UNS Press centar :: PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/rss.html sr http://presscentar.uns.org.rs/img/logo.png UNS Press centar :: PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/rss.html Poziv: Obeležavanje Međunarodnog dana maternjeg jezika u Kovačici http://presscentar.uns.org.rs/info/3501/poziv-obelezavanje-medjunarodnog-dana-maternjeg-jezika-u-kovacici.html Opština Kovačica, dvadestu godinu zaredom, obeležiće Međunarodni dan maternjeg jezika, u petak 21. februara sa početko u 10 časova. ]]>  

 

Opština Kovačica vas poziva

na

Obeležavanje Međunarodnog dana maternjeg jezika u Kovačici

 

Opština Kovačica, dvadestu godinu zaredom, obeležiće Međunarodni dan maternjeg jezika, u petak 21. februara sa početkom u 10 sati, uz bogat kulturno-umetnički program, u kome će učestvovati brojna kulturno umetnička društva i glumci, među kojima su: Ivan Bekjarev, Ljiljana Blagojević, Lidija Vukićević i Svetislav Bule Goncić. Više informacija o važnosti ovog dana za Kovačicu, kao jednu multikulturalnu i multietničku sredinu, ali i ovogodišnjem programu jubilarne, možete videti u pozivnici koju možete preuzeti ovde: 

 

 

Početak manifestacije:

21. februar 2020. godine


- 10.00 – 12.00 – Poslovno Rekreativni centar „Relaks“, Vinogradska 2, Kovačica


Pozdrav organizatora manifestacije:

• Milan Garašević, predsednik opštine Kovačica,

• Pavel Babka, osnivač manifestacije obeležavanja Međunarodnog dana maternjeg jezika u
Kovačici od 2001. godine,

• Dragana Milošević, Pokrajinska sekretarka za kulturu i informisanje

• Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

 

Prisutnima će se obratiti i:

• Predstavnici Ambasade Republike Slovačke

• Predstavnici Ambasade Republike Rumunije

• Predstavnici Ambasade Republike Mađarske

• Libuška Lakatoš, predsednica Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine

• Jene Hajnal, predsednik Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine

• Daniel Magdu, predsednik Nacionalnog saveta rumunske nacionalne manjine

• Dalibor Nakić, predsednik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine

 

- 12.30 – 14.45 – Dan maternjeg jezika – Kovačica u slici i reči – Svečana najava izložbe slika
„Karavan naive“

 

- 12.00 - 12.30 - Kulturno umetnički program na platou Galerije naivne umetnosti


• Kulturno – umetničko društvo „Sveti Sava“ – pesme iz Banata

• Hor Doma kulture 3. oktobar – numera na slovačkom

• Alfeldi Abel – dečak koji svira tradicionalni mađarski instrument citru

• Ansambl Doma kulture Doina – pesme na rumunskom



- 13:00-13:30 - Galerija Babka Kovačica, Masarikova 65

Izložba: „20 godina (21.02.2001. - 21.02.2020.) obeležavanja Međunarodnog dana maternjeg jezika pod
pokroviteljstvom Uneska u Kovačici”.

 

- 13:35- 14:05 - Galerija naivne umetnosti Kovačica


Izložba rodonačelnika i savremenih članova Galerije naivne umetnosti


 - 14:10- 14:50 - Galerija naivne umetnosti Kovačica, Maršala Tita 70


Predavanje na temu autorskih prava

Nataša Hasura, Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije


- 15:00 - Svečani ručak u Poslovno-rekreativnom centru Relaks u Kovačica

Adresa: Vinogradska 2, Kovačica

Napomena: ovim se zvaničan deo obeležavanja centralne manifestacije završava.

 

 



]]>
Wed, 19 Feb 2020 14:44:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/3501/poziv-obelezavanje-medjunarodnog-dana-maternjeg-jezika-u-kovacici.html
Dve decenije Međunarodnog dana maternjeg jezika u Kovačici http://presscentar.uns.org.rs/info/3497/dve-decenije-medjunarodnog-dana-maternjeg-jezika-u-kovacici-.html Kovačica, 18.2.2020 - "Opština Kovačica, dvadestu godinu zaredom, obeležiće Međunarodni dan maternjeg jezika 21. februara, uz bogat kulturno-umetnički program, u kome će učestvovati brojni istaknuti umetnici i glumci, kao što su Ivan Bekjarev, Ljiljana Blagojević, Lidija Vukićević i Svetislav Bule Goncić, dok će na centralnoj manifestaciji obeležavanja biti prisutne brojne visoke zvanice, među kojima će biti i Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i Dragana Milošević, pokrajinska sekretarka za kulturu i informisanje" – izjavio je Milan Garašević, predsednik opštine Kovačica, na današnjoj konferenciji za novinare u Beogradu, koja je organizovana povodom obeležavanja Međunarodnog dana maternjeg jezika u Kovačici. ]]>  

"Ponosni smo na naše umetničko stvaralaštvo koje je poznato svuda u svetu, ali i na nastojanja države Srbije da u saradnji sa Slovačkom predloži da se na Uneskovoj listi nematerijalne kulturne baštine čovečanstva uvrsti naivna umetnost Slovaka iz Kovačice, ali i na činjenicu da pune dve decenije opština Kovačica, kao jedna multietnička i multikulturalna sredina, uspešno radi na očuvanja svih maternjih jezika na njenoj teritoriji, ali i na promociji višejezičnosti i kulturne različitosti" – rekao je Garašević.

Direktorka Galerije naivne umetnosti Ana Žolaj Barca skrenula je pažnju na izložbu "Karavan naive" koja će biti otvorena od 24. februara do 1. marta u Kovačici, a potom će gostovati u Sremskoj Mitrovici, Beogradu i Banjaluci.

Glumica Ljiljana Blagojević izrazila je ogromno zadovoljstvo i čast što je deo tako duge tradicije koja slavi maternji jezik. Duhovnu vertikalu jednog naroda čini jezik i bez njega ne postojimo. Te različitosti koje opština Kovačica neguje govori o njihovoj visokoj svesti i to mesto jeste malo, ali je i veliko zbog svoje kulture – dodala je Blagojević.

Ivan Bekjarev ukazao je poštovanje i divljenje na trajanju i opstanku i pozvao sva mesta da se ugledaju na Kovačicu i njen trud i borbu za kulturu.

 


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


 

 

 

 

]]>
Wed, 19 Feb 2020 09:35:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/3497/dve-decenije-medjunarodnog-dana-maternjeg-jezika-u-kovacici-.html
Slovenački se uči po celom svetu: Slovenački jezik najviše se uči u Srbiji http://presscentar.uns.org.rs/info/3481/slovenacki-se-uci-po-celom-svetu-slovenacki-jezik-najvise-se-uci-u-srbiji.html Slovenački internet časopis ”Delo” objavio je 6. februara 2020. godine najnoviju statistiku o učenju slovenačkog jezika u 25 država u svetu, na 61 univerzitetu na svim kontinentima, osim u Australiji. ]]>  

Slovenački internet časopis ”Delo” objavio je 6. februara 2020. godine najnoviju statistiku o učenju slovenačkog jezika u 25 država u svetu, na 61 univerzitetu na svim kontinentima, osim u Australiji: https://www.delo.si/novice/svet/slovenscine-se-ucijo-po-vsem-svetu-276227.html

Slovenačko ministarstvo za obrazovanje, nauku i sport odvaja godišnja sredstva za finansiranje 36 učitelja koji u 90 gradova Evrope podučavaju slovenački jezik.

Približno 600 hiljada Slovenaca ili njihovih potomaka živi van granica Slovenije. Od toga, 2000 ih uči svoj maternji jezik, a samo u Srbiji, slovenački uči jedna četvrtina, tj. 500 učenika – dece i odraslih.

Novinarska ekipa iz Slovenije obišla je jednu osnovnu školu u Pančevu gde se časovi slovenačkog jezika realizuju besplatno, jednom nedeljno za decu i jednom za odrasle. Od ove godine se slovenački jezik uči i u dve osnovne škole u Novom Sadu kao izborni predmet, što u celosti finansira Republika Srbija po svom zakonu o manjinama. Prema rečima prof. dr Maje Đukanović sa Lektorata za slovenački jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu, slovenački u velikom broju uče i Srbi, posebno zbog obožavanja i poštovanja Slovenije.

