UNS Press centar :: PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/rss.html sr http://presscentar.uns.org.rs/img/logo.png UNS Press centar :: PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/rss.html Afro festival 2017. http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1807/afro-festival-2017.html Od petka 30. juna do nedelje 2. jula u Muzeju afričke umetnosti biće održan Afro festival 2017. ]]>  

Prvi Afro festival održan je pre  20 godina - 1997 - i od tada, ovo ostaje jedan od najpopularnijih programa Muzeja afričke umetnosti. Ova trodnevna manifestacija predstavlja NAJBOLJE IZ PROGRAMA MAU kroz predavanja, izložbe, radionice, animaciju, muzički program - što su sve prilike za neposredne kontakte između ljudi koji u okvirima struke, ličnih istorija, aktuelnih životnih okolnosti ili pak samo afiniteta, imaju jednu dodirnu tačku - Afriku!

PRVI DAN AFRO FESTIVALA 2017 - petak, 30. jun - počinje promocijom monografije Nympa kor ndzindzi / Čovek ne može opstati sam. Ovim programom OBELEŽAVAMO JUBILEJ - 40 godina MAU! Publikacija prati istoimenu izložbu koja je priređena u okviru obeležavanja jubileja, a postavka uključuje i segment Raspakivanje Arhiva Vede Zagorac i Zdravka Pečara kojim se po prvi put otkrivaju životi i ideali osnivača Muzeja, kao i njihova posvećenost kulturnoj baštini sveta i razvijanju odnosa solidarnosti sa afričkim državama.

DRUGI i TREĆI DAN AFRO FESTIVALA 2017 - subota, 1. jul i nedelja, 2. jul - su dani posvećeni tematskim vođenjima kroz stalnu postavku (program: "PRAKTIKUM"), kreativnim radionicama za decu ("DRUŽINA ANTILOPA", "RIBARSKI ČAMCI NA ZLATNOJ OBALI, i dr.), prodajnoj izložbi umetničkih i zanatskih predmeta iz raznih krajeva Afrike ("AFRIČKI BAZAR") i naravno učenju pravila i igranju društvene igre ("MANKALA").

Posetioci će takođe biti u prilici da tokom vikenda isprate putopisna predavanja ("ANGOLA - ZEMLJA SA HILJADU BOJA" i "SUDAN - DOBRI LJUDI U PUSTINJI SA 400 PIRAMIDA"), da nauče osnovne pokrete kapuere, da vide neke od najboljih radova koji su rezultat IV Likovnog konkursa - HABARI ZA SAFARI, kao i da se upoznaju sa posebnim jezičkim programom MAU ("SWAHILI").

I ne zaboravite, poslednji dan AFRO FESTIVALA - DURBAR: festival festivala, dan je koji se organizuje u saradnji sa ambasadama afričkih država u Beogradu. Jedan od najboljih načina da upoznate drugu kulturu jeste upravo kroz muziku i specijalitete! U okviru DURBARA  se organizuje predstavljanje kultura kroz tradicionalno kulinarstvo, a ove godine će dobre vibracije obezbediti afro-kubanski bend SALSA Y PUNTO.
****

Više informacija o programima naći ćete na našoj zvaničnoj veb stranici: http://www.museumofafricanart.org/sr/61-vesti/najava-doga%C4%91aja/1233-afro-festival-2017-lat.html, a tim Muzeja vam stoji na raspolaganju za opširnije informacije i najave o različitim tematskim programima: Emilia Epštajn, kustos/PR, 063/8485803


]]>
Fri, 30 Jun 2017 15:21:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1807/afro-festival-2017.html
Vidovdan-dan i noć nacije http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1809/vidovdan-dan-i-noc-nacije.html Narodno pozorište u Prištini, sa sedištem u Gračanici, u okviru obeležavanja Vidovdana u Beogradu, u četvrtak 29. juna u 18 sati u Art komuni Garaža (preko puta Sajma, Bulevar vojvode Mišića 49) organizuje tribinu "Vidovdan-dan i noć nacije" ]]>

Učesnici tribine su: Ljiljana Smajlović, Borka Pavićević, Slobodan Reljić i Dragoljub Žarković.

