UNS Press centar :: PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/rss.html sr http://presscentar.uns.org.rs/img/logo.png UNS Press centar :: PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/rss.html Za brzi razvoj tehnologija obnovljive energije u Srbiji: Španska kompanija dovodi investitore http://presscentar.uns.org.rs/info/3309/za-brzi-razvoj-tehnologija-obnovljive-energije-u-srbiji-spanska-kompanija-dovodi-investitore.html Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež, sastao se juče u Beogradu sa Franciskom Gonzalesom, direktorom španske kompanije Navitacum i dogovorio njihov intenzivan angažman u dovodjenju investitora za projekte korišćenja obnovljive energije. ]]>  

Za brzi razvoj tehnologija obnovljive energije u Srbiji

Španska kompanija dovodi investitore

 

Prema informacijama Međunarodne agencije za obnovljivu energiju, Srbija ima značajno veći broj časova Sunčevog zračenja dnevno nego većina evropskih zemalja, a najbolji uslovi su u jugoistočnom delu naše zemlje. 

Gospodin Gonazales smatra da postoji zainteresovanost velikih kompanija iz Španije i iz drugih država EU, kao i Švajcarske, da investiraju u solarne parkove u Srbiji. Za to je potrebno da PKS i nadležno ministarstvo izrade neophodnu studiju o proizvodnim kapacitetima i stepenu zastupljenosti svih vidova obnovljivih izvora energije na teritoriji Srbije, a posebno energije Sunca, besplatnog, ekološkog i trajnog energetskog izvora.

Španska kompanija, kako je naglasio njen direktor Francisko Gonzales, nije zainteresovana za subvencije države, već će tražiti varijante poslovnih razloga za privlačenje investitora za projekte u oblasti izgradnje postrojenja i proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora u našoj zemlji. 

 

(foto: PKS ili Marko Čadež ili sa sajta 

https://navitacum.com/en/navitacum/ )

 

 

 


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


]]>
Wed, 16 Oct 2019 09:49:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/3309/za-brzi-razvoj-tehnologija-obnovljive-energije-u-srbiji-spanska-kompanija-dovodi-investitore.html
Naučni skup Baranja kroz vekove u Muzeju Vojvodine http://presscentar.uns.org.rs/info/3285/naucni-skup-baranja-kroz-vekove-u-muzeju-vojvodine.html Muzej Vojvodine u saradnji sa Vukovom zadužbinom iz Beograda u subotu, 5. oktobra 2019. godine, s početkom u 11 sati (Dunavska 35) organizuje naučni skup Baranja kroz vekove. Slojevi kulture Baranje. ]]> Više od 50 stručnjaka iz Srbije, Hrvatske, Mađarske i Slovačke govoriće o arheologiji, istoriji, etnologiji, demografiji i istoriji umetnosti na ovim prostorima.

Kompletan program skupa možete pogledati ovde.

_________________________________________________________________________________________________

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

]]>
Tue, 1 Oct 2019 11:23:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/3285/naucni-skup-baranja-kroz-vekove-u-muzeju-vojvodine.html
I 'clubbing' je kultura - Dani evropske baštine u KST-u http://presscentar.uns.org.rs/info/3282/i-clubbing-je-kultura---dani-evropske-bastine-u-kst-u.html Dani evropske baštine u Srbiji biće obeleženi u nedelju, 29. septembra u 19 časova u Klubu studenata tehnike - KST (Bulevar kralja Aleksandra 73, Beograd) jedinstvenom žurkom i kroz razgovor sa beogradskim klaberima povodom KST-ovog doprinosa razvoju kulturne scene Beograda i ne samo Beograda, koja traje već 65 godina. Ulaz slobodan. ]]> Dani evropske baštine u KST-u - Umetnost i zabava

I clubbing je kultura



 

Glavni deo programa biće usmeren na klabing, kao deo zajedničke evropske nematerijalne kulturne baštine.

Tokom panel diskusije, Ivan Manojlović psvrnuće se na istoriju i razvoj dizajna plakata kojim su promovisali klabing scenu u Srbiji, kojoj je KST dao veliki doprinos.



- 19-20h - Panel diskusija:

- Lazar Šećerović, prvi srpski klaber

- Ivan Manojlović, Nova Iskra

- Mihailo Mihailović, early KST DJ

- DJ Gavra

- DJ Mouse



- 21-01h - DJ setovi:

- DJ Mouse

- DJ Goran Stupar

- DJ Gavra

 

 

 

 


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.




]]>
Fri, 27 Sep 2019 10:15:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/3282/i-clubbing-je-kultura---dani-evropske-bastine-u-kst-u.html
Film „Smrt majke Jugovića“ premijerno na 16. "Balkanimi" http://presscentar.uns.org.rs/info/3275/film-smrt-majke-jugovica-premijerno-na-16-balkanimi.html Konferencija za novinare povodom 16. Evropskog festivala animiranog filma „Balkanima“, koji će biti održan 1-6. oktobra 2019, u Domu kulture Studentski grad, održana je danas u Press centru UNS-a. ]]>  

Selektori festivala Nebojša Petrović i Mina Sablić govorili su o propozicijama na osnovu kojih su birali filmove, napomenuvši da je primećen porast broja dokumentarnih animiranih filmova, kao i da je najčešća tema filmova „uticaj modernih tehnologija na život savremenog čoveka“. Najavili su i radionice, predavanja i izložbe na temu animacija.

O filmu „Smrt majke Jugovića“, čiji je producent Dom kulture Studentski grad, a koji će na ovom festivalu imati svetsku premijeru, kao i o ideji, inspiraciji i procesu nastanka filma, govorio je autor filma Mihajlo Dragaš.

Milan Milosavljević, selektor i glavni organzator festivala, istakao je da će na ovogodišnjoj Balkanimi u takmičarskom i netakmičarskom delu programa biti prikazano 125 kratkih animiranih filmova iz 25 evropskih zemalja.

Festival zatvara radionica „24 sata crtanja stripa“, koja se održava već 15 godina prve subote oktobra, u umetničkim školama, galerijama i kulturnim centrima širom sveta. Ove godine se po prvi put održava u Srbiji i to u Domu kulture Studentski grad.

Organizator i realizator radionice je Maida Gruden, urednica likovnog programa DKSG.

Konferenciju je zatvorio direktor Doma kulture Boris Postovnik, izražavajući žaljenje što, iz tehničkih razloga, neki filmovi nisu ušli u program festivala, ali uz obećanje da će Dom kulture Studentski grad uložiti napore da sledeću Balkanimu dočeka sa mnogo boljim tehničkim mogućnostima, pa bi tako šansu dobile i tehnički zahtevnije animacije.

 

Fotografije sa konferencije možete preuzeti na: 

http://presscentar.uns.org.rs/foto/1235/svetska-premijera-filma-smrt-majke-jugovica-na-16-balkanimi.html

 

Video snimak možete pogledati na: 

http://presscentar.uns.org.rs/video/3271/video-snimak-konferencije-za-medije-doma-kulture-studentski-grad-tema-svetska-premijera-filma-smrt-majke-jugovica-na-16-balkanimi.html

 

________________________________________________________

 

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

]]>
Wed, 25 Sep 2019 18:14:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/3275/film-smrt-majke-jugovica-premijerno-na-16-balkanimi.html
Saopštenje za medije Udruženja "Ja volim Francusku": "Srbija - zemlja velikog potencijala za francuske turiste" http://presscentar.uns.org.rs/info/3267/saopstenje-za-medije-udruzenja-ja-volim-francusku-srbija---zemlja-velikog-potencijala-za-francuske-turiste.html Na konferenciji za medije koju je organizovalo Udruženje "Ja volim Francusku" danas u Press centru UNS-a, srpski mediji sreli su se sa francuskim kolegama najprestižnijih francuskih medija koji su podelili iskustva tokom posete Srbiji, dajući nam mogućnost da « sami sebe vidimo očima drugih ». ]]>  

Predstavnici prestižnih francuskih medija: "Tour Mag", "Quotidien du tourisme", Magazine   "La Provence" , "Magazine "Proces Alimentaire", Magazine "Prestige"" et  Sante" i Magazine "Infosvin" boravili su u Srbiji od 22. do 25. septembra, u okviru studijske posete u organizaciji Udruženja "Ja volim Francusku".

Cilj ove posete bio je da se francuski mediji upoznaju sa srpskim znamenitostima i kulturnom baštinom i prenesu svoja viđenja Srbije našim medijima. Imali su priliku da upoznaju lepote Srbije - Beograda, Topole sa Oplencem, Aranđelovca i Zlatibora.

Tokom konferencije preneli su svoja iskustva srpskim kolegama, posebno istakavši oduševljenje prirodnim lepotama, kulturnim sadržajem naše zemlje koja im je bila do sada nepoznata. Istakli su da su oduševljeni našim vinima, nacionalnom kuhinjom, gostomprimstvom. Takođe, naglasili su da Srbija ima veliki potencijal za francusko tržište, ali i da bi trebalo više da uloži turističku promociju svoje zemlje koja je i dalje nepoznata i neotkrivena Francuzima, uz apel da bi bilo poželjno da postoje lou kost letovi između dve zemlje.

Poseta je realizovana u partnerstvu sa Air France-om, hotelima Zepter Beograd, Iris na Zlatiboru i  Oplenac na Oplencu, Turistističkim organizacijama Beograda, Topole i Zlatibora, kompanijom Jumbo travel, Vinarijom Aleksandrović,  Udruženjem vinara Beograd, Klinikom za plastičnu hirurgiju Diona, Destilerijom Krunska, Sofer festom.

Projekat se realizuje uz podršku Ministarstva turizma Republike Srbije.

 

Fotografije sa konferencije možete preuzeti OVDE

Video snimak možete pronaći OVDE

 

Udruženje "Ja volim Francusku" unazad godinama kontinuirano radi na promociji Srbije, njenih turističkih, kulturnih i ekonomskih potencijala na francuskom tržištu.

Organizovanjem prošlogodišnje konferencije za medije, na kojoj je prisustvovao značajan broj uticajnih francuskih tur-operatera, nakon 27 godina francuski tur-operateri su se vratili našoj zemlji.

