UNS Press centar :: PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/rss.html sr http://presscentar.uns.org.rs/img/logo.png UNS Press centar :: PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/rss.html Obaveštenje o neradnom danu Press centra http://presscentar.uns.org.rs/info/2791/obavestenje-o-neradnom-danu-press-centra.html Ponedeljak, 12. novembar - neradan dan. Dežurni telefon Press centra UNS-a: 063 611 086 ]]>  

Poštovani klijenti, koleginice i kolege novinari, saradnici,

Obaveštavamo vas da, zbog državnog praznika, Press centar Udruženja novinara Srbije (UNS) neće raditi u ponedeljak, 12. novembra 2018. godine.

Dežurni telefon: 063 611 08

]]>
Mon, 12 Nov 2018 14:18:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/2791/obavestenje-o-neradnom-danu-press-centra.html
Konkurs za volontera u Pres centru UNS-a http://presscentar.uns.org.rs/info/2786/konkurs-za-volontera-u-pres-centru-uns-a.html Pres centar Udruženja novinara Srbije (UNS) raspisuje konkurs za volontera - praktikanta. ]]>  

Na konkurs se mogu prijaviti studenti završne godine novinarstva, apsolventi i diplomirani novinari sa Fakulteta političkih nauka ili drugih fakulteta za obrazovanje novinara.

Izabrani praktikant će raditi u Pres službi UNS-a u punom radnom vremenu.

Poželjno je znanje poznavanje rada u programima Microsoft Office paketa (Word, Excel, Power Point) i Photoshop-u.

Kandidati treba da na mejl pc@uns.org.rs pošalju biografiju i motivaciono pismo.

Konkurs je otvoren do 16. novembra 2018. godine.

 

]]>
Tue, 6 Nov 2018 14:47:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/2786/konkurs-za-volontera-u-pres-centru-uns-a.html
Novinari regiona: Ne pomoć, već obaveza države prema medijima http://presscentar.uns.org.rs/info/2779/novinari-regiona-ne-pomoc-vec-obaveza-drzave-prema-medijima.html „Ne možemo govoriti o državnoj pomoći medijima, taj novac je javni, novac svih građana i država treba da ima obavezu da određeni deo iz budžeta daje za medije“, zaključak je regionalne konferencije „Državna pomoć medijima“ koju 29. oktobra u Pres centru UNS-a organizovao Savez novinara Srbije i Crne Gore (SNSCG). ]]>  

Regionalna konferencija SNSCG-a Regionalna konferencija SNSCG-a "Državna pomoć medijima" (foto: Pres centar UNS-a)

Osnivači Saveza su Udruženje novinara Srbije (UNS) i Udruženje novinara Crne Gore (UNCG), a konferenciji su prisustvovali novinari i predstavnici novinarskih udruženja iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije i Bugarske, kao i pomoćnica ministra za informisanje Slavica Trifunović i šefica Medijskog odeljenja OEBS-a Gordana Janković.

Govornici su predstavili modele finansiranja medija u svojim zemljama i diskutovali o efektima modela finansiranja na medijsku scenu i kvalitet medijskog sadržaja.

Predsednik UNS-a Vladimir Radomirović rekao je da mu se „čini da za novinarstvo nikada nije bila bolja situacija, ali da je za medije ona izuzetno teška“.

Vladimir Radomirović (foto: Pres centar UNS-a) Vladimir Radomirović (foto: Pres centar UNS-a)

„Novinari danas mogu svojim izveštavanjem da pomere mnoge stvari, ali rade u medijima koji su sve siromašniji. Internet giganti su oduzeli najveći deo tržišta oglašavanja na koji su se mediji oslanjali i model koji je do nedavno funkcionisao ne može više da postoji u tom obliku. Oni koji upravljaju budžetima treba, u interesu javnosti, da podrže profesionalne medije jer samo tako mogu da se izbore sa poplavom neproverenih informacija“, rekao je Radomirović.

On je podsetio da se UNS godinama zalaže da se lokalnim samoupravama u Srbiji uvede obaveza da izdvajaju budžetska sredstva za medije, pre svega lokalne.

„Tražimo da to bude 2 odsto godišnjih budžeta jer bi na taj način bilo obezbeđeno funkcionisanje lokalnih medija koji su kičma svakog demokratskog društva, a to ulaganje bi se višestruko isplatilo“, rekao je Radomirović.

Slavica Trifunović – Lokalne samouprave povećavaju iznose za medijske projekte, javni servisi najsiromašniji u regionu

Pomoćnica za informisanje i medije Ministarstva kulture i informisanja Slavica Trifunović navela je da je primena Zakona o javnom informisanju odmah stvorila probleme, a naročito u funkcionisanju lokalnih i regionalnih medija.

Slavica Trifunović (foto: Pres centar UNS-a) Slavica Trifunović (foto: Pres centar UNS-a)

„Čini mi se da ti mediji nisu u potpunosti razumeli, a ni bili spremni da dočekaju to vreme kada se sa direktnog finansiranja iz budžeta prešlo na projektno. Projektno finansiranje nije finansiranje medija, to je sufinansiranje medijskih sadržaja i ovaj vid državne pomoći nikako ne može biti supstitut za finansiranje medija i ne može da obezbedi stabilno i dugoročno finansiranje lokalnih medija. Posle 3, 4 godine primene ovog Zakona imamo situaciju da su lokalni i regionalni mediji u nezavidnom položaju. Umesto da smo u međuvremenu imali stabilizaciju medijske scene i da krenemo putem razvoja, mi imamo medije koji imaju ogromne finansijske probleme“, rekla je Trifunović.

Ona je istakla da je tržište oglašavanja u medijima u Srbiji ograničeno i da na njemu nisu prepoznati lokalni i regionalni mediji.

„Medijsko marketinško tržište se procenjuje na oko 150 miliona evra, a najveći iznosi izdvajaju se za medije sa nacionalnom frekvencijom. Posle donošenja Zakona drastično su se smanjila sredstva koja su izdvajana iz lokalnih budžeta“, rekla je Trifunović.

Ona je istakla da se „ta izdvajanja danas ipak povećavaju i da raste svest o tome koliko su značajni lokalni i regonalni mediji“.

Kako je rekla, čak i ovakav način finansiranja javnih medijskih servisa nije dovoljan.

„Naši medijski servis su najsiromašniji u okruženju, da ne pričam o EU. Oba javna servisa imaju konstantan problem sa likvidnošću i u narednom periodu nam predstoji da strateškim dokumentima i zakonima obezbedimo njihovo stabilno i dugoročno finansiranje“, rekla je Trifunović.

Gordana Janković – Da bi ostvarili svoju funkciju, mediji moraju biti nezavisni

Gordana Janković (foto: Pres centar UNS-a) Gordana Janković (foto: Pres centar UNS-a)

Šefica Medijskog odeljenja OEBS-a u Srbiji Gordana Janković istakla je da „mediji ne mogu da ostvare svoju demokratsku funkciju izveštavanja, praćenja i kontrole vlasti ako nemaju autonomiju u odnosu na sopstveno okruženje“.

„Pojavljuje se osnovna dilema kada su u pitanju regulatorne obaveze - kako delovati regulatorno, a ne nametati uticaj, kako vršiti vlast i stvoriti adekvatan ambijent za delovanje medija, a uzdržati se od zahteva za protivuslugom. To je jedan od suštinskih testova demokratije za svaku državu“, rekla je Janković.

Ona je rekla da se OEBS, u radu na Medijskoj strategiji, posvetio evaluaciji svih dokumenata koji definišu medijsku scenu u Srbiji i da postoje brojna pitanja koja treba redefinisati.

„Prva stvar koju pominjemo je izlazak države iz vlasništva u medijima, privatizacija velikog broja medija je obavljena, ali ostaju nacionalni mediji koji još uvek nisu u statusu koji je predvidela prethodna Medijska strategija, kao i medijski zakoni. Postoji otvoreno pitanje Tanjuga, ’Politike’, ’Novosti’. Osim izlaska države iz medija, ostaje privremenost Zakona o javnim servisima. Oni su već četvrtu godinu u statusu leks specijalisa. Neophodno je naći modele koji će javnim servisima omogućiti određenu vrstu autonomije koju do sada nisu mogli da ostvaruju zato što se finansiraju značajnim delom iz budžeta“, rekla je Janković.

Predsednik SNSCG Ivica Milosavljević rekao je da se „Javni servis sve više približava komercijalnim televizijama, tražeći jeftinu zabavu i popularnost, podižući rejting".

Ivica Milosavljević (foto: Pres centar UNS-a) Ivica Milosavljević (foto: Pres centar UNS-a)

„Gubi se osnovna funkcija javnog servisa i to je trajna posledica, koja najviše ugrožava odgovornost društva i objektivne informacije“, rekao je Milosavljević i dodao da se takvo ponašanje javnog servisa „preslikavala na niži nivo“, odnosno na lokalne medije.

Urednica sajta UNS-a Kristina Kovač predstavila je Bazu podataka o projektnom sufinansiranju medija (www.finansiranjemedija.rs) koju je u martu ove godine osmislio i napravio UNS, a u kojoj se mogu pronaći informacije o svim raspisanim konkursima za projektno sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja od javnog interesa na lokalnom, pokrajinskom i republičkom nivou od 2015. godine do danas.


Srbija – više nego prepolovljena izdvajanja za medije

Generalni sekretar UNS-a Nino Brajović rekao je da je „Srbija zemlja sa rekordnim brojem medija u regionu“.