Tema obuhvata širok pristup našem nacionalnom i državnom odnosu prema vidovdanskom opredeljenju i Kosovu i Metohiji u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Tribinom se na simbolički način otvara unutrašnji srpski dijalog o Kosovu i Metohiji, prespituju aktuelna pitanja da li je izlaz iz mitologije ulaznica za budućnost ili nam mitologija omogućava očuvanje identiteta i postojanja, biramo li između zemlje dedova i unuka ili je zemlja dedova - zemlja unuka.

Nakon debate predviđen je razgovor sa publikom.

Debata će se održati u okviru pozorišnog i art festivala "Preko svake granice" koji traje 27, 28. i 29. juna u Art komuni Garaža (preko puta Sajma, Bulevar vojvode Mišića 49) i tokom kojeg će biti odigrane tri predstave Narodnog pozorišta u Prištini ("Ujedinjenje ili smrt", "Sestre 999" i "Bajpas Srbija"), održana dva koncerta (Popečitelji, Bratislav Radovanović - Fiš in oil), više performansa, projekcija dokumentarnih filmova i izložbi kojima će biti predstavljeno savremeno stvaralaštvo umetnika vezanih za Kosovo i Metohiju svojim radom i biografijom.

 


 



]]>
Thu, 29 Jun 2017 11:31:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1809/vidovdan-dan-i-noc-nacije.html
Leksikon Tânja Ostojić http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1808/leksikon-tnja-ostojic.html U sredu 28. juna u 18.30 časova u Salonu Muzeja savremene umetnosti (Pariska 14) biće organizovano javo vođenje kroz izložbu Leksikon Tânja Ostojić Kroz izložbu vodi Tatjana Tanja Ostojić iz Beograda, učesnica projekta Leksikon Tânja Ostojić . ]]>
Leksikon Tânja Ostojić (2011-17) je dugogodišnji regionalni interdisciplinarni, participativni istraživačko-umetnički projekat umetnice Tanje Ostojić koji uključuje saradnju sa ženama istog imena i prezimena. Tanje Ostojić koje su uzele učešće u projektu su različitih nacionalnosti, pripadaju različitim generacijama i godištima, različitog su stepena obrazovanja, profesija, socijalnog statusa, kao i različitih životnih iskustava, ali se sve mogu sporazumeti na srpsko-hrvatskom jeziku i sve one ili njihovi roditelji potiču sa teritorije SFRJ.

Putem personalizovanog sociološkog istraživanja i direktne društvene i kreativne razmene, umetnica Tanja Ostojić kreira mape koje dokumentuju ratne, posleratne i ekonomske migracije, te teme identiteta i roda, kao i pristupa edukaciji i uslovima zaposlenja i privređivanja ovih tridesetak imenjakinja. Na izložbi će biti prikazan deo arhive sociološkog istraživanja, radovi nastali u kreativnim radionicama, kao i foto i video dokumentacija susreta, dela socijalne i kreativne razmene. Radovi u terakoti nastali su 2013. godine na radionici u okviru Simpozijuma Terra u Kikindi, dok su radovi u tehnici dokumentarnog veza nastali na radionicama u Goethe-Institutu u Beogradu januara 2017, u MSU Banjaluka marta 2017. i MSU Zagreb aprila 2017. u saradnji sa beogradskom umetnicom Vahidom Ramujkić.

Izložba Leksikon Tânja Ostojić u Salonu Muzeja savremene umetnosti traje do 31. jula 2017, a zatim se seli u Atelje MMSU Rijeka (od 10. avgusta do 7. septembra 2017.).


]]>
Wed, 28 Jun 2017 11:24:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1808/leksikon-tnja-ostojic.html
"Novinarski spust" na reci Ibar http://presscentar.uns.org.rs/info/1810/-novinarski-spust-na-reci-ibar.html U okviru manifestacije "Veseli spust" na reci Ibar, omladinska organizacija „Srbija za mlade“, u sredu, 28. juna, za novinare organizuje "Novinarski spust". ]]>  

Za sve zainteresovane novinare organizovan je prevoz iz Beograda. Polazak je ispred Železničke stanice u 11 sati.

