ-a, odnosno jedna od njihovih uloga, jeste da organizuje i ponudi programe za dokvalifikaciju ili pre-kvalifikaciju ljudi koji se nalaze na njihovoj evidenciji nezaposlenih. Međutim, programi koji se nude nezaposlenima su stari i neusklađeni sa potrebama tržišta.

Sa naše tačke gledišta, rešenje je bilo jednostavno: NSZ bi trebalo nezaposlenim osobama ponuditi dokvalifikaciju/prekvalifikaciju bar neke osnovne IKT edukativne programe“, naglašava Negeli.

„Iz tog razloga,  u sklopu „Design Your Job“ inicijative, kreiramo edukativne programe na raznim IKT poljima poput: grafičkog dizjna, web dizajna i programiranja, kreiranju kompjuterskih i mobilnih igara, kombinujući formalne, neformalne i informalne metode učenja sa međunarodnom mobilnošću, celoživotnim učenjem i Evropskim vrednostima“, dodaje Negeli.

Nakon razvijanja programa, on se testira kroz različite pristupe, poput: vršnjačke edukacije(multipliciranja), mentoring & monitoring, radne prakse u realnom sektoru, evaluacije i upotpunjavanja programa te diseminacije rezultata programa.

"U program "Design Your Job II“  bilo je uključeno 29 mladih osoba, od kojih je devetoro zaposleno u IKT kompanijama", ističu iz "Res Polisa".

Glavni cilj je da programi budu usvojeni kroz institucionalnu podršku prevashodno službi za zapošljavanje koje će ih uvrstiti u svoje progerame za dokvalifikaciju i prekvalifikaciju..

Iz „Res Polisa“ naglašavaju da je inicijativa dugoročni proces kroz koji imaju za cilj da razviju jednostavni, kratki, jeftiniji i ponovljivi IKT edukativni program/priručnik dostupan svakome u pratnji proizvodnje novih planova i programa, alata i materijala.

Sadašnji projekti biće realizovani na teritoriji Republike Srbije, Albanije, Republike Makedonije, Kipra i Italije, sa uključenjem NSZ-a Francuske. Projekti imaju tendenciju ka tome da budu deo odgovora na probleme nezaposlenosti i nedostatak radne snage u IKT sektoru cele Evrope.

Današnja konferencija je deo projekata sufinansiranih od strane EU,  koji nose naziv “Design Your Job 3” i “Design Your Job 4” u okviru ERASMUS+ programa. Događaj je organizovao Centar za omladinski i društveni razvoj – ''RES POLIS'' uz partnerstvo Nacionalne službe za zapošljavanje Republike Srbije.

 

 


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


]]>
Mon, 17 Dec 2018 16:16:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/2844/kroz-inicijativu-design-your-job-od-29-mladih-devetoro-zaposleno-u-ikt-kompanijama.html
Saopštenje za medije "Obrazovnog informatora" povodom predstojeće XII konferencije budžetskih korisnika http://presscentar.uns.org.rs/info/2831/saopstenje-za-medije-obrazovnog-informatora-povodom-predstojece-xii-konferencije-budzetskih-korisnika.html Tradicionalno, krajem svake budžetske godine, Obrazovni informator u saradnji sa predstavnicima nadležnih institucija i strukovnih udruženja u javnom sektoru, organizuje godišnju KONFERENCIJU BUDžETSKIH KORISNIKA. ]]> Saopštenje za medije Obrazovnog informatora:

 

NAJAVA XII KONFERENCIJE BUDžETSKIH KORISNIKA – SAVETOVANjA „Strukovno udruživanje i društvene reforme”  – INICIJATIVE ZA UDRUŽIVANjE U ASOCIJACIJU UDRUŽENjA U VANPRIVREDI – SEMINARA O DIGITALIZACIJI
___________________________________________________________________



Tradicionalno, krajem svake budžetske godine, Obrazovni informator u saradnji sa predstavnicima nadležnih institucija i strukovnih udruženja u javnom sektoru, organizuje godišnju KONFERENCIJU BUDžETSKIH KORISNIKA.
Ove konferencije održavaju se sa ciljem da se, na osnovu sumiranja najvažnijih pitanja u budžetskom poslovanju u tekućoj kalendarskoj godini, sagledaju prioritetne poslovne obaveze i rokovi izvršavanja u narednoj budžetskoj godini, a koje se tiču primene propisa u praksi.


Ovogodišnja XII po redu Konferencija biće održana 12.12.2018. godine u Sava Centru od 10.00, i besplatna je za sve budžetske korisnike.

Pored pravno-ekonomskog poslovanja, naglasak će biti stavljen na pitanja promena u obavljanju poslova u kontekstu elektronskog poslovanja. Digitalna transformacija je zadatak od posebnog reformskog interesa, pa su tako u Program Konferencije uvrštene teme koje se tiču digitalne transformacije i e-Uprave, kao i lokalne samouprave kao nezaobilaznog činioca digitalne transformacije budžetskih korisnika.


Drugi deo Konferencije poslovično je posvećen uvidu u pravno-ekonomsko poslovanje u 2019. – godini, i to kroz prikaz najvažnijih poslovnih obaveza i rokova budžetskih korisnika u 2019. godini  (sistem plata • finansije • radni odnosi • porezi • javna svojina • javne nabavke).


U radu ovogodišnje Konferencije očekuje se aktivno učešće svih predstavnika strukovnih udruženja u javnom sektoru: direktora i menadžera, pravnika, ekonomista, univerzitetskih profesora, profesora, lekara, socijalnih radnika, kulturnih poslenika, novinara, glumaca, umetnika, regulatornih tela, predstavnika sindikalnih organizacija. To je ujedno i prilika da predstavnici udruženja u vanprivredi uzmu učešće na Savetovanju „Strukovno udruživanje i društvene reforme”, koje će se održati 12.12.2018. u Domu vojske od 20.00,  a kome prethodi strukovno okupljanje koje za cilj ima inicijativu za osnivanjem krovnog saveza udruženja svih profesionalno i strukovno organizovanih asocijacija u vanprivredi – od 18.00. 

Najavljeno iniciranje osnivanja ove asocijacije podrazumeva podizanje strukovnog udruživanja u vanprivredi na viši nivo, što bi kao glavni efekat trebalo i moglo da ima kako kvalitetnije umrežavanje zaposlenih u ovoj oblasti, tako i preciznije formulisane stavove stručne prakse po svim pitanjima koje je u javnim službama potrebno rešavati. Budući „savez struka” objedinjavao bi i rešavao zajedničke probleme, ali i pomagao da se predstavnici svake pojedinačne delatnosti osnaže u  pozicijama odlučivanja o svojoj profesiji.


Obrazovni informator se nada da će ovo saborovanja, pod devizom Umetnost življenja i radost udruživanja, a kroz zajednički rad i rezultate udruživanja, doprineti prosperitetu društva u celini.
Nakon Savetovanja o značaju profesionalizacije u društvenim promenama i prezentacije našeg projekta „Znanjem do ekonomskog prosperiteta – Mi svi”, sledi umetnički program uz svečanu večeru.


Na inicijativu velikog broja korisnika, a radi uštede vremena i putnih troškova učesnika iz unutrašnjosti, u četvrtak 13.12.2018. u 10.00 – hotel Life Design, Balkanska 18, Beograd – organizujemo seminar PRAKTIČNA PRIMENA DIGITALNE TRANSFORMACIJE U POSLOVANjU BUDžETSKIH KORISNIKA”, namenjen direktorima, pravnicima, računo¬vođama i svim zaposlenima, a koji je u funkciji odpočinjanja upravljanja digitalizovanim pravno-ekonomskim poslovima, sa sledećim programom:


1. DA LI RIZIKUJEMO I KOLIKO SMO BEZBEDNI U „DIGITALNOSTI“?


2. ELEKTRONSKI DOKUMENT, ELEKTRONSKI POTPIS I PEČAT


3. NORMATIVNO REGULISANjE IKT BEZBEDNOSTI I IMPLEMENTACIJA U TEKUĆE POSLOVANjE Predavači su IKT konsultanti u OI: Saša M. Milašinović – sertifikovani ekspert za digitalne transformacije, Anita Pratljačić i mr Dragan Marinković.
Kotizacija za seminar sa radionicom po učesniku iznosi: za pretplatnike 8.900,00 sa PDV, a za ostale učesnike 14.000,00 sa PDV. Uplatu izvršiti na žiro račun 265-1630310006149- 98, PIB: 100037959 ili u gotovini prilikom dolaska na savetovanje.