Nino Brajović (foto: Pres centar UNS-a) Nino Brajović (foto: Pres centar UNS-a)

„U 2018. godini ima 2149 medija, od čega je 1407 u Registru medija upisano u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima. Možemo pretpostaviti da ostalih oko 700 nije aktivno, pa se osnovano može govoriti o oko 1500 medija u Srbiji“, rekao je Brajović i naveo da je tržište oglašavanja u Srbiji procenjeno na oko 180 miliona evra, što je oko jedan odsto BDP-a i pokazatelj je siromašnog tržišta.

Brajović je izneo podatak da je u 2018. godini za projektno sufinansiranje medijskih projekata izdvojeno oko 12 miliona, a godinu pre oko 11.5 miliona evra.

„Osim toga, oko 2.3 miliona evra su direktne budžetske subvencije iz budžeta APV za medije čiji su osnivači nacionalni saveti nacionalnih manjina, a od ove godine obnovljen je i Fond za nacionalne manjine koji je za projekte medija nacionalnih manjina izdvojio oko 175.000 evra, što je ukupno oko 15 miliona evra za medije u ovoj godini“, rekao je Brajović.

Brajović je istakao da je UNS istraživanjem došao do podataka da se finansijska podrška države medijima više nego prepolovila u odnosu na izdvajanja pre privatizacije, te da UNS zbog toga insistira na izdvajanju najmanje dva odsto lokalnih budžeta za medijske projekte, što bi omogućilo proizvodnju medijskih sadržaja i razvoj medija.

On je govorio o problemima u sprovođenju konkursa za projektno sufinansiranje medijskih projekata, kao što su činjenica da Zakon nije predvideo obaveznost raspisivanja konkursa, kriterijume i način raspodele novca, kao i imenovanje članova komisija koji odlučuju o raspodeli novca.

„Do sada je konkurs Ministarstva kulture bio uzoran, dobar način kako se sprovode medijski konkursi, ali ove godine postoje i ozbiljne zamerke na jedan od osam konkursa Ministarstva, za televizijske produkcije. Tražili smo da se taj ugovor raskine, da se novac vrati, ali to se, nažalost, nije desilo“, rekao je Brajović.

UNS se, kako je dodao, zalaže da se osim za projekte, predvidi da se ubuduće novac dodeljuje i za informativne programe medija, odnosno da bude definisano da se pola predviđenog novca za medije u budžetu dodeljuje za medijske projekte, a pola za informativni program.

Bosna i Hercegovina – Situacija loša, mediji deluju u nepovoljnim ekonomskim uslovima

Milica Andrijašević iz Udruženja BH novinari predstavila je istraživanje ovog udruženja o broju medija i modelima finansiranja medija iz javnog sektora u BiH i istakla da je „situacija veoma loša“.

Milica Andrijašević (foto: Pres centar UNS-a) Milica Andrijašević (foto: Pres centar UNS-a)

„Na malom tržištu deluje veliki broj medija, 43 televizije i 143 radio stanice sa zemaljskom frekvencijom, 53 emitera koji se emituju preko drugih komunikacijskih mreža, tri javna servisa, devet dnevnih novina, 189 magazina i osam novinskih agencija. Tačan broj onlajn portala nije poznat“, rekla je Andrijašević.

Ona je dodala da u BiH postoji i veliki broj lokalnih javnih emitera, 12 televizija i 62 radio stanice u mreži radiodifuzije, kao i sedam radio i televizijskih stanica koje se emituju putem drugih mreža, a čiji su osnivači kantonalne, gradske i opštinske vlasti.

„I privatni i javni mediji deluju u nepovoljnim ekonomskim uslovima uzrokovanim ekonomskom krizom i padom prihoda od oglašavanja. Poslednjih godina se i značajan broj oglašivača okrenuo medijima iz susednih zemalja, a jenjava i podrška međunarodnih donatora, što je sve dovelo do osetno manjih prihoda za medije“, rekla je Andrijašević.

Kako je istakla, procena je da su ukupni prihodi od oglašavanja u BiH u 2016. godini iznosili oko 39 miliona maraka, što je drastičan pad u odnosu na 2008. godinu kada su prihodi bili oko 200 miliona maraka.

„Država i njene institucije svake godine troše desetine miliona maraka na različite oblike finansiranja medija, do direktnog finansiranja javnih medija, preko dodele grantova za javne i komercijalne medije, kao i različitih komercijalnih ugovora. Istraživanje iz 2015. je pokazalo da država izdvaja oko 30 miliona maraka za finansiranje medija godišnje“, rekla je Andrijašević.

Predsednik BH novinari Marko Divković govorio je o finansiranju medija u kantonima. On je rekao da od 10 kantona, njih pet ima radio i televizijske kuće, a da se ovi mediji finansiraju iz budžeta, ali su čas finansirani direktno ili po osnovu grantova.

Marko Divković (foto: Pres centar UNS-a) Marko Divković (foto: Pres centar UNS-a)

„Problem je što je budžetsko izdvajanje za kantonalne medije mehanizam potpune kontrole nad programskim sadržaja, od imenovanja direktora, preko Nadzornog odbora, do urednika. Od kolega iz kantonalnih medija često dobijamo žalbe na pritiske. Često se zato sve svodi na: 'Ili piši kako ti gazda kaže, ili knjižicu'“, rekao je Divković.

On je istakao da su „medijske i profesionalne slobode svedene u prilično uzak kanal i nemamo puno prostora ni u izrazu, ni u estetskom, ni u retoričkom. To tragično dugo traje bez izgleda da se brzo koriguje ili počne da se koriguje“, rekao je Divković.

On je govorio o „invaziji“ stranih medijskih kuća koje ne konkurišu komercijalnim televizijama, već javnim medijima.

„Plata novinara je oko 250 evra i manje, to znači – sirotinja. Od takvih ljudi ne možete očekivati da budu profesionalci. Kada je u pitanju profesija i finansiranje kantonalnih medija, nisam optimista, ništa se bolje neće promeniti. Moja procena medijske scene je vrlo, vrlo sumorna“, rekao je Divković.

Novinar iz Republike Srpske Brane Božić rekao je da je javni novac - naš novac, a ne „državna pomoć“.

Brane Božić (foto: Pres centar UNS-a) Brane Božić (foto: Pres centar UNS-a)

„Mi radimo javni posao. Zato mi nećemo pomoć, mi hoćemo naš novac“, rekao je Božić.

Govoreći o modelima finansiranja, Božić je istakao da ne mogu biti isti modeli finansiranja medija u, na primer, Novom Sadu i Beloj Palanci.

Božić je istakao i da razvijena društva imaju medije u svom vlasništvu koje finansiraju iz budžeta,“ samo ih ne zovu javni, nego neprofitni mediji“.

„Projektno sufinansiranje je davanje vlasti lokalnim funkcionerima, oni odlučuju kome će davati novac, kome neće. To mora ići po automatizmu, a ne projektno“, rekao je Božić.

On je istakao da svaka lokalna samouprava mora imati makar jedan medij zbog servisnih infomacija, da se traži tri odsto iz budžeta, da bismo dobili dva, kao i da mora da se zna da ne mogu važiti isti kriterijumi za osnivanje medija u velikim i malim mestima.

Crna Gora – Ako želimo javni interes, mediji moraju biti finansijski održivi

Dragić Rabrenović, predsednik Upravnog odbora Unije lokalnih javnih emitera Crne Gore rekao je da ako želimo očuvanje javnog interesa, država mora da omogući slobodne, nezavisne i profesionalne medije koji će biti finansijski održivi.

Dragić Rabrenović (foto: Pres centar UNS-a) Dragić Rabrenović (foto: Pres centar UNS-a)

„Opet, ako nam daju pomoć, dolazimo do finansijske zavisnosti. Da bismo bili u nezavisnom položaju, moramo imati transparentno finansiranje. Mi od 2010. godine tražimo izmene Zakona o elektronskim medijima“, rekao je Rabrenović.

On je dodao da u Crnoj Gori postoji jedan nacionalni i 14 lokalnih javnih emitera, od čega su tri televizije, a ostalo radio stanice.

„Način na koji se finansiraju mediji, određuje koliko su nezavisni. Iz budžeta Crne Gore se određuje koliko će se na godišnjem nivou izdvajati za programske sadržaje na javnom servisu. Sredstva koja se izdvajaju na lokalu nisu izjednačena po gradovima, lokalne samouprave odlučuju o tome koliko će novca dodeliti. Ta sredstva nisu ni redovna, što ostavlja prostor za pritisak lokalnih samouprava, ali i izdavača. Mi želimo da od njih budemo nezavisni“, rekao je Rabrenović.

Predsednik Udruženja novinara Crne Gore Goran Ćetković rekao je da državna pomoć medijima znači da država, oličena u aktuelnoj vlasti, ima mehanizam i primenjuje ga u praksi, da utiče na medijske slobode i medijski sadržaj.

Goran Ćetković  (foto: Pres centar UNS-a) Goran Ćetković (foto: Pres centar UNS-a)

„Državna pomoć medijima znači produženu političku kampanju. Moramo se pozabaviti i položajem novinara koji, nažalost, imaju platu od 250 evra. Oni nemaju mehanizam zaštite, dobiće otkaz pre nego što se njihov glas čuje“, rekao je Ćetković.

Hrvatska - Novinarska profesija je pred izumiranjem

Predsednik Hrvatskog novinarskog društva Hrvoje Zovko rekao je da je „suština da je novac države - javni novac, naš novac, novac poreskih obveznika“.

„Mediji ne mogu opstati sami na tržištu, a najgore je kada ostanu prepušteni 'lokalnim šerifima'. Onda imamo propagandu“, rekao je Zovko.