Slovenci imaju u Srbiji – kao i preostale 33 nacionalne zajednice – status manjine.

Kada uporedimo sa situacijom Srba u Sloveniji, u kojoj je poznato da Srbi nemaju status nacionalne manjine, srpski jezik će tek od sledeće školske godine, tj. od septembra 2020. godine biti uveden u osnovne škole kao dopunski predmet. Akcija za prikupljanje prijava dece, koja je pokrenuta novembra 2019. godine, urodiće plodom, budući da je za nepuna dva meseca prijavljeno 1200 učenika u mnogim osnovnim školama u Sloveniji.

Prijava dece za dopunsku nastavu srspkog jezika u slovenačkim osnovnim školama traje do 1. marta. Sve informacije dostupne su na portalu – pogledajte ovde: https://sss-zss.si/2020/02/05/produzava-se-rok-za-prijave-na-dopunsku-nastavu-srpskog-jezika-do-1-marta-2020/

 

Izvor: Delo, https://sss-zss.si


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


]]>
Mon, 10 Feb 2020 16:21:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/3481/slovenacki-se-uci-po-celom-svetu-slovenacki-jezik-najvise-se-uci-u-srbiji.html
Džim Rodžers: Firme se neće seliti iz Kine zbog koronavirusa (VIDEO) http://presscentar.uns.org.rs/info/3475/dzim-rodzers-firme-se-nece-seliti-iz-kine-zbog-koronavirusa-video.html Međunarodni investitor Džim Rodžers govorio je za kinesku globalnu TV mrežu na eneglskom CGTN i ocenio je da preduzeća neće biti preseljena iz Kine zbog epidemije koronavirusa. ]]>  

“Prošle godine u Sjedinjenim Američkim Državama je od gripa umrlo 80.000 ljudi. Da li to znači da će kompanije napustiti Sjedinjene Američke Države?”, upitao je Rodžers u emisiji “Dijalog” na CGTN-u.

Video možete pogledati na: https://www.facebook.com/PressCentarUNS/videos/183903719534351/?t=0

 

 


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


]]>
Wed, 5 Feb 2020 12:20:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/3475/dzim-rodzers-firme-se-nece-seliti-iz-kine-zbog-koronavirusa-video.html
Poziv UNS-a i NUNS-a medijima da objave animaciju Postupanje u vanrednim situacijama prema osobama sa invaliditetom http://presscentar.uns.org.rs/info/3472/poziv-uns-a-i-nuns-a-medijima-da-objave-animaciju-postupanje-u-vanrednim-situacijama-prema-osobama-sa-invaliditetom.html Udruženje novinara Srbije i Nezavisno udruženje novinara Srbije pozivaju koleginice i kolege da ukoliko su u prilici u svom mediju, onlajn izdanju svog medija i na profilima medija na društvenim mrežama objave animaciju Postupanje u vanrednim situacijama prema osobama sa invaliditetom koju je izradila Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom Srbije. ]]>

Poštovane koleginice i kolege,

Udruženje novinara Srbije i Nezavisno udruženje novinara Srbije pozivaju vas da ukoliko ste u prilici u svom mediju, onlajn izdanju vašeg medija i na profilima medija na društvenim mrežama objavite animaciju Postupanje u vanrednim situacijama prema osobama sa invaliditetom koju je izradila Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom Srbije.

Link ka animaciji koja se nalazi na jutjub kanalu NOOIS-a je https://www.youtube.com/watch?v=pOJ7cIqLbgI&t=8s



Takođe, u nastavku su i drugi medijski sadržaji koji predstavljaju javno dobro, besplatni su za preuzimanje i prikazivanje:

Pesma: "Mi možemo sve"  https://www.youtube.com/watch?v=8EnJMHmMH5w

 


Zapošljavanje Milice Knežević https://www.youtube.com/watch?v=miVagzcik_s&list=PLLN3BHAJjyds2MfF7cbYRohSqqPLHg6gH

 

 
Hvala vam na iskazanoj solidarnosti i podršci osobama sa invaliditetom.

 

Vladimir Radomirović, predsednik Udruženja novinara Srbije

Željko Bodrožić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije

]]>
Wed, 29 Jan 2020 12:29:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/3472/poziv-uns-a-i-nuns-a-medijima-da-objave-animaciju-postupanje-u-vanrednim-situacijama-prema-osobama-sa-invaliditetom.html
Novogodišnja poruka predsednika Kine Si Đinpinga http://presscentar.uns.org.rs/info/3462/novogodisnja-poruka-predsednika-kine-si-djinpinga.html Uoči nove 2020. godine, predsednik Kine Si Đinping je posredstvom Kineske medijske grupe i interneta uputio novogodišnju poruku. ]]>  

 

Drage kolege, prijatelji, dame i gospodo:

Približava nam se nova 2020. godina, ovom prilikom šaljem vam najlepšu novogodišnju čestitku iz glavnog grada Kine, Pekinga.

U 2019. godini, velikim naporima i praktičnim akcijama smo ostvarili plodonosne rezultate. Kineska ekonomija se visokokvalitetno i stabilno razvija, očekujemo da će se bruto domaći proizvod Kine približiti sto biliona juana. Postgnut je važan napredak u borbi protiv siromaštva i zagađenja vode i vazduha, ubrzan je proces koordinisanog razvoja Pekinga, Tijenđina i Hebeija, razvoja ekonomskog pojasa reke Jangce, izgradnje oblasti Velikog zaliva Guangdunga, Hongkonga i Makaoa i integrisanog razvoja delte reke Jangce.

U toku godine koja odlazi, oko 340 okruga i više od 10 miliona ljudi širom zemlje je spaseno od siromaštva. Lunarna sonda Čange 4, prvi put u ljudskoj istoriji, sletela je na tamnu stranu Meseca, veliki nosač-raketa „Dugi marš 5“ uspešno je lansiran, istraživački brod „Snežni zmaj“ uspešno je obavio prvu svoju misiju na Antarktiku, nastupila je ključna faza formiranja mreže navigacionog satelitskog sistema Beidou, ubrzan je proces komercijalne upotrebe 5G mreže, otvoren je Dasing, novi međunarodni aerodrom u kineskoj prestonici...

Svi navedeni uspesi rezultati su velikog truda Kineza, ali i ovaploćenje kineskog šarma i moći u novoj eri. Tokom 2019. godine, Kina je ostvarila veliki pomak u reformama u raznim oblastima, pre svega u partijskoj i državnoj institucionalnoj i administrativnoj oblasti, ali i u odbrambenoj i vojnoj sferi. Ono što je na mene ostavilo najdublji utisak je proslava 70. godišnjice osnivanja NR Kine.

Zemlja je odenuta u crveno praznično ruho, a jubilej domovine su slavili svi Kinezi nasmejanih lica. Ponosni smo na brilijantne uspehe koje je Kina ostvarila u proteklih sedam decenija, istovremeno smo dirnuti i velikim patriotizmom koji su svi Kinezi iskazali.

Tokom 2019. godine obišao sam mnoga mesta. Svedočio sam o redovnom napretku izgradnje nove oblasti Sjungan, prosperitetnom razvoju luke Tijenđin, vitalnom razvoju nove gradske administrativne zone Pekinga, velelepnom pejzažu u stepama Unutrašnje Mongolije, novom sjaju starog trgovinskog koridora u zapadnom delu Žute reke, kao i imućnom životu stanovništva na dve obale reke Huangpu... Bez obzira na svakodnevne obaveze, uvek težim da izdvojim vremena za posete građanima. Uvek ću dobro pamtiti ono što su mi rekli.

Primio sami i pisma od pripadnika narodnosti Dulung iz područja Gungšan u južnoj provinciji Junan, poljoprivrednika iz sela Sijadang u istočnoj provinciji Fuđijen, boraca iz “junačke grupe Vang Đije”, postdiplomaca iz „Odeljenja prvaka“ sa Pekinškog univerziteta sporta, kao i od učenika i penzionera-volontera iz Makaoa.