Glavna inicijatorka obnove međunarodne turističke saradnje dveju zemalja i predsednica Udruženja „Ja volim Francusku“ Slađana Novaković istakla je na konferenciji za medije održanoj danas u Press centru UNS-a da je ponovno uspostavljanje turističke saradnje dovelo do poboljšanja odnosa Francuske i Srbije, uključujući ne samo turistički i kulturni segment, već i u pogledu ekonomskih i bilateralnih odnosa.

Prema podacima Turističke organizacije Srbije, povećan je broj noćenja francuskih turista za 21 odsto u 2019., u odnosu na prethodnu godinu.

Na osnovu sprovedenih istraživanja, Udruženje “Ja volim Francusku” prepoznalo je interesovanje francuskih turista za upoznavanjem prirodnih lepota i kulturnog nasleđa, običaja i etno gastronomije naše zemlje, pre svega Beograda, Topole sa Oplencem, Aranđelovca i Zlatibora i organizovalo je studijsku posetu francuskih novinara Srbiji, od 22. do 25. septembra.

Na taj način, projekat je direktno povezan sa glavnim ciljevima Strategije razvoja turizma Srbije 2016-2025, u pogledu povećanja broja dolazaka i noćenja stranih turista i deviznog priliva od turizma.

 

 

Mediji su posetili Srbiju bili su:

- "Tour Mag"-https://www.tourmag.com/- turisticko-ekonomskimedijbr 1 u Francuskoj

- "Quotidien du tourisme"   http://www.quotidiendutourisme.com/

- Magazine   "La Provence"   https://www.laprovence.com/region

- "Magazine "Proces Alimentaire" http://www.processalimentaire.com/

- Magazine "Prestige"" et  Sante"    http://www.magazineprestige.com/

- Magazine "Infosvin"   http://infosvin.eu/

 

 

 

 


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


]]>
Wed, 25 Sep 2019 10:16:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/3267/saopstenje-za-medije-udruzenja-ja-volim-francusku-srbija---zemlja-velikog-potencijala-za-francuske-turiste.html
Saopštenje za medije: Nedelja turskog filma http://presscentar.uns.org.rs/info/3248/saopstenje-za-medije-nedelja-turskog-filma.html Dom omladine Beograda i Institut Yunus Emre u Beogradu, pod pokroviteljstvom Ambasade republike Turske, imaju zadovoljstvo da publici predstave “Nedelju turskog filma” od 15. do 20. septembra u Velikoj sali DOB-a. ]]>  

Prikazaćemo najznačajnije filmove iz bogate turske filmske produkcije koja je tokom prethodnih godina izrasla u jednu od najozbiljnijih nacionalnih kinematografija na razmeđi između Istoka i Zapada, predstavljajući najbolje od oba ova pola u svojim filmovima.

Publika će biti u prilici da pogleda širok raspon ostvarenja, od žanrovskih filmova koji su pravi komercijalni bum do arthaus ostvarenja, ovenčanih najznačajnijim festivalskim nagradama.

“Nedelja turskog filma” počinje 15. septembra, u 21 čas, projekcijom filma “Ljubav voli slučajnosti” sa jednim od najznačajnijih glumaca mlađe generacije Mehmetom Gunsurom i glumicom Belčin Bilgin.

Pre svega u pitanju su bioskopski hitovi poput istorijske drame sa komičnim elementima “Turski sladoled”, akcioni hit “Organizovani lopovski poduhvati 2”, preko autorskih filmova poput “Objave” čiji će se producent Tarik Tufan naći na gala otvaranju. Takođe, tu su filmovi “Suvo Leto”, “Šapni mi ako zaboravim”, “Pšenica”, “Nešto korisno”, do remek-dela jednog od najvećih živih svetskih reditelja Nuri Bilge Džejlana “Stablo divlje kruške”.

Tokom narednih dana projekcije će se održavati u terminima: od 19 i 21 čas, a cena ulaznice iznosi 200 dinara.

 

Turska ambasada i kulturni centar u Beogradu pri Turskoj ambasadi (Belgrad Yunus Emre Enstitüsü), pored 11 prestižnih naslova ove kinematografije, obezbedili su i gostovanje gostiju iz sveta filma koji će se predstaviti široj publici i nakon projekcija u DOB-u i Institutu Yunus Emre.

Jedna od njih je Hulija Kočjigit, diva turske kinematografije, glavna ženska uloga u filmu „Suvo leto“ koji je premijerno prikazan 1964. godine na Berlinskom filmskom festivalu i tom prilikom nagrađen prestižnom nagradom „Zlatni medved“.

Gost „Nedelje turskog filma“ takođe je i Tarik Tufan, turski pisac i scenarista mlađe generacije. Tufan će se 19. septembra sastati sa studentima Fakulteta Dramskih umetnosti u Beogradu. Sve ljubitelje kinomatografije očekujemo na ,,Nedelji turskog filma“.

Ovim putem takođe Institut Yunus Emre želi da saopšti da je, iako najavljeno, gostovanje glumca Mehmeta Gunsura nažalost izostalo iz objektivnih razloga.

 

 

]]>
Fri, 13 Sep 2019 15:40:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/3248/saopstenje-za-medije-nedelja-turskog-filma.html
Izložba "Odevanje u smederevskom kraju – tradicionalni i evropski kostim u fotografskoj i likovnoj građi od sredine 19. veka do 1918. godine" http://presscentar.uns.org.rs/info/3236/izlozba-odevanje-u-smederevskom-kraju--tradicionalni-i-evropski-kostim-u-fotografskoj-i-likovnoj-gradji-od-sredine-19-veka-do-1918-godine.html Nova izložba Muzeja u Smederevu pod nazivom "Odevanje u smederevskom kraju – tradicionalni i evropski kostim u fotografskoj i likovnoj građi od sredine 19. veka do 1918. godine" biće svečano otvorena 5. septembra u 18 časova (Muzej u Smederevu), u okviru ovogodišnje 132. Smederevske jeseni i trajaće do 31. oktobra. ]]>  

 

 

Za upoznavanje i proučavanje kulture odevanja u prošlosti, pored sačuvanih materijalnih artefakata, pisanih i usmenih podataka, značajan izvor podataka pružaju nam i vizuelni izvori nastali u proučavanom periodu.

Na izložbi je predstavljen izbor fotografija i dela likovne umetnosti nastalih u periodu od sredine 19. veka do 1918. godine na kojima su smederevski građani i građanke i žitelji smederevskih sela u odeći koja je nošena u navedenom periodu u ovoj sredini.

Cilj izložbe je da se upotpune dosadašnja saznanja iz drugih vrsta izvora i upoznaju nosioci kulture seoske i gradske sredine u navedenom periodu.
 

Predstavljeni materijal potiče iz zbirki Muzeja u Smederevu i Etnografskog muzeja u Beogradu, iz fonda Muzeja nauke i tehnike, nekoliko fotografija je iz privatnih porodičnih albuma, dok jedan izloženi crtež predstavlja ilustraciju iz knjige dostupnu na internetu kao i dve fotografije iz Prvog svetskog rata.

Na izložbi, likovni materijal je zastupljen sa jednim originalnim delom – portretom nepoznate Smederevke, rad Arsenija Petrovića oko 1844. godine, dok ostali materijal predstavljaju fotografije i reprodukcije likovnih dela nastalih tokom druge polovine devetnaestog veka.
 
Izloženu fotografsku građu čini materijal nastao u periodu od sredine 19. veka do 1918. godine u različitim društveno-političkim uslovima i povodima. Na najvećem broju fotografija prikazani su Smederevci i Smederevke iz imućnih građanskih porodica odeveni u tradicionalnu građansku nošnju i evropski kostim, zatim žitelji smederevskih sela odeveni kako u tradicionalnu seosku nošnju tako i u delove građanske nošnje i evropskog kostima. Na fotografijama iz perioda Prvog svetskog rata zabeležena je praznična, ali i svakodnevna radna muška i ženska odeća.

 

Autorka izložbe je Gordana Miletić, viši kustos etnolog smederevskog muzeja.

 


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


]]>
Mon, 2 Sep 2019 15:01:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/3236/izlozba-odevanje-u-smederevskom-kraju--tradicionalni-i-evropski-kostim-u-fotografskoj-i-likovnoj-gradji-od-sredine-19-veka-do-1918-godine.html
Izložba slika rumunskog umetnika Dorina Kolofeanua u Muzeju Vojvodine http://presscentar.uns.org.rs/info/3228/izlozba-slika-rumunskog-umetnika-dorina-kolofeanua-u-muzeju-vojvodine.html U četvrtak, 29. avgusta 2019. godine u 13 sati (MUzej Vojvodine, Dunavska 35) biće otvorena izložba slika rumunskog umetnika Dorina Kolofeanua. ]]>  

Nakon potpisivanja Ugovora o saradnji između Muzeja Vojvodine i Muzeja umetnosti u Temišvaru, gostovanje ove izložbe predstavlja prvi korak kulturne razmene ove dve institucije i jedan od vidova kulturne saradnje Temišvara i Novog Sada – evropskih prestonica kulture 2021. godine.

Izložbu će otvoriti Dragana Milošević, pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, a prisutnim gostima će se obratiti: dr Drago Njegovan, direktor Muzeja Vojvodine, prof. dr Viktor Nojman, direktor Muzeja umetnosti u Temišvaru, Damian Flora, poslanik u Rumunskom parlamentu i potpredsednik Odbora za kulturu, prof. dr Miodrag Milin i umetnik Dorian Koltofeanu.

 

Za sve dodatne informacije možete kontaktirati Odeljenje za odnos s javnošću i pedagoški rad Muzeja na broj telefona 525 059 ili na elektronsku adresu pedagoska.sluzba@muzejvojvodine.org.rs

 

- - -

Dorin Koltofeanu rođen je 1950. godine u mestu Intorsura Buzauluj (Rumunija). Diplomirao je slikarstvo na Akademiji umetnosti u Bukureštu – u klasi priznatog rumunskog umetnika Kornelija Babe. Od 1979. do 2007. redovno je učestvovao na izložbama Udruženja likovnih umetnika Rumunije, a do danas je imao brojne samostalne izložbi u zemlji i inostranstvu.