Novinarima će biti obezbeđen ručak, profesionalni skiperi, kao i transfer od Kraljeva do Magliča.

Polazak iz Kraljeva je u 14 sati ispred Turističke organizacije, koja se nalazi u centru grada.

Prijavu za spust potrebno je do utorka, 27. juna, poslati na mejl srbijazamlade@gmail.com. Za dodatne informacije obratite se na telefon 064 8977260, 064 8646225.


 

]]>
Wed, 28 Jun 2017 11:52:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/1810/-novinarski-spust-na-reci-ibar.html
Romski život – Lungo Drom http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1806/romski-zivot--lungo-drom.html Institut Servantes vas poziva na otvaranje izložbe Romski život – Lungo Drom (Dugo putovanje) u utorak, 27. juna, u 19 sati u Galeriji Instituta Servantes (Čika Ljubina 19). Izložbu će otvoriti g-din Enrike Kamaćo Garsija, direktor Instituta Servantes i g-din Dragan Ristić, umetnik i predstavnik grupe Kal band, urbanog romskog benda. ]]>  

 

Izložba se sastoji od fotografija, tekstova, dokumenata koji prikazuju dugo putovanje romske zajednice u Španiji od XV do današnjih dana. Ovom izložbom prikazuju se problemi, poteškoće ali i uticaj Roma na kulturno stvaralaštvo u Španiji.

Nakon otvaranja izložbe u 21 sat nastupiće Alba Molina, španska umetnica romskog porekla, u pratnji gitariste Rikarda Morena a nakon njih i KAL BAND u SKC-u u okviru festivala BELEF. Alba Molina predstaviće publici u Beogradu po prvi put svoju muziku u kojoj spaja flamenko, džez i brazilsku muziku.

 


]]>
Tue, 27 Jun 2017 15:14:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1806/romski-zivot--lungo-drom.html
„Muzej u nestajanju - primer nekonvencionalnog muzeološkog pristupa“ http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1801/muzej-u-nestajanju---primer-nekonvencionalnog-muzeoloskog-pristupa.html U subotu, 24.juna u 18 sati u alternativnom umetničkom prostoru Kvaka 22 biće prezentovan projekat „Muzej u nestajanju - primer nekonvencionalnog muzeološkog pristupa“. Tom prilikom će se održati javna debata na temu važnosti samoinicijativnog zalaganja i doprinosa građana i stručnjaka iz oblasti muzeologije i umetnosti u kritici i stvaranju kulturnih institucija. ]]>
 

Učesnici tribine su teoretičari iz sveta muzeologije i heritologije, kao i Milica Pekić, Stevan Vuković i Branislav Dimitrijević, profesionalci iz sveta umetnosti, osnivač Muzeja Kvaka 22 Goran Rister (Kvaka 22) i moderator projekta Milan Stanimirović (Gradska Gerila).
 
Ovaj projekat nastao je u saradnji između Gradske Gerile i Kvake 22, uz podršku Goethe-Instituta.
 
Gradska Gerila je kreativna laboratorija koja počiva na principima samoorganizovanja mladih, njihovog kreativnog udruživanja, vršnjačke edukacije i alternativnih vidova obrazovanja, razmene širokog spektra znanja, veština i ideja između članova čiji skup obuhvata različit stepen obrazovanja, interesovanja, talenata, mogućnosti, životnih iskustava i stavova. Sinergijom ovih različitih činilaca nastaju specifični kreativni prostori za realizaciju raznovrsnih ideja na polju umetnosti i socijalnog aktivizma u cilju aktivnog učešća mladih u oblikovanju sopstvenog urbanog okruženja i jačanju civilnog društva.