Hrvoje Zovko (foto: Pres centar UNS-a) Hrvoje Zovko (foto: Pres centar UNS-a)

On je rekao da mediji poreskim olakšicama štampanim medijima, sa 25 na pet odsto nisu mnogo dobili, kao i da Zakon o medijima koji postoji 14 godina nema telo koje nadzire sproveđenje Zakona.

„Naša profesija je u ozbiljnom problemu, pred izumiranjem. Naročito istraživačko novinarstvo. Ekonomska kriza omogućila je smanjenje broja novinara, mali su tiraži, a jak ekonomski lobi, jaki oglašivači. Zbog toga oni automatski utiču na medijski sadržaj. Poslodavci postaju produžena ruka oglašivača, lobija…“, rekao je Zovko.

On je istakao da je Medijska strategija na čekanju, da je njena izrada netransparentna, obavijena velom tajne, da se ne zna ko na njoj radi, a da HND nije ni pozvan da učestvuje u njenom pisanju.

„Ministarstvo kulture je od 2013. do 2016. godine izdvajalo godišnje oko 3 miliona kuna, oko 400.000 evra za neprofitne medije, ali da je od dolaska HDZ-a na vlast, već dve i po godine ova vrsta finansiranja ukinuta, jer su ti mediji viđeni kao ideološki protivnici. To je za nas bio udar na slobodu medija“, rekao je Zovko i istakao da Ministarstvo kulture već dve godine odugovlači sa raspisivanjem konkursa u iznosu od oko 4 miliona evra.

Zovko je naveo da se Hrvatska radio televizija (HRT) finansira sa oko 200 miliona evra godišnje iz budžeta, a da je za 2016. i 2017. godinu za lokalne medije u Hrvatskoj izdvojeno oko 17 miliona evra.

„Ko deli te novce? Politika ih deli, politika kreira priču, a kritički mediji su u velikom problemu“, rekao je Zovko.

Predsednik HND-a Hrvoje Zovko rekao je da je „suština cele priče da su političari pokazivali i pokazuju potpuno nerazumevanje za smisao postojanja medija“.

„Čim je situacija malo škakljiva za njih, imaćete situacije da se kao u Hrvatskoj vodi hibridni rat“, rekao je Zovko i dodao da je „novinarska profesija doprinela srozavanju ugleda“.

„Mi nismo edukovali javnost i sada tražimo podršku. Nije samo stvar u novcu, već u sadržaju. Mi tražimo, zahtevamo novac, ali šta ćemo dobiti. Dobićemo pojedinačni, stranački PR u koji će se usput, uvaliti neka servisna informacija“, kaže Zovko i dodaje da „ukoliko se neko usudi da kritikuje vlast dogodine neće imati novca“.

Novinarka HRT-a Jasmina Popović rekla je da se ne može govoriti o „državnoj pomoći“.

Jasmina Popović (foto: Pres centar UNS-a) Jasmina Popović (foto: Pres centar UNS-a)

„Država je servis građana, kakva pomoć. Ako se uzima novac, nemoguća je misija biti nezavisan. Novinari su odigrali ulogu poslušnosti politici i zato građani više ne vide značaj medija“, rekla je Popović.

Ona je istakla da je 2000. godine jedan medij imao tiraž od oko 200.000 primeraka, a da danas svi zajedno ukupno imaju oko 180.000.

„Lokalna štampa u Hrvatskoj nabolje prolazi, a lokalne radio stanice su najslušanije, što znači da su građanima oni važni“, rekla je Popović.

Ona je istakla da „mi sada zavisimo od javnosti“ kao i da „javnost nije kupac ničijih informacija, već da ona mora biti informisana“.

Bugarska – Mediji sve jeftiniji i sve manje otporni na uticaje

Predsednica Saveza bugarskih novinara Snežana Todorova rekla je da je očigledno da svi mediji u regionu imaju slične probleme.

Snežana Todorova (foto: Pres centar UNS-a) Snežana Todorova (foto: Pres centar UNS-a)

„Kod privatnih medija dolazimo do zavisnosti od sponzora, pr-a, a kod državnog finansiranja dolazi do državne propagande. Bugarska je na 111. mestu po slobodi medija, drastično je pala na lestvici. Već deset godina u Bugarskoj opažamo koncentraciju medija preko fiktivnog prisvajanja od strane privatnika, ali i pomoću prikrivenog oglašavanja“, rekla je Todorova.

„Ona je istakla da su zbog velike krize mediji sve jeftiniji, a zbog toga i sve manje otporni na uticaje“, rekla je Todorova.

Makedonija – Jedina država na Balkanu koja odbija državni novac za medije

Predsednica Makedonske asocijacije novinara Ivona Talevska rekla je da je „Makedonija izgleda jedina država na Balkanu koja odbija da traži pare od države za medije i pokušava zakonom da ograniči ono što država pokušava da finansira u medijima“.

Ivona Talevska (foto: Pres centar UNS-a) Ivona Talevska (foto: Pres centar UNS-a)

„Od prošle godine uveden je koncept da država iz budžeta finansira štampane medije, u iznosu od oko miliona evra godišnje. U Makedoniji izlaze tri štapana medija. Njihov tiraž je ukupno oko šest hiljada, što je katastrofa“, rekla je Talevska.

Ona je istakla da tržište oglašavanja iznosi 25 do 28 miliona evra godišnje, da 80 dobija televizija, a ostatak portali, radio stanice, novine i drugi vidovi oglašavanja.

Kako kaže Talevska, najveći sporedni izvor novca za medije u Makedoniji je Fond za otvoreno društvo - Soroš koji daje 5 miliona evra, a USAID 2 miliona dolara.

„Problem sa ovim izvorima finansiranja je u selektivnosti. Već 20 godina se novac daje jednoj istoj grupi, istim medijima i istim novinarima, a Fond i USAID imaju veoma krupan uticaj jer izdvajaju oko 20 odsto od ukupnog tržišta oglašavanja“, rekla je Talevska.

Član UO Udruženja novinara Makedonije (ZNM) Stole Naumov rekao je da „ukoliko društvo želi demokratiju, moraće da se vrati u državu, iako su od nje bežali“.

Stole Naumov (foto: Pres centar UNS-a) Stole Naumov (foto: Pres centar UNS-a)

Naumov kaže da niko ne voli ozbiljne medije i ne želi da plaća reklame u ozbiljne političke emisije, da ozbiljno novinarstvo „uznemirava“.

On kaže da „Soroš nije tako loš i da je uvek finansirao različite sadržaje, da sada finansira debatne emisije gde niko neće da se oglašava, kako bi pospešio debatu koja 11 godina nije postojala“.

„ZNM traži poreske olakšice za štampane medije, da PDV bude manji. Država je za sada pokazala interesovanje, ali ne da daje novac, već da oslobađa od nekih obaveza“, rekao je Naumov.

On je istakao i da treba da budemo saglasni u kriterijumima „da mogu da dobiju novac samo oni koji poštuju profesionalne standarde“.

 

Autor: K. Kovač

 

Video snimak regionalne konferencije "Državna pomoć medijima" možete pogledati OVDE.

]]>
Wed, 31 Oct 2018 09:29:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/2779/novinari-regiona-ne-pomoc-vec-obaveza-drzave-prema-medijima.html
Nagrada Spomen-zbirke Pavla Beljanskog za školsku 2017/2018. godinu Sofiji Milenković http://presscentar.uns.org.rs/info/2740/nagrada-spomen-zbirke-pavla-beljanskog-za-skolsku-20172018-godinu-sofiji-milenkovic.html Odlukom Upravnog odbora Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, na osnovu predloga Ocenjivačke komisije, za laureata Nagrade Spomen-zbirke Pavla Beljanskog za školsku 2017/2018. godinu proglašena je istoričarka umetnosti Sofija Milenković. Svečana ceremonija proglašenja i 51. dodela Nagrade Spomen-zbirke Pavla Beljanskog biće održana u petak, 26. oktobra 2018. godine u 11 sati, u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog. ]]>

 

Ocenjivačka komisija u čijem sastavu su bili istoričari umetnosti: dr Jelena Erdeljan, predsednik; dr Olga Špehar sa Odeljenja za istoriju umetnosti, Filozofski fakultet, Beograd; dr Jelena Banjac, Muzej grada Novog Sada; dr Vladimir Dimovski, Fakultet tehničkih nauka Novi Sad i mr Milana Kvas, v. d. upravnika Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, donela je odluku da se Nagrada za školsku 2017/2018 godinu dodeli Sofiji Milenković za rad Umetnost Marka Čelebonovića u četvrtoj deceniji XX veka, odbranjen kod prof. dr Lidije Merenik.


U obrazloženju je rečeno da se u nagrađenom master radu istoričara umetnosti Sofije Milenković, odbranjenom 2017. godine, analizira umetnička aktivnost Marka Čelebonovića u četvrtoj deceniji 20. veka, tokom koje nastaje kompleksan opus ovog autora.

Kroz pet zaokruženih celina detaljno i argumentovano se predstavlja tema sa težištem na analizi okolnosti, konteksta i uslova razvoja ovog opusa. Rad posebno ispituje odnose Čelebonovićeve umetničke prakse sa različitim sredinama u kojima se ispoljavala, čime se stiče uvid u formalne, tematske i konceptualne osnove Čelebonovićeve prakse tridesetih godina. Rad Sofije Milenković je zreo, analitičan, potkrepljen savremenom literaturom, temeljno postavljen, dobro obrazloženih ideja, nadahnut, bogato ilustrovan i podsticajan za buduća istraživanja.

Nagrađeni master rad, napisan sa pozicija savremene istorije umetnosti, precizno ukazuje na neophodnost komparativnog i kontekstualnog razumevanja umetničkog dela, a time i na okvir razumevanja srpske istorije umetnosti i vizuelne kulture 20. veka.