Dorin Koltofeanu, autentični stvaralac sa odnegovanim osobenim stilom, predstaviće se novosadskoj publici sa preko šezdeset odabranih radova.  Inspiraciju za teme i motive Koltofeanu pronalazi u emotivnim doživljajima i sećanjima ukorenjenim u bližoj ili daljoj prošlosti, a delikatnom hromatskom paletom naglašava transcedentnost magičnih prizora stvarajući hipnagogičku atmosferu.

Likovnim sredstvima – promišljenom, svedenom formom i nežnim, pastelnim koloritom, on preobražava osećaje, iskustva i znanja stvarajući snolike svetove, dubljeg, simboličkog značenja. Njegovo delo ukazuje na intimnu opservaciju umetnika osobenjaka usmerenog na sopstvenu viziju i percepciju stvarnosti. Pod snažnim uticajem emocija nastaju intimističko-poetski prizori sekvenci života u kojima se prepliću realno i imaginarno, stvarnost i snovi.

 

 


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


]]>
Wed, 28 Aug 2019 14:41:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/3228/izlozba-slika-rumunskog-umetnika-dorina-kolofeanua-u-muzeju-vojvodine.html
Otvaranje izložbe fotografija “Provokativna lica” http://presscentar.uns.org.rs/info/3217/otvaranje-izlozbe-fotografija-provokativna-lica.html U okviru internacionalnog Nišville Jazz Theatre Festivala (od 2. do 8. avgusta), posetioci će imati priliku da pogledaju izložbu fotografija pod nazivom “Provokativna lica” koja će biti otvorena 4. avgusta u 19:30 sati, u Niškom Oficirskom domu. Ulaz je besplatan. ]]>  

Autor izložbe je Filip Cvetković, dilpomirani kostimograf modernog kostima i diplomirani ekonomista, koji je svoje prvo radno iskustvo započeo 2012. godine u niškom Pozorištu lutaka i Narodnom pozorištu.

 

(Filip Cvetković; foto: Privatna arhiva)

 

Izložba fotografija na kojima su prikazane maske inspirisana je elementima Afrike, indonežanske kulture, a glavna poruka koju nosi je da je borba u životu neprestana.

„Inspiracija koja nabuja u trenucima stvaranja identiteta maske, ima za zadatak da upotpuni vizuelni izgled aktera u predstavi. Tradicionalno obeležje svakog aktera jeste maska. Kao takva ima direktno učešće u samim ritualnim obredima, koji imaju za cilj: dozivanje kiše, ozdravljenje određenog člana porodice; plemena svojim ritualnim igrama mole više sile za dobar ulov, za blagoslov celog plemena.

Svaka ritualna tačka se izvodi pod maskama i svaka ima određeno značenje, ali jedna je najbitnija ples između Baronga i Range  – “ ples između života i smrti koji je svakodnevno zastupljen i u današnjem životu. “ 

Nije teško napraviti masku za određeni lik. Baš naprotiv. Lako je. Svaka linija, tačka, boja na licu, treba da ima značenje i celokupan rad mora posedovati priču, priču iza koje se krije poruka koju hoćete lično iskazati svojim radom.

Filip Cvetković ističe da prezentovanjem kulturnih sadržaja i održavanjem brojnih kulturnih manifestacija možemo da podsetimo ljude i omladinu na sve ono lepo, istorijsko i kulturno, što je autentično za nas, za našu zemlju, kulturu, tradiciju, umetnost. Srpski narod nosi specifičnost, a ona se prepoznaje u svetu.

 

 


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


 

 

 

]]>
Thu, 1 Aug 2019 15:32:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/3217/otvaranje-izlozbe-fotografija-provokativna-lica.html
Otvaranje izložbe slika i crteža "Morfejeva poseta" akademske slikarke Snežane Vujović Nikolić http://presscentar.uns.org.rs/info/3215/otvaranje-izlozbe-slika-i-crteza-morfejeva-poseta-akademske-slikarke-snezane-vujovic-nikolic.html "Morfejeva poseta", izložba slika i crteža akademske slikarke Snežane Vujović Nikolić, biće otvorena u utorak, 30. jula u 20 časova u galeriji Zavičajnog muzeja Knjaževac. ]]>  

 

Izložbu će otvoriti Aleksandar Ristić, v.d. direktora Zavičajnog muzeja Knjaževac, dok će o izložbi i delima na otvaranju govoriti autorka Snežana Vujović Nikolić i Milena Milošević Micić, viša kustoskinja istoričarka umetnosti Zavičajnog muzeja Knjaževac.

Realizaciju izložbe "Morfejeva poseta" u galeriji Zavičajnog muzeja Knjaževac podržalo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

 

 



„Autor ciklusa slika i crteža Morfejeva poseta Snežana Vujović Nikolić (rođ. 1959, Beograd) je akademski slikar i član ULUSa. Od 1985. ona izlaže na grupnim i samostalnim izložbama u zemlji i inostranstvu a njeni radovi se nalaze u javnim i privatnim zbirkama u Srbiji, Crnoj Gori, Austriji, Francuskoj, Rusiji, Kanadi i SAD. Ovaj ciklus radova prvobitno se sastojao od devet slikanih dela, od kojih je većina bila izložena pod naslovom Morfejeva poseta u Galeriji Zvono 2016. godine a vremenom je obogaćen sa još tri slike, zamišljene od početka ciklusa, koje ga osmišljavaju i zaokružuju.

Tih dvanaest slika stoji za dvanaest pojmova koji, prema rečima umetnice, predstavljaju različite aspekte njenog identiteta, ali koji istovremeno predstavljaju dvanaest ključnih pojmova ljudskog postojanja. Ti pojmovi, koji uključuju hrabrost, ljubav, mladost, moć, strah, sreću i druge, definisani su u mitologiji i filozofiji evropske antike.

Snežana Vujović Nikolić ih prepoznaje kao metafore otelotvorene u određenim pričama o mitskim bogovima i herojima i zatim ih materijalizuje u svojim radovima. Postupak njihove materijalizacije je takav da umetnica te konstrukte svodi na osnovne forme koje, međutim, jasno pokazuju svoje kompleksne konstrukcije, i koje smešta u pojedinačne njima odgovarajuće eterične prostore.“


(Deo teksta dr Zoje Bojović iz kataloga izložbe "Morfejeva poseta")

 



 

(Foto: www.muzejknjazevac.org.rs)

 

 

Snežana Vujović Nikolić živi i radu u Beograd. Diplomirala 1984. godine je na Fakultetu likovnih umetnosti na odseku slikarstva. Magistrirala je na istom fakultetu 1987. godine.


www.snezanavujovic.com





 


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.












]]>
Tue, 30 Jul 2019 14:48:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/3215/otvaranje-izlozbe-slika-i-crteza-morfejeva-poseta-akademske-slikarke-snezane-vujovic-nikolic.html
Otvoren poziv za učešće na 24. Interfer-u http://presscentar.uns.org.rs/info/3209/otvoren-poziv-za-ucesce-na-24-interfer-u.html 24. Internacionalni festival reportaže i medija – INTERFER Zlatna NIKA 2019. bće održan od 25. do 28. oktobra 2019. godine u Beogradu. ]]>  

 

 

 

Kako organizatori ističu, INTERFER nastavlja tradiciju okupljanja autora najboljih radova i afirmacije najviših vrednosti koje novinarstvo i reportaža donose medijima danas.

U okviru pet takmičarskih kategorija - televizijska, novinska, radio, foto i društveno odgovorna reportaža, opšte vrednosti kao što su originalnost, novinarska hrabrost i društveni uticaj biće vodilje i kriterijum odabira najboljih radova koji će i ove godine biti nagrađeni vrednim priznanjima i najvišom nagradom - statuom Zlatna NIKA. Medijski predstavnici imaće priliku da vide najbolje radove i razmenjuju iskustva u okviru tribina, kao i da uživaju u remek delima foto reportaže, u okviru izložbe INTERFER-a tokom trajanja festivala.

 

 

Prijavljivanje radova je u toku i trajaće do 05. oktobra 2019. godine. 

Prijave poslati elektronskim putem na interfertv@gmail.com  

Sve informacije o festivalu možete pogledati na: www.interfer.rs

 

Nagrade 24.INTERFER Zlatna NIKA 2019. festivala biće svečano dodeljene u Press centru Udruženja novinara Srbije, u Beogradu, u nedelju, 27. oktobra u 12 časova.

 

 


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


 

]]>
Tue, 23 Jul 2019 13:13:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/3209/otvoren-poziv-za-ucesce-na-24-interfer-u.html
PHONES:ON – new music with smartphones http://presscentar.uns.org.rs/info/3188/phoneson--new-music-with-smartphones.html Prvi u svetu koncert sa mobilnim telefonima biće premijerno izveden u Beogradu, u dvorani Beogradske filharmonije, 27. juna 2019. godine u 20 časova, pod nazivom PHONES:ON – new music with smartphones.Ulaz je besplatan, uz prethodnu rezervaciju karata ]]>  

Ovaj originalan, zanimljiv i interaktivan šou predstaviće nam premijere kompozicija i zvučnih instalacija, čuvenih domaćih i stranih kompozitora. Koncert je jedinstven u svetu po tome što dela slučajno mogu, ili namerno traže da se izvode uz različite načine upotrebe pametnih mobilnih telefona. Tako telefoni služe kao izvor zvuka, prikazuju note, šalju i dobijaju uputstva, diriguju, sviraju, osvetljavaju lica izvođača, fotografišu, prikazuju video sadržaj i koriste različite aplikacije. Publika takođe učestvuje u nastupu, tokom određenih kompozicija, služeći se svojim telefonima i prateći uputstva sa scene.