Muzej Kvaka 22 predstavlja skup objekata i dokumentacije pronađene u napuštenoj zgradi u Ruzveltovoj ulici 39 u Beogradu. Fokus je na osposobljavanju napuštene zgrade za izlagačku, odnosno muzejsku i galerijsku delatnost, kao i na potrebi za očuvanjem arhivskog i audio-vizuelnog materijala iz perioda od pedesetih godina 20. veka do polovine prve decenije 21. veka, kada je u ovoj zgradi aktivno delovao Orkestar JNA. Upotrebom savremene digitalne tehnologije dokumentovan je autentičan prostor i postavka Muzeja koji će ubrzo nestati u fizičkom smislu. Postupci kojima je arhivirano postojeće stanje su: skeniranje i fotografisanje dokumenata, virtuelna tura koja omogućava virtuelnu šetnju kroz prostor i postavku koji zajedno čine jedinstvenu celinu, kao i postavljanje na odgovarajuće internet platforme čime se većem broju posetilaca omogućava pristup kolekciji.
 
Od trenutka kada je osposobljena za izlagačku delatnost i umetničku produkciju od strane članova novonastale organizacije Kvaka 22 zgrada u kojoj se nalazi Muzej je za tek nešto više od godinu dana postala centar savremene mlade umetničke scene i inkubator slobodne misli. Do sada su u ovom prostoru realizovana mnogobrojna predavanja, izložbe, debate, projekcije, muzički događaji, rezidencije... Ova tribina trebalo bi da predstavlja sumu dosadašnjih dešavanja, s obzirom na to da će Kvaka 22, kako je najavljeno od strane nadležnih gradskih organa, krajem leta prestati da postoji.

 


]]>
Sat, 24 Jun 2017 10:38:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1801/muzej-u-nestajanju---primer-nekonvencionalnog-muzeoloskog-pristupa.html
28. „Veseli spust“ na Ibru u nedelju, 2. jula http://presscentar.uns.org.rs/info/1803/28-veseli-spust-na-ibru-u-nedelju-2-jula.html Ovogodišnji, 28. „Veseli spust“ na reci Ibar biće održan u nedelju 2. jula 2017. godine, najavljeno je danas na konferenciji za novinare u Press centru UNS-a. O ovoj, već tradicionalnoj manifestaciji govorili su: Aleksandar Erac, direktor manifestacije "Veseli spust", Ana Mirosavljević, direktor Turističke organizacije Kraljevo i Thiago Ferreira, promoter Veselog spusta i PR "Srbije za mlade" ]]> „Ova manifestacija nije značajna samo za Kraljevo, već i za celu Srbiju. Grupa entuzijasta i zaljubljenika u reku Ibar, pre 28 godina došla je na ideju da napravi zanimljive splavove koji će se spusti niz Ibar. Tada ih je bilo stotinak i naišli smo na velike simpatije. Od tog trenutka ova manifestacija se održava bez prekida. "Veseli spust" počinje iz srednjovekovnog grada Magliča, koji se nalazi 25 kilometara od Kraljeva. Prolazi se 'Dolinom jorgovana', koje je kralj Uroš zasadio u čast Jelene Anžujske. Došli smo na ideju da od sledeće godine, svaki učesnik zasadi po jedan jorgovan i da obnovimo 'Dolinu'. Ova manifestacija ima i kulturno-istorijski karakter i lepo je što svima koji dođu možemo da kažemo da je Studenica udaljena samo par kilometara, da se prolazi pored manastira Žiče, kroz Bogutovačku banju, dolazi se u Matarušku banju", rekao je direktor manifestacije “Veseli spust” Aleksandar Erac i dodao da se karta za spust kupuje preko Turističke organizacije Kraljevo, po simboličnoj ceni i da se iz Kraljeva kreće u 6 sati ujutru, gde je obezbeđen prevoz plovila kao i prevoz putnika.

Veče pred spust biće održan koncert benda "Lexington", u subotu 1. jula u 22 časa na gradskom trgu.