Organizacioni odbor

 


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


]]>
Mon, 10 Dec 2018 13:13:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/2831/saopstenje-za-medije-obrazovnog-informatora-povodom-predstojece-xii-konferencije-budzetskih-korisnika.html
Besplatan kurs samoodbrane za žene: "Nijedna žrtva više, nijedna žena manje!" http://presscentar.uns.org.rs/info/2821/-besplatan-kurs-samoodbrane-za-zene-nijedna-zrtva-vise-nijedna-zena-manje-.html U okviru podrške kampanje "16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama", Nenad Pagonis Tim organizuje besplatan kurs samoodbrane za žene. ]]>

(Izvor: https://www.facebook.com/nenad.pagonis.official)

 

Kurs počinje u subotu, 8. decembra u 11 časova, u Novom Sadu, u prostoru Pagonis Fight Academy na SPENSU (ulaz sa strane Promenade, iznad Univera).

Treninzi će biti organizovani subotom, u terminu od 11 do 12 časova, a vodiće ih profesionalci iz oblasti Krav Mage, boksa i kik boksa.

Zbog formiranja grupa i programa treninga, molimo zainteresovane da se jave na mejl: contact@nenadpagonis.com

Nenad Pagonis profesionalno se bavi kik boksom, gde je desetostruki šampion sveta i profesionalni bokser, a karijeru je započeo sa svim pobedama. Trenutno je najuspešniji kik-bokser svih vremena u Srbiji.

Nenad je do sada bio deset puta prvak sveta i više puta prvak Evrope, dobitnik je desetina prestižnih nagrada kao najuspešniji sportista poslednjih 10 godina u Srbiji.

 

Nenad PAGONIS Team,
kontakt: 064 18 87 462

 


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


 

]]>
Sat, 8 Dec 2018 11:12:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/2821/-besplatan-kurs-samoodbrane-za-zene-nijedna-zrtva-vise-nijedna-zena-manje-.html
Novinari regiona: Ne pomoć, već obaveza države prema medijima http://presscentar.uns.org.rs/info/2824/novinari-regiona-ne-pomoc-vec-obaveza-drzave-prema-medijima.html „Ne možemo govoriti o državnoj pomoći medijima, taj novac je javni, novac svih građana i država treba da ima obavezu da određeni deo iz budžeta daje za medije“, zaključak je regionalne konferencije „Državna pomoć medijima“ koju je juče u Pres centru UNS-a organizovao Savez novinara Srbije i Crne Gore (SNSCG). ]]> Autor: K. K.

 

Regionalna konferencija SNSCG-a Regionalna konferencija SNSCG-a "Državna pomoć medijima" (foto: Pres centar UNS-a)

Osnivači Saveza su Udruženje novinara Srbije (UNS) i Udruženje novinara Crne Gore (UNCG), a konferenciji su prisustvovali novinari i predstavnici novinarskih udruženja iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije i Bugarske, kao i pomoćnica ministra za informisanje Slavica Trifunović i šefica Medijskog odeljenja OEBS-a Gordana Janković.

Govornici su predstavili modele finansiranja medija u svojim zemljama i diskutovali o efektima modela finansiranja na medijsku scenu i kvalitet medijskog sadržaja.

Predsednik UNS-a Vladimir Radomirović rekao je da mu se „čini da za novinarstvo nikada nije bila bolja situacija, ali da je za medije ona izuzetno teška“.

Vladimir Radomirović (foto: Pres centar UNS-a) Vladimir Radomirović (foto: Pres centar UNS-a)

„Novinari danas mogu svojim izveštavanjem da pomere mnoge stvari, ali rade u medijima koji su sve siromašniji. Internet giganti su oduzeli najveći deo tržišta oglašavanja na koji su se mediji oslanjali i model koji je do nedavno funkcionisao ne može više da postoji u tom obliku. Oni koji upravljaju budžetima treba, u interesu javnosti, da podrže profesionalne medije jer samo tako mogu da se izbore sa poplavom neproverenih informacija“, rekao je Radomirović.

On je podsetio da se UNS godinama zalaže da se lokalnim samoupravama u Srbiji uvede obaveza da izdvajaju budžetska sredstva za medije, pre svega lokalne.

„Tražimo da to bude 2 odsto godišnjih budžeta jer bi na taj način bilo obezbeđeno funkcionisanje lokalnih medija koji su kičma svakog demokratskog društva, a to ulaganje bi se višestruko isplatilo“, rekao je Radomirović.

Slavica Trifunović – Lokalne samouprave povećavaju iznose za medijske projekte, javni servisi najsiromašniji u regionu

Pomoćnica za informisanje i medije Ministarstva kulture i informisanja Slavica Trifunović navela je da je primena Zakona o javnom informisanju odmah stvorila probleme, a naročito u funkcionisanju lokalnih i regionalnih medija.

Slavica Trifunović (foto: Pres centar UNS-a) Slavica Trifunović (foto: Pres centar UNS-a)

„Čini mi se da ti mediji nisu u potpunosti razumeli, a ni bili spremni da dočekaju to vreme kada se sa direktnog finansiranja iz budžeta prešlo na projektno. Projektno finansiranje nije finansiranje medija, to je sufinansiranje medijskih sadržaja i ovaj vid državne pomoći nikako ne može biti supstitut za finansiranje medija i ne može da obezbedi stabilno i dugoročno finansiranje lokalnih medija. Posle 3, 4 godine primene ovog Zakona imamo situaciju da su lokalni i regionalni mediji u nezavidnom položaju. Umesto da smo u međuvremenu imali stabilizaciju medijske scene i da krenemo putem razvoja, mi imamo medije koji imaju ogromne finansijske probleme“, rekla je Trifunović.

Ona je istakla da je tržište oglašavanja u medijima u Srbiji ograničeno i da na njemu nisu prepoznati lokalni i regionalni mediji.

„Medijsko marketinško tržište se procenjuje na oko 150 miliona evra, a najveći iznosi izdvajaju se za medije sa nacionalnom frekvencijom. Posle donošenja Zakona drastično su se smanjila sredstva koja su izdvajana iz lokalnih budžeta“, rekla je Trifunović.

Ona je istakla da se „ta izdvajanja danas ipak povećavaju i da raste svest o tome koliko su značajni lokalni i regonalni mediji“.

Kako je rekla, ni ovakav način finansiranja Javnih medijskih servisa nije dovoljan.

„Naši medijski servisi su najsiromašniji u okruženju, da ne pričam o EU. Oba Javna servisa imaju konstantan problem sa likvidnošću i u narednom periodu nam predstoji da strateškim dokumentima i zakonima obezbedimo njihovo stabilno i dugoročno finansiranje“, rekla je Trifunović.

Gordana Janković – Da bi ostvarili svoju funkciju, mediji moraju biti nezavisni

Gordana Janković (foto: Pres centar UNS-a) Gordana Janković (foto: Pres centar UNS-a)

Šefica Medijskog odeljenja OEBS-a u Srbiji Gordana Janković istakla je da „mediji ne mogu da ostvare svoju demokratsku funkciju izveštavanja, praćenja i kontrole vlasti ako nemaju autonomiju u odnosu na sopstveno okruženje“.

„Pojavljuje se osnovna dilema kada su u pitanju regulatorne obaveze - kako delovati regulatorno, a ne nametati uticaj, kako vršiti vlast i stvoriti adekvatan ambijent za delovanje medija, a uzdržati se od zahteva za protivuslugom. To je jedan od suštinskih testova demokratije za svaku državu“, rekla je Janković.

Ona je dodala da se OEBS, u radu na Medijskoj strategiji, posvetio evaluaciji svih dokumenata koji definišu medijsku scenu u Srbiji i da postoje brojna pitanja koja treba redefinisati.

„Prva stvar koju pominjemo je izlazak države iz vlasništva u medijima, privatizacija velikog broja medija je obavljena, ali ostaju nacionalni mediji koji još uvek nisu u statusu koji je predvidela prethodna Medijska strategija, kao i medijski zakoni. Postoji otvoreno pitanje Tanjuga, ’Politike’, ’Novosti’. Osim izlaska države iz medija, ostaje privremenost Zakona o javnim servisima. Oni su već četvrtu godinu u statusu lex specialis-a. Neophodno je naći modele koji će javnim servisima omogućiti određenu vrstu autonomije koju do sada nisu mogli da ostvaruju zato što se finansiraju značajnim delom iz budžeta“, rekla je Janković.

Predsednik SNSCG Ivica Milosavljević rekao je da se „Javni servis sve više približava komercijalnim televizijama, tražeći jeftinu zabavu i popularnost, podižući rejting".