Autor i inicijator projekta, Maja Bosnić, kompozitor iz Beograda, već treću godinu aktivno istražuje mogućnosti upotrebe pametnih telefona u toku muzičkog izvođenja na sceni. Do sada je napisala dve kompozicije za muzičare sa telefonima i mobilnim aplikacijama, izvedene na festivalima nove muzike u Darmštatu i Gracu, kao i jedan interaktivni performans za publiku sa pametnim telefonima, premijerno izveden na festialu CTM u Berlinu početkom ove godine. Pored njenih kompozicija, na programu PHONES:ON koncerta su još kompozicije Dženifer Volš (Irska), Johanesa Krajdlera (Nemačka), Davida Helbiha (Nemačka/Belgija), Andreje Andrića (Srbija/Danska) i 4/phones kolektiva – internacionalne grupe umetnika, čiji su članovi Maja Bosnić (Srbija), Huan Olaja (Kolumbija), Justina Stasiovska (Poljska), Hasan Mašni (Palestina) i Tomi Herseta (Indonezija). 

Za produkciju ovog jedinstvenog koncerta, formiran je ansmabl od šest profesionalnih muzičara sa dugogodišnjim iskustvom u izvođenju savremene muzike, a među kojima su: Jelena Vujnović (flauta), Jovan Savić (truba), Maja Bosnić (klavir), Branko Džinović (harmonika), Tamara Marinković Tomić (viola), Boban Stošić (kontrabas), kao i Arsenije Savić (laptop). Prepoznavši istorijski značaj i inovativnost projekta, Beogradska filharmonija se odlučila da pruži podršku i ugosti PHONES:ON koncert u svojoj dvorani.

 

Projekat PHONES:ON je pored podrške Beogradske filharmonije i SOKOJa, dobio i glavnu podršku od kompanije Vip mobile. 

 

PHONES:ON – nova muzika sa pametnim telefonima predstavlja nov model muzičkog stvaralaštva, koji pomaže u popularizaciji savremene umetničke muzike, razvoju nove publike i unapređenju savremene muzičke scene Srbije. Premijerno izvođenje biće izvedeno u Beogradu u dvorani Beogradske filharmonije, 27. juna 2019. godine, nakon čega će početi turneja unutar Srbije, zatim po zemljama regiona, Balkana i konačno cele Evrope.

Besplatne karte za koncert PHONES:ON mogu se dobiti slanjem prijave na e-mail izvođača: udruzenje.zabuna@gmail.com Više informacija je na sajtu projekta: http://zabuna.org/phoneson.

]]>
Thu, 27 Jun 2019 12:31:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/3188/phoneson--new-music-with-smartphones.html
„Kosovska bitka između istorijske stvarnosti i mita“ http://presscentar.uns.org.rs/info/3183/kosovska-bitka-izmedju-istorijske-stvarnosti-i-mita.html Povodom obeležavanja 630. godišnjice Kosovskog boja, Udruženje književnika Srbije i Udruženje Kruševljana u Beogradu organizuju tribinu ]]>
Tribina će biti održna u subotu 22. juna 2019. godine u svečanoj sali Udruženja književnika Srbije u Francuskoj ulici br. 7, sa početkom u 18:30 časova.

Na tribini će govoriti:
- Dejan Ristić, istoričar
- Milutin Dedić, istoričar umetnosti,
- Dušan Dražić, novinar i publicista

Urednik tribine je Miljurko Vukadinović. Program će voditi Nenad Vučetić.

Ulaz je slobodan.



]]>
Sat, 22 Jun 2019 12:19:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/3183/kosovska-bitka-izmedju-istorijske-stvarnosti-i-mita.html
„EU za tebe – o EU fondovima, IPA programu i izvorima informisanja o evropskim integracijama“. http://presscentar.uns.org.rs/info/3195/eu-za-tebe--o-eu-fondovima-ipa-programu-i-izvorima-informisanja-o-evropskim-integracijama.html Ministarstvo za evropske integracije Vlade Republike Srbije, u saradnji sa Delegacijom Evropske unije u Republici Srbiji i Udruženjem novinara Srbije (UNS), održalo je seminar za novinare pod nazivom: „EU za tebe – o EU fondovima, IPA programu i izvorima informisanja o evropskim integracijama“.Seminar je održan u Pres centru Udruženja novinara Srbije u Beogradu (Knez Mihailova 6/III). ]]> Cilj obuke bio je da novinare informiše o ključnim instrumentima podrške Evropske unije za sprovođenje reformi u Srbiji, kao i rezultatima i mogućnostima korišćenja evropskih fondova.

Seminar je otvorila programska menadžerka Delegacije Evropske unije Maja Vučković Krčmar.

O ključnim instrumentima podrške Evropske unije za sprovođenje reformi u Srbiji govorio je viši savetnik u Ministarstvu za evropske integracije Luka Pivljanin, dok je o medijskom izveštavanju o EU fondovima i percepciji građana učesnike seminara upoznala načelnica Odeljenja za komunikacije u ovom Ministarstvu Ivana Đurić. 

Komunikacioni ekspert projekta „Jačanje vidljivosti i komunikacionih aktivnosti IPA programa“ Marina Rakić je sa koleginicama i kolegama razgovarala o izvorima informisanja o EU na praktičnim primerima. 

Građani Srbije prepoznaju Evropsku Uniju kao najvećeg donatora u Srbiji posle 2000. godine, ali još uvek nisu dovoljno informisani o svim projektima koje EU sprovodi u našoj zemlji. Malo njih zna da je jedan od prvih projekata koje je finansirala EU preko Evropske investicione banke bio auto-put Bratstvo-Jedinstvo. U procesu pridruživanja, kada su Srbiji dostupni predpristupni fondovi Evropske Unije, cilj seminara bio je da novinare informišu o ključnim instrumentima podrške EU za sprovođenje reformi u Srbiji, kao i o rezultatima i mogućnostima korišćenja  evropskih fondova.

Po rečima Maje Vučković Krčmar od 2000. godine do sada je uloženo 2.32 milijarde evra preko programa IPA 1 i CARDS . Programom IPA 2 koji se realizuje do 2020. godine biće uloženo još 1.5 milijardi evra. Sektori u kojima je najviše intervenisano je zaštita životne sredine, reforma javne administracije, pravosuđe, energija, transport. Posle 2020. godine startovaće program IPA 3, koji je još uvek u fazi razmatranja. A, kako je Vučković Krčmar navela, najverovatnije će biti koncipiran tako da će novac biti ulagan u sektore koji su najspremniji da preuzmu sredstva. 

Kontrole za trošenje novca koje donira EU su rigorozne i prati se svaka faza. Takođe, tokom svih ovih godina paralalno su tekle i pripreme za osposobljavanja države da samostalno upravlja procesom trošenja novca. Od 2013. godine formirana je Jedinica za upravljanje IPA sredstvima pri Ministarstvu finansija i trenutno za 16 odsto sredstava zadužen je direktni menadžment države Srbije.  Nešto manje od polovine (47 odsto) je i dalje indirektan menadžment (EU), a ostatak je poveren međunarodnim organizacijama. 

Iako je EU najveći donator u Srbiji, po rečima Maje Vučković, u trenutku kada postane članica, ta sredstva će biti veća. Srbija bi trebalo da dobije oko 2.5 milijardi evra godišnje.

Prisutne novinare je interesovalo kolika je iskorišćenost doniranih sredstava, jer se u javnosti dosta spekuliše o nepovučenim sredstvima i neiskorišćenim kreditima.

„Iskorišćenost sredstava je 96.4 odsto, a nešto malo više od četiri odsto su uštede na tenderima. Međutim, među članicama EU veliki je procenat neiskorišćenih sredstava. Rumunija je prošle godine povuka samo 7.3 odsto dodeljenih sredstava. Novac mora da se koristi u skladu sa procedurama koje su propisane. Ima i slučajeva vraćanja novca, kao i da se prvo troši sopstveni novac, a potom dobija povraćaj“, dodala je Maja Vučković.

Jedno od pitanja prisutnih bilo je i koliko od doniranih sredstava odlazi manadžmentu međunarodnih organizacija. Odgovor je da se 5.3 odsto plaća za menadžment, a za bankarske garancije i do 27 odsto.

O izvorima finansiranja EU i programima govorio je Luka Pivljanin, viši savetnik u Ministarstvu za evropske integracije. Po njegovim rečima osnovni izvori finansiranja su nacionalne lokacije IPA-e, CBC-programi prekogranične saradnje i EU programi, kao što su Horizont 2020, Evropa za građane i građanke, Kreativna Evropa...

Srbija učestvuje u nekim od programa namenjenih državama članicama, kao što je Kreativna Evropa, i jedan je od najuspešnijih u oblasti književnih prevoda i audiovizuelih sadržaja. Zahvaljujući ovim programima rekostruisana je i Golubačka tvrđava, koja je nedavno otvorena za posetioce.

Iako se članstvo za neke programe plaća, po rečima Luke Pivljanina, to je daleko manje od onoga što građani dobijaju za to.  

Načelnica odeljenja za komunikaciju Ministarstva za evropske integracije Ivana Đurić govorila je o medijskom izveštavanju o fondovima i na koji način građani doživljavaju EU, na osnovu periodičnih anketa.

Po njenim rečima podrška EU je uglavnom stabilna i kreće se između 50 i 55 odsto. Najviše ispitanika (čak 78 odsto) podržavalo je ulazak u EU u dva slučaja-kada su nam ukinute vize i kada je održavana pesma Evrovizije u Beogradu.  

Kada su u pitanju prioriteti građana Srbije, Ivana Đurić kaže da su godinama tri ista odgovora u samom vrhu - borba protiv korupcije, reforma zdravstvenog sistema i reforma pravosuđa. Jedan od najvećih strahova vezan za članstvo je da će ono Srbiju dosta koštati. Takođe, smatra se da će člansto u EU naškoditi domaćim poljoprivrednicima,  značiti kraj naše nacionalne valute, kao i da će smanjiti upotrebu srpskog jezika. Ipak, najveći strah je od gubitka nacionalnog identiteta i kulture (33 odsto).

Kada je u pitanju informisanost građana Srbije, ona je na nivou EU, s tim da je na lokalnom nivou bolja informisanost o projektima prekogranične saradnje. Lokalni mediji više izveštavaju o toj vrsti projekata i dobar deo građana primećuje njihov efekat.