“Jako mi je drago što promovišemo ne samo ovaj ovaj autentičan događaj i Kraljevo, već i ono najbolje iz Srbije - ljude, sport, energiju, prirodu i aktivan odmor. Mi smo tim entuzijasta koji imaju veliki san, da Srbiju promovišu u najlepšem svetlu i da pokažu mladima iz celog sveta da je moguće putovati Srbijom i uživati u tome. Mi iz “Srbije za mlade” organizujemo polazak u subotu iz Beograda, a vratićemo se se u nedelju nakon manifestacije. Sve informacije su i na sajtu www.srbijazamlade.rs. Prijave su otvorene”, rekao je promoter “Veselog spusta” i PR “Srbija za mlade” Thiago Ferreira, dodavši da dolazi iz Rio de Žaneira i da je za "Veseli spust" karakteristična karnevalska atmosfesra i da se tada oseća kao kao kuće.

Ana Mirosavljević, direktorka Turističke organizacije Kraljevo, koja je suorganizator događaja, takođe je istakla da je ovo najveselija, ali i jedina ekološka  manifestacija, jer je zabranjena upotreba motornih vozila. Ona je pozvala sve da dođu na "Veseli spust", ali i na “Novinarski spust” koji će biti održan 28. juna.

Za “Novinarski spust” organizovan je prevoz iz Beograda. Polazak je ispred Železničke stanice u sredu 28. juna u 11 sati. Novinarima je obezbeđen ručak, profesionalni skiper kao i transfer od Kraljeva do Magliča. Iz Kraljeva se polazi u 14 sati ispred Turističke organizacije, koja se nalazi u centru grada.

Kontakt telefoni za sve informacije su: 064 8977260, 064 8646225. Prijave slati na mejl srbijazamlade@gmail.com.


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


]]>
Fri, 23 Jun 2017 14:03:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/1803/28-veseli-spust-na-ibru-u-nedelju-2-jula.html
Vilijam Kentridž, Pobede i jadi http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1800/vilijam-kentridz-pobede-i-jadi.html Muzej savremene umetnosti, Beograd poziva na projekciju filma Vilijam Kentridž, Pobede i jadi, reditelja Đovanija Troiloa (Giovanni Troilo) u okviru internacionalnog projekta simultanog prikazivanja filma širom sveta. Projekcija će biti održana u petak, 23. juna 2017. u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića sa početkom u 20 časova. ]]>  

Između 15. maja i 4. jula 2017. godine, ovaj umetnički dokumentarni film o Vilijamu Kentriždu, prikazuje se istovremeno u muzejima savremene umetnosti širom sveta - Njujork, Peking, Atina, Istanbul, Oahaka, Dubai, Toronto, Lisabon, Buenos Ajres, Leon, Talin, Zagreb, Kanarska ostrva, Izrael, Australija, Švajcarska i Italija.
 
Vilijam Kentridž, Pobede i jadi
Režija: Đovani Troilo (Giovanni Troilo)
Autori: Gaja Baldini (Gaia Baldini), Đovani Troilo (Giovanni Troilo)
Montaža: Simone Venerozo (Simone Veneroso)
Muzika: Filip Miler (Philip Miller), Pjetro Santandželo (Pietro Santangelo)
Produkcija: A todos contentos y yo tambien i In Between Art Film Production u saradnji sa Sky Arte HD, Rai Cinema, Lia Rumma, Tevereterno
Trajanje: 70 minuta
Jezici: italijanski, engleski
 
Poznat po animacijama, crtežima i pozorišnim komadima, tokom poslednjih dvanaest godina, Vilijam Kentridž je radio na delu Pobede i jadi, kolosalnom omažu o istoriji Rima. Reč je o frizu dugačkom 550 metara postavljenom uz obalu reke Tibar, sačinjenom od slika visokih 90 metara. Rad predstavlja slavne trenutke, pobede i poraze ovog grada: od ubistva Rema do Pazolinija, od Berninija do Dolce Vita-e i tekuće izbegličke krize. Nasuprot rimskom Koloseumu, rad Pobede i jadi je efemerno umetničko delo predviđeno da fizički nestane kroz nekoliko godina. Kentridžove slike oblikovane su na belom kamenu rečne obale pomoću vodenog mlaza, što znači da će čim organski razvoj i zagađenje ponovo potamne zidove, one zauvek nestati, ostavljajući ovaj film kao jedinu uspomenu na njih.     
 