U povratnim pismima sam dao visoku potvrdu njihovim rezultatima, ali i poželeo im da postignu još više uspeha. Tokom 2019. godine širom zemlje mnogi heroji su nas dirnuli svojim podvizima: Pamtićemo preminulu Huang Vensju, koja je ceo život posvetila borbi protiv siromaštva, pamtićemo žrtve 31 vojnika, nastradalih u borbi protiv požara u području Muli u Sičuanu. Pamtićemo Du Fuguoa, koji je svojim telom spasao saborce od eksplozije mine, pamtićemo i kineske odbojkašice, koje su nizom od 11 pobeda osvojile Svetsko prvenstvo. Kina je i 2019. godine nastavila da raširenim rukama grli svet.

Bili smo domaćini Drugog foruma o međunarodnoj saradnji na “Pojasu i putu”, Međunarodnog sajma hortikulture u Pekingu, Konferencije za dijalog azijskih civilizacija i Drugog međunarodnog sajma uvoza u Šangaju. Kroz ove velike događaje smo celom svetu pokazali kako je Kina civilizovana, otvorena i inkluzivna zemlja. Tokom ovih događaja imao sam sastanke sa šefovima država i vlada mnogih zemalja i sa njima sam razmenio stavove Kine, produbio prijateljstvo i učvrstio međusobni konsenzus.

Do kraja 2019. godine, broj zemalja koje imaju diplomatske odnose sa Kinom dostigao je 180, zahvaljujući tome što je još nekoliko zemalja uspostavilo diplomatske veze sa Kinom. Prema predviđenom planu, Kina bi trebalo da u 2020. godini ispuni cilj svestrane izgradnje umereno prosperitetnog društva i da odnese konačnu pobedu u borbi protiv siromaštva.

Mi ćemo uprkos svim teškoćama, udružujući napore svih stanovnika, odneti odlučujuću pobedu u borbi protiv siromaštva, i u predviđenom roku ostvariti oslobađanje svih stanovnika od siromaštva. Pre desetak dana, prisustvovao sam proslavi 20. godišnjice povratka Makaoa matici Kini.

Oduševljen sam prosperitetom i stabilnošću Makaoa. Uspeh koji je Makao ostvario u potpunosti pokazuje da je smernica „jedna zemlja, dva sistema“ izvodljiva, ostvariva i prihvatljiva za sunarodnike u Makaou.

Poslednjih nekoliko meseci, situacija u Hongkongu zabrinula je sve Kineze. Bez harmoničnog i stabilnog okruženja ne postoji ni dom za srećan rad i život. Iskreno se nadam da će se Hongkong dobro razvijati i da će sunarodnici u Hongkongu dobro živeti. Prosperitet i stabilnost Hongkonga su zajedničke želje svih sunarodnika iz Hongkonga, ali i očekivanja svih stanovnika Kine. Kineski narod se ne plaši ni teškoća ni prepreka.

Kina će nepokolebljivo ići putem mirnog razvoja, dosledno čuvati mir u svetu i unapreditie zajednički razvoj. Želimo da sa narodima širom sveta ulažemo zajedničke napore u izgradnju “Pojasa i puta”, u stvaranje zajednice kolektivne budućnosti čovečanstva i ostvarenje lepše budućnosti čovečanstva.

U ovom trenutku, mnogi ljudi neumorno rade, čuvajući mir naše zemlje i planete, želim da im se obratim: Hvala vam na vašim naporima. Da pošteno iskoristimo svaki minut i svaku sekundu i da uzaludno ne trošimo vreme u dolazećoj 2020. godini.

Želim vam svima srećnu Novu godinu.

 

 


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


]]>
Tue, 31 Dec 2019 14:21:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/3462/novogodisnja-poruka-predsednika-kine-si-djinpinga.html
Deveta medijska konferencija dijaspore i Srba u regionu: Očuvanje identiteta saradnjom i umražavanjem medija http://presscentar.uns.org.rs/info/3457/deveta-medijska-konferencija-dijaspore-i-srba-u-regionu-ocuvanje-identiteta-saradnjom-i-umrazavanjem-medija.html Saradnja, umrežavanje, borba za očuvanje identiteta, jezika i ćirilice najvažnije su poruke Devete medijske konferencije dijaspore i Srba u regionu koja je okupila se veliki broj novinara i urednika srpskih medija u inostranstvu, kao i predstavnika udruženja Srba koji žive van Srbije. ]]>  

Cilj ove, devete konferencije, bilo je jačanje veza medijskih javnih servisa matice i medija dijaspore, pa su programe „za inostranstvo“ predstavili RTS, RTV i RTRS, a o uslovima u kojima rade i problemima govorili su urednici i novinari medija iz regiona i dijaspore.

Otvarajaući konferenciju, Ivica Dačić, potpredsednik Vlade i ministar inostranih poslova, istako je da kontunuitet održavanju ovih medijskih konferencija svedoči da informisanje dijaspore i Srba u regionu predstavlja vitalan deo saradnje matične države i dijaspore. 

„Naša je ne samo ustavna, nego i moralna obaveza i svakodnevni zadatak da unapređujemo odnos matice sa našim sunarodnicima u inostranstvu. Informisanje jeste dvosmeran proces. Jedan smer je na relaciji matica rasejanje i bitno je ukazatui da se protok u ovom smeru ne završava među našima u inostranstvu. Posredsvtom naše dijaspore glas Srbije jasno odjekuje i u stranoj javnosti. To se pokazalo jako važnim naročito kada se radilo o temama za zaštitu nacionalnih interesa. Drugi smer posebno je važan za nas koji u matičnoj državi pratimo položaj Srba u dijaspori i regionu i svojom radom nastojimo da unapredimo i jačamo veze između nas“, rekao je Ivica Dačić.

On je dodao da Vlada Srbije finansijski, ali i na druge načine radi na očuvanju kulturnog i jezičkog indentiteta Srba u rasejanju. Kao neke od mehanizama spomenuo je sufinansiranje kulturnih delatnosti i medija Srba u dijaspri i regonu, pomoć pravoslavnoj crkvi, mrežu škola za učenje srpskog jezika i pisma. Poslednjih godina se dosta radi i na programu saradnje naučnika iz Srbije i dijaspore, kao i podsticanje ideje povratka visokoobrazovanih ljudi u Srbiju.

Sledeće godine se navršava decenija kako Udruženje novinara Srbije i Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva inostranih poslova organizuje ove konferencije. Tokom godina ne samo da su se novinari i urednici prilikom boravka u Beogradu upoznavali i ostvarivali različite vidove saradnje, nego su ove konferencije iznedrile i neke projekte, na koje je podsetio Nino Brajović, genralni sekretar UNS-a. Među njima je škola veb novinarstva, se predavanjima na daljinu, u kojoj su se obučavali novinari srpskih redakcija iz inostranstva, kao i studijski borvak novinara iz regiona u beogradskim redakcijama. On je istakao i da nova medijska strategija koje treba da bude usvojena, prepoznaje interes medija regiona i dijaspore, kao i potrebu da njihov rad bude predstavljen u medijima u Srbiji. U tom kontekstu najavio je još jedan projekat-portal na kome bi bile sve informacije ne samo o ovim konferencijama, već bi se na njemu predstvio rad medija iz regiona i dijaspore.

Uloga medija je, između ostalog povezivanje ljudi, pa tako i Srba matice i dijspore. Neke od emisija RTS-a i RTV-a, kao što su „Večeras zajedno“, „Srbija na vezi“ i „Naši u svetu“ su već antologijske. Međutim, javni servisi promenom koncepcije pokušavaju da dopru i do tzv. „druge generacije“, rođenih van Srbije, koji su podložniji asimilaciji. Javna snimanja emisija i organizovanje kulturnih događaja takođe su pokušaj da se dopre do naših ljudi van zamlje. Istaknuta je i velika uloga crkve u očuvanju identiteta Srba van zemlje, kao i doprinos dijaspore u humanitarnim akcijama.

Sa druge strane, jedan od najvećih problema medjija koji rade van Srbije je finansiranje, pogotovu u zemljama gde Srbi nisu prepoznati kao nacinalna manjina ili autohtona zajednica. Tu teško ili nikako ne uspevaju da dobiju novac za svoje projekte od država u kojima žive i rade, pa se oslanjaju samo na novac iz Srbije. Finansijski problemi uzrokuju i nedovoljan broj novinara u redakcijama koje izveštavaju na srpskom jeziku. Takođe, u zemljama regiona ima dosta problema sa uvođenjem srpskog jezika u škole, kao i broja dece obuhvaćene učenjem jezika. Zbog toga je zatražena aktivnija ulogu Srbije u rešavanju tog problema. U nekim zemljama na zapadu, gde postoji velika dijaspora iz zemalja bivše Jugoslavije, srpski jezi se ne prepoznaje kao poseban, već je zajedno  „bosansko-hrvatsko-srpski“. Zbog toga je i teže doći do finansijske podrške projektima na srpskom jeziku.  