Nagrada Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, nastala je zahvaljujući posebnom Darovnom ugovoru Pavla Beljanskog iz 1965. godine, kada je kolekcionar ustanovio Nagradu, poklonio sliku Vlaha Bukovca Velika Iza muzeju i na taj način zaokružio institucionalni rad ovog Legata. Tim činom slika je postala ikonični amblem Nagrade, ali i same Zbirke, a vrhunski rezultati dobitnika u oblasti istraživanja i njihovo dalje pozicioniranje u stručnim krugovima, dokazali su opravdanost priznanja koje se dodeljuje od 1968. godine.

Od 2000. godine postoji i praksa da se nagrađeni rad realizuje u vidu izložbe i pratećeg kataloga, kao dodatni doprinos upoznavanja javnosti sa naučno-istraživačkim radom mladih istoričara umetnosti.

Ovogodišnja svečanost proglašenja i uručenja Nagrade biće održana u okruženju izložbe Maison Barilli: Belgrade / New York nastale prema nagrađenom radu „Modna ilustracija Milene Pavlović Barili (1926–1945)“ prošlogodišnjeg laureata Stefana Žarića.

 



 


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


]]>
Fri, 26 Oct 2018 12:54:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/2740/nagrada-spomen-zbirke-pavla-beljanskog-za-skolsku-20172018-godinu-sofiji-milenkovic.html
Dan Muzeja Vojvodine 26. oktobra u Novom Sadu http://presscentar.uns.org.rs/info/2755/dan-muzeja-vojvodine-26-oktobra-u-novom-sadu.html Dan Muzeja Vojvodine biće svečano obeležen u petak, 26. oktobra u 12 sati, Dunavska 35, Novi Sad. ]]>
 
Program svečanosti:
 
26. oktobar u 12 sati:

 

Uvodna reč:

- Dr Drago Njegovan, direktor
 
Promocija Spomenice Muzeja Vojvodine 1847-1947-2017

- Dr Jovana Milutinović
 
- Promocija knjige Miloš Crnjanski (1893 – 1977), autorke mr Lidije Mustedanagić

 
- Dr Gorana Raičević

- Duga Radovanov

- Mr Lidija Mustedanagić


Stihove govori: dr Lazar Jovanov
 

12.45 sati: Dodela zahvalnica
 
- Koktel


 
Za sve dodatne informacije možete se obratiti Odeljenju za odnos s javnošću i pedagoški rad na broj telefona 525 059 ili putem elektronske adrese pedagoska.sluzba@muzejvojvodine.org.rs

 



Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


]]>
Wed, 24 Oct 2018 13:14:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/2755/dan-muzeja-vojvodine-26-oktobra-u-novom-sadu.html
"Album sećanja na naše pretke iz Prvog svetskog rata" na Beogradskom sajmu knjiga http://presscentar.uns.org.rs/info/2752/album-secanja-na-nase-pretke-iz-prvog-svetskog-rata-na-beogradskom-sajmu-knjiga.html Publikacija-katalog predstavlja rezultat četvorogodišnjeg rada na projektu „Album sećanja na naše pretke iz prvog svetskog rata“ i prikaz je prvorazrednih svedočanstava - fotografija, ratnih dnevnika, vojničkih pisama, dopisnih karti, spomenica i ostale istoriografske građe učesnika Prvog svetskog rata koje su ponosni potomci poslali u čast svojih predaka - učesnika Velikog rata. ]]>  

To su jedinstvena svedočanstva o ratnim avanturama i stradanjima srpskog vojnika u ratnim godinama, potisnutog sa stranica svetske istorije. Publikacija je posvećena obeležavanju stogodišnjice od završetka Velikog rata.

Autori: Aleksandar Vasilić, Roksanda Aleksić i Dušan Mladenović

 


 

Publikacija će biti izložena na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu, na štandu izdavačke kuće Prometej i na štandu Izdavačke Fondacije Srpske Pravoslavne Crkve.

 

 


Program tribina posvećene publikaciji na beogradskom Sajmu knjiga: 


- Utorak 23.10.2018. u 18:00 sati - štand Prometeja Hala 1

Učesnici: potpukovnik dr  Dalibor Denda, dr Jana Aleksić, Zoran Kolundžija i Roksanda Aleksić

- Četvrtak  25.10.2018. u 12:00 sati, štand Ministarstva spoljnih poslova Hala 4

Učesnici: Dragan Krsmanović istoričar, Đorđe Mamula istoričar, Roksanda Aleksić istoričar

- Četvrtak  25.10.2018. u 15:00 sati, sala Borislav Pekić


Publikaciju je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije

Publikacija je dvojezična (srpsko-englaski)

 

  

 



Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


]]>
Tue, 23 Oct 2018 09:01:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/2752/album-secanja-na-nase-pretke-iz-prvog-svetskog-rata-na-beogradskom-sajmu-knjiga.html
Regionalni seminar: "Hiperpovezani muzeji: izazovi digitalne komunikacije" http://presscentar.uns.org.rs/info/2746/regionalni-seminar-hiperpovezani-muzeji-izazovi-digitalne-komunikacije.html Dvodnevni seminar biće održan 18. i 19. oktobra u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka (Rige od Fere 4, Beograd). ]]>  

Nacionalni komitet ICOM Srbija, u saradnji sa Regionalnom alijansom ICOM SEE i nacionalnim komitetima ICOM Makedonija i ICOM Bosna i Hercegovina, organizuje dvodnevni, regionalni seminar na temu digitalne komunikacije u muzejima.

 

Pored planirane obuke koja će obuhvatiti unapređenje vidljivosti muzejskih sajtova, kreiranje digitalnih sadržaja i strateško upravljanje društvenim mrežama, predviđeno je i predstavljanje realizovanih programa, aplikacija i internet prezentacija muzeja iz regiona kao primera dobre prakse u cilju razmene stečenih znanja i iskustava.

Iako digitalni, online muzej nije novina, podjednako u svetskim koliko i u regionalnim okvirima, istraživanja pokazuju da muzeji ne koriste sve prednosti digitalne komunikacije, pa samim tim gube korak sa možda najkritičnijom grupom potencijalnih posetilaca – mladom publikom.

Poznavanje alata digitalne komunikacije od izuzetne je važnosti u procesu obaveštavanja i animiranja posetilaca koji dolaze iz drugih zemalja, kao svojevrsni posrednik u razvoju kulturnog turizma. Istovremeno, digitalni sadržaji koje muzej može ponuditi od velikog su značaja za najrazličitije profile istraživača, pored nesumnjive činjenice da su idealno sredstvo za stalno održavanje komunikacije sa najširompublikom.

Znanja koja ovaj seminar pruža namenjena su prevashodno muzejskim i stručnjacima iz srodnih ustanova koji se aktivno bave marketingom, PR-om, društvenim mrežama, organizacijom događaja u cilju razvoja, animacije i edukacije publike.

 

PREZENTACIJA PRIMERA IZ PRAKSE

 

Nacionalna galerija Makedonije

Arheološki muzej Makedonije

NU Zavod i muzej Bitola

Galerija Matice srpske, Novi Sad

Narodni muzej Zrenjanin

Narodni Muzej Toplice, Prokuplje

Felix Romuliana, Zaječar

Zavičajni Muzej, Knjaževac

Prirodnjački centar, Svilajnac

 

 


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


]]>
Tue, 16 Oct 2018 08:56:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/2746/regionalni-seminar-hiperpovezani-muzeji-izazovi-digitalne-komunikacije.html
Konkurs za najbolju reportažu "Interfer-Zlatna Nika" 2018 http://presscentar.uns.org.rs/info/2653/konkurs-za-najbolju-reportazu-interfer-zlatna-nika-2018.html 23. Internacionalni festival reportaže i medija "Interfer-Zlatna Nika" biće održan u Beogradu, od 12. do 15. oktobra 2018. godine. ]]>

I ove godine, Festival će okupiti autore najboljih reportaža, laureate, dosadašnje pobednike i brojne prijatelje festivala na jednom mestu, u srcu Beograda, kako bi afirmisali najviše vrednosti koje novinarstvo i reportaža donose medijima danas.

Nagrađujući dela koja svojom hrabrošću, originalnošću i društvenim uticajem zaslužuju medijsku pažnju, na festivalu INTERFER 2018 biće uručena priznanja autorima najboljih radova, dok će predstavnici medija imati prilike da vide najbolje radove i razmene iskustva u okviru tribina i radionica koje se svake godine održavaju tokom trajanja festivala.

 

Takmičarske kategorije festivala su:   

- TV reportaža

- Foto reportaža

- Novinska reportaža

- Radio reportaža

- Društveno odgovorna reportaža/akcija

 

 

Prijavljivanje radova je u toku i trajaće do 21. septembra 2018. godine. 

Prijave poslati elektronskim putem na interfertv@gmail.com 

Sve informacije o festivalu možete pogledati na: www.interfer.rs

 

 

Nagrade 23.INTERFER Zlatna NIKA 2018. festivala biće svečano dodeljene u Press centru Udruženja novinara Srbije, u Beogradu.