Opisano kao najveće delo savremene umetnosti ikada proizvedeno u Rimu, ostvarenje Pobede i jadi sastoji se od umetničkog filma u kojem su značenja, sugestije i jezici Kentridžovog rada prevedeni u drugi jezik, jezik kinematografske forme. 
 
Sniman u periodu od dve godine, film prikazuje umetnikov studio u Johanesburgu i prati pripreme za zvanično predstavljanje dela. U njemu se istražuju veze koje spajaju Pobede i jade sa Kentridžovim osnovnim temama, kao što su odbijanje rasne diskriminacije i složeni odnos između krajolika i pamćenja.   
 
U režiji Đovanija Troiloa, produkciji Andree Patijernoa (Andrea Patierno) i Beatriče Bulgari (Beatrice Bulgari), u saradnji sa televizijskim kanalima Sky Arte HD, Rai Cinema i Lia Rumma, film je doživeo premijeru na Međunarodnom filmskom festivalu u Rimu. Proces distribucije ovoga puta će biti upotpunjen malim revolucionarnim elementom: pored međunarodne distribucije i tradicionalnog prisustva na festivalima i televizijskim kanalima, film se prikazuje i u muzejima. Reditelj i producenti godinama su sarađivali sa najvećim umetnicima i galeristima u cilju stvaranja umetničkih filmova koji postaju „umetnička dela“. Revolucionarni proces omogućio je dublje razumevanje umetničkog rada, a sada je dostupan njegovoj suštinskoj publici u najposećenijim muzejima širom sveta. 
 
* Film William Kentridge, Triumphs and Laments nije distribuiran na srpsko tržište i nema zvaničan naziv na srpskom jeziku, tako da je naš predlog prevoda naziva filma Vilijam Kentridž, pobede i jadi
 
Rad Đovanija Troiloa kreće se u rasponu od filma do televizije, fotografije i reklame. Između 2012. i 2015. godine, Troilo je za TV kanal Sky Arte režirao dokumentarnu seriju o italijanskim fotografima, kao i nekoliko dokumentaraca, između ostalih i jedan posvećen Karavađu. Troiloovi fotografski radovi objavljivani su u novinama Njusvik Japan, Špigel, D di Repubblica, GQ Italy, CNN, Vajerd UK, Volpejper, Veniti fer, Fler. Godine 2011, režirao je prvi igrani film Fan Pio. Godine 2015, sa projektom La Ville Noire – The Dark Heart of Europe, dobio je nagradu People Photographer of the Year u konkurenciji Sony World Photography Awards. Njegov poslednji film, Coeurope, izabran je za IDFA 2016. godine.        
 
 
Produkcija
TODOS CONTENTOS Y YO TAMBIEN
Todos Contentos y yo tambien je produkcijska kuća specijalizovana za oblast filma i dokumentarnih serija namenjenih međunarodnom tržištu. Sarađivala je sa mnogobrojnim TV stanicama, između ostalih sa Sky Arte, televizijskim kanalom za koji je snimila neke od njegovih najkarakterističnijih serijala, kao što je serijal Fotografi (24 dokumentarca o najboljim italijanskim fotografima), Caravaggio Criminale, i On the Road; kao i sa Rai Cinema, za koji je snimila The War of Volcanoes, arhivski dokumentarac prikazan u 42 zemlje, zatim Looking for Kadija, dokumentarni film snimljen u Eritreji koji je proglašen najboljim italijanskim dokumentarcem na Filmskom festivalu u Rimu 2014. godine. Njena poslednja produkcija, Coeurope proizvedena je u saradnji sa televizijom RAI, i bila je odabrana za IDFA 2016. godine.
 