Nema preciznih podataka koliko Srba živi van zemlje. Na ovoj konferenciji pominjana je nezvanična cifra od pet milona, od čega su oko milion mladi. Samo aktivnijom ulogom države Srbije, ali i saradnjom medija i udruženja  dijaspore i regiona sa maticom i nove generacije iseljenim moći će da sa prepoznaju kao Srbi. Ove konferencije doprinele su da se novinari iz Srbije i oni koji rade van matice upoznaju i započnu saradnju i razmenu informacija. I da se margine koje postoje između dijaspore, naročito primenom novih tehnologija, polako brišu.

]]>
Mon, 30 Dec 2019 16:20:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/3457/deveta-medijska-konferencija-dijaspore-i-srba-u-regionu-ocuvanje-identiteta-saradnjom-i-umrazavanjem-medija.html
“Osnaživanje romske populacije u pogledu mogućnosti zapošljavanja“ http://presscentar.uns.org.rs/info/3433/osnazivanje-romske-populacije-u-pogledu-mogucnosti-zaposljavanja.html Okrugli sto u okviru EU projekta pod nazivom “Osnaživanje romske populacije u pogledu mogućnosti zapošljavanja“ biće održan u ponedeljak, 23. decembra 2019. godine, sa početkom u 11 časova, u Eureka centru u Dubrovačkoj ulici br 6, Beograd. ]]>
Opština Stari grad, u partnerstvu sa ADRA Srbija, sprovodi projekat „Osnaživanje romske populacije u pogledu mogućnosti zapošljavanja“. Projekat se sprovodi u okviru Programa IPA 2016 "EU podrška inkluziji Roma – Osnaživanje lokalnih zajednica za inkluziju Roma" koji finansira Evropska unija, a sprovodi Stalna konferencija gradova i opština(SKGO).   
               
Cilj projekta je da poboljša socijalne i ekonomske uslove romske populacije na teritoriji Opštine Stari grad putem preduzimanja afirmativnih mera za zapošljavanje. Projekat treba da doprinese smanjenju siromaštva Roma kroz ekonomsko osnaživanje, stručnu obuku i povećanje poslovne pismenosti. Aktivnosti se zasnivaju na obrazovnom i ekonomskom osnaživanju koje pruža konkretne i relativno brze mogućnosti ostvarivanja prihoda.

Korisnici projekta su mladi Romi od 16 do 40 godina. U toku projekta koji traje do septembra 2020, biće odabrano 20 korisnika za proces stručnog osposobljavanja u licenciranoj obrazovnoj instituciji. Njih 10 bi trebalo da stažira,bude na praksi u odabranim firmama i preduzećima. Cilj je da se njih 10 zaposli nakon završetka projekta.

Oni koji nemaju završenu osnovnu školu trebalo bi, uporedo sa stručnom obukom, da po ubrzanom procesu završavaju i osnovnu školu.

Opština Stari grad organizovaće u svojim prostorijama uz korišćenje svoje tehničke opreme, pripremne radionice za profesionalno obrazovanje. Projekat uključuje mentorsku podršku, kao i materijalnu pomoć u vidu higijenskih proizvoda, odeće,i drugih vitalnih artikala, u zavisnosti od potreba.

 

 

Opština Stari grad u partnerstvu sa ADRA Srbija sporovodi projekat „Osnaživanje romske populacije u pogledu mogućnosti zapošljavanja“. Projekat se sprovodi u okviru Programa IPA 2016 "EU podrška inkluziji Roma – Osnaživanje lokalnih zajednica za inkluziju Roma" koji finansira Evropska unija, a sprovodi Stalna konferencija gradova i opština(SKGO).

 Cilj projekta je poboljšanje socijalne i ekonomske pozicije romske populacije na teritoriji Opštine Stari grad putem preduzimanja afirmativnih mera zapošljavanja. Projektnim planom, predviđeno je da dvadeset predstavnika romske populacije, starosne dobi od 16 do 40 godina, sa teritorije Opštine Stari grad, tokom 2019. i 2020. godine, završe obuke poslovne komunikacije, poznavanja rada na računaru i strukovnu obuku. Polaznici koji nemaju osnovno školsko obrazovanje dobiće priliku da  nastave školovanje i dobiju diplomu osnovne škole.
Kako bi se povećala zaposlenost romske populacije, na teritoriji Opštine Stari grad, za deset, najboljih, polaznika organizovana je plaćena radna praksa, kod poslodavca, koja bi trebalo da rezultira formalnim zapošljenjem.

 Više o projektu možete saznati nahttp://www.starigrad.org.rs/projekat-osnazivanje-romske-populacije-u-pogledu-mogucnosti-zaposljavanja/

 Od 2000. do danas, Evropska unija donirala je više od 3.6 milijardi evra Srbiji. Sredstva su korišćena za podršku razvoja, kvaliteta života i reformi u sledećim sferama: civilna zaštita, zaštita od poplava i pomoć poplavljenim područjima, obrazovanje, povezanost, zaštita okoline, zdravstvena zaštita i zaštita potrošača, kultura, vladavina prava, lokalni razvoj, poslovi i privredni rast, javna administracija, migracije, upravljanje javnim sredstvima, civilno društvo i mediji, socijalna inkluzija, omladina i sport.

EU podrška je implementirana kroz saradnju sa Vladom Republike Srbije. Evropska unija je donirala Srbiji više razvojnih sredstava nego svi drugi internacionalni donatori zajedno.

 

 


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


]]>
Fri, 20 Dec 2019 13:41:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/3433/osnazivanje-romske-populacije-u-pogledu-mogucnosti-zaposljavanja.html
Saopštenje TO "Zlatibor": Najava zimske turističke sezone na Zlatiboru http://presscentar.uns.org.rs/info/3417/saopstenje-to-zlatibor-najava-zimske-turisticke-sezone-na-zlatiboru.html "Turistička privreda Zlatibora spremna je za zimsku sezonu. Opština Čajetina i Turistička organizacija Zlatibor, po dugogodišnjoj tradiciji, s posebnom pažnjom pripremaju obeležavanje novogodišnjih praznika na Zlatiboru". ]]>

Saopštenje:

 

"Turistička privreda Zlatibora spremna je za zimsku sezonu. Opština Čajetina i Turistička organizacija Zlatibor, po dugogodišnjoj tradiciji, s posebnom pažnjom pripremaju obeležavanje novogodišnjih praznika na Zlatiboru.

Zlatiborski doček Nove godine uz atraktivne zabavno-muzičke sadržaje s poznatim izvođačima na Kraljevom trgu uvek okuplja hiljade posetilaca. Tako je za doček 2020. godine već ustanovljen raznovrstan muzički program, u vidu četiri novogodišnja koncerta na pozornici Kraljevog trga, sa repertoarom za sve ukuse.

Tu četvorodnevnu seriju vrhunskih koncerata na otvorenom započeće Dejan Petrović sa svojim Big bendom 29. decembra uveče. Naredne večeri (30.12.) uslediće nastup popularne Maje Berović. A na prelasku iz stare i ulasku u Novu godinu na Kraljevom trgu svoj koncert održaće Miroslav Ilić, legenda naše narodne muzike.

Tradicionalno će u noći dočeka tačno u ponoć biti priređen vatromet uz svirku trubača, kuvano vino i rakiju, tako da je dobar provod zagarantovan, dok će reprizu dočeka i dobar provod u  prvoj večeri Nove 2020. godine na Kraljevom trgu obeležiti nastup poznatog rock-sastava Van Gogh.

Pored dočeka na otvorenom većina ugostiteljskih objekata priprema novogodišnje proslave i pakete za sve ljubitelje zlatne planine. U prilogu su cenovnici.

Skijalište Tornik, ove godine proširuje svoje kapacitete, tako da će otvoriti još jednu skijašku stazu. U pitanju je plava staza, ukupne dužine 2 kilometra, što znači da će ukupna dužina skijaških staza u ovom centru biti 9 km.