Ivica Milosavljević (foto: Pres centar UNS-a) Ivica Milosavljević (foto: Pres centar UNS-a)

„Gubi se osnovna funkcija javnog servisa i to je trajna posledica koja najviše ugrožava odgovornost društva i objektivne informacije“, rekao je Milosavljević i dodao da se takvo ponašanje Javnog servisa „preslikavala na niži nivo“, odnosno na lokalne medije.

Urednica sajta UNS-a Kristina Kovač predstavila je Bazu podataka o projektnom sufinansiranju medija (www.finansiranjemedija.rs) koju je u martu ove godine osmislio i napravio UNS, a u kojoj se mogu pronaći informacije o svim raspisanim konkursima za projektno sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja od javnog interesa na lokalnom, pokrajinskom i republičkom nivou od 2015. godine do danas.


Srbija – više nego prepolovljena izdvajanja za medije

Generalni sekretar UNS-a Nino Brajović rekao je da je „Srbija zemlja sa rekordnim brojem medija u regionu“.

Nino Brajović (foto: Pres centar UNS-a) Nino Brajović (foto: Pres centar UNS-a)

„U 2018. godini imamo 2149 medija, od čega je 1407 u Registru medija upisano u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima. Možemo pretpostaviti da ostalih oko 700 nije aktivno, pa se osnovano može govoriti o oko 1500 medija u Srbiji“, rekao je Brajović i naveo da je tržište oglašavanja u Srbiji procenjeno na oko 180 miliona evra, što je oko jedan odsto BDP-a i pokazatelj je siromašnog tržišta.

Brajović je izneo podatak da je u 2018. godini za projektno sufinansiranje medijskih projekata izdvojeno oko 12 miliona, a godinu pre oko 11.5 miliona evra.

„Osim toga, oko 2.3 miliona evra su direktne budžetske subvencije iz budžeta APV za medije čiji su osnivači nacionalni saveti nacionalnih manjina, a od ove godine obnovljen je i Fond za nacionalne manjine koji je za projekte medija nacionalnih manjina izdvojio oko 175.000 evra, što je ukupno oko 15 miliona evra za medije u ovoj godini“, rekao je Brajović.

Brajović je istakao da je UNS istraživanjem došao do podataka da se finansijska podrška države medijima više nego prepolovila u odnosu na izdvajanja pre privatizacije, te da UNS zbog toga insistira na izdvajanju najmanje dva odsto lokalnih budžeta za medijske projekte, što bi omogućilo proizvodnju medijskih sadržaja i razvoj medija.

On je govorio o problemima u sprovođenju konkursa za projektno sufinansiranje medijskih projekata, kao što su činjenica da Zakon nije predvideo obaveznost raspisivanja konkursa, kriterijume i način raspodele novca, kao i imenovanje članova komisija koji odlučuju o raspodeli novca.

„Do sada je konkurs Ministarstva kulture bio uzoran, dobar način kako se sprovode medijski konkursi, ali ove godine postoje ozbiljne zamerke i na jedan od osam konkursa Ministarstva, za televizijske produkcije. Tražili smo da se ugovor sa firmom 'Essentis' koja je dobila najviše novca na tom konkursu, a u prijavi je navela nekoliko lažnih podataka, raskine, da se novac vrati. To se, nažalost, nije desilo“, rekao je Brajović.

UNS se, kako je dodao, zalaže da se osim za projekte, predvidi da se ubuduće novac dodeljuje i za informativne programe medija, odnosno da bude definisano da se pola predviđenog novca za medije u budžetu dodeljuje za medijske projekte, a pola za informativni program.

Bosna i Hercegovina – Situacija loša, mediji deluju u nepovoljnim ekonomskim uslovima

Milica Andrijašević iz Udruženja BH novinari predstavila je istraživanje ovog Udruženja o broju medija i modelima finansiranja medija iz javnog sektora u BiH i istakla da je „situacija veoma loša“.

Milica Andrijašević (foto: Pres centar UNS-a) Milica Andrijašević (foto: Pres centar UNS-a)

„Na malom tržištu deluje veliki broj medija, 43 televizije i 143 radio stanice sa zemaljskom frekvencijom, 53 emitera koji se emituju preko drugih komunikacijskih mreža, tri javna servisa, devet dnevnih novina, 189 magazina i osam novinskih agencija. Tačan broj onlajn portala nije poznat“, rekla je Andrijašević.

Ona je dodala da u BiH postoji i veliki broj lokalnih javnih emitera, 12 televizija i 62 radio stanice u mreži radiodifuzije, kao i sedam radio i televizijskih stanica koje se emituju putem drugih mreža, a čiji su osnivači kantonalne, gradske i opštinske vlasti.

„I privatni i javni mediji deluju u nepovoljnim ekonomskim uslovima uzrokovanim ekonomskom krizom i padom prihoda od oglašavanja. Poslednjih godina se i značajan broj oglašivača okrenuo medijima iz susednih zemalja, a jenjava i podrška međunarodnih donatora, što je sve dovelo do osetno manjih prihoda za medije“, rekla je Andrijašević.

Kako je istakla, procena je da su ukupni prihodi od oglašavanja u BiH u 2016. godini iznosili oko 39 miliona maraka, što je drastičan pad u odnosu na 2008. godinu kada su prihodi bili oko 200 miliona maraka.

„Država i njene institucije svake godine troše desetine miliona maraka na različite oblike finansiranja medija, od direktnog finansiranja javnih medija, preko dodele grantova za javne i komercijalne medije, do različitih komercijalnih ugovora. Istraživanje iz 2015. je pokazalo da država izdvaja oko 30 miliona maraka godišnje za finansiranje medija“, rekla je Andrijašević.

Predsednik Udruženja BH novinari Marko Divković govorio je o finansiranju medija u kantonima. On je rekao da od 10 kantona, njih pet ima radio i televizijske kuće, da se ovi mediji finansiraju iz budžeta, ali su nekada finansirani direktno, a nekada po osnovu grantova.

Marko Divković (foto: Pres centar UNS-a) Marko Divković (foto: Pres centar UNS-a)

„Problem je što je budžetsko izdvajanje za kantonalne medije mehanizam potpune kontrole nad programskim sadržajima, od imenovanja direktora, preko Nadzornog odbora, do urednika. Od kolega iz kantonalnih medija često dobijamo žalbe na pritiske. Često se zato sve svodi na: 'Ili piši kako ti gazda kaže, ili knjižicu'“, rekao je Divković.

On je istakao da su „medijske i profesionalne slobode svedene u prilično uzak kanal i nemamo puno prostora ni u izrazu, ni u estetskom - slici, ni u retoričkom. To tragično dugo traje, bez izgleda da se brzo koriguje ili počne da se koriguje“, rekao je Divković.

On je govorio o „invaziji“ stranih medijskih kuća koje ne konkurišu komercijalnim televizijama, već, kako je rekao, javnim medijima.

„Plata novinara je oko 250 evra i manje, to znači – sirotinja. Od takvih ljudi ne možete očekivati da budu profesionalci. Kada je u pitanju profesija i finansiranje kantonalnih medija, nisam optimista, ništa se bolje neće promeniti. Moja procena medijske scene je vrlo, vrlo sumorna“, rekao je Divković.

Novinar iz Republike Srpske Brane Božić rekao je da je javni novac - naš novac, a ne „državna pomoć“.

Brane Božić (foto: Pres centar UNS-a) Brane Božić (foto: Pres centar UNS-a)

„Mi radimo javni posao. Zato mi nećemo pomoć, mi hoćemo naš novac“, rekao je Božić.

Govoreći o modelima finansiranja, Božić je istakao da ne mogu biti isti modeli finansiranja medija u, na primer, Novom Sadu i u Beloj Palanci.

Božić je rekao i da razvijena društva imaju medije u svom vlasništvu koje finansiraju iz budžeta,“ samo ih ne zovu javni, nego neprofitni mediji“.

„Projektno sufinansiranje je davanje vlasti lokalnim funkcionerima, oni odlučuju kome će davati novac, kome neće. To mora ići po automatizmu, a ne projektno“, rekao je Božić.

On je istakao da svaka lokalna samouprava mora imati makar jedan medij zbog servisnih informacija, da je potrebno tražiti tri odsto iz budžeta, da bismo dobili dva, kao i da mora da se zna da ne mogu važiti isti kriterijumi za osnivanje medija u velikim i malim mestima.

Crna Gora – Ako želimo javni interes, mediji moraju biti finansijski održivi

Dragić Rabrenović, predsednik Upravnog odbora Unije lokalnih javnih emitera Crne Gore rekao je da ako želimo očuvanje javnog interesa, država mora da omogući slobodne, nezavisne i profesionalne medije koji će biti finansijski održivi.