Izveštavanje medija o EU prati se na mesečnom nivou. Tokom 2018. godine bilo je više od 20.000 medijskoh objava. Najviše se objavljivalo kada je bilo reči o otvaranju novih poglavlja za pristup EU.

U maju je bilo 2322 objave, od čega se gotovo četvrtina odnosila na pregovore sa EU. Slede potom Kosovo u kontekstu odnosa Srbije i EU, dnevno političke objave, medijski sadržaji o reformskim procesima, EU fondovima (13 odsto) i analitički komentari o EU. Skoro polovina objava (47 odsto) bila je neutralna, 35 odsto pozitivno intoniranih, kritičkih 16 odsto i negativnih samo 2 odsto. Najviše objava je bilo u dnevnim novinama Danas, Dnevnik i Blic, potom javnim servisima RTS i RTV, a zatim slede Politika, Tanjug, Kurir, Beta...

Dobro informisani građani imaju veće mogućnosti da ostvare svoja prava, izjavila je Marina Rakić, komunikacioni ekspert projekta „Jačanje vidljivosti o komunikacionih aktivnosti IPA programa. Ona je upoznala prisutne sa različitim portalima na kojima mogu dobiti sve informacije o EU. Takođe je dodala da su bolje informisani građani novoprimljenih članica (Slovenija 66 odsto, Hrvatska 55 odsto), a tek 27 odsto Britanaca i 39 odsto Nemaca je znalo  odgovor na sva tri osnovna pitanja o EU (broj država članica, da li je Švajcarska clanica EU i da li su poslanici Evropskog parlamenta birani direktno).

Takođe, po njenim rečima, grđani se o EU najčešće infomišu preko izjava političara, a najčešće teme su projekti, posebno na lokalu.

Na seminaru je učestvovalo 23 novinara nacionalnih, regionalnih i lokalnih medija.

 



]]>
Wed, 19 Jun 2019 15:00:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/3195/eu-za-tebe--o-eu-fondovima-ipa-programu-i-izvorima-informisanja-o-evropskim-integracijama.html
U ponedeljak u Mladenovcu otvaranje izložbe Hadži Marka Vujičića http://presscentar.uns.org.rs/info/3173/u-ponedeljak-u-mladenovcu-otvaranje-izlozbe-hadzi-marka-vujicica.html Izložba "Portreti Patrijarha Pavla" nekadašnjeg urednika fotografije lista Srpske Patrijaršije „Pravoslavlje“ i člana UNS-a Hadži Marka Vujičića biće otvorena u ponedeljak, 17. juna sa početkom u 19 časova u galeriji „Foaje“ u Centru za kulturu i turizam u Mladenovcu (Vojvode Putnika 7). Organizator ove izložbe je Gradska opština Mladenovac. ]]>  



 

Hadži Marko Vujičić je od 2003. kao student Pravoslavnog Bogoslovskog fakulteta radio honorarno u redakciji novina Srpske patrijaršije „Pravoslavlje“ , a od 2004. godine bio je urednik fotografije ovog lista.

Nagrađen je, za uređivanje fotografija u „Pravoslavlju“, zlatnom medaljom regenta Aleksandra Karađorđevića, zlatnom medaljom kralja Petra I Karađorđevića i medaljom vojvode Stepe Stepanovića od Društva za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije do 1918. godine.

Umetničkom fotografijom bavi se od 2000. godine, a fotografije su mu objavljivane na naslovnim stranama „Pravoslavlja“, „Svetigore“, „Iskona“, „Kalenića“, NIN-a…

 

 


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


]]>
Fri, 14 Jun 2019 14:39:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/3173/u-ponedeljak-u-mladenovcu-otvaranje-izlozbe-hadzi-marka-vujicica.html
Odsjaj boja od Anadolije do Vojvodine: Izložba kostima Anadolije http://presscentar.uns.org.rs/info/3169/odsjaj-boja-od-anadolije-do-vojvodine-izlozba-kostima-anadolije.html U cilju bogaćenja odnosa između Srbije i Turske i isticanju zajedničkih kulturnih elemenata, pod pokroviteljstvom Ambasade Republike Turske i sponzorstvom Turkish Airlines-a, Institut Yunus Emre u Beogradu predstaviće program ,,Odsjaj boja od Anadolije do Vojvodine: Izložba kostima Anadolije” u Beogradu, Novom Sadu i Novom Pazaru. ]]>  

Odsjaj boja od Anadolije do Vojvodine: Izložba kostima Anadolije

 

U cilju bogaćenja odnosa između Srbije i Turske i isticanju zajedničkih kulturnih elemenata, pod pokroviteljstvom Ambasade Republike Turske i sponzorstvom Turkish Airlines-a, Institut Yunus Emre u Beogradu predstaviće program ,,Odsjaj boja od Anadolije do Vojvodine: Izložba kostima Anadolije” u Beogradu, Novom Sadu i Novom Pazaru.

Na događaju koji se ostvaruje sa namerom da se konsoliduje odnos dve zemlje, tokom modne revije koju organizuje Institut za Sazrevanje u Izmiru pri generalnom sekreterijatu za Učenje celog života pri Ministarstvu Prosvete Republike Turske, biće predstavljena 32 posebna komada garderobe koja su deo kolekcije sačinjene od autentičnih komada protkanih usklađenim motivima bogatog nasledstva turske kulture.

Biće održana modna revija koja je deo bogate turske istorije koja se proteže od anadolijske lokalne i tradicionalne kulture do Osmanlija i perioda anadolijskih Seldžuka. Revije će biti održane u Beogradu, Novom Sadu i Novom Pazaru.

 

Program će biti održan:

- U Beogradu - 18.06.2019. u 15:00 -17:30h u Kulturnom centru ,,Vlada Divljan”,

 

 

- U Novom Sadu - 19.06.2019. u 15:00 - 17:30h u Umetničkoj galeriji Univerziteta u Novom Sadu,

 

 

- U Novom Pazaru - 20.06.2019. u 20.00h - Bošnjačko Nacionalno Vijeće

 

 

Izložba na kojoj će biti predstavljeni kostimi iz različitih delova Anadolije, a koju je pripremio Institut za Sazrevanje u Izmiru, u narednoj godini biće održana u saradnji sa Ministarstvom kulture i integracija Republike Srbije gde će biti predstavljeni i kostimi iz Srbije.


Na kostimima koji će biti izloženi, specijalnim dizajnima, spojeni su ukrasni detalji, ornamenti, dezeni koji su upotrebljavani u arhitektonskim delima i tradicionalni motivi turske kulture.

Detaljne informacije o uticaju kulture osmanske odeće na Evropu i figurama na kostimima pružiće Doc. dr. Sumeye Merve Ilbak, šef Odseka za Modni dizajn na Univerzitetu Nišantaš u Istanbulu.

Program će početi govorom o informacijama o samim kostimima, dok će kraj programa obeležiti revija kostima Instituta za Sazrevanje u Izmiru.

 

 

 

 

Ovde možete preuzeti plakate:

 

 

 - - - - -

 

 

PRESS RELEASE

Reflection of Colors from Anatolia to Vojvodina: Anatolian Costumes Show

With the aim of enriching relations between Turkey and Serbia and promoting common cultural elements, a program titled Reflection of Colors from Anatolia to Vojvodina: Anatolian Costumes Show will take place in Belgrade, Novi Sad and Novi Pazar. The program is organised by Belgrade Yunus Emre İnstitute under the auspices of Turkish Embassy in Belgrade and mainly sponsored by Turkish Airlines.

Focusing on strengthening  the relations between the two countries, the fashion show, as a part of the event, will be held by the Izmir Maturation Institute, an institution affiliated to the General Directorate of Lifelong Learning of the Ministry of National Education, and it will exhibit 32 pieces of special clothes , a combination of original pieces containing motifs  from the magnificent heritage of Turkish culture. A fashion show presentation will include the local and traditional culture of Anatolia, the great Turkish history  from the Anatolian Seljuk Period all the way to the Ottoman Empire.

These presentations will be held in Belgrade, Novi Sad and Novi Pazar.

 

SCHEDULE

Vlada Diljan Culture Centre                                        Belgrade        18/06/2019    15.00-17.30

Univesity of Novi Sad Academy of Arts                       Novi Sad        19/06/2019    15.00-17.30

Bosniac National Council                                          Novi Pazar     20/06/2019    20.00

 

The exhibition prepared by İzmir Maturation Institute is planned to be held with the collaboration of Ministry of Culture and Information of the Republic of Serbia in the following years. The costumes which are now to be exhibited present a combination of traditional motifs of Turkish culture, the patterns used in the architectural works of the eras and terms, ornamental details and original designs as well. The influence of Ottoman Clothing Culture on Europe, the figures and details related to costumes will be explained by the associate professor Mrs. S. Merve İlbak Tahmaz, the head of Fashion Design Department of Istanbul Nişantaşı University. The program will start with a speech on costume details and end with a fashion show organized by the Izmir Maturation Institute.

 

 

 


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


]]>
Thu, 13 Jun 2019 13:46:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/3169/odsjaj-boja-od-anadolije-do-vojvodine-izlozba-kostima-anadolije.html
Crkva Svetog Nikole u Novom Brdu postaje katolički hram http://presscentar.uns.org.rs/info/3166/crkva-svetog-nikole-u-novom-brdu-postaje-katolicki-hram.html Uništeno pravoslavno zdanje predstavljano je u istoriji i kao džamija, a sada je pored restauriranih temelja napisano da je ova crkva – katedrala ]]>

 

 Ostaci crkve na Novom Brdu (foto Ž. Rakočević)


Read this article in German language


Krajem maja na temeljima Crkve Svetog Nikole ispod tvrđave u Novom Brdu pojavili su se premijer takozvane države Kosovo Ramuš Haradinaj i nemački ambasador sa sedištem u Prištini Kristijan Helt. Došli su, kako se iz šturih vesti zna, da obeleže završetak restauracije ovog uništenog hrama. Nemačka je obezbedila novac, a Haradinaj je kasnije na svom fejsbuk profilu poručio: „Artanska katedrala kao kulturno i versko nasleđe je sama po sebi priča, obogaćuje naš identitet i dokaz je suživota u ovim oblastima”.