IN BETWEEN ART FILM
In Between Art Film je filmska produkcijska kompanija koju je 2007. godine osnovala Beatriče Bulgari. Specijalizovana je za proizvodnju nezavisnih filmova i dokumentaraca zasnovanih na interdisciplinarnosti i razmeni između različitih umetničkih jezika našeg vremena. Među skorašnjim produkcijama ove kompanije jesu: Molly Bloom u režiji Kijare Kaseli (2016); Il nuotatore di Ra di Martino (2016); Where is Rocky II?, u režiji Pjera Bizmuta (2016); Istanbul i il Museo dell'Innocenza (2015) Orhana Pamuka, u režiji Grenta Džija (Grant Gee); Napoli 44, doku-film zasnovan na knjizi Normana Luisa (Norman Lewis), u režiji Frančeska Patijerna (Francesco Patierno), gde je uloga pripovedača pripala Benediktu Kamberbeču (Benedict Cumberbatch). In Between Art Film takođe sarađuje sa različitim organizacijama u izradi projekata i partnerstvu koje treba da promoviše interdisciplinarnost među vizuelnim umetnostima: Miart – Sajam moderne i savremene umetnosti, Milanski bijenale pokretnih slika, Centar za savremenu umetnost u Ženevi.  

 


 

 

]]>
Fri, 23 Jun 2017 15:04:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1800/vilijam-kentridz-pobede-i-jadi.html
"Album sećanja na naše pretke iz Prvog svetskog rata" http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1796/album-secanja-na-nase-pretke-iz-prvog-svetskog-rata-.html U sklopu obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata u kripti Hrama Svetog Save u Beogradu u petak 23. juna 2017. godine u 19 časova biće otvorena izložba „Album sećanja na naše pretke iz Prvog svetskog rata“ ]]>  

Organizatori izložbe "Album sećanja na naše pretke iz Prvog svetskog rata"– izložba slavnim precima u čast su Svetosavska omladinska organizacija Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke i Savez potomaka ratnika Srbije 1912-1920.

Projekat „Album sećanja na naše pretke iz Prvog svetskog rata“

Za vreme Prvog svetskog rata, do tada najvećeg sukoba u istoriji čovečanstva, naša otadžbina je podnela ogromne žrtve za svoju slobodu. Posebno mesto pripada takozvanom „običnom, malom čoveku“ iz naroda. Rame uz rame vojnici, građani, seljaci, muškarci i žene ugradili su u temelje slobode svoje nade, strahove, snove, molitve, osećanja – konačno – i svoje živote. Ovom izložbom otkrivamo neke od tih priča, sa ciljem da na dostojanstven način odamo počast svetlim primerima nesebičnog žrtvovanja predaka koji su nas zauvek zadužili.

Izložba prikazuje fotografije, ratne dnevnike, vojnička pisma, dopisne karte, spomenice i ostalu istoriografsku građu učesnika Prvog svetskog rata. To su jedinstvena svedočanstva o ratnim avanturama i stradanjima srpskog vojnika u ratnim  godinama, potisnutog sa stranica svetske istorije, a koji su ponosni potomci građani Srbije i Srbi u regionu i rasejanju poslali u čast svojih predaka i uvrstili u  Album sećanja.

Na izložbi će, pored fotografija sa projekta Album sećanja na naše pretke iz Prvog svetskog rata biti prikazane i u formi video materijala fotografije, autobiografski spisi, dnevnici, pisma vojnika, razglednice i druga dokumenta od istorijskog značaja, koja su prikupljena u okviru projekta „Album sećanja na naše pretke iz Prvog svetskog rata“, pokrenutog 2014. godine od strane Saveza potomaka ratnika Srbije 1912-1920, sa blagoslovom Njegove Svetosti Patrijarha srpskog gospodina Irineja i u saradnji sa Upravom za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova.

Izložba će biti otvorena za posetioce do  6. jula 2017.