Dragić Rabrenović (foto: Pres centar UNS-a) Dragić Rabrenović (foto: Pres centar UNS-a)

„Opet, ako nam daju pomoć, dolazimo do finansijske zavisnosti. Da bismo bili u nezavisnom položaju, moramo imati transparentno finansiranje. Mi od 2010. godine tražimo izmene Zakona o elektronskim medijima“, rekao je Rabrenović.

On je dodao da u Crnoj Gori postoji jedan nacionalni i 14 lokalnih javnih emitera, od čega su tri televizije, a ostalo radio stanice.

„Način na koji se finansiraju mediji, određuje koliko su nezavisni. Iz budžeta Crne Gore se određuje koliko će se na godišnjem nivou izdvajati za programske sadržaje na Javnom servisu. Sredstva koja se izdvajaju na lokalu nisu izjednačena po gradovima, lokalne samouprave odlučuju o tome koliko će novca dodeliti. Ta sredstva nisu ni redovna, što ostavlja prostor za pritisak lokalnih samouprava, ali i izdavača. Mi želimo da od njih budemo nezavisni“, rekao je Rabrenović.

Predsednik Udruženja novinara Crne Gore Goran Ćetković rekao je da državna pomoć medijima znači da država, oličena u aktuelnoj vlasti, ima mehanizam, i primenjuje ga u praksi, da utiče na medijske slobode i medijski sadržaj.

Goran Ćetković  (foto: Pres centar UNS-a) Goran Ćetković (foto: Pres centar UNS-a)

„Državna pomoć medijima znači produženu političku kampanju. Moramo se pozabaviti i položajem novinara koji, nažalost, imaju platu od 250 evra. Oni nemaju mehanizam zaštite, dobiće otkaz pre nego što se njihov glas čuje“, rekao je Ćetković.

Hrvatska - Novinarska profesija je pred izumiranjem

Predsednik Hrvatskog novinarskog društva Hrvoje Zovko rekao je da je „suština da je novac države - javni novac, naš novac, novac poreskih obveznika“.

„Mediji ne mogu opstati sami na tržištu, a najgore je kada ostanu prepušteni 'lokalnim šerifima'. Onda imamo propagandu“, rekao je Zovko.

 

 

Hrvoje Zovko (foto: Pres centar UNS-a) Hrvoje Zovko (foto: Pres centar UNS-a)

On je naveo da štampani mediji u Hrvatskoj poreskim olakšicama, kada je PDV smanjen sa 25 na pet odsto, nisu mnogo dobili, kao i da je Zakon o medijima koji postoji 14 godina jedini Zakon koji nema telo koje nadzire njegovo sproveđenje.

„Naša profesija je u ozbiljnom problemu, pred izumiranjem. Naročito istraživačko novinarstvo. Ekonomska kriza omogućila je smanjenje broja novinara, mali su tiraži, a jak ekonomski lobi, jaki oglašivači. Zbog toga oni automatski utiču na medijski sadržaj. Poslodavci postaju produžena ruka oglašivača, lobija…“, rekao je Zovko.

On je istakao da je Medijska strategija u Hrvatskoj na čekanju, da je njena izrada netransparentna, obavijena velom tajne, da se ne zna ko na njoj radi, kao i da HND nije pozvan da učestvuje u njenom pisanju.

„Ministarstvo kulture je od 2013. do 2016. godine izdvajalo godišnje oko 400.000 evra za neprofitne medije, ali je od dolaska HDZ-a na vlast, već dve i po godine ova vrsta finansiranja ukinuta, jer su ti mediji viđeni kao ideološki protivnici. To je za nas bio udar na slobodu medija“, rekao je Zovko i istakao da Ministarstvo kulture već dve godine odugovlači sa raspisivanjem konkursa u iznosu od oko 4 miliona evra.

Zovko je naveo da se Hrvatska radio televizija (HRT) finansira sa oko 200 miliona evra godišnje iz budžeta, a da je za 2016. i 2017. godinu za lokalne medije u Hrvatskoj izdvojeno ukupno oko 17 miliona evra.

„Ko deli te novce? Politika ih deli, politika kreira priču, a kritički mediji su u velikom problemu“, rekao je Zovko.

Predsednik HND-a rekao je da je „suština cele priče da su političari pokazivali i pokazuju potpuno nerazumevanje za smisao postojanja medija“.

„Čim je situacija malo škakljiva za njih, imaćete situacije da se kao u Hrvatskoj vodi hibridni rat“, rekao je Zovko i dodao da je „novinarska profesija doprinela srozavanju ugleda“.

„Mi nismo edukovali javnost i sada tražimo podršku. Nije samo stvar u novcu, već u sadržaju. Mi tražimo, zahtevamo novac, ali šta ćemo dobiti. Dobićemo pojedinačni, stranački PR u koji će se usput, uvaliti neka servisna informacija“, kaže Zovko i dodaje da „ukoliko se neko usudi da kritikuje vlast dogodine neće imati novca“.

Novinarka HRT-a Jasmina Popović rekla je da se ne može govoriti o „državnoj pomoći“.

Jasmina Popović (foto: Pres centar UNS-a) Jasmina Popović (foto: Pres centar UNS-a)

„Država je servis građana, kakva pomoć. Ako se uzima novac, nemoguća je misija biti nezavisan. Novinari su odigrali ulogu poslušnosti politici i zato građani više ne vide značaj medija“, rekla je Popović.

Ona je istakla da je 2000. godine jedan medij u Hrvatskoj imao tiraž od oko 200.000 primeraka, a da danas svi zajedno ukupno imaju oko 180.000.

„Lokalna štampa u Hrvatskoj nabolje prolazi, a lokalne radio stanice su najslušanije, što znači da su građanima oni važni“, rekla je Popović.

Ona je istakla da „mi sada zavisimo od javnosti“ kao i da „javnost nije kupac ničijih informacija, već da ona mora biti informisana“.

Bugarska – Mediji sve jeftiniji i sve manje otporni na uticaje

Predsednica Saveza bugarskih novinara Snežana Todorova rekla je da je očigledno da svi mediji u regionu imaju slične probleme.

Snežana Todorova (foto: Pres centar UNS-a) Snežana Todorova (foto: Pres centar UNS-a)

„Kod privatnih medija dolazimo do zavisnosti od sponzora, PR-a, a kod državnog finansiranja dolazi do državne propagande. Bugarska je na 111. mestu po slobodi medija, drastično je pala na ovoj lestvici. Već deset godina u Bugarskoj opažamo koncentraciju medija preko fiktivnog prisvajanja od strane privatnika, ali i pomoću prikrivenog oglašavanja“, rekla je Todorova.

Ona je istakla da su "zbog velike krize mediji sve jeftiniji, a zbog toga i sve manje otporni na uticaje“.

Makedonija – Jedina država na Balkanu koja odbija državni novac za medije

Predsednica Makedonske asocijacije novinara Ivona Talevska rekla je da je „Makedonija izgleda jedina država na Balkanu koja odbija da traži novac od države za medije i želi zakonom da ograniči ono što država pokušava da finansira u medijima“.

 

 

 

 

 

 

Ivona Talevska (foto: Pres centar UNS-a) Ivona Talevska (foto: Pres centar UNS-a)

„Od prošle godine uveden je koncept da država iz budžeta finansira štampane medije, u iznosu od oko miliona evra godišnje. U Makedoniji izlaze tri štapana medija. Njihov tiraž je ukupno oko šest hiljada, što je katastrofa“, rekla je Talevska.

Ona je istakla da tržište oglašavanja u Makedoniji iznosi 25 do 28 miliona evra godišnje, da 80 odsto dobija televizija, a ostatak portali, radio stanice, novine i drugi vidovi oglašavanja.

Kako kaže Talevska, najveći sporedni izvori novca za medije u Makedoniji su Fond za otvoreno društvo - Soroš koji daje 5 miliona evra i USAID koji za medije izdvaja 2 miliona dolara godišnje.

„Problem sa ovim izvorima finansiranja je u selektivnosti. Već 20 godina se novac daje jednoj istoj grupi, istim medijima i istim novinarima. To je problem jer Fond i USAID imaju veoma krupan uticaj, izdvajaju oko 20 odsto od ukupnog tržišta oglašavanja“, rekla je Talevska.

Član UO Udruženja novinara Makedonije (ZNM) Stole Naumov rekao je da „ukoliko društvo želi demokratiju, moraće da se vrati u državu, iako je od nje bežalo“.