On je preneo dobar osećaj i prijateljstvo jedne „prijateljske države u identifikaciji i obnovi kosovskog kulturnog nasleđa”. Šta je za prosečnog poznavaoca ovdašnjih prilika jasno u ovim rečima? Šta su Artanska katedrala i kosovsko kulturno nasleđe? Izgleda da je reč o novom načinu komunikacije i terminologiji koja ima cilj da izbriše srpski karakter Novog Brda – artanska katedrala je zapravo pravoslavna crkva, a Artana je albansko ime koje se u „novoj stvarnosti” na Kosovu koristi za ovaj važni srednjovekovni grad i lokalitet.

Katedralni hram znači i da je ovde bila katedra, sedište, novobrdskih mitropolita. Nije reč o katedrali sa značenjem katolička crkva, kao što su oni koji su vršili radove napisali pored restaurisanih temelja. Ta zamena teza trebalo bi da ukaže neupućenom posetiocu i „novom čitanju istorije” da je reč o katoličkoj katedrali.

Mutna igra sa imenima uklapa se u formulaciju „kosovsko kulturno nasleđe”. U nju bi trebalo da se integriše srpsko, osmansko i albansko kulturno nasleđe. Iako je ovaj koncept odbačen, on živi kao neka vrsta ideologije i prelaznog perioda u kojem bi uz podršku međunarodne zajednice nestao srpski, osmanski i albanski kulturni identitet, a sve bi se podredilo kosovskom ili kosovarskom kulturnom modelu.

U kratkoj objavi koja najavljuje kišni izlazak na Novo Brdo nemačka ambasada u Prištini isto tako uopštenim tonom govori o „raznolikom kulturnom i religioznom nasleđu Kosova”. Kaže se da cilj obnove jeste da pokaže njenu „turbulentnu istoriju”, navodi se da je izgrađena u 14. veku, da je imala „transformacije, uključujući pokušaj da se pretvori u džamiju”, a zatim se dodaje da je „katedrala prvenstveno izgrađena kao katolička crkva smeštena u neposrednoj blizini srednjovekovne novobrdske tvrđave”.

Da li je reč o katoličkoj crkvi i da li su stručnjaci Arheološkog instituta Kosova i eksperti ove institucije nekoga u vezi sa svim ovim konsultovali? Podignuti su stari crvenkasti stubovi na ostatke kapitela što su nekada nosili svodove hrama Svetog Nikole, a na njih je dodato novo grubo tesano kamenje od belog mermera. Priprata i centralni deo hrama nasuti su tucanim kamenom. Oltarski prostor, inače sastavljen od tri oltara, samo je prekopan i nije nasut kamenom.

Istorija Novog Brda kontinuirano je izložena falsifikovanju, tako da je pre deset godina na tablama oko ovog lokaliteta pisalo kako su na njegov razvoj uticali Venecijanci, Jevreji i Dubrovčani. U ovim tekstovima nijednom rečju se ne pominju Srbi, a Velika seoba iz 1690. predstavljena je kao: „masovna iseljavanja u drugim mestima kao što su Turska, Makedonija, a takođe i u drugim gradovima Kosova (Gnjilane, Priština, Prizren, Vučitrn, Mitrovica)”. Kao glavni razlozi seobe navode se teški ekonomski uslovi, razni politički razlozi i duge hladne zime.

Podaci i istorija govore nešto sasvim drugo, a barski nadbiskup Marin Bici 80 godina pre Velike seobe izveštava tokom svoje zvanične posete Novom Brdu da su Turci pretvorili u džamiju „lepu i skupocenu crkvu srpskih despota”. Marko Popović i Igor Bjelić ovo navode u knjizi „Crkva Svetog Nikole, katedrala Novog Brda”. Oni sa naučne strane zaključuju da je ovaj podatak potvrđen u toku arheoloških iskopavanja i da je „omogućio da se na istraživanoj lokaciji prepoznaju ostaci pravoslavne Crkve Svetog Nikole, nekadašnjeg katedralnog hrama Novog Brda”. Ova obimna studija ukazuje na njenu sudbinu, groblje u kompleksu, nakit iz grobova, ostatke tkanine, keramike, kamene plastike, odnos sa moravskom školom, novac, ali se u osnovi zasniva na istraživanju arhitektonskih ostataka i zidanih grobnih konstrukcija, kao i raspoložive dokumentacije.

Na osnovu tih istraživanja Popović i Bjelić izdvajaju pet etapa gradnje od 14. do 17. veka, uključujući i dva poslednja perioda, kada je crkva pretvorena u džamiju. Razvoj grada i priliv stanovništva uslovili su građenje hramova, pa i pravoslavnog hrama Svetog Nikole, dok su vernici katoličke veroispovesti – Sasi, Dubrovčani i trgovci sa primorja – imali svoj glavni hram poznat kao Saška crkva, koji se ne nalazi u središnoj urbanoj zoni.

Crkva Svetog Nikole jedno vreme je bila i sedište lipljansko-gračaničkih episkopa, koji se pojavljuju i sa titulom novobrdskih mitropolita, a jedan od njih – Nikanor, osnovao je 1539. štampariju u Gračanici. U obilju podataka i fragmenata profesor Boža Zarković izdvaja da se u dokumentima više pominju pravoslavni nego rimokatolički sveštenici, a da se današnje ime Artana nigde ne pominje. Odgovor nauke je jasan i nedvosmislen i preti da bude zamagljen novom ideološkom podlogom ovdašnjeg društva. U ovom slučaju prekršeni su i neki od osnovnih zakona koji su iz Ahtisarijevog plana uneseni u ustav Kosova. Prema tom zakonu, Novo Brdo spada u zaštićene zone i nije moguće bilo šta raditi bez konsultacija sa Srpskom pravoslavnom crkvom ili srpskom zajednicom. Ova činjenica je potpuno ignorisana, SPC i Eparhiju raško-prizrensku niko ništa nije pitao. Na molbu „Politike” upućenu ambasadi Nemačke u Prištini da proslede govor ambasadora Helta ili neku objavu sa ostataka Crkve Svetog Nikole odgovoreno je da nemaju tekst govora jer ga on ne priprema, kao i da događaj nije imao odjeka u medijima.

Na dodatno pitanje da li je ambasador Helt bio na završetku radova restauracije katoličke crkve i nakon pitanja da li je siguran da je to katolička crkva, rečeno je da ćemo taj odgovor dobiti kasnije. Do objavljivanja ovog teksta odgovor nije stigao. Škrti izveštaji u medijima na albanskom kažu da je ambasador, koji je u Prištinu došao nakon službovanja u Vatikanu, na temeljima katedralne Crkve Svetog Nikole zahvalio arheolozima, za koje kaže da ne rade u dobrim uslovima, „ali se bore u ono u šta veruju, a to je da se sačuva raznolika istorija ove prelepe zemlje”, prenosi „Koha net”. U stvarnosti, „vera arheologa” je izgleda varljiva kategorija i u ozbiljnom je sukobu sa istinom i naukom.

Na kraju ostaju otvorena pitanja: Kako će ovakva tumačenja, relativizacije i prisvajanja uticati na Srbe, koji su u Novom Brdu većina? Kako će na ovo reagovati katolička crkva, da li uopšte imaju neka saznanja o radovima? Mogu li kosovske vlasti, međunarodna zajednica i albanske stručne institucije, bez ikakvih posledica, na ovakav način falsifikovati istoriju, materijalnu kulturu, duhovnost i identitet prostora? 

Autor: Živojin Rakočević

Izvor: Politikahttp://www.politika.rs/sr/clanak/431377/Crkva-Svetog-Nikole-u-Novom-Brdu-postaje-katolicki-hram

 
]]>
Wed, 12 Jun 2019 14:00:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/3166/crkva-svetog-nikole-u-novom-brdu-postaje-katolicki-hram.html
Die Kirche des Heiligen Nikolaus in Novo Brdo wird zum katholischen Tempel http://presscentar.uns.org.rs/info/3163/die-kirche-des-heiligen-nikolaus-in-novo-brdo-wird-zum-katholischen-tempel.html Der ruinierte orthodoxe Bau wurde in der Geschichte auch als Moschee bezeichnet und jetzt steht neben den restaurierten Fundamenten geschrieben, dass diese Kirche eine Kathedrale sei ]]>

 

Überreste der Kirche in Novo Brdo (Foto: Z. Rakocevic)


Read this article in Serbian language


Ende Mai erschienen der Ministerpräsident des selbstdeklarierten Staates Kosovo Ramush Haradinaj und der deutsche Botschafter mit Sitz in Pristina Christian Heldt an den Fundamenten der Kirche des Heiligen Nikolaus unter der Festung in Novo Brdo. Sie kamen, wie es in spärlichen Nachrichten bekannt gegeben wurde, um den Restaurierungsende dieses zerstörten Tempels zu feiern. Deutschland besorgte das Geld und Haradinaj schrieb später auf seinem Facebook-Profil das Folgende: „Die artanische Kathedrale ist als Kultur- und Religionserbe eine Geschichte für sich, sie bereichert unsere Identität und zeugt von Koexistenz in diesen Gebieten.“

Er vermittelte ein gutes Gefühl und Freundschaft eines „freundlichen Staates in der Identifikation und Restaurierung des Kulturerbes im Kosovo.“ Was lässt sich für einen durchschnittlichen Kenner der lokalen Umstände an diesen Worten erkennen? Was sind Artanische Kathedrale und kosovarisches Kulturerbe? Es scheint eine neue Kommunikationsart und eine neue Terminologie zu sein, welche sich zum Ziel setzt, den serbischen Charakter von Novo Brdo zu löschen – die artanische Kathedrale ist eigentlich eine orthodoxe Kirche und Artana ist der albanische Name, mit dem in der „neuen Wirklichkeit“ diese wichtige mittelalterliche Burg und Lokalität im Kosovo bezeichnet wird.