 



Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


]]>
Fri, 12 Oct 2018 14:54:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/2653/konkurs-za-najbolju-reportazu-interfer-zlatna-nika-2018.html
Dani društvenog (socijlanog) preduzetništva u Novom Sadu http://presscentar.uns.org.rs/info/2717/dani-drustvenog-socijlanog-preduzetnistva-u-novom-sadu.html Manifestacija "Dani društvenog (socijlanog) preduzetništva u Novom Sadu", koja će biti održana od 11. do 12. oktobra 2018. godine (Ekonomski fakultet, sala S4, Novi Sad) u organizaciji Klaster socijalnog preduzetništva Vojvodine – Kaspev, ima za cilj da upozna društvenu zajednicu u Novom Sadu sa modelom društvenog preduzetništva. ]]>  

Kroz dva dana predavanja stručnjaka iz oblasti društvenog (socijalnog) preduzetništva biće pokrivene teme od osnovnog koncepta socijlanog preduzetništva, preko pravaca razvoja i mogućnosti za razvoj socijalnog preduzetnitštva do praktičnih rešenja i modernih trendova u razvoju socijalnog preduzetništva. Predviđeno je da tokom događaja učesnici diskutuju i ostvare zajedničku interakciju.

Pored navedenih aktivnosti, cilj ovog projekta je na podizanju svesti o značaju društvenog (socijlanog) preduzetnštva u gradu Novom Sadu ali i šire. Projekat je podržan od strane Uprave za privredu i turizam grada Novog Sada.

Lokacija događaja je Ekonomski fakultet, Doktora Sime Miloševića 16 u Novom Sadu, a bitnu ciljnu grupu predstavljaju studenti, kao budući nosioci društvenih promena i mogući lideri društvenog preduzetništva.

Ovaj projekat omogućio je sprovođenje inovativnog pristupa,  praćenje evropskih i svetskih trendova u oblasti rada na pozitivnom imidžu socijalnog preduzetništva i njegove vidljivosti u gradu Novom Sadu.

 

Klaster socijalnog preduzetništva Vojvodine KASPEV je udruženje društveno odgovornih malih i srednjih preduzeća koja posluju po principima socijalnog preduzetništva, obrazovnih institucija i ostalih učesnika u oblasti socijalnog preduzetništva.

KASPEV je osnovan 2016 godine. Članice KASPEV-a zapošlјavaju oko 250 osoba sa invaliditetom što predstavlјa preko 50% od ukupnog broja zaposlenih u svim članicama KASPEV-a.  Pored toga, članice KASPEV-a su uspešne kompanije koje društveno odgovorno posluju i zapošlјavaju osobe sa invaliditetom i koje teže da budu konkurentne i inovativne u svojim delatnostima.

KASPEV je osnovan radi bolјe povezanosti privrede, institucija koje se bave edukacijom i istraživanjem i ostalih učesnika u oblasti socijalnog preduzetništva u cilјu:

 

- Povećanja broja zaposlenih osoba sa invaliditetom;

- Pobolјšanja i podizanja svesti o značaju socijalnog preduzetništva,

- Povećanje konkurentnosti i inovativnosti socijalnih preduzeća

 

Agendu događaja i više detalja o Klasteru možete pronaći u nastavku:

 

 

 

 


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


]]>
Thu, 11 Oct 2018 11:43:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/2717/dani-drustvenog-socijlanog-preduzetnistva-u-novom-sadu.html
22. Međunarodna noć slepih miševa http://presscentar.uns.org.rs/info/2724/22-medjunarodna-noc-slepih-miseva.html Prirodnjački muzej u Beogradu i Društvo za očuvanje divljih životinja „Mustela“ i ove godine u subotu, 6. oktobra 2018. u 18:30 časova na prostoru Velikog Ravelina pored Galerije Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu organizuju obeležavanje 22. Međunarodne noći slepih miševa (MNSM). Ova manifestacija će biti održana 17. put u Srbiji. ]]>

 

Inicijativa MNSM nastala je u okviru Sporazuma o očuvanju slepih miševa Evrope (1991.), koji je deo međunarodne Konvencije o očuvanju migratornih vrsta divljih životinja (poznatije kao Bonska konvencija, koja je u Srbiji na snazi od 2008. godine). Cilj MNSM-a je popularizacija ovih letećih sisara i njihovog specifičnog načina života.

 

Građani se i dalje obraćaju Prirodnjačkom muzeju ukoliko im slepi miš uleti u stan. Prirodnjački muzej i Društvo „Mustela“ na teritoriji Srbije imaju mogućnost da izađu u susret savetima, a ponekad i neposrednim izlaskom na teren, i tako pomognu u rešavanju problema sa slepim miševima. Međutim, broj poziva poslednjih godina stagnira, jer su građani iz godine u godinu sve više informisani o njihovoj bionomiji, ekologiji, fiziologiji, odnosu sa ljudima, zaštiti i očuvanju ovih životinja u Srbiji i Evropi.

Program obuhvata multimedijalna predavanja, razgovor stručnjaka sa građanima, a poseban segment je prikazivanje živih primeraka slepih miševa publici i njihovo puštanje na slobodu.

 

Program je u prilogu.

 


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


]]>
Sat, 6 Oct 2018 15:26:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/2724/22-medjunarodna-noc-slepih-miseva.html
Počeo upis u 42. generaciju Novinarske škole http://presscentar.uns.org.rs/info/2727/poceo-upis-u-42-generaciju-novinarske-skole.html Volite da pišete, istražujete i izveštavate? Mislite da biste se dobro snalazili pred TV kamerom ili radijskim mikrofonom? Steknite novinarska znanja i veštine u Novinarskoj školi Udruženja novinara Srbije. ]]>

Novinarska škola Udruženja novinara Srbije upisuje 42. generaciju polaznika, a predavanja počinju u oktobru. Kroz našu školu prošlo je više od 800 mladih ljudi, mahom studenata, koji su želeli da makar i na kratko uđu u svet novinarstva.

U Novinarskoj školi UNS-a polaznici uče da pišu vesti, izveštaje, reportaže, prave medijske fotografije, snimaju radio i TV priloge.


(foto: UNS)

Od iskusnih novinara i urednika uče pravila intervjuisanja, javnog nastupa, profesionalnog postupanja i etičkim zahtevima kojih su novinari dužni da se pridržavaju. Naše polaznike učimo da prepoznaju spin i PR vesti, bezbednom korišćeju interneta i neophodnih alata za pronalaženje i proveru podataka na internetu.

Predavanja se održavaju subotom i nedeljom, ukupno tri meseca, a nakon toga sledi stručna praksa u redakciji u trajanju do četiri nedelje.

Ukoliko niste iz Beograda školu možete pohađati i iz svog doma, na daljinu. Predavanja su interaktivna i prilagođena polaznicima koji prate i učestvuju onlajn.

Školarina iznosi 43.000 dinara za polaznike koji školu pohađaju u učionici, dok je i dalje po promotivnoj ceni od 39.000 dinara za polaznike koji nastavu pohađaju na daljinu.

Nastavni materijal obezbeđuje Škola.

Prijavu za pohađanje Novinarske škole UNS-a u 42. generaciji možete poslati na novinar@uns.rs. Časovi počinju u oktobru.

 

 

 

 


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


]]>
Tue, 2 Oct 2018 09:21:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/2727/poceo-upis-u-42-generaciju-novinarske-skole.html
Predstavljena publikacija „Stanje i potrebe interno raseljenih lica“ http://presscentar.uns.org.rs/info/2720/predstavljena-publikacija-stanje-i-potrebe-interno-raseljenih-lica.html U Beogradu je danas, 1. oktobra 2018. godine predstavljena publikacija Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije o stanju i potrebama interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije, izrađena u saradnji sa predstavništvom UNHCR-a u Srbiji. ]]>

Od 2008. godine Komesarijat za izbeglice i migracije je, u saradnji sa UNHCR, Republičkim zavodom za statistiku, ali i samostalno u više navrata sproveo nekoliko istraživanja o interno raseljenim licima i njihovim potrebama. Najnoviju publikaciju „Stanje i potrebe interno raseljenih lica” iz maja 2018, Komesarijat je izradio na osnovu podataka koje su prikupili opštinski poverenici za izbeglice. Komesarijat je 2013. godine napravio bazu podataka koja se redovno ažurira, a koja sadrži osnovne podatke o domaćinstvima i njihovim članovima, socijalnoj ugroženosti kao i iskazanoj potrebi za poboljšanjem životnih uslova.

U Srbiji (bez KiM) je evidentirano 199.584 interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije. Od tog broja 68.514 IRL (16.644 porodice) je u stanju potrebe. Većina tih porodica živi u gradskim sredinama u Zapadnoj Srbiji i Šumadiji, dok je manji broj u Vojvodini.

Većina interno raseljenih lica je starosti između 19 i 59 godina, dok je prosečna starost IRL 39 godina. Udeo žena i muškaraca je približno isti (49,21%  odnosno 50,79%). Interno raseljena domaćinstva imaju u proseku 4,12 članova.

IRL populaciju čini i 21.000 Roma (10,5%). Većina IRL u potrebi izjašnjavaju se kao etnički Srbi (76,7%),  Romi (14,9%), dok je udeo Crnogoraca, Bošnjaka, Muslimana i Goranaca znatno niži. U Srbiji je evidentirano 1.435 interno raseljenih porodica Roma (10.188 osoba). Mnogi IRL Romi žive u težim uslovima nego ostali građani Srbije, ostala IRL, pa čak i Romi koji nisu interno raseljeni.

Manje od 10 odsto IRL poseduje objekat u kome živi, dok su više od polovine podstanari ili stanuju kod rođaka ili prijatelja. Čak 5.500 porodica živi u neuslovnom smeštaju koji bi mogao biti značajno poboljšan. Blizu 50 % interno raseljenih odlučuje se za građevinski materijal kao pomoć u rešavanju stambenog problema, dok njih 20 % preferira seosko domanćinstvo, 19,5 % stanove u zakup, a 10,5 % porodica bi se preselilo u stanove za socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima.