Stole Naumov (foto: Pres centar UNS-a) Stole Naumov (foto: Pres centar UNS-a)

Naumov kaže da niko ne voli ozbiljne medije i ne želi da plaća reklame u ozbiljnim političkim emisijama, jer ozbiljno novinarstvo „uznemirava“.

On ističe da „Soroš nije tako loš i da je uvek finansirao različite sadržaje, te da sada finansira debatne emisije u kojima niko neće da se oglašava, a sve kako bi pospešio debatu koja 11 godina u Makedoniji nije postojala“.

„Takođe, ZNM traži poreske olakšice za štampane medije, da PDV bude manji. Država je za sada pokazala interesovanje, ali ne da daje novac, već da oslobađa od nekih obaveza“, rekao je Naumov.

On je istakao i da profesija trba da bude saglasna u kriterijumima „da mogu da dobiju novac samo oni koji poštuju profesionalne standarde“.

Video snimak regionalne konferencije "Državna pomoć medijima" možete pogledati OVDE.

 

Realizaciju skupa podržalo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.


]]>
Fri, 7 Dec 2018 09:00:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/2824/novinari-regiona-ne-pomoc-vec-obaveza-drzave-prema-medijima.html
Nedostatak finansijskih sredstava i izostanak pomoći države sprečili Udruženje "Feniks" da obeleži Međunarodni dan osoba sa invaliditetom http://presscentar.uns.org.rs/info/2818/-nedostatak-finansijskih-sredstava-i-izostanak-pomoci-drzave-sprecili-udruzenje-feniks-da-obelezi-medjunarodni-dan-osoba-sa-invaliditetom.html Ove godine, Svetska Unija osoba sa invaliditetom World Disability Union WDU, čije je sedište u Istanbulu, i Ujedinjene nacije obeležavaju Međunarodni dan osoba sa invaliditetom, 3. decembar, pod sloganom :“Empowering persons with disabilities and ensuring inclusiveness and equality” - "Osnaživanje osoba sa invaliditetom i osiguranje inkluzivnosti i jednakosti". ]]>   

Udruženje osoba sa invaliditetom "Feniks" iz Beograda primilo je poziv da pisustvuju događaju, ali, kako navode, izostankom pomoći Vlade Srbije, nisu bili u mogućnosti da se odazovu pozivu. Nedostatak finansijskih sredstava sprečio ih je i da organizuju konferenciju za medije povodom obeležavanja Međunardnog dana u Beogradu, ističu iz Udruženja „Feniks“.

„Problemi sa kojima se sreću osobe sa invaliditetom isti su unazad osamnaest godina: arhitektonske barijere, male invalidske penzije, mizerni novčani iznos za tuđu negu i pomoć, loši pravilnici za medicinsko tehnička pomagala i banjsko lečenje, katastrofalni uslovi prevoza ili nepostojanje istog, diskriminacija na svakom koraku“, naglašava Branko Jokić, predsednik Udruženja „Feniks“.

„Sudski izvršitelji plene invalidska kolica. Ne dozvoljavaju da registrujete auto ako niste izmirili dugovanja za kredit, prisutna je medijska blokada, itd“, dodaje Jokić.

Kako navode iz Udruženja „Feniks“, Svetska unija osoba sa invaliditetom im je predložila da otvore u Beogradu kancelariju za saradnju sa zeljama jugoistočne Evrope, kojom bi presedavao Branko Jokić.

S obzirom na nedostatak finansijskih sredstava i oglušenje države za njihove probleme, apeluju da traže donatora kako bi omogućili odgovarajući prostor.

 

Udruženje "Feniks" je dobrovoljno, nevladino i neprofitno Udruženje, osnovano na neodređeno vreme radi ostvarivanja ciljeva u oblasti promovisanja i pomoći osobama sa invaliditetom Srbije svih kategorija. Od 2011. godine punopravni su članovi Svetske Unije osoba sa invaliditetom World Disability Union WDU.

 


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


]]>
Mon, 3 Dec 2018 10:18:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/2818/-nedostatak-finansijskih-sredstava-i-izostanak-pomoci-drzave-sprecili-udruzenje-feniks-da-obelezi-medjunarodni-dan-osoba-sa-invaliditetom.html
Obaveštenje o neradnom danu Press centra http://presscentar.uns.org.rs/info/2791/obavestenje-o-neradnom-danu-press-centra.html Ponedeljak, 12. novembar - neradan dan. Dežurni telefon Press centra UNS-a: 063 611 086 ]]>  

Poštovani klijenti, koleginice i kolege novinari, saradnici,

Obaveštavamo vas da, zbog državnog praznika, Press centar Udruženja novinara Srbije (UNS) neće raditi u ponedeljak, 12. novembra 2018. godine.

Dežurni telefon: 063 611 08

]]>
Mon, 12 Nov 2018 14:18:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/2791/obavestenje-o-neradnom-danu-press-centra.html
Konkurs za volontera u Pres centru UNS-a http://presscentar.uns.org.rs/info/2786/konkurs-za-volontera-u-pres-centru-uns-a.html Pres centar Udruženja novinara Srbije (UNS) raspisuje konkurs za volontera - praktikanta. ]]>  

Na konkurs se mogu prijaviti studenti završne godine novinarstva, apsolventi i diplomirani novinari sa Fakulteta političkih nauka ili drugih fakulteta za obrazovanje novinara.

Izabrani praktikant će raditi u Pres službi UNS-a u punom radnom vremenu.

Poželjno je znanje poznavanje rada u programima Microsoft Office paketa (Word, Excel, Power Point) i Photoshop-u.

Kandidati treba da na mejl pc@uns.org.rs pošalju biografiju i motivaciono pismo.

Konkurs je otvoren do 16. novembra 2018. godine.

 

]]>
Tue, 6 Nov 2018 14:47:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/2786/konkurs-za-volontera-u-pres-centru-uns-a.html
Novinari regiona: Ne pomoć, već obaveza države prema medijima http://presscentar.uns.org.rs/info/2779/novinari-regiona-ne-pomoc-vec-obaveza-drzave-prema-medijima.html „Ne možemo govoriti o državnoj pomoći medijima, taj novac je javni, novac svih građana i država treba da ima obavezu da određeni deo iz budžeta daje za medije“, zaključak je regionalne konferencije „Državna pomoć medijima“ koju 29. oktobra u Pres centru UNS-a organizovao Savez novinara Srbije i Crne Gore (SNSCG). ]]>  

Regionalna konferencija SNSCG-a Regionalna konferencija SNSCG-a "Državna pomoć medijima" (foto: Pres centar UNS-a)

Osnivači Saveza su Udruženje novinara Srbije (UNS) i Udruženje novinara Crne Gore (UNCG), a konferenciji su prisustvovali novinari i predstavnici novinarskih udruženja iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije i Bugarske, kao i pomoćnica ministra za informisanje Slavica Trifunović i šefica Medijskog odeljenja OEBS-a Gordana Janković.

Govornici su predstavili modele finansiranja medija u svojim zemljama i diskutovali o efektima modela finansiranja na medijsku scenu i kvalitet medijskog sadržaja.

Predsednik UNS-a Vladimir Radomirović rekao je da mu se „čini da za novinarstvo nikada nije bila bolja situacija, ali da je za medije ona izuzetno teška“.

Vladimir Radomirović (foto: Pres centar UNS-a) Vladimir Radomirović (foto: Pres centar UNS-a)

„Novinari danas mogu svojim izveštavanjem da pomere mnoge stvari, ali rade u medijima koji su sve siromašniji. Internet giganti su oduzeli najveći deo tržišta oglašavanja na koji su se mediji oslanjali i model koji je do nedavno funkcionisao ne može više da postoji u tom obliku. Oni koji upravljaju budžetima treba, u interesu javnosti, da podrže profesionalne medije jer samo tako mogu da se izbore sa poplavom neproverenih informacija“, rekao je Radomirović.

On je podsetio da se UNS godinama zalaže da se lokalnim samoupravama u Srbiji uvede obaveza da izdvajaju budžetska sredstva za medije, pre svega lokalne.

„Tražimo da to bude 2 odsto godišnjih budžeta jer bi na taj način bilo obezbeđeno funkcionisanje lokalnih medija koji su kičma svakog demokratskog društva, a to ulaganje bi se višestruko isplatilo“, rekao je Radomirović.

Slavica Trifunović – Lokalne samouprave povećavaju iznose za medijske projekte, javni servisi najsiromašniji u regionu

Pomoćnica za informisanje i medije Ministarstva kulture i informisanja Slavica Trifunović navela je da je primena Zakona o javnom informisanju odmah stvorila probleme, a naročito u funkcionisanju lokalnih i regionalnih medija.