Pored ski centra Tornik, za ljubitelje snega biće dostupno i skijalište Obudoevica u samom centru planine.

Jubilarni 20. Sajam suvomesnatih proizvoda “Pršutijada 2020” biće održan od 14. do 16. februara 2020. godine u porti crkve Sv.proroka Ilije u Mačkatu".

 

 

 

 


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


]]>
Fri, 13 Dec 2019 12:23:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/3417/saopstenje-to-zlatibor-najava-zimske-turisticke-sezone-na-zlatiboru.html
Svečana Akademija dodele priznanja najuspešnijim osnovnim i srednjim školama gradskih opština grada Beograda http://presscentar.uns.org.rs/info/3403/svecana-akademija-dodele-priznanja-najuspesnijim-osnovnim-i-srednjim-skolama-gradskih-opstina-grada-beograda.html Beogradska asocijacija za školski sport organizuje svečanu Akademiju dodele priznanja najuspešnijim osnovnim i srednjim školama gradskih opština grada Beograda, koje su učestvovale u Sistemu školskih sportskih takmičenja Grada Beograda u protekoloj školskoj 2018-2019. godini, u petak 6. decembra 2019. godine sa početkom u 11:00 časova, u svečanoj sali Starog dvora, ul. Dragoslava Jovanovića br.2, Skupštine grada Beograda. ]]>  

Tim povodom, biće promovisani i nagrađeni ostvareni najbolji rezultati prve tri  škole u kategoriji osnovnih i srednjih škola u školskom sportu. Očekuje se prisustvo oko 100 učesnika.

Prilikom izbora najuspešnih škola, vrednovani su rezultati učešća i postignutih plasmana učenika i učenica svih osnovnih i srednjih škola Grada Beograda kroz sistem bodovanja koji je utvrđen propozicijama školskih sportskih takmičenja Grada Beograda za školsku 2018/2019. godinu.

Učenici su se takmičili kroz 12 sportskih grana. Na prvenstvima Grada Beograda na gradskom nivou, učestvovalo je 529 ekipa,  odigrano je više od 400 utakmica u kolektivnim sportovima sa više od 7.000 učenika osnovnih i srednjih škola koje su učestvovali na takmičenjima.

U okviru programa dodele priznanja biće prikazan i promotivni film o aktivnostima u okviru školskog sporta grada Beograda, a nakon dodele priznanja će za goste biti upriličen prigodan koktel.

Beogradska asocijacija za školski sport poziva sve da prisustvuje, izveste javnost i time pomognu u afirmaciji školskog sporta.

 


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


]]>
Tue, 3 Dec 2019 15:28:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/3403/svecana-akademija-dodele-priznanja-najuspesnijim-osnovnim-i-srednjim-skolama-gradskih-opstina-grada-beograda.html
Poziv na završnu konferenciju projekta: "Borba protiv torture i nekažnjivosti" http://presscentar.uns.org.rs/info/3363/poziv-na-zavrsnu-konferenciju-projekta-borba-protiv-torture-i-nekaznjivosti.html Međunarodna mreža pomoći IAN i Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM Vas pozivaju na konferenciju povodom završetka projekta “Borba protiv torture i nekažnjivosti”. ]]>  

 

Projekat je finansiran od strane  Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji kroz Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava (EIDHR) i Kancelraije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije.

Konferencija će biti još jedna prilika da se susretnemo oko jedne važne društve teme, koja je tema i ovog projekta i da kroz razmenu i diskusiju jos jednom usmerimo pažnju na problem postojanja torture. Konferencija započinje projekcijom filma koji će na najdirektniji način predstaviti naše korisnike, žrtve torture, koji su doživeli različite vrste mučenja u ratu i miru.

U nastavku konferencije će u okviru dva panela govoriti eminentni stručnjaci iz oblasti  zaštite ljudskih prava i zaštite lica koja su doživela torturu, kao i predstavnici donatora i institutcija, gde će se  predstviti zajednički napori za dostizanje krajnjeg cilja – a to je društvo bez torture, društvo gde se počinioci kažnjavaju, a žrtve oporavljaju.

Među učesnicima i zvanicama konferencije očekujemo i donosioce odluka koji su nezaobilazni faktor u ovom procesu.

 

 

VREME:

SREDA, 20. novembar 2019. godine

10 časova

 

 

MESTO:

AERO KLUB - Uzun Mirkova 4/2,

Beograd

 

 


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


]]>
Thu, 14 Nov 2019 13:51:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/3363/poziv-na-zavrsnu-konferenciju-projekta-borba-protiv-torture-i-nekaznjivosti.html
Prvi regionalni forum o zavisnosti i oporavku od droga http://presscentar.uns.org.rs/info/3359/prvi-regionalni-forum-o-zavisnosti-i-oporavku-od-droga-.html Kancelarija za borbu protiv droga Vlade Republike Srbije, Svetska federacija protiv droga i Udruženje Izlazak Vas pozivaju na konferenciju za novinare ]]>  

UTORAK, 19. novembar 2019. godine u 09:00 časova, u Oniks sali Hotela 88 Rooms (Takovska 49, Beograd)


TEMA: Prvi regionalni forum o zavisnosti i oporavku od droga


 

 

Kancelarija za borbu protiv droga Vlade Republike Srbije, Svetska federacija protiv droga i Udruženje Izlazak, organizuje konferenciju za medije, povodom održavanja Prvog regionalnog foruma o zavisnosti i oporavku od droga.

Konferencija će biti održana u utorak, 19. novembra 2019. godine u 09:00 časova, u Oniks sali Hotela 88 Rooms (Takovska 49, Beograd).

Na Prvom regionalnom forumu o zavisnosti i oporavku od droga učestvovaće 170 stranih i domaćih eksperata, koji rade u oblasti borbe protiv zloupotrebe droga.

Cilj konferencije je upoznavanje javnosti s podacima koji su dobijeni analizom dvogodišnjeg rada putem besplatne i anonimne telefonske linije za problem zavisnosti za područje Republike Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Podaci se odnose na to koju drogu mladi najviše koriste, koji je procenat politoksikomanije, kakve su karakteristike porodica i drugi relevantni podaci, čija analiza i objavljivanje ima za cilj podizanje svesti, kako javnosti tako i roditelja i mladih ljudi, o štetnostima droga i važnosti rane intervencije.

 

Na otvaranju konferencije učesnicima će se obratiti predstavnici ključnih institucija i donosioci odluka iz zemalja regiona. Poseban osvrt na važnost foruma će dati predsednik WFAD-a i predstavnik UNODC-a za područje zapadnog Balkana.

- prof. dr Zoran Radojičić, Gradonačelnik Beograda

- Milan Pekić, Kancelarija za borbu protiv droga, Srbija

- Ilija Plavša, Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske, BiH

- Jasna Sekulić, Ministarstvo zdravlja, Crna Gora

- Aleksandar Žugić, Udruženje Izlazak, Srbija

- Esbjörn Hörnberg, Svetska federacija protiv droga WFAD, Švedska - GLAS ZA DRUG-FREE DRUŠTVO

- Miloš Stojanović, Kancelariju UN-a za droge i kriminal, Srbija - MULTIDISCIPLINARNI SISTEM ODGOVORA ZA ZBRINJAVANJE KLIJENATA

- Sanja Mikulić, Zavod za javno zdravstvo, Hrvatska - KONCEPT OPORAVKA

Moderator: Miloš Milovanović, TV N1

 

 

Celokupan program:

 

 

Molimo Vas da, s obzirom na to da je tema aktuelna, medijski ispratite ovaj događaj.

 

Izjave za medije moći će da se uzmu od predstavnika Kancelarije za borbu protiv droga Vlade Republike Srbije, Svetske federacije protiv droga, Udruženja “Izlazak” iz Srbije, Udruženja “Proslavi oporavak” iz Bosne i Hercegovine i Udruženja “Preporod” iz Crne Gore.