Više od polovine IRL u potrebi (56.5 %) navodi da im je imovina na KiM uništena, a 11.25 odsto navodi da je oštećenje imovine toliko veliko da ona nije useljiva. Prema rezultatima istraživanja, svega 7 odsto IRL razmišlja o povratku u mesto porekla. Dužina raseljenosti doprinosi gubitku nade i želje za povratkom. Prema izjavama IRL, glavni preduslovi za povratak su bezbednost (58 %), obnova i povrat uzurpirane imovine (20 %).

„Agencija UN za izbeglice je zahvalna Komesarijatu na izradi ove izvanredne studije. Ona pokazuje velike potrebe koje mnoga IRL imaju još uvek, skoro 20 godina nakon što su izbegla sa KiM, kao i značajne napore Komesarijata proteklih godina da poboljša njihov položaj,  rezultirajući apelom za povećanjem nacionalnih i međunarodnih sredstava. Mi snažno podržavamo uključivanje potreba IRL u Nacionalnu strategiju održivog razvoja Srbije da bi se obezbedilo da oni ne budu izostavljeni u napretku Srbije u procesu Evropskih integracija i Agende 2030 održivog razvoja” zaključio je šef Predstavništva UNHCR-a Hans Šoder.

Zamenica Komesara za izbeglice i migracije Republike Srbije, Svetlana Velimirović izjavila je „Posao Komesarijata i jeste da redovno prati potrebe korisnika kako bi što bolje iskoristili raspoloživa, ograničena sredstva” i navela “Dobre prakse iz Regionalnog programa stambenog zbrinjavanja najugroženijih izbeglica iz bivše Jugoslavije mogle bi poslužiti kao model rešavanja stambenih potreba IRL sa Kosova i Metohije.”

 

Fotografije sa predstavljanja publikacije možete preuzeti na http://presscentar.uns.org.rs/foto/1037/stanje-i-potrebe-interno-raseljenih-lica.html

 

Video snimak možete preuzeti na http://presscentar.uns.org.rs/video/2721/video-snimak-predstavljanja-publikacije-stanje-i-potrebe-interno-raseljenih-lica.html

 


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


 

]]>
Mon, 1 Oct 2018 12:34:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/2720/predstavljena-publikacija-stanje-i-potrebe-interno-raseljenih-lica.html
Parada hrabrosti, snage i dostojanstva 29. septembra u Beogradu http://presscentar.uns.org.rs/info/2700/parada-hrabrosti-snage-i-dostojanstva-29-septembra-u-beogradu.html Udruženje osoba sa invaliditetom „Feniks“, Udruženje osoba sa invaliditetom „Tavor“ i Udruženje građana osoba sa invaliditetom „Novi horizont“ organizuje Paradu hrabrosti, snage i dostojanstva 29. septembra od 12.30 do 16 časova u Beogradu. ]]>  

Okupljanje osoba sa invaliditetom i građana Srbije biće na Trgu Nikole Pašića, kod spomenika Nikole Pašića, od 12.30 do 13 časova.

Zabavni program počeće u 13 časova i nastupiće pesnici-osobe sa invaliditetom, renomirani pesnici Srbije, muzički bendovi, folklorna društva, balerine i animatori.

Od 15 časova počeće šetnja do Doma Narodne skupštine i Gradske skupštine, gde će okupljeni građani tražiti prijem kod gradonačelnika.

 

Misije Parade:

- Osnaživanje osoba sa invaliditetom u društvu

- Osnaživanje osoba sa invaliditetom Srbije da otvoreno ukazuju na svoja prava

-  Edukacija zajednice o invalidnosti radi formiranja ispravnog pogleda na raznovrsnost

 

Ciljevi Parade:

- Ojačati snagu i jedinstvo osoba sa invaliditetom

- Dozvoliti porodici, prijateljima i saradnicima da javno pokažu svoju podršku osobama sa invaliditetom

- Unapređenje sveukupnog prihvatanja osoba sa invaliditetom od strane zajednice i društva

 

 


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. 
Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose organizacije i institucije u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


]]>
Sat, 29 Sep 2018 09:42:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/2700/parada-hrabrosti-snage-i-dostojanstva-29-septembra-u-beogradu.html
„Noć klavira“ 23. septembra u Beogradu http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/2672/noc-klavira-23-septembra-u-beogradu.html Peti ArtLink festival mladih talenata biće svečano otvoren manifestacijom „Noć klavira“ , u nedelju, 23. septembra 2018, u 20 časova, u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine. Manifestaciju „Noć klavira“ podržala je Ambasada Republike Francuske u Beogradu. Ulaznice za ovaj događaj mogu se kupiti na prodajnim mestima Eventima i od 2. septembra na Blagajni Kolarca. ]]>  

Na manifestaciji, koncerte će održati francuski pijanisti Mišel Dalberto i Žan Pol Gasparian.

Mišel Dalberto je jedan od najznačajnijih muzičkih umetnika u Francuskoj danas, a Žan Pol Gasparian je svakako jedna od najvećih zvezda u usponu na francuskoj, ali i evropskoj muzičkoj sceni. Dvojica pijanista predstaviće se svojim solističkim programima, ali će svirati i dela za dva klavira i četvororučno.“ - istakla je pijanistkinja Jovanka Višekruna Janković, umetnički direktor i osnivač ArtLink festivala mladih talenata.

Manifestacijom „Noć klavira“ biće obeležena dva značajna jubileja:

Mišel Dalberto će svoj program posvetiti delima nastalim u vreme Prvog svetskog rata, što će ujedno biti i omaž Klodu Debisiju povodom stogodišnice smrti.

Suorganizator događaja je Francuski institut u Srbiji, a koncertom će biti obeležena stogodišnjica završetka Prvog svetskog rata i francusko - srpskog savezništva.

Pored Noći klavira, gosti petog po redu ArtLink festivala pod sloganom „U ritmu klasike“ biće i mladi pijanista Adik Nojhauz, potomak čuvene pijanističke porodice Nojhauz - četvrta generacija, koji će se predstaviti resitalom u Svečanoj sali Skupštine grada Beograda, 26. septembra 2018. godine.

I ove godine, u saradnji sa Kolarčevom zadužbinom, deo festivalskog programa biće muzička promenada, na kojoj će nastupiti mlada flautistkinja Mariana Buslehner iz Austrije sa pijanistkinjom Alisom Bešević,  30. septembra 2018, u 11 časova.

ArtLink festival će biti zatvoren 1. oktobra 2018, Gala koncertom u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine, u saradnji sa EUNIK-om, na kom će nastupiti festivalski kamerni orkestar ArtLink mladi virtuozi, sa koncert majstorom violinistom Robertom Lakatošem, solistom Đorđom Mandolezijem prvim fagotistom Pariskog orkestra. Na koncertu će biti izvedena dela Vivaldija, Baha, Sedlara i premijerno muzika austrijskog kompozitora Romana Karioloua, koji će se ovom prilikom predstaviti beogradskoj publici.

Peti ArtLink festival mladih talenata biće realizovan u saradnji sa Francuskim institutom, Ambasadom Izraela, EUNIK-om, Intalijanskim institutom, Odeljenjem za kulturu Mađarske ambasade, Ambasadom Austrije i Kultur forumom.



Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


]]>
Sun, 23 Sep 2018 13:59:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/2672/noc-klavira-23-septembra-u-beogradu.html
Besplatna android aplikacija „Porođaj“ – podrška i pomoć budućim majkama http://presscentar.uns.org.rs/info/2687/besplatna-android-aplikacija-porodjaj--podrska-i-pomoc-buducim-majkama.html Udruženje „Harmonia“ pokrenulo je android aplikaciju Porođaj, besplatnu za korisnike, a sve u želji da afirmiše porodicu i porodične vrednosti i da pruži podršku i pomoć budućim majkama, znanjem i preporukama svog stručnog tima (http://trudnocaizdravlje.rs/strucni-tim/). ]]>  

Android aplikacija se može preuzeti na Gp Store-u i u pretraživaču se pronalazi unošenjem reči Porođaj.

Pored podataka o načinima porođaja i vrstama anestezija, android aplikacija u meniju „Šta treba znati?" daje i niz drugih korisnih informacija i odgovora na jednom mestu, koji će pomoći trudnici u pripremi za porođaj, očuvanju zdravlja ali i nezi, kako pre porođaja tako i nakon porođaja. Tu su i saveti za prve dane po izlasku iz porodilišta.

Oktal Pharma je podržala želju Udruženja „Harmonia“ da znanja stručnjaka okupljenih oko portala Trudnoća i zdravlje, prenesu i putem svoje prve tematske android aplikacije.

Sručnjaci su odabrali članke sa svog bloga „Od glave do pete“ i ponudili ih u meniju pod nazivom „Šta može pomoći?“, čime se doprinelo kvalitetu sadržaja aplikacije.

Iz „Harmonie“ zahvaljuju sjajnoj ekipi programera Hera Consaltting na podršci.

 



Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


]]>
Fri, 7 Sep 2018 10:41:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/2687/besplatna-android-aplikacija-porodjaj--podrska-i-pomoc-buducim-majkama.html
Otvaranje izložbe posvećene Mileni Pavlović Barili: Maison Barilli: Belgrade / New York i obeležavanje Dana evropske baštine http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/2674/otvaranje-izlozbe-posvecene-mileni-pavlovic-barili-maison-barilli-belgrade--new-york-i-obelezavanje-dana-evropske-bastine-.html Izložba "Maison Barilli: Belgrade / New York" biće otvorena u četvrtak, 6. septembra 2018. godine, u 19 časova u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog, u saradnji sa Fondacijom Milenin Dom – Galerijom Milene Pavlović Barili iz Požarevca. ]]>  


 

Spomen-zbirka Pavla Beljanskog ovim otvaranjem obeležava i Dane evropske baštine 2018, kao odgovor na temu „Evropska godina kulturnog nasleđa – umetnost deljenja“.