Slavica Trifunović (foto: Pres centar UNS-a) Slavica Trifunović (foto: Pres centar UNS-a)

„Čini mi se da ti mediji nisu u potpunosti razumeli, a ni bili spremni da dočekaju to vreme kada se sa direktnog finansiranja iz budžeta prešlo na projektno. Projektno finansiranje nije finansiranje medija, to je sufinansiranje medijskih sadržaja i ovaj vid državne pomoći nikako ne može biti supstitut za finansiranje medija i ne može da obezbedi stabilno i dugoročno finansiranje lokalnih medija. Posle 3, 4 godine primene ovog Zakona imamo situaciju da su lokalni i regionalni mediji u nezavidnom položaju. Umesto da smo u međuvremenu imali stabilizaciju medijske scene i da krenemo putem razvoja, mi imamo medije koji imaju ogromne finansijske probleme“, rekla je Trifunović.

Ona je istakla da je tržište oglašavanja u medijima u Srbiji ograničeno i da na njemu nisu prepoznati lokalni i regionalni mediji.

„Medijsko marketinško tržište se procenjuje na oko 150 miliona evra, a najveći iznosi izdvajaju se za medije sa nacionalnom frekvencijom. Posle donošenja Zakona drastično su se smanjila sredstva koja su izdvajana iz lokalnih budžeta“, rekla je Trifunović.

Ona je istakla da se „ta izdvajanja danas ipak povećavaju i da raste svest o tome koliko su značajni lokalni i regonalni mediji“.

Kako je rekla, čak i ovakav način finansiranja javnih medijskih servisa nije dovoljan.

„Naši medijski servis su najsiromašniji u okruženju, da ne pričam o EU. Oba javna servisa imaju konstantan problem sa likvidnošću i u narednom periodu nam predstoji da strateškim dokumentima i zakonima obezbedimo njihovo stabilno i dugoročno finansiranje“, rekla je Trifunović.

Gordana Janković – Da bi ostvarili svoju funkciju, mediji moraju biti nezavisni

Gordana Janković (foto: Pres centar UNS-a) Gordana Janković (foto: Pres centar UNS-a)

Šefica Medijskog odeljenja OEBS-a u Srbiji Gordana Janković istakla je da „mediji ne mogu da ostvare svoju demokratsku funkciju izveštavanja, praćenja i kontrole vlasti ako nemaju autonomiju u odnosu na sopstveno okruženje“.

„Pojavljuje se osnovna dilema kada su u pitanju regulatorne obaveze - kako delovati regulatorno, a ne nametati uticaj, kako vršiti vlast i stvoriti adekvatan ambijent za delovanje medija, a uzdržati se od zahteva za protivuslugom. To je jedan od suštinskih testova demokratije za svaku državu“, rekla je Janković.

Ona je rekla da se OEBS, u radu na Medijskoj strategiji, posvetio evaluaciji svih dokumenata koji definišu medijsku scenu u Srbiji i da postoje brojna pitanja koja treba redefinisati.

„Prva stvar koju pominjemo je izlazak države iz vlasništva u medijima, privatizacija velikog broja medija je obavljena, ali ostaju nacionalni mediji koji još uvek nisu u statusu koji je predvidela prethodna Medijska strategija, kao i medijski zakoni. Postoji otvoreno pitanje Tanjuga, ’Politike’, ’Novosti’. Osim izlaska države iz medija, ostaje privremenost Zakona o javnim servisima. Oni su već četvrtu godinu u statusu leks specijalisa. Neophodno je naći modele koji će javnim servisima omogućiti određenu vrstu autonomije koju do sada nisu mogli da ostvaruju zato što se finansiraju značajnim delom iz budžeta“, rekla je Janković.

Predsednik SNSCG Ivica Milosavljević rekao je da se „Javni servis sve više približava komercijalnim televizijama, tražeći jeftinu zabavu i popularnost, podižući rejting".

Ivica Milosavljević (foto: Pres centar UNS-a) Ivica Milosavljević (foto: Pres centar UNS-a)

„Gubi se osnovna funkcija javnog servisa i to je trajna posledica, koja najviše ugrožava odgovornost društva i objektivne informacije“, rekao je Milosavljević i dodao da se takvo ponašanje javnog servisa „preslikavala na niži nivo“, odnosno na lokalne medije.

Urednica sajta UNS-a Kristina Kovač predstavila je Bazu podataka o projektnom sufinansiranju medija (www.finansiranjemedija.rs) koju je u martu ove godine osmislio i napravio UNS, a u kojoj se mogu pronaći informacije o svim raspisanim konkursima za projektno sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja od javnog interesa na lokalnom, pokrajinskom i republičkom nivou od 2015. godine do danas.


Srbija – više nego prepolovljena izdvajanja za medije

Generalni sekretar UNS-a Nino Brajović rekao je da je „Srbija zemlja sa rekordnim brojem medija u regionu“.

Nino Brajović (foto: Pres centar UNS-a) Nino Brajović (foto: Pres centar UNS-a)

„U 2018. godini ima 2149 medija, od čega je 1407 u Registru medija upisano u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima. Možemo pretpostaviti da ostalih oko 700 nije aktivno, pa se osnovano može govoriti o oko 1500 medija u Srbiji“, rekao je Brajović i naveo da je tržište oglašavanja u Srbiji procenjeno na oko 180 miliona evra, što je oko jedan odsto BDP-a i pokazatelj je siromašnog tržišta.

Brajović je izneo podatak da je u 2018. godini za projektno sufinansiranje medijskih projekata izdvojeno oko 12 miliona, a godinu pre oko 11.5 miliona evra.

„Osim toga, oko 2.3 miliona evra su direktne budžetske subvencije iz budžeta APV za medije čiji su osnivači nacionalni saveti nacionalnih manjina, a od ove godine obnovljen je i Fond za nacionalne manjine koji je za projekte medija nacionalnih manjina izdvojio oko 175.000 evra, što je ukupno oko 15 miliona evra za medije u ovoj godini“, rekao je Brajović.

Brajović je istakao da je UNS istraživanjem došao do podataka da se finansijska podrška države medijima više nego prepolovila u odnosu na izdvajanja pre privatizacije, te da UNS zbog toga insistira na izdvajanju najmanje dva odsto lokalnih budžeta za medijske projekte, što bi omogućilo proizvodnju medijskih sadržaja i razvoj medija.

On je govorio o problemima u sprovođenju konkursa za projektno sufinansiranje medijskih projekata, kao što su činjenica da Zakon nije predvideo obaveznost raspisivanja konkursa, kriterijume i način raspodele novca, kao i imenovanje članova komisija koji odlučuju o raspodeli novca.

„Do sada je konkurs Ministarstva kulture bio uzoran, dobar način kako se sprovode medijski konkursi, ali ove godine postoje i ozbiljne zamerke na jedan od osam konkursa Ministarstva, za televizijske produkcije. Tražili smo da se taj ugovor raskine, da se novac vrati, ali to se, nažalost, nije desilo“, rekao je Brajović.

UNS se, kako je dodao, zalaže da se osim za projekte, predvidi da se ubuduće novac dodeljuje i za informativne programe medija, odnosno da bude definisano da se pola predviđenog novca za medije u budžetu dodeljuje za medijske projekte, a pola za informativni program.

Bosna i Hercegovina – Situacija loša, mediji deluju u nepovoljnim ekonomskim uslovima

Milica Andrijašević iz Udruženja BH novinari predstavila je istraživanje ovog udruženja o broju medija i modelima finansiranja medija iz javnog sektora u BiH i istakla da je „situacija veoma loša“.

Milica Andrijašević (foto: Pres centar UNS-a) Milica Andrijašević (foto: Pres centar UNS-a)

„Na malom tržištu deluje veliki broj medija, 43 televizije i 143 radio stanice sa zemaljskom frekvencijom, 53 emitera koji se emituju preko drugih komunikacijskih mreža, tri javna servisa, devet dnevnih novina, 189 magazina i osam novinskih agencija. Tačan broj onlajn portala nije poznat“, rekla je Andrijašević.

Ona je dodala da u BiH postoji i veliki broj lokalnih javnih emitera, 12 televizija i 62 radio stanice u mreži radiodifuzije, kao i sedam radio i televizijskih stanica koje se emituju putem drugih mreža, a čiji su osnivači kantonalne, gradske i opštinske vlasti.

„I privatni i javni mediji deluju u nepovoljnim ekonomskim uslovima uzrokovanim ekonomskom krizom i padom prihoda od oglašavanja. Poslednjih godina se i značajan broj oglašivača okrenuo medijima iz susednih zemalja, a jenjava i podrška međunarodnih donatora, što je sve dovelo do osetno manjih prihoda za medije“, rekla je Andrijašević.