 

 

Za sve dodatne informacije i potvrdu dolaska - kontakt osoba:
Aleksandar Žugić
tel: 061/255-27-37
imejl: aleksandar.zugic@izlazak.org

 

 

 

VREME:

UTORAK, 19. novembar 2019. godine

9 časova

 

 

MESTO:

Oniks sala Hotela 88 Rooms (Takovska 49, Beograd)

 

 

 


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


]]>
Thu, 14 Nov 2019 10:09:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/3359/prvi-regionalni-forum-o-zavisnosti-i-oporavku-od-droga-.html
Otvaranje Omladinskog edukativnog centra "Preokret" http://presscentar.uns.org.rs/info/3351/otvaranje-omladinskog-edukativnog-centra-preokret.html Konferencija povodom otvaranja Omladinskog edukativnog centra "Preokret" biće održana 12. novembra 2019. godine, sa početkom u 11 časova (Maršala Birjuzova br. 58, Beograd). ]]>  

"Poštovani,

Pozivamo vas da medijski ispratite konferenciju povodom otvaranja Omladinskog edukativnog centra "Preokret", koje će se održati 12. novembra 2019. godine, sa početkom u 11 časova, (Maršala Birjuzova  br. 58, Beograd).


Konferenciju povodom otvaranja Omladinskog edukativnog centra "Preokret" organizuje Gradska opština Stari grad u okviru projekta „Preokret – Omladinski edukativni centar“, u partnerstvu sa Evropskom organizacijom mladih i Fakultetom za menadžment.

Ova akcija je deo globalnog projekta „Podrška Evropske unije aktivnom uključivanju mladih”, ukupne vrednosti 4,7 miliona evra, koji finansira Evropska unija i sufinansira Vlada Republike Srbije.

Projekat „Podrška Evropske unije aktivnom uključivanju mladih“ ima za cilj da obezbedi veću društvenu uključenost mladih u Srbiji povećanjem zaposlenosti, omladinskih aktivnosti, radnog iskustva i preduzetničke prakse među mladima. Evropska unija i Vlada Republike Srbije su bespovratno dodelili 24 granta, koji će se realizovati u više od 35 gradova i opština u Srbiji do kraja 2021.

Projekti, koje sprovode republičke i pokrajinske institucije socijalne zaštite, opštine i gradovi, centri za socijalni rad, udruženja građana, fondacije i obrazovne ustanove, će povećati obim i kvalitet usluga na lokalnom nivou u obrazovanju i zapošljavanju, inovativnoj praksi i modelima aktivnog uključivanja, i na taj način ojačati društvenu uključenost mladih. Uticaj i konkretni rezultati projekta se očekuju na svim nivoima, a posebno u vezi sa povećanim kapacitetima relevantnih institucija u oblasti inovativnog razvoja i upravljanja merama aktivnog uključivanja mladih, razvoja politike u skladu sa najboljom praksom EU, kao i efikasniju upotrebu finansijske pomoći Evropske unije.

Projektom upravlja Ministarstvo finansija - Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije, dok su krajnji korisnici projekta Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvo omladine i sporta.

Više o projektu možete saznati na www.ukljucivanjemladih.rs

Od 2000. do danas, Evropska unija donirala je više od 3.6 milijardi evra Srbiji. Sredstva su korišćena za podršku razvoja, kvaliteta života i reformi u sledećim sferama: civilna zaštita, zaštita od poplava i pomoć poplavljenim područjima, obrazovanje, povezanost, zaštita okoline, zdravstvena zaštita i zaštita potrošača, kultura, vladavina prava, lokalni razvoj, poslovi i privredni rast, javna administracija, migracije, upravljanje javnim sredstvima, civilno društvo i mediji, socijalna inkluzija, omladina i sport. EU podrška je implementirana kroz saradnju sa Vladom Republike Srbije. Evropska unija je donirala Srbiji više razvojnih sredstava nego svi drugi internacionalni donatori zajedno".

 

 

 


 

 

 

 


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


]]>
Fri, 8 Nov 2019 16:29:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/3351/otvaranje-omladinskog-edukativnog-centra-preokret.html
Većina građana za EU, ali nedovoljno informisana o evropskim donacijama http://presscentar.uns.org.rs/info/3347/vecina-gradjana-za-eu-ali-nedovoljno-informisana-o-evropskim-donacijama.html Više od 50 odsto srpskih građana je za pristupanje Srbije EU, a 25 procenata je protiv, rečeno je na treningu za novinare u Pres centru Udruženja novinara Srbije (UNS) u organizaciji Ministarstva za evropske integracije, Delegacije Evropske unije i Projekta unapređenja vidljivosti i komunikacija EU podrške Srbiji. ]]>

Na treningu, kojem je prisustvovalo dvadesetak novinara, govorilo se o Instrumentu za predpristupnu pomoć (IPA programu), načinu na koji srpska javnost percipira pomoć koju EU pruža Srbiji, i o pravilima za pisanje uspešnih medijskih projekata po standardima EU.

Cilj treninga bio je i unapređenje medijskog izveštavanja o evropskim integracijama Srbije i o pozitivnim posledicama koje pomoć EU Srbiji ima na  svakodnevni život srpskih gradjana.

Načelnik Odeljenja za komunikacije Ministarstva za evropske integracije Ivana Đurić rekla je da prema istraživanjima iz jula ove godine, 53 odsto gradjana Srbije za pristupanje EU, 25 odsto je protiv, dok su ostali neopredeljni.

Navela je da većina srpskih gradjana i dalje veruje da su EU, Kina i Rusija medju najvećim donatorima Srbije, ali da podaci pokazuju da je EU uložila tri milijarde evra, SAD 700 miliona dolara, da slede pojedinačne zemlje donatori, ali da Rusija „nije na tom spisku“.

„To su podaci koje dobijamo od samih donatora. Dakle, ono što nam oni govore, o čemu nas informišu u vezi sa sredstvima koje zajedno planiramo. To znači da postoje donatori i potenciajalni donatori koji se ne javljaju. Rusija je jedna od njih, tako da svakako nisu na nivou donacija koje sam ovde navela“, rekla je ona.

Naglasila je i da rezultati istraživanja pokazuju da je za gradjane Srbije  najvažnija tema borba protiv korupcije i reforme zdravstvenog sistema i  pravosudja. „I zdravstvo i pravosudje posmatraju se i dalje iz perspektive korupcije“, kazala je ona.

Istraživanja takodje pokazuju da su gradjani Srbije zainteresovni da saznaju na šta su potrošena sredstva koja se dobijaju od EU. „ Mi se akcijama trudimo da pokažemo gde su sredstva otišla i koji su rezultati“, rekla je ona.

Objasnila je da je dominantan strah kod građana Srbije i dalje to da bi ulaskom u EU došlo do gubitka nacionalnog identiteta, dok je 32 odsto zabrinuto za domaće poljoprivrednike.

Vođa Projekta unapređenja vidljivosti i komunikacija EU podrške Srbiji, Mirko Mandić, rekao je da prema rezultatima istraživanja Minsitrastva za evropske integracije, 33 odsto građana Srbije zna da postoje projekti EU u Srbiji, i da među njima samo devet odsto zna za EU projekte zaštite životne sredine u Srbiji.

Naveo je da je posle projekta u junu i julu ove godine, „Pogledaj oko sebe i pokreni se“, kada je nekoliko stotina gradjana učestvovalo u sakupljanju 3,5 tona otpada u Beogradu, procenat onih koji znaju za projekte EU povećen za jedan odsto.

„Ipak na 17 odsto povećan je procenat gradjana Srbije koji znaju za projekte EU u vezi sa zaštitom životne sredine. Kampanja je dala dobre rezultate jer je bila  fokusirana, integrisana i zato što su stvari bile prikazane na način koji je za građane smislen“, objasnio je on.

Rekao je da je odluka da se počne sa tom i sličnim kampanjama doneta jer je, uprkos tome što je EU najveći donator Srbiji  sa 3,6 milijardi evra, i tome što dve trećine izvoza iz Srbije ide u zemlje EU, u javnosti i dalje često prisutno uverenje da su Kina i Rusija najveći ekonomski partneri Srbije.

Programska menadžerka Delegacije EU u Srbiji, Maja Vučković Krčmar objasnila je da je novac koji Evropska komisija opredeljuje za zemlje kandidate zapravo novac poreskih obveznika građana EU i da njime treba da se pomogne pridruživanju jedne zemlje EU i reformi njene pravne regulative.

„To podrazumeva da su ta sredstva opredeljena za konkretne stvari koje u suštinskom smislu imaju veze sa pridruživanjem“, naglasila je Vučković.