Die Bezeichnung „Kathedralischer Tempel“ weist darauf hin, dass hier die Kathedra, der Sitz von Erzbischöfen aus Novo Brdo war. Es geht um keine Kathedrale mit der Bedeutung katholische Kirche, wie diejenigen, die die Restaurierungsarbeiten verrichtetet hatten, neben den restaurierten Fundmenten schrieben. Dieser Irrtum sollte den nichtwissenden Besucher in der neuen „Deutung der Geschichte“ davon überzeugen, dass es hier um eine katholische Katedrale geht.

Trübes Spiel mit Namen passt zur Formulierung „Kosovarisches Kulturerbe“. Darin sollte man das serbische, osmanische und albanische Kulturerbe integrieren. Obwohl dieses Konzept abgewiesen wurde, lebt es immer noch als eine Art Ideologie und Übergangsperiode, in der die serbische, osmanische und albanische Kulturidentität mit der Unterstützung durch die internationale Gemeinschaft verschwinden würden, und alles dem kosovarischen Kulturmodell untergeordnet würde.

In einer kurzen Mitteilung, welche einen regnerischen Besuch in Novo Brdo ankündigt, spricht die deutsche Botschaft in Pristina genau so in einem verallgemeinernden Ton von „vielfältigem Kultur- und Religionserbe vom Kosovo“. Das Ziel der Restaurierung sei, ihre „turbulente Geschichte“ zu zeigen, es wird angeführt, dass sie im 14. Jahrhundert gebaut worden sei, dass sie „Transformationen durchgelaufen hat, einschließlich des Versuchs, sie in eine Moschee zu verwandeln“, und danach wird noch hinzugefügt, „dass die Kathedrale in erster Linie als eine katholische Kirche in der unmittelbaren Nähe von der Festung in Novo Brdo gebaut wurde“.

Geht es hier um eine katholische Kirche und haben die Fachleute des Archäologischen Instituts vom Kosovo und Experte aus dieser Institution das mit jemandem besprochen? Alte rötliche Säulen wurden auf den Kapitellüberresten aufgebaut, welche früher die Bogen des Tempels des Heiligen Nikolaus getragen hatten und grob behauter weißer Marmor wurde ihnen noch hinzugefügt. Der Narthex und der Zentralteil des Tempels wurden mit gehauenem Stein überschüttet. Der Altarraum, der ansonsten aus drei Altären besteht, wurde nur aufgelockert und nicht mit Steinen überschüttet.

Die Geschichte von Novo Brdo wird kontinuierlich gefälscht, vor zehn Jahren stand an den Tafeln an dieser Lokalität geschrieben, dass ihre Entwicklung von Venezianern, Juden und Bewohnern Dubrovniks beeinflußt worden sei. In diesen Texten werden Serben mit keinem einzigen Wort erwähnt und die Große Serbenwanderung von 1690 wurde als „massenhafte Auswanderungen an anderen Orten wie in der Türkei, in Mazedonien, und auch in anderen Städten im Kosovo (Gnjilane, Pristina, Prizren, Vucitrn, Mitrovica)“ dargestellt. Als Hauptgründe für die Wanderung werden schwierige wirtschaftliche Situation, verschiedene politische Gründe und lange kalte Winter angeführt.

Die Fakten und die Geschichte besagen etwas ganz anderes, und der Erzbischof von Bar Marin Bici berichtet während seines offiziellen Besuchs in Novo Brdo 80 Jahre vor der Großen Wanderung, dass die Türken die „schöne und kostbare Kirche der serbischen Despoten“ in eine Moschee verwandelte. Marko Popovic und Igor Bjelic führen das im Buch „Kirche des Heiligen Nikolaus, die Kathedrale von Novo Brdo“ an. Sie ziehen die wissenschaftliche Schlußfolgerung, dass diese Angabe bei den archäologischen Ausgrabungen bestätigt wurde und „ermöglicht hat, dass Überreste der orthodoxen Kirche des Heiligen Nikolaus, des ehemaligen kathedralischen Tempels von Novo Brdo, an der durchsuchten Lokalität erkannt werden.“ Diese umfangreiche Studie weist auf ihr Schicksal, einen Friedhof im Komplex, den Schmuck aus den Gräbern, Stoffüberreste, die Keramik, steinerne Plastik, das Verhältnis zur Morava-Schule, Geld hin, sie beruht aber im Gründe auf der Untersuchung von architektonischen Überresten und gebauten Grabkonstruktionen, sowie der verfügbaren Dokumentation.

Aufgrund dieser Untersuchungen unterscheiden Popovic und Bjelic fünf Perioden des Baus vom 14. bis zum 17. Jahrhundert, einschließlich zwei letzter Perioden, als die Kirche in Moschee verwandelt wurde. Die Entwicklung der Stadt und Bevölkerungszufluss führten zum Aufbau von Tempeln, sowie des orthodoxen Tempels des Heiligen Nikolaus, während katholische Gläubige – Sachsen, Bewohner Dubrovniks und Händler vom Küstenland – ein eigenes Haupttempel hatten, der als Sächsiche Kirche bekannt war und sich in der urbanen Mittelzone befand.

Die Kirche des Heiligen Nikolaus war für eine Weile der Sitz von Erzbischöfen aus Lipljane und Gracanica, welche auch den Titel der Erzbischöfen von Novo Brdo trugen und einer von ihnen – Nikanor – gründete 1539 die Druckerei in Gracanica. Im Daten- und Fragmentenüberfluß betont Professor Bozo Zakovic, dass in Dokumenten öfter orthodoxe als katholische römisch-katholische Priester erwähnt wurden und dass der heutige Name Artana niergendwo erwähnt wurde. Die Antwort der Wissenschaft ist klar und eindeutig und läuft Gefahr, durch die neue ideologische Grundlage hiesiger Gesellschaft gedämpft zu werden. In diesem Fall wurde auch gegen einige der Grundgesetze gestoßen, welche aus dem Ahtisaari-Plan in der Verfassung vom Kosovo übernommen wurden. Nach diesem Gesetz zählt Novo Brdo zu geschützten Gebieten und es ist dort nicht möglich, ohne Besprechung mit der Serbischen Orthodoxen Kirche (SOK) und der serbischen Gemeinschaft irgendetwas zu unternehmen. Diese Tatsache wurde völlig ignoriert und die SOK und das Erzbistum von Raska und Prizren wurden nach ihrer Meinung nicht gefragt. Auf die von „Politika“ an die deutsche Botschaft in Pristina gerichtete Bitte, die Rede vom Botschafter Heldt oder eine Meldung von den Überresten der Kirsche des Heiligen Nikolaus zur Verfügung zu stellen, wurde geantwortet, dass sie den Text der Rede nicht hätten, weil er ihn nicht vorbereitet habe und dass das Ereigniss keine Aufmerksamkeit in den Medien hervorgerufen habe.

Auf die zusätzliche Frage, ob der Botschafter Heldt am Ende der Restaurierungsarbeiten der katholischen Kirche dabei war, und nach der Frage, ob er sicher ist, dass es eine katholische Kirche ist, wurde geantwortet, dass wir eine Antwort später bekommen würden. Bis zur Veröffentlichung dieses Textes ist keine Antwort erfolgt. Spärliche Berichte in den Medien auf der albanischen Sprache besagen, dass der Botschafter, der nach Pristina nach seinem Dienst im Vatikan gekommen ist, sich an den Fundamenten der kathedralischen Kirche des Heiligen Nikolaus den Archäologen bedankt habe, die, wie er sagt, in keinen guten Umständen arbeiten, „aber dafür kämpfen, woran sie glauben und das ist, vielfältige Geschichte dieses wunderschönen Landes aufzubewahren“, wie „KOHA.net“ berichtet. In der Wirklichkeit scheint „der Glaube der Archäologen“ eine fragliche Kategorie zu sein und steht im ernsthaften Widerspruch zur Wahrheit und Wissenschaft.

Am Ende bleiben folgende Fragen offen: wie werden diese Deutungen, Relativierungen und Aneignungen die Serben beeinflußen, welche in Novo Brdo die Mehrheit ausmachen? Wie wird die katholische Kirche darauf reagieren und wurde sie überhaupt von den Arbeiten benachrichtigt? Können die Verwaltung im Kosovo, die internationale Gemeinschaft und albanische Fachinstitutionen ohne jegliche Folgen auf diese Weise die Geschichte, materielle Kultur, Geistigkeit und Identität des Gebietes fälschen?

 

Autor: Živojin Rakočević

Quellehttps://bit.ly/2I41nee

]]>
Wed, 12 Jun 2019 14:12:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/3163/die-kirche-des-heiligen-nikolaus-in-novo-brdo-wird-zum-katholischen-tempel.html
Otvaranje izložbe učeničkih radovaTehnoart škole u Manakovoj kući http://presscentar.uns.org.rs/info/3159/otvaranje-izlozbe-ucenickih-radovatehnoart-skole-u-manakovoj-kuci.html Izložba radova učenika Tehnoart škole za mašinstvo i umetničke zanate biće otvorena danas u 19 sati u Manakovoj kući, Gavrila Principa 5. ]]>

Predmete inspirisane tradicijom dizajnirali su i ručno izradili učenici smerova juvelir umetničkih predmeta, graver umetničkih predmeta i kaligrafski radovi smera konzervator kulturnih dobara.

Izložba će biti otvorena do 21. juna 2019. godine.