Izložba posvećena Mileni Pavlović Barili biće realizovana pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama AP Vojvodine i Generali osiguranje Srbija.

Postavka je bazirana na master radu Stefana Žarića „Modna ilustracija Milene Pavlović Barili (1926–1945)“, koji je nagrađen 2017. godine Nagradom Spomen-zbirke Pavla Beljanskog. Izložba od 52 eksponata predstavlja prvu postavku u istoriji nacionalne istorije umetnosti posvećenu isključivo modnim ilustracijama srpske multimedijalne umetnice: slikarke, modne ilustratorke i dizajnerke. Postavka pruža uvid u do sada malo poznatu celinu njenog rada, kao i bogat dokumentarni materijal o životu umetnice u različitim metropolama u kojima je živela i stvarala.

Izložbu, koja je premijerno prikazana u Galeriji Milene Pavlović Barili u Požarevcu u decembru 2017. godine, prati publikacija pod naslovom „Jedna studija o visokoj modi i visokoj umetnosti“, koja akcentuje Milenine angažmane na polju visoke mode.

Milena Pavlović Barili je umetničku karijeru započela upravo kao modna ilustratorka, njena ilustracija našla se i na naslovnici američkog Voga, a modnom ilustracijom bavila se sve do svoje smrti u američkoj modnoj prestonici, Njujorku, 6. marta 1945. godine. Uz Nadeždu Petrović i Marinu Abramović, ona je najizlaganija srpska umetnica.

Posetioci izložbe će moći da vide do sada neizlagane i nepublikovane modne ilustracije koje je umetnica stvarala u Beogradu, Minhenu, Parizu i Njujorku, od kojih su neke objavljivane u časopisima poput Voga i Harpers bazara.

Tokom trajanja izložbe, do 28. oktobra, u okviru pratećeg programa, biće organizovana autorska tumačenja i razne promocije – publikacije, dokumentarnog filma o Mileni Pavlović Barili, kreacije domaćih modnih dizajnera inspirisane Mileninim modnim stvaralaštvom. Poput Milenine ličnosti i stvaralaštva, izložbeni projekat je već poprimio međunarodni karakter, kako ga je autor prezentovao u Londonu, na konferenciji New Research in Dress History u aprilu 2018. godine, brendirajući modne ilustracije Milene Pavlović Barili kao modno nasleđe Srbije i sastavni deo korpusa evropske i svetske kulturne baštine.

 


O umetnici


Kada se sagledaju život, delo i sama ličnost Milene Pavlović Barili, rođene 5. novembra 1909. godine u Požarevcu, uočava se gotovo sudbinska predodređenost za bavljenje modom.
Odgajana od strane visoko obrazovanih roditelja, Srpkinje Danice Pavlović i Italijana Bruna Barilija, može se reći da je njena sklonost ka likovnoj umetnosti i poeziji bila urođena. Ipak, odrastajući između Srbije i Italije, i putujući po jugozapadu Evrope, Milena najviše afiniteta pokazuje ka modi kao novom glasniku modernosti kojoj je i sama kao umetnica težila.
Na najranijim dečjim ostvarenjima koja su prethodila formalnom umetničkom obrazovanju uočavaju se dame obučene po poslednjoj modi u stilu Pola Poarea. Smelost ka modnom eksperimentisanju i afirmaciji sopstva, ženstvenosti ali i androginosti putem mode Milena pokazuje već odmalena, oblačeći se u različite kostime, od dečaka kao devojčica, pa do gitariste, jahača, ili Španjolke kao devojka.

U javnosti, Milena nosi haljine jednostavnog kroja i uglavnom crne boje, ponekad bisernu ogrlicu, dok joj je kosa gotovo uvek uvezana u ležernu punđu. Sve su to modni emblemi koji su krasili i Koko Šanel, Fridu Kalo, Džordžiju O'Kif, ali i mnoge žene širom sveta, emblemi koje je Milena vrlo vešto inkorporirala i u privatnu i u javnu sferu svog bitisanja a time nužno i u svoje stvaralaštvo, u zavisnosti od sredine u kojoj se nalazila. Milena se poigravala sa ovim trendovima, stvarajući eklektičnu hibridnost kao odliku svog modnog identiteta i poetike kao modne ilustratorke i slikarke, približavajući se estetici Elze Skjapareli, Žana Patua, Kristobala Balensijage i mnogih drugih modnih stvaraoca ali uvek ostajući jedinstvena.

 

Program izložbe tokom septembra:

Program izložbe se realizuje u okviru „Kaleidoskopa kulture“ nove velike platforme Fondacije „Novi Sad 2021“ koja povezuje umetnike, ustanove kulture, nevladine organizacije, građane tj. publiku iz Novog Sada i okoline i posetioce našeg grada. Platforma je delo zajedničkog kreiranja prostora i programa kulture koje, kroz različite umetnosti, predstavlja jedinstvenu sliku raznolikosti i bogatstva grada.

 


Četvrtak, 6. septembar
19 časova

 
Otvaranje izložbe Maison Barilli: Belgrade / New York

Posetioci izložbe moći će da vide i kreacije renomiranih modnih dizajnera, Zvonka Markovića i Dragana Smiljanića nastale po uzoru na veo kao referentni simbol likovnog i modnog stvaralaštva Milene Pavlović Barili.

 


Četvrtak, 13. septembar
19 časova

 
Filmsko veče 
Milena Pavlović Barili - LIBELA RTS

Kao deo pratećeg programa aktuelne izložbe, u četvrtak, 13. septembra sa početkom u 19 časova, u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog biće održana projekcija dokumentarne emisije „Milena Pavlović Barili“ iz serijala LIBELA, nastalog u produkciji RTS-a iz 2010. godine (Kulturno-obrazovni program Redacije za kulturu i umetnost; urednik i scenarista Maja Skovran; reditelj Marko Šotra). Uz prateće arhivske sekvence, ovo polučasovno ostvarenje daje slikovit uvid u umetničko kretanje i intimno okruženje Milene Pavlović Barili. Posebno je dragoceno sagledavanje njenog života i stvaralaštva iz ugla istoričara umetnosti Ješe Denegrija, Lidije Merenik i Žane Gvozdenović, zatim Marije Mace, direktora Italijanskog instituta za kulturu, književnice Anđele Macole i rođaka Mileninog oca Bruna, Frančeska Barilija.

 


Četvrtak, 20. septembar
19 časova

 
Od Beograda do Njujorka
„Maison Barilli: Belgrade / New York”
Autorsko predavanje: Stefan Žarić

Uprkos činjenici da je Milena Pavlović Barili dosledno transponovala svoje modno stvaralaštvo u slikarstvo i obrnuto, dosadašnja kritika je uglavnom primat davala likovnoj, „pravoj“ i „čistoj“ umetnosti, smatrajući Milenine angažmane u polju mode drugorazrednim. Samim imenom izložbe („Modna kuća Barili od Beograda do Njujorka) delu Milene Pavlović Barili pridodaje se modni autoritet, često potcenjivan u domaćoj nauci o umetnosti. Autor izložbe i prateće publikacije te laureat Nagrade Spomen-zbirke, Stefan Žarić, vodiće publiku kroz četiri izložbene celine, od kojih svaka predstavlja po jednu grupu modnih ilustracija, tačnije po jedan grad u kom je umetnica stvarala svoje modno nasleđe – Beograd, Minhen, Pariz, Njujork. Ovakvim konceptom ukazuje se na važnost domaće umetnice za svetsku istoriju umetnosti i mode, a kroz inovativan pristup – istoriju, teoriju i muzeologiju mode – tumače se manje poznati fenomeni nacionalne kulturne baštine.

 



Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


]]>
Thu, 6 Sep 2018 09:48:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/2674/otvaranje-izlozbe-posvecene-mileni-pavlovic-barili-maison-barilli-belgrade--new-york-i-obelezavanje-dana-evropske-bastine-.html
Promocija knjige pesama Slobodana Bobe Petrovića: “Java jednog metafizičara” i otvaranje samostalne izložbe slika http://presscentar.uns.org.rs/info/2669/promocija-knjige-pesama-slobodana-bobe-petrovica-java-jednog-metafizicara-i-otvaranje-samostalne-izlozbe-slika.html Promocija će biti održana 4. septembra od 19 časova, u Zadužbini Ilije M. Kolarca, Muzička galerija, Studentski trg br. 5, Beograd. ]]>  

Ova knjiga predstavlja simbiozu poezije, likovnih radova, medijskih gostovanja i sveukupnog bivstvovanja jednog metafizičara ravnice.

“Java jednog mestafizičara” jednim delom predstavlja i odu zahvalnosti medijski poznatim ličnostima, akademicima, eruditama, estetama, umetnicima koje je autor imao privilegiju da upozna i da zahvaljujući njima dobije određenu poziciju na srpskoj, ali i međunarodnoj kulturnoj sceni, kao i Slobodanovim prijateljima koje je od rođenja pa do danas kroz život sticao ili metafizički rečeno – dobijao na dar.

Sve pesme, slike, kao i susreti sa prijateljima (koji su suštastvena slika života autora) esencija su realne ljudske interakcije koju je autor doživeo u protekle četiri godine. 

Zapravo, imate priliku da vidite samo slike iz života koje je autor disao i koje diše od stampanja i promocije treće, prethodne knjige poezije “Šapat snova”. 