Podsetila je da je Instrument za predpristupnu pomoć (IPA) počeo da se sprovodi 2007. godine za zemlje Zapadnog Balkana i za Tursku i da se svota novca koja za jednu zemlju određuje prema njenoj veličini i potencijalnim potrebama.  

„Ta pomoć vezana je za reforme, za razoj svih sektora, koji treba da se pretoče u otvaranje odredjenih poglavlja - o kojima se potom pregovara i na kraju se ona zatvaraju“, ukazala  je ona.

Odluka EU da Severnoj Makedoniji i Albaniji ne odredi datum za početak pregovora izazvala je zabrinutost u delu javnosti, podsetila je ona, ali i naglasila da se Evropska komisija „i dalje zalaže za isto“.

„Mi ćemo nastaviti da radimo na isti način. Ako je jedna država članica imala  nešto protiv, to ne znači da će cela struktura da padne“, rekla je Maja Vučković Krčmar.    

Navela je da je IPA najviše sredstava donirala izmedju ostalog u javne administrracije, energetiku, transport i socio-ekonomski razvoj Srbije.

„Poslednja velika investicija, od 50 miliona evra, bila je izgradnja gasovoda izmedju Niša i Dimitrovgrada. U okviru transporta, IPA je finasirala nekoliko projekata, medju kojima je i završetak Žeželjevog mosta, i pristupnih puteva“, podsetila je ona.

Dodala je da su u planu projekti u vezi sa sigurnošću na putevima, kao i da je pitanje zaštite životne sredine u Srbiji „ ogroman kolač“. „Srbija u prošlosti nije dovoljno investirala u svoju sigurnu životnu sredinu i zato mnogo toga treba uraditi u vezi sa otpadnim vodama, vazduhom, itd“, objasnila je ona.

Ivana Đurić je navela da rezultati analize medijskog istraživanja o evropskim integracijama Srbije pokazuju da je u oktobru 2019. na tu temu bilo objavljeno 2.404 teksta.

Od toga su 38 odsto bili dnevno-politički izveštaji, Kosovo je bila tema 12 odsto tekstova, reformski procesi su se pojavili takodje u 12 odsto izveštaja, a 11  odsto bilo je posvećeno pristupanju Srbije EU.

„Zanimljivo je da jeu oktobru objavljeno malo tekstova koji se bave odnosima Srbije, EU i Rusije. Njihov odjek je veliki, ali to je samo dva ili tri odsto ovih objava“, rekla je ona.

Navela je i da su među medijima koji najviše pišu o tim temama „Danas“,  RTS, RTV, Fonet, „Blic“, agencija Tanjug  i „Politka“, i da je u vezi sa EU temema najviše bilo neutralnih tekstova, pozitivno 29, kritički nastrojeno 14, a negativno 1odsto.

Na treningu je govorio i Endre Balaša, koji je objasnio pravila za uspešno pisanje projekata za EU fondove. Rekao je da je za predlog projekta važno imati okvire, definisane ciljeve, rokove i resurse. Rekao je i da projekat treba da bude pregledan, realan,  inovativan i da „efekti treba da stignu do korisnika“.

 


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


 

]]>
Wed, 6 Nov 2019 15:37:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/3347/vecina-gradjana-za-eu-ali-nedovoljno-informisana-o-evropskim-donacijama.html
52. dodela Nagrade Spomen-zbirke Pavla Beljanskog i otvaranje izložbe "Umetnost Marka Čelebonovića u 4. deceniji 20. veka" http://presscentar.uns.org.rs/info/3343/52-dodela-nagrade-spomen-zbirke-pavla-beljanskog-i-otvaranje-izlozbe-umetnost-marka-celebonovica-u-4-deceniji-20-veka.html U četvrtak 7. novembra 2019. godine, sa početkom u 18 časova biće održana 52. dodela Nagrade Spomen-zbirke Pavla Beljanskog za najbolji master rad odbranjen na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. ]]>
Svečanost proglašenja i dodele Nagrade biće uveličana otvaranjem izložbe Umetnost Marka Čelebonovića u četvrtoj deceniji 20. veka autorke msr Sofije Milenković, realizovane prema master radu nagrađenom prošle godine.

Odlukom Upravnog odbora Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, na osnovu predloga Ocenjivačke komisije, za laureata Nagrade Spomen-zbirke Pavla Beljanskog za školsku 2018/2019. godinu proglašena je istoričarka umetnosti Marijana Vaščić, za master rad „Delatnost grupe Život na umetničkoj i političkoj sceni Kraljevine Jugoslavije tridesetih godina 20. veka“, odbranjen kod prof. dr Lidije Merenik.

Nagrada Spomen-zbirke Pavla Beljanskog po svom značaju jedinstvena je u zemlji. Nastala je zahvaljujući posebnom Darovnom ugovoru Pavla Beljanskog iz 1965. godine, kada je kolekcionar ustanovio Nagradu poklonivši sliku Vlaha Bukovca Velika Iza (1882) Spomen-zbirci i time zaokružio institucionalni rad svog Legata. Vrhunski rezultati dobitnika u oblasti istraživanja i njihovo dalje pozicioniranje u stručnim krugovima, dokazali su opravdanost priznanja koje se dodeljuje od 1968. godine.

Zahvaljujući praksi uvedenoj 2000. godine, pojedini nagrađeni radovi su realizovani u vidu izložbe i pratećeg kataloga, kao dodatni doprinos upoznavanja javnosti sa naučno-istarživačkim radom mladih istoričara umetnosti. Ove godine biće otvorena izložba Umetnost Marka Čelebonovića u četvrtoj deceniji 20. veka zasnovana na master radu msr Sofije Milenković.

Postavku čine šest ulja na platnu iz Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, kao i odabrani radovi iz Galerije Matice srpske i privatnih zbirki. Ispitujući segment stvaralaštva u kome dolazi do sazrevanja umetničke prakse i koncepta Marka Čelebonovića, izložba se fokusira na vreme usko vezano za umetnikov život u Sen Tropeu, u kome nastaju karakteristična dela opusa četvrte decenije. Ukazujući na ključne elemente Čelebonovićevog stvaralaštva ovog perioda, postavka naglasak stavlja na njegovu konceptualnu uobličenost i strukturalnu složenost.

Realizaciju izložbenog projekta omogućili su Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama AP Vojvodine.

Organizacija izložbe zasnovana je na saradnji sa brojnim institucijama i pojedincima, kao i privatnim kolekcionarima koji su, pozajmicom dela i arhivskog materijala, doprineli njenom ostvarenju: Vladan i Jelena Čelebonović, Katrin de Leobardi, Aleksandar Milojević, Galerija RIMA, Galerija Matice srpske, Narodni muzej u Beogradu, Muzej savremene umetnosti u Beogradu, Društvo tumača i prevodilaca za znakovni jezik, Dečji kulturni centar „Novi Sad“, Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača, Novi Sad, Radio-televizija Vojvodine, Radio Beseda. 


Izložba traje od 7. novembra 2019. do 26. januara 2020. godine, uz bogat i raznovrstan program, u vidu autorskih tumačenja, predavanja, projekcija, kao i kretivnih i radionica namenjenih deci sa tumačem na znakovni jezik.



 

 


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


]]>
Thu, 31 Oct 2019 15:33:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/3343/52-dodela-nagrade-spomen-zbirke-pavla-beljanskog-i-otvaranje-izlozbe-umetnost-marka-celebonovica-u-4-deceniji-20-veka.html
Otvaranje taktilne izložbe iz kolekcije Muzeja u Bitoli u galeriji Zavičajnog muzeja Knjaževac http://presscentar.uns.org.rs/info/3331/otvaranje-taktilne-izlozbe-iz-kolekcije-muzeja-u-bitoli-u-galeriji-zavicajnog-muzeja-knjazevac.html Izložbu će otvoriti v.d. direktora Zavičajnog muzeja Knjaževac Aleksandar Ristić u utorak 29. 10. 2019. godine u 13 časova, u galeriji Zavičajnog muzeja Knjaževac u Karađorđevoj 15. ]]>  



 

Dvadeset odabranih predmeta iz bogatih zbirki bitoljskog muzeja predstavljeno je publici putem taktilnih slika, taktilnih opisa na brajici i uvećanog tiska, kao i kolor fotografijama.