Kako je istakla, procena je da su ukupni prihodi od oglašavanja u BiH u 2016. godini iznosili oko 39 miliona maraka, što je drastičan pad u odnosu na 2008. godinu kada su prihodi bili oko 200 miliona maraka.

„Država i njene institucije svake godine troše desetine miliona maraka na različite oblike finansiranja medija, do direktnog finansiranja javnih medija, preko dodele grantova za javne i komercijalne medije, kao i različitih komercijalnih ugovora. Istraživanje iz 2015. je pokazalo da država izdvaja oko 30 miliona maraka za finansiranje medija godišnje“, rekla je Andrijašević.

Predsednik BH novinari Marko Divković govorio je o finansiranju medija u kantonima. On je rekao da od 10 kantona, njih pet ima radio i televizijske kuće, a da se ovi mediji finansiraju iz budžeta, ali su čas finansirani direktno ili po osnovu grantova.

Marko Divković (foto: Pres centar UNS-a) Marko Divković (foto: Pres centar UNS-a)

„Problem je što je budžetsko izdvajanje za kantonalne medije mehanizam potpune kontrole nad programskim sadržaja, od imenovanja direktora, preko Nadzornog odbora, do urednika. Od kolega iz kantonalnih medija često dobijamo žalbe na pritiske. Često se zato sve svodi na: 'Ili piši kako ti gazda kaže, ili knjižicu'“, rekao je Divković.

On je istakao da su „medijske i profesionalne slobode svedene u prilično uzak kanal i nemamo puno prostora ni u izrazu, ni u estetskom, ni u retoričkom. To tragično dugo traje bez izgleda da se brzo koriguje ili počne da se koriguje“, rekao je Divković.

On je govorio o „invaziji“ stranih medijskih kuća koje ne konkurišu komercijalnim televizijama, već javnim medijima.

„Plata novinara je oko 250 evra i manje, to znači – sirotinja. Od takvih ljudi ne možete očekivati da budu profesionalci. Kada je u pitanju profesija i finansiranje kantonalnih medija, nisam optimista, ništa se bolje neće promeniti. Moja procena medijske scene je vrlo, vrlo sumorna“, rekao je Divković.

Novinar iz Republike Srpske Brane Božić rekao je da je javni novac - naš novac, a ne „državna pomoć“.

Brane Božić (foto: Pres centar UNS-a) Brane Božić (foto: Pres centar UNS-a)

„Mi radimo javni posao. Zato mi nećemo pomoć, mi hoćemo naš novac“, rekao je Božić.

Govoreći o modelima finansiranja, Božić je istakao da ne mogu biti isti modeli finansiranja medija u, na primer, Novom Sadu i Beloj Palanci.

Božić je istakao i da razvijena društva imaju medije u svom vlasništvu koje finansiraju iz budžeta,“ samo ih ne zovu javni, nego neprofitni mediji“.

„Projektno sufinansiranje je davanje vlasti lokalnim funkcionerima, oni odlučuju kome će davati novac, kome neće. To mora ići po automatizmu, a ne projektno“, rekao je Božić.

On je istakao da svaka lokalna samouprava mora imati makar jedan medij zbog servisnih infomacija, da se traži tri odsto iz budžeta, da bismo dobili dva, kao i da mora da se zna da ne mogu važiti isti kriterijumi za osnivanje medija u velikim i malim mestima.

Crna Gora – Ako želimo javni interes, mediji moraju biti finansijski održivi

Dragić Rabrenović, predsednik Upravnog odbora Unije lokalnih javnih emitera Crne Gore rekao je da ako želimo očuvanje javnog interesa, država mora da omogući slobodne, nezavisne i profesionalne medije koji će biti finansijski održivi.

Dragić Rabrenović (foto: Pres centar UNS-a) Dragić Rabrenović (foto: Pres centar UNS-a)

„Opet, ako nam daju pomoć, dolazimo do finansijske zavisnosti. Da bismo bili u nezavisnom položaju, moramo imati transparentno finansiranje. Mi od 2010. godine tražimo izmene Zakona o elektronskim medijima“, rekao je Rabrenović.

On je dodao da u Crnoj Gori postoji jedan nacionalni i 14 lokalnih javnih emitera, od čega su tri televizije, a ostalo radio stanice.

„Način na koji se finansiraju mediji, određuje koliko su nezavisni. Iz budžeta Crne Gore se određuje koliko će se na godišnjem nivou izdvajati za programske sadržaje na javnom servisu. Sredstva koja se izdvajaju na lokalu nisu izjednačena po gradovima, lokalne samouprave odlučuju o tome koliko će novca dodeliti. Ta sredstva nisu ni redovna, što ostavlja prostor za pritisak lokalnih samouprava, ali i izdavača. Mi želimo da od njih budemo nezavisni“, rekao je Rabrenović.

Predsednik Udruženja novinara Crne Gore Goran Ćetković rekao je da državna pomoć medijima znači da država, oličena u aktuelnoj vlasti, ima mehanizam i primenjuje ga u praksi, da utiče na medijske slobode i medijski sadržaj.

Goran Ćetković  (foto: Pres centar UNS-a) Goran Ćetković (foto: Pres centar UNS-a)

„Državna pomoć medijima znači produženu političku kampanju. Moramo se pozabaviti i položajem novinara koji, nažalost, imaju platu od 250 evra. Oni nemaju mehanizam zaštite, dobiće otkaz pre nego što se njihov glas čuje“, rekao je Ćetković.

Hrvatska - Novinarska profesija je pred izumiranjem

Predsednik Hrvatskog novinarskog društva Hrvoje Zovko rekao je da je „suština da je novac države - javni novac, naš novac, novac poreskih obveznika“.

„Mediji ne mogu opstati sami na tržištu, a najgore je kada ostanu prepušteni 'lokalnim šerifima'. Onda imamo propagandu“, rekao je Zovko.

Hrvoje Zovko (foto: Pres centar UNS-a) Hrvoje Zovko (foto: Pres centar UNS-a)

On je rekao da mediji poreskim olakšicama štampanim medijima, sa 25 na pet odsto nisu mnogo dobili, kao i da Zakon o medijima koji postoji 14 godina nema telo koje nadzire sproveđenje Zakona.

„Naša profesija je u ozbiljnom problemu, pred izumiranjem. Naročito istraživačko novinarstvo. Ekonomska kriza omogućila je smanjenje broja novinara, mali su tiraži, a jak ekonomski lobi, jaki oglašivači. Zbog toga oni automatski utiču na medijski sadržaj. Poslodavci postaju produžena ruka oglašivača, lobija…“, rekao je Zovko.

On je istakao da je Medijska strategija na čekanju, da je njena izrada netransparentna, obavijena velom tajne, da se ne zna ko na njoj radi, a da HND nije ni pozvan da učestvuje u njenom pisanju.

„Ministarstvo kulture je od 2013. do 2016. godine izdvajalo godišnje oko 3 miliona kuna, oko 400.000 evra za neprofitne medije, ali da je od dolaska HDZ-a na vlast, već dve i po godine ova vrsta finansiranja ukinuta, jer su ti mediji viđeni kao ideološki protivnici. To je za nas bio udar na slobodu medija“, rekao je Zovko i istakao da Ministarstvo kulture već dve godine odugovlači sa raspisivanjem konkursa u iznosu od oko 4 miliona evra.

Zovko je naveo da se Hrvatska radio televizija (HRT) finansira sa oko 200 miliona evra godišnje iz budžeta, a da je za 2016. i 2017. godinu za lokalne medije u Hrvatskoj izdvojeno oko 17 miliona evra.

„Ko deli te novce? Politika ih deli, politika kreira priču, a kritički mediji su u velikom problemu“, rekao je Zovko.

Predsednik HND-a Hrvoje Zovko rekao je da je „suština cele priče da su političari pokazivali i pokazuju potpuno nerazumevanje za smisao postojanja medija“.

„Čim je situacija malo škakljiva za njih, imaćete situacije da se kao u Hrvatskoj vodi hibridni rat“, rekao je Zovko i dodao da je „novinarska profesija doprinela srozavanju ugleda“.

„Mi nismo edukovali javnost i sada tražimo podršku. Nije samo stvar u novcu, već u sadržaju. Mi tražimo, zahtevamo novac, ali šta ćemo dobiti. Dobićemo pojedinačni, stranački PR u koji će se usput, uvaliti neka servisna informacija“, kaže Zovko i dodaje da „ukoliko se neko usudi da kritikuje vlast dogodine neće imati novca“.