Više o projektu možete pogledati na: http://slavnim-precima.srb/ i http://sozbg.rs/

 


]]>
Fri, 23 Jun 2017 11:32:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1796/album-secanja-na-nase-pretke-iz-prvog-svetskog-rata-.html
Sremski front − od bitke do spomenika http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1802/sremski-front--od-bitke-do-spomenika.html Povodom obeležavanja trideset godina od završetka izgradnje spomen kompleksa Sremski front, u kino sali Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, u četvrtak 22. juna u 18 sati biće održana promocija publikacije "Sremski front – od bitke do spomenika" ]]>  

 

Na promociji će govoriti jedan od autora spomeničkog kompleksa arh. Miroslav Krstonošić, Bogdan Tankosić, predsednik Odbora za Vojvodinu Društva za istinu o Narodnooslobodilačkoj borbi i recenzent publikacije dr Branislava Kostić. Razgovor vodi novinar Zoran Surla. Kao uvod u razgovor biće prikazana TV emisija "Spomenici Vojvodine: Spomen obeležje Sremski front", urednika i scenariste Borka Hložana, u režiji Dragoljuba Bate Vojvodića, snimljena u produkciji RTV Vojvodine 2011. godine.

“ Od kraja XX veka svedoci smo pokušaja da se ustanove nove kulture sećanja, revizionizma i istorijskog pamćenja. Takođe, svedoci smo pokušaja da se diskredituje antifašizam kao univerzalna vrednost koja negira nacionalizam i rasizam. Kad je reč o Sremskom frontu, ratištu od velikog značaja za slom Hitlerove Nemačke, može se reći da je na ovim prostorima Vojvodine spojen Istočni i Zapadni front uz najaktivnije učešće  NOV i JA koje su Angloamerikanci i Sovjeti uvažavali kao izuzetnog saveznika.

Spomen obeležje Sremski front nije samo posveta velikoj pobedi i borcima koji su je doneli, već i monumentalna istorijska čitanka za današnje generacije i one koje dolaze.

… Našim projektom oprostili smo se od oblika i shvatanja koja su decenijama ranije važila. Ova likovna scenografija bila je naše zbogom socrealizmu i monumentima, svemu što je na bilo koji način komercijalizovanje ovakvih svetišta. Nismo želeli da proboj Sremskog fronta bude obeležen kao Minsk, Staljingrad i sva ostala ratišta  čije epopeje simbolišu monumentalni obelisci u koje su slivene tone i tone čelika. Kad smo već odlučili da neće biti obelisk, a on je bio i centralni monument Džamonjinog rešenja, trebalo je smisliti šta uzeti kao glavni simbol spomeničkog kompleksa. Prisetili smo se svega što smo znali o samom događaju, pročitali raspoloživu građu i dokumentaciju dok nismo došli do toga da su jedinice koje su dolazile iz pravca Beograda imale jedno sabirno mesto. Na to mesto dolazio je narod iz okoline i donosio vojnicima hranu i odeću. Od Sabirališta krećemo prema Aleji časti, a ona je u zemlju usečen koridor u pravcu istok-zapad, odnosno, linijom proboja Sremskog fronta. Duž tog useka širokog 40, a dugačkog 130 metara su obeležja brigade i imena palih boraca. Potom dolazi amfiteatar sa mestom za polaganje venaca i cveća gde se okupljaju borci i rodbina da odaju počast izginulima. Odatle, prema zapadu je Muzej koji smo smestili u bunker pod zemlju.” (Izvodi iz publikacije Sremski front- od bitke do spomenika)

Autori publikacije će na tribini govoriti o značaju Sremskog fronta, o ideji i autorstvu te načinu gradnje Spomen obeležja Sremski front, izgledu i sadržini  kompleksa kao i o sudbini spomen obeležja nakon svečanog otvaranja 12. aprila 1988. uoči samog raspada SFRJ.

Ovo je jedinstven slučaj prenošenja obaveze održavanja objekta nulte kategorije na niže organe  lokalne samouprave.

Ulaz je besplatan.


]]>
Thu, 22 Jun 2017 14:00:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1802/sremski-front--od-bitke-do-spomenika.html
„Ovo je Srbija“ http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1799/ovo-je-srbija.html U četvrtak, 22. juna 2017. u 12 sati, u kino-sali Etnografskog muzeja, u okviru ciklusa Etno fim u podne, biće emitovano pet odabranih reportaža novinara i člana UNS-a Branka Stankovića iz serijala „Kvadratura kruga“, objedinjenih pod