Izložba predstavlja jedan od mogućih pristupa u unapređenju pristupačnosti i procesa interpretacije kulturnog nasleđa koji podrazumeva i senzorno, odnosno taktilno iskustvo. Obraća se najširoj publici, ali njena specifičnost se ogleda u pristupu koji omogućava aktivno učešće i slepih i slabovidih lica.

O izložbi će govoriti autori koncepta izložbe dr Irena Ružin, programska direktorka Muzeja u Bitoli, msr Jove Pargovski, stručni saradnik za digitalizaciju kulturnog nasleđa Muzeja u Bitoli, autor taktilnih slika, Milena Milošević Micić, viši kustos istoričar umetnosti Zavičajnog muzeja Knjaževac.

Gostovanje taktilne izložbe rezultat je višegodišnje međunarodne saradnje ovih dveju ustanova zaštite kulturnih dobara, a naročito u oblasti unapređenja pristupačnosti ustanova kulture osobama sa invaliditetom.
 
 

 


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


]]>
Fri, 25 Oct 2019 11:01:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/3331/otvaranje-taktilne-izlozbe-iz-kolekcije-muzeja-u-bitoli-u-galeriji-zavicajnog-muzeja-knjazevac.html
Za brzi razvoj tehnologija obnovljive energije u Srbiji: Španska kompanija dovodi investitore http://presscentar.uns.org.rs/info/3309/za-brzi-razvoj-tehnologija-obnovljive-energije-u-srbiji-spanska-kompanija-dovodi-investitore.html Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, sastao se juče u Beogradu sa Franciskom Gonzalesom, direktorom španske kompanije Navitacum i dogovorio njihov intenzivan angažman u dovodjenju investitora za projekte korišćenja obnovljive energije. ]]>  

Za brzi razvoj tehnologija obnovljive energije u Srbiji

Španska kompanija dovodi investitore

 

Prema informacijama Međunarodne agencije za obnovljivu energiju, Srbija ima značajno veći broj časova Sunčevog zračenja dnevno nego većina evropskih zemalja, a najbolji uslovi su u jugoistočnom delu naše zemlje. 

Gospodin Gonazales smatra da postoji zainteresovanost velikih kompanija iz Španije i iz drugih država EU, kao i Švajcarske, da investiraju u solarne parkove u Srbiji. Za to je potrebno da PKS i nadležno ministarstvo izrade neophodnu studiju o proizvodnim kapacitetima i stepenu zastupljenosti svih vidova obnovljivih izvora energije na teritoriji Srbije, a posebno energije Sunca, besplatnog, ekološkog i trajnog energetskog izvora.

Španska kompanija, kako je naglasio njen direktor Francisko Gonzales, nije zainteresovana za subvencije države, već će tražiti varijante poslovnih razloga za privlačenje investitora za projekte u oblasti izgradnje postrojenja i proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora u našoj zemlji. 

 

(foto: PKS ili Marko Čadež ili sa sajta 

https://navitacum.com/en/navitacum/ )

 

 

 


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


]]>
Wed, 16 Oct 2019 09:49:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/3309/za-brzi-razvoj-tehnologija-obnovljive-energije-u-srbiji-spanska-kompanija-dovodi-investitore.html
Naučni skup Baranja kroz vekove u Muzeju Vojvodine http://presscentar.uns.org.rs/info/3285/naucni-skup-baranja-kroz-vekove-u-muzeju-vojvodine.html Muzej Vojvodine u saradnji sa Vukovom zadužbinom iz Beograda u subotu, 5. oktobra 2019. godine, s početkom u 11 sati (Dunavska 35) organizuje naučni skup Baranja kroz vekove. Slojevi kulture Baranje. ]]> Više od 50 stručnjaka iz Srbije, Hrvatske, Mađarske i Slovačke govoriće o arheologiji, istoriji, etnologiji, demografiji i istoriji umetnosti na ovim prostorima.

Kompletan program skupa možete pogledati ovde.

_________________________________________________________________________________________________

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

]]>
Tue, 1 Oct 2019 11:23:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/3285/naucni-skup-baranja-kroz-vekove-u-muzeju-vojvodine.html
I 'clubbing' je kultura - Dani evropske baštine u KST-u http://presscentar.uns.org.rs/info/3282/i-clubbing-je-kultura---dani-evropske-bastine-u-kst-u.html Dani evropske baštine u Srbiji biće obeleženi u nedelju, 29. septembra u 19 časova u Klubu studenata tehnike - KST (Bulevar kralja Aleksandra 73, Beograd) jedinstvenom žurkom i kroz razgovor sa beogradskim klaberima povodom KST-ovog doprinosa razvoju kulturne scene Beograda i ne samo Beograda, koja traje već 65 godina. Ulaz slobodan. ]]> Dani evropske baštine u KST-u - Umetnost i zabava

I clubbing je kultura



 

Glavni deo programa biće usmeren na klabing, kao deo zajedničke evropske nematerijalne kulturne baštine.

Tokom panel diskusije, Ivan Manojlović psvrnuće se na istoriju i razvoj dizajna plakata kojim su promovisali klabing scenu u Srbiji, kojoj je KST dao veliki doprinos.



- 19-20h - Panel diskusija:

- Lazar Šećerović, prvi srpski klaber

- Ivan Manojlović, Nova Iskra

- Mihailo Mihailović, early KST DJ

- DJ Gavra

- DJ Mouse



- 21-01h - DJ setovi:

- DJ Mouse

- DJ Goran Stupar

- DJ Gavra

 

 

 

 


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.




]]>
Fri, 27 Sep 2019 10:15:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/3282/i-clubbing-je-kultura---dani-evropske-bastine-u-kst-u.html
Film „Smrt majke Jugovića“ premijerno na 16. "Balkanimi" http://presscentar.uns.org.rs/info/3275/film-smrt-majke-jugovica-premijerno-na-16-balkanimi.html Konferencija za novinare povodom 16. Evropskog festivala animiranog filma „Balkanima“, koji će biti održan 1-6. oktobra 2019, u Domu kulture Studentski grad, održana je danas u Press centru UNS-a. ]]>  

Selektori festivala Nebojša Petrović i Mina Sablić govorili su o propozicijama na osnovu kojih su birali filmove, napomenuvši da je primećen porast broja dokumentarnih animiranih filmova, kao i da je najčešća tema filmova „uticaj modernih tehnologija na život savremenog čoveka“. Najavili su i radionice, predavanja i izložbe na temu animacija.

O filmu „Smrt majke Jugovića“, čiji je producent Dom kulture Studentski grad, a koji će na ovom festivalu imati svetsku premijeru, kao i o ideji, inspiraciji i procesu nastanka filma, govorio je autor filma Mihajlo Dragaš.

Milan Milosavljević, selektor i glavni organzator festivala, istakao je da će na ovogodišnjoj Balkanimi u takmičarskom i netakmičarskom delu programa biti prikazano 125 kratkih animiranih filmova iz 25 evropskih zemalja.

Festival zatvara radionica „24 sata crtanja stripa“, koja se održava već 15 godina prve subote oktobra, u umetničkim školama, galerijama i kulturnim centrima širom sveta. Ove godine se po prvi put održava u Srbiji i to u Domu kulture Studentski grad.

Organizator i realizator radionice je Maida Gruden, urednica likovnog programa DKSG.

Konferenciju je zatvorio direktor Doma kulture Boris Postovnik, izražavajući žaljenje što, iz tehničkih razloga, neki filmovi nisu ušli u program festivala, ali uz obećanje da će Dom kulture Studentski grad uložiti napore da sledeću Balkanimu dočeka sa mnogo boljim tehničkim mogućnostima, pa bi tako šansu dobile i tehnički zahtevnije animacije.

 

Fotografije sa konferencije možete preuzeti na: 

http://presscentar.uns.org.rs/foto/1235/svetska-premijera-filma-smrt-majke-jugovica-na-16-balkanimi.html

 

Video snimak možete pogledati na: 

http://presscentar.uns.org.rs/video/3271/video-snimak-konferencije-za-medije-doma-kulture-studentski-grad-tema-svetska-premijera-filma-smrt-majke-jugovica-na-16-balkanimi.html

 

________________________________________________________

 

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

]]>
Wed, 25 Sep 2019 18:14:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/3275/film-smrt-majke-jugovica-premijerno-na-16-balkanimi.html