Novinarka HRT-a Jasmina Popović rekla je da se ne može govoriti o „državnoj pomoći“.

Jasmina Popović (foto: Pres centar UNS-a) Jasmina Popović (foto: Pres centar UNS-a)

„Država je servis građana, kakva pomoć. Ako se uzima novac, nemoguća je misija biti nezavisan. Novinari su odigrali ulogu poslušnosti politici i zato građani više ne vide značaj medija“, rekla je Popović.

Ona je istakla da je 2000. godine jedan medij imao tiraž od oko 200.000 primeraka, a da danas svi zajedno ukupno imaju oko 180.000.

„Lokalna štampa u Hrvatskoj nabolje prolazi, a lokalne radio stanice su najslušanije, što znači da su građanima oni važni“, rekla je Popović.

Ona je istakla da „mi sada zavisimo od javnosti“ kao i da „javnost nije kupac ničijih informacija, već da ona mora biti informisana“.

Bugarska – Mediji sve jeftiniji i sve manje otporni na uticaje

Predsednica Saveza bugarskih novinara Snežana Todorova rekla je da je očigledno da svi mediji u regionu imaju slične probleme.

Snežana Todorova (foto: Pres centar UNS-a) Snežana Todorova (foto: Pres centar UNS-a)

„Kod privatnih medija dolazimo do zavisnosti od sponzora, pr-a, a kod državnog finansiranja dolazi do državne propagande. Bugarska je na 111. mestu po slobodi medija, drastično je pala na lestvici. Već deset godina u Bugarskoj opažamo koncentraciju medija preko fiktivnog prisvajanja od strane privatnika, ali i pomoću prikrivenog oglašavanja“, rekla je Todorova.

„Ona je istakla da su zbog velike krize mediji sve jeftiniji, a zbog toga i sve manje otporni na uticaje“, rekla je Todorova.

Makedonija – Jedina država na Balkanu koja odbija državni novac za medije

Predsednica Makedonske asocijacije novinara Ivona Talevska rekla je da je „Makedonija izgleda jedina država na Balkanu koja odbija da traži pare od države za medije i pokušava zakonom da ograniči ono što država pokušava da finansira u medijima“.

Ivona Talevska (foto: Pres centar UNS-a) Ivona Talevska (foto: Pres centar UNS-a)

„Od prošle godine uveden je koncept da država iz budžeta finansira štampane medije, u iznosu od oko miliona evra godišnje. U Makedoniji izlaze tri štapana medija. Njihov tiraž je ukupno oko šest hiljada, što je katastrofa“, rekla je Talevska.

Ona je istakla da tržište oglašavanja iznosi 25 do 28 miliona evra godišnje, da 80 dobija televizija, a ostatak portali, radio stanice, novine i drugi vidovi oglašavanja.

Kako kaže Talevska, najveći sporedni izvor novca za medije u Makedoniji je Fond za otvoreno društvo - Soroš koji daje 5 miliona evra, a USAID 2 miliona dolara.

„Problem sa ovim izvorima finansiranja je u selektivnosti. Već 20 godina se novac daje jednoj istoj grupi, istim medijima i istim novinarima, a Fond i USAID imaju veoma krupan uticaj jer izdvajaju oko 20 odsto od ukupnog tržišta oglašavanja“, rekla je Talevska.

Član UO Udruženja novinara Makedonije (ZNM) Stole Naumov rekao je da „ukoliko društvo želi demokratiju, moraće da se vrati u državu, iako su od nje bežali“.

Stole Naumov (foto: Pres centar UNS-a) Stole Naumov (foto: Pres centar UNS-a)

Naumov kaže da niko ne voli ozbiljne medije i ne želi da plaća reklame u ozbiljne političke emisije, da ozbiljno novinarstvo „uznemirava“.

On kaže da „Soroš nije tako loš i da je uvek finansirao različite sadržaje, da sada finansira debatne emisije gde niko neće da se oglašava, kako bi pospešio debatu koja 11 godina nije postojala“.

„ZNM traži poreske olakšice za štampane medije, da PDV bude manji. Država je za sada pokazala interesovanje, ali ne da daje novac, već da oslobađa od nekih obaveza“, rekao je Naumov.

On je istakao i da treba da budemo saglasni u kriterijumima „da mogu da dobiju novac samo oni koji poštuju profesionalne standarde“.

 

Autor: K. Kovač

 

Video snimak regionalne konferencije "Državna pomoć medijima" možete pogledati OVDE.

]]>
Tue, 30 Oct 2018 09:29:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/2779/novinari-regiona-ne-pomoc-vec-obaveza-drzave-prema-medijima.html
Nagrada Spomen-zbirke Pavla Beljanskog za školsku 2017/2018. godinu Sofiji Milenković http://presscentar.uns.org.rs/info/2740/nagrada-spomen-zbirke-pavla-beljanskog-za-skolsku-20172018-godinu-sofiji-milenkovic.html Odlukom Upravnog odbora Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, na osnovu predloga Ocenjivačke komisije, za laureata Nagrade Spomen-zbirke Pavla Beljanskog za školsku 2017/2018. godinu proglašena je istoričarka umetnosti Sofija Milenković. Svečana ceremonija proglašenja i 51. dodela Nagrade Spomen-zbirke Pavla Beljanskog biće održana u petak, 26. oktobra 2018. godine u 11 sati, u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog. ]]>

 

Ocenjivačka komisija u čijem sastavu su bili istoričari umetnosti: dr Jelena Erdeljan, predsednik; dr Olga Špehar sa Odeljenja za istoriju umetnosti, Filozofski fakultet, Beograd; dr Jelena Banjac, Muzej grada Novog Sada; dr Vladimir Dimovski, Fakultet tehničkih nauka Novi Sad i mr Milana Kvas, v. d. upravnika Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, donela je odluku da se Nagrada za školsku 2017/2018 godinu dodeli Sofiji Milenković za rad Umetnost Marka Čelebonovića u četvrtoj deceniji XX veka, odbranjen kod prof. dr Lidije Merenik.


U obrazloženju je rečeno da se u nagrađenom master radu istoričara umetnosti Sofije Milenković, odbranjenom 2017. godine, analizira umetnička aktivnost Marka Čelebonovića u četvrtoj deceniji 20. veka, tokom koje nastaje kompleksan opus ovog autora.

Kroz pet zaokruženih celina detaljno i argumentovano se predstavlja tema sa težištem na analizi okolnosti, konteksta i uslova razvoja ovog opusa. Rad posebno ispituje odnose Čelebonovićeve umetničke prakse sa različitim sredinama u kojima se ispoljavala, čime se stiče uvid u formalne, tematske i konceptualne osnove Čelebonovićeve prakse tridesetih godina. Rad Sofije Milenković je zreo, analitičan, potkrepljen savremenom literaturom, temeljno postavljen, dobro obrazloženih ideja, nadahnut, bogato ilustrovan i podsticajan za buduća istraživanja.

Nagrađeni master rad, napisan sa pozicija savremene istorije umetnosti, precizno ukazuje na neophodnost komparativnog i kontekstualnog razumevanja umetničkog dela, a time i na okvir razumevanja srpske istorije umetnosti i vizuelne kulture 20. veka.


Nagrada Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, nastala je zahvaljujući posebnom Darovnom ugovoru Pavla Beljanskog iz 1965. godine, kada je kolekcionar ustanovio Nagradu, poklonio sliku Vlaha Bukovca Velika Iza muzeju i na taj način zaokružio institucionalni rad ovog Legata. Tim činom slika je postala ikonični amblem Nagrade, ali i same Zbirke, a vrhunski rezultati dobitnika u oblasti istraživanja i njihovo dalje pozicioniranje u stručnim krugovima, dokazali su opravdanost priznanja koje se dodeljuje od 1968. godine.

Od 2000. godine postoji i praksa da se nagrađeni rad realizuje u vidu izložbe i pratećeg kataloga, kao dodatni doprinos upoznavanja javnosti sa naučno-istraživačkim radom mladih istoričara umetnosti.

Ovogodišnja svečanost proglašenja i uručenja Nagrade biće održana u okruženju izložbe Maison Barilli: Belgrade / New York nastale prema nagrađenom radu „Modna ilustracija Milene Pavlović Barili (1926–1945)“ prošlogodišnjeg laureata Stefana Žarića.

 



 


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


]]>
Fri, 26 Oct 2018 12:54:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/2740/nagrada-spomen-zbirke-pavla-beljanskog-za-skolsku-20172018-godinu-sofiji-milenkovic.html