Likovni radovi su odraz njegovog ličnog metafizičkog shvatanja sveta oko nas, vidljivog i nevidljivog. To je područje koje tek treba da se umetnički profiliše i izgrađuje.

 



Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


]]>
Tue, 4 Sep 2018 12:49:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/2669/promocija-knjige-pesama-slobodana-bobe-petrovica-java-jednog-metafizicara-i-otvaranje-samostalne-izlozbe-slika.html
Prezentacija elemenata nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije: Pirotsko pripovedanje http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/2658/prezentacija-elemenata-nematerijalnog-kulturnog-nasledja-srbije-pirotsko-pripovedanje.html Pirotsko pripovedanje, kao jedan od elemenata iz oblasti jezika i usmenog stvaralaštva, biće predstavljeno u četvrtak, 23. avgusta 2018. godine od 13 sati, u atrijumu Etnografskog muzeja u Beogradu. ]]>  

Centar za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije u saradnji s regionalnim koordinatorima, u okviru izložbe „Nematerijalno kulturno nasleđe Srbije“, u Etnografskom muzeju u Beogradu nastavlja promociju elemenata upisanih u Nacionalni registar.

Ovom prilikom, posetioci će moći da se upoznaju i sa drugim elementima nematerijalnog kulturnog nasleđa s područja istočne Srbije kao što je pirotsko ćilimarstvo, pirotski kačkavalj ili đurđevdanski običaji, koji su takođe upisani u Nacionalni registar.

 

 


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


 

 

]]>
Thu, 23 Aug 2018 15:20:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/2658/prezentacija-elemenata-nematerijalnog-kulturnog-nasledja-srbije-pirotsko-pripovedanje.html
Izložba Zorana Dimovskog: „Poklon/Gift“ http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/2650/izlozba-zorana-dimovskog-poklongift.html Izložba pod nazivom „Poklon/Gift“ autora Zorana Dimovskog biće otvorena 21. avgusta 2018. godine u 19 časova (Muzej u Smederevu). U okviru godišnjeg programa Gradske galerije savremene umetnosti Smederevo za 2018. godinu, na izložbi će biti predstavljeni radovi velikog formata rađeni na papiru, nastali tokom 2016. i 2017. godine. ]]>  


 

 

Nakon suspendovanja programa Gradske galerije savremene umetnosti Smederevo u izložbenom prostoru na Trgu Republike zbog završenog procesa restitucije, njene izložbene aktivnosti biće nastavljene, do daljnjeg, u prvoj izložbenoj sali Muzeja u Smederevu.

Izložba „Poklon/Gift“ je zamišljena u formi jednostavne prezentacije radova, čija zajednička osobina jeste mapiranje istorijskih i političkih fenomena, odnosno domena njihovog uzajamnog delovanja.


Kroz predstavljene radove autor razmatra savremeni trenutak i pokušava da u novoj interpretaciji realnosti uspostavi govor i relaciju između sadašnjih visoko tehnoloških i socijalno razvijenih sistema i prethodnih civilizacijskih fenomena, kao što su totalitarna društva i hladan rat.

Radovi su bazirani na ispisanim tekstovima velikih dimenzija, koji u svojoj osnovi i sami po sebi jesu jednostavan i snažan komunikacioni alat, koji uz značenja ispisanog teksta čine jasan narativ i simbolični izraz autora.

Zainteresovani posetioci će moći da pogledaju izložbu do 3. septembra.


Biografija:

Zoran Dimovski je rođen 1966. godine u Beogradu. Upisao je Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu 1988. godine, na kom je i diplomirao 1993. godine. Postdiplomske studije je završio 1995. Od 2000. godine predaje na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Doktorske studije je završio 2017. godine. Član ULUS-a od 1994. godine.

 



Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


]]>
Tue, 21 Aug 2018 13:29:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/2650/izlozba-zorana-dimovskog-poklongift.html
Dragiša Kovačević: "SBB (KKR) kroji sudbinu elektronskim medijima u Srbiji" http://presscentar.uns.org.rs/info/2656/dragisa-kovacevic-sbb-kkr-kroji-sudbinu-elektronskim-medijima-u-srbiji.html Tekst Dragiše Kovačevića (u celosti) ]]>  

Posle mog teksta objavljenog u jednom dnevnom listu, a koji su preneli i drugi mediji, "Ko je gazda elektronskih medija u Srbiji", imao sam puno poziva sa raznih strana.

Bliski prijatelji su me savetovali da se više ne zameram SBB-u, neki su mi govorili da bespotrebno gubim vreme i energiju, ali su bili u većini oni koji su mi predlagali da  ne odustajem jer smo i Sos kanal i ja već dovoljno platili cenu što smo se "kačili" sa ovim moćnicima i da bi sada bilo kukavički i licemerno da ućutim.

Nakon toga, pozvan sam i na sastanak Radne grupe za izradu medijske strategije kako bih im detaljnije obrazložio svoje stavove iznete u tom tekstu.

Govorio sam o nepoštovanju zakona od strane REM-a, koji godinama unazad ne sankcioniše operatore koji u svojim mrežama reemituju programe prekograničnih kanala sa naknadno ubačenim reklamama domaćih oglašivača, što dva naša Zakona - o elektonskim medijma i o oglašavanju - striktno zabranjuju.

Upozorio sam da se na taj način legalizuje siva ekonomija, da se državi nanosi ogromna šteta, a da je to jedan od glavnih razloga propadanja domaćih elektonskih medija.

Novac namenjen za marketing i oglašavanje na lokalnim medijima, koji su najgledaniji i  najznačajniji za informisanje građana  u lokalnim sredinama, odlazi na strane kanale čija sedišta su u inostranstvu, a u Srbiji nisu poreski obveznici, nisu upisani u registar javnih glasila i nemaju  obavezu da poštuju ni jedan srpski zakon i svoje reklame emituju na crno, izbegavajući tako da državi plaćaju porez i sve druge dažbine.

Međutim, zabrinajavajuće je da je predstavnica REM-a i na tom  sastanku tvrdila da regulator radi sve po zakonu i da nema saznanja da se na prekograničnim kanalima prekida izvorni program, odnosno prekida tok signala, naknadnim ubacivanjem reklama na srpskom jeziku.

Takođe, u REM-u tvrde da Sport klub svoj program emituje iz Luksemburga, uprkos činjenici da su svi gledaoci svedoci da se program emituje iz studija u Beogradu, iako Sport klub nema dozvolu REM-a, što je uslov da bi mogao da legalno emituje svoj tv program...

U mejl prepisci, posle sastanka, sa više članova radne grupe dobio sam ista uveravanja da je ovo političko pitanje i da će  se odluka o tome da li će se udovoljiti moćnom SBB-u (KKR i Junajted grupa) i da li će medijski zakoni biti po njihovoj volji doneti na nekom drugom mestu, a ne na Radnoj grupi u šta sam sklon da verujem.

Uprkos činjenici da se država potkrada do sada niko nije imao snage da se suprostavi toj hajdučiji moćne američke kompanije i što je još važnije, niko zbog toga nije snosio nikakve konsekvence,a zakone krše kablovski  operatori, domaći oglašivači i marketinška agencija u vlasništvu Junajted grupe - Cas media, koja nezakotito prodaje reklamni prostor na tv kanalima koji su van pravnog sistema Srbije...

Kao član Radne grupe NKEU za poglavlje 10 od relevantnih institucija tražio sam da mi odgovore da li imaju informacije o grubom kršenju medijskih zakona imajući vidu da je EK u svojim izveštajima u više navrata ukazivala na probleme sa reemitovanjem programa stranih kanala u Srbiji i naknadnim ubacivanjem srpskih reklama u izvorne sadržaje.

Iz kabineta premijerke Brnabić dobio sam odgovor da će "nadležno ministarstvo preduzeti neophodne radnje kako bi se utvrdila činjenična situacija i preduzeli dalji koraci", šef Misije EU nije me udostojio ni protokolarnog odgovora, kao ni ministarka za evropske intergacije gospođa Joksimović, a iz OEBS-a stiglo mi je pismo u kojem hvale moje napore za poštovanje zakona  i kažu da će o tome obavestiti radnu grupu.

Na radnoj grupi je ozbiljan zadatak. Koliku će oni imati slobodu u odlučivanju, ko će sve lobirati i urgirati za svoj interese pokazaće vreme.

Voleo bih da strategija bude dokument koji će vratiti dostojanstvo novinarskoj profesiji, gde će zakoni važiti isto za sve. Zakon o privatizaciji medija i sadašnji medijski zakoni su ionako posrnule domaće, pre svega lokane i regionale televizije, bukvalno doveli do prosjačkog štapa, a hiljade vrednih i časnih ljudi ostavili na ulici.

Iz dosadašnjeg iskustva i svih saznanja koja imam nisam veliki optimista. Posebno mi smeta što ubuduće utakmice reprezentacije Srbije neću moći da gledam na javnom servisu za koji, kao i vi, plaćam redovno pretplatu, već na kanalima Sport kluba. Ako je za utehu ista sudbina čeka i ljubitelje fudbala i u svim bivšim državama. 

A tamo gde je fudbal, tu je i veliki novac. A ko ima novac, smatra da treba da ima i zakone po svojoj meri.

Mislite li da će KKR ili Junajted grupa lako prepustiti ovaj biznis nekom drugom?

Neće. A zašto bi? Pa oni mogu sve. Oni vladaju medijskom scenom u Srbiji i oni određuju sudbinu elektronskim medijima u našoj zemlji.

 

Dragiša Kovačević

 



Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


]]>
Fri, 17 Aug 2018 12:36:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/2656/dragisa-kovacevic-sbb-kkr-kroji-sudbinu-elektronskim-medijima-u-srbiji.html