]]>
Tue, 11 Jun 2019 09:24:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/3159/otvaranje-izlozbe-ucenickih-radovatehnoart-skole-u-manakovoj-kuci.html
Saopštenje za javnost Strukovnog udruženja taksi preduzetnika SITAB - 7. jun 2019. http://presscentar.uns.org.rs/info/3152/saopstenje-za-javnost-strukovnog-udruzenja-taksi-preduzetnika-sitab---7-jun-2019.html "Kao što ste upoznati, Strukovno udruženje taksi preduzetnika SITAB je do sada organizovalo dva protesta taksi preduzetnika, prvi PROTEST upozorenja bez blokade saobraćaja je održan u ponedeljak 27.05. ispred Skupštine Grada Beograda sa trajanjem od 10 do 13 časova na kome je bilo 350 vozila, dok je drugi održan 03.06.2019 godine i trajao je od 11 do 20 časova na kome je bilo oko 600 vozila ispred Skupštine Republike Srbije i Skupštine grada Beograda. JEDINI ZAHTEV PROTESTA je bio SPROVOĐENjE I PRIMENA ZAKONA O PREVOZU PUTNIKA U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU, i ništa drugo". ]]>  

 

"Sami protesti su inicirani zbog nesprovođenja zakona od strane nadležnih organa grada Beograda, saobraćajne inspekcije i komunalna policije i nesuzbijanja nezakonitog organizovanja i obavaljanja javnog prevoza od strane „udruženja građana“ Kargo koji nezvanično ima više od 1.700 vozila sa po dva vozača, što vlasniku Kargo donosi dnevnu zaradu od 50.000. eura!

Ovom prilikom želimo da javnost upoznamo da smo bili prinuđeni da na takav način tražimo da se zakon primenjuje, kao i da smo protest organizovali tek nakon skoro osam meseci od stupanja na snagu samog zakona,kao i na desetine dopisa koje smo uputili svim državnim i gradski organima sa samo jednim Zahtevom, da se Zakon primenjuje, koji nisu dali rezultate.


Strukovno udruženje taksi preduzetnika SITAB obratilo se dopisima:

1. Predsedniku Republike Srbije, gospodinu Aleksandru Vučiću, 3 dopisa do danas bez odgovora

2. Premijeru Republike Srbije Ani Brnabić, 4 dopisa do danas bez odgovora

3. Ministarstvu državne i loklane samouprave Ministru Branku Ružiću, 6 dopisa, dva odgovora, u oba se nadležnost prebacuje se na Grad Beograd

4. Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastruktura, Ministarki prof.dr. Zorani Mihajlović 13 dopisa, na koje smo dobili konkretne odgovore

5. Ministarstvu finasija, Ministru Dejanu Malom, 10 dopisa, tri odgovora

6. Ministarstvu pravde, Ministru Neli Kuborović, 1 dopis bez odgovora

7. Ministarstvu unutrašnjih poslova , ministru dr. Nebojši Stefanoviću, 2  dopisa bez odgovora

8. Pomoćniku Ministra Saši Stojanoviću, 12 dopisa i veliki broj mailova, na koje smo uvek dobijali jasne odgovore.

9. Gradonačelniku grada Beograda, dr. Zoranu Radojčiću, 7 dopisa, nijedan odgovor

10. Zameniku Gradonačelnika Goranu Vesiću, 10 dopisa, dva odgovora, dopisi prosleđeni sekretarijatu za saobraćaj  na dalje postupanje

11. Predsedniku Skupštine grada 3 dopisa, nijedan odgovor

12. Predsedniku Prekršajnog suda Milanu Marinoviću, 3 dopisa jedan odgovor i poziv na sastanak

13. Sekretarijatu za saobraćaj, sekretaru Jovici Vasiljeviću, 3 dopisa dva odgovora

14. Sekretarijatu za inspekcijske poslove Sonji Podunavac, 9 dopisa dva odgovora

15. Komunalnoj policiji vršiocu dužnosti Ivanu Divcu 5 dopisa i više mejlova, 4 odgovora

16. Sekretarijatu za inspekcijske poslove Dušanu Rafailoviću, dva dopisa, jedan preupućen na Sekreatrijat za javni prevoz

17. Načelniku graske uprave, Sandri Pantelić, jedan dopis bez odgovora

18. Direktoru policije Vladimiru Rebiću, jedan dopis bez odgovora

19. Upravi saobraćajne policije, Načelniku uprave Nebojši Arsovu, jedan dopis bez odgovora

20. MUP Načelniku uprave, jedan dopis bez odgovora

21. MUP Načelniku Uprave kriminalističke policije, jedan dopis bez odgovora

22. MUP Načelniku Uprave saobraćajne policije, jedan dopis bez odgovora

Možemo pohvaliti Ministartvo saobraćaja, jer je svojim profesionalnim odnosom pokazalo da im je stalo da se javni prevoz zakonski uredi i siva ekonomija spreči. Svetli primer je Ministarstvo turizma, koje je primenilo Zakon i zabranilo oglašavanje nezakonite delatnosti u medijima.

Ima još dopisa koje nećemo nabrojati jer smatramo da je i ovo dovoljno da razumete da je SITAB uradio mnogo toga da do protesta i ne dođe osam meseci nakon stupanja na snagu novog Zakona, smatrajući da će naše obraćanje uroditi plodom.

SITAB je poslao više od sto pedeset dopisa nadležnim organima tražeći primenu zakona, Ministarstvo saobraćaja i Ministarstvo za lokalnu samoupravu kao i većina odgovora su nam dali nedvosmislen odgovor da je primena zakona u nadležnosti lokalne samouprave.

Objasnićemo sadašnju situaciju:

ZAKONITOST RADA KARGO: Resorno Ministarstvo Saobraćaja je više puta objasnilo da Kargo radi u suprotnosti sa zakonom, tako da je taj deo više nego jasan i tu mi nemamo šta da dodamo, sem da insistriramo da se Zakon sprovodi. Kako je Ministarstvu saobraćaja sve jasno, a grad dozvoljava da 1.700 vozila krši zakon? Borba protiv sive ekonomije za Kargo ne postoji jer nesmetano rade!

FINANSIJSKI PREGLED: Nezvanično, Kargo ima 1.700 vozila koja rade 24 sata, što može doneti prihod od bruto 100€ dnevno. Svi troškovi prevoza i vozila padaju na vozače, vlasnik Kargo uzima 30%, zarade što znači da vlasnik Kargo zarađuje dnevno 1.700x30€=51.000 €, što možda opravdava nekome da krši zakon i ima hrabrosti da se suprostavi državi.

Kako je to moguće, da je jedan pojedinac jači od ZAKONA koja je propisala Republika Srbija? Regularnim taksi preduzetnicima je nemoguće da isplaćuju svoje obaveze jer nam je smanjen obim posla, jer pored Kargo, ogromne su gužve u saobraćaju što otežava rad.Vožnje od 10 min, traju 45 min.

REZULTATI RADA INSPEKCIJSKIH ORGANA GRADA BEOGRADA I SUDA NAKON OSAM MESECI OD STUPANjA NA SNAGU NOVOG ZAKONA, cititiramo zvaničan izveštaj:

„Nadzor nad prevozom, naručenim putem „CarGo“ mobilne aplikacije: · Doneto 6 rešenja o oduzimanju vozila (izvršena 4 rešenja, neizvršena 2 rešenja, zbog blokade lokacije kontrole od strane članova udruženja „Car Go“). · Prekršajnom sudu podneto 6 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka po hitnom postupku protiv lica, koja su izvršila uslugu prevoza. · Privrednom sudu podneto 6 prijava za privredni prestup protiv „Car Go Tehnologies“ d.o.o., udruženja „Car Go“ i njihovih odgovornih lica. · Prvom osnovnom javnom tužilaštvu podnete 3 krivične prijave protiv lica, koja su ometala postupajuće inspektore u vršenju službene dužnosti.

Sekretarijat za inspekcijske poslove nije dobio niti jednu presudu po gore navedenim zahtevima i prijavama“, gotov citat NE VIDIMO RAZLOG DA BUDEMO ZADOVOLjNI JEDNOM PRIJAVOM NA MESEC DANA, I NIJEDNOM PRESUDOM ZA OSAM MESECI OD STUPANjA NA SNAGU NOVOG ZAKONA.

POREZ taksi preduzetnika. U Srbiji ima 17.500 taksi preduzetnika, uplaćuje godišnje više od 20 miliona eura u budžet Republike Srbije, i SITAB je dobio od Ministarstva saobraćaja i finansija napismeno, da će se i u tom delu zakon sprovoditi, da ko ne plati porez ili ne uđe u reprogram do 06.11.2019.godine biće brisan i oduzeta taksi dozvola.Znači, zakon se primenjuje prema taksi preduzetnicima. KO SME DA SE ODREKNE PRIHODA OD 20 MILIONA EURA I DA DOZVOLI NEKOME DA JAVNI PREVOZ OBAVLjA VAN ZAKONA?

Napominjemo, da ovakav pravni vakuum i nikakva primena Zakona prema licima i organizatora nezakonitog javnog prevoza preko aplikacije Kargo, dovelo je do toga da je bilo više napada i incidenata na ulici, kao i da smo doslovno medijski linčovani od strane predstavnika Kargo, gde nas u medijima nazivaju divljacima, članovima kartela, poreskim dužnicima ne libeći se da iznose  da iznose gomilu laži samo kako bi izmanipilusali javnost, predstavljajući sebe kao žrtvu.

Taksi preduzetnici koji pošteno obavljaju svoju delatnost su danas žrtve nesprovođenja Zakona prema licima koja su iznad zakona koji se na nama i te kako primenjuje. Napomenućemo samo jednu od bezočnih laži predstavnika Kargo, koji kaže da su taksi preduzetnici dužni 247 miliona eura na ime poreza.

Odgovor na tu laž, 17.500 taksi preduzetnika godišnje uplaćuje 21 milion eura na ime poreza, ispada da svi taksisti u Srbiji 12 godina nisu platili porez! Očita laž koji mediji prenose, a služi za manipulisanje javnosti kao i većina njihovih objava.Kargo ne radi u skladu sa novim a ni sa starim zakonom , i kao za sve koji Zakon ne poštuju, moraju biti zakonski sankcionisani.

SITAB je organizovao PROTEST jer odgovor države nije bio primena ZAKONA, već prebacivanje odgovornosti ili nesprovođenje Zakona od strane lokalane samouprave. Naš jedini Zahtev je da se zakon sprovodi, i ništa više.

 

SITAB"

 

 


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


]]>
Fri, 7 Jun 2019 09:30:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/3152/saopstenje-za-javnost-strukovnog-udruzenja-taksi-preduzetnika-sitab---7-jun-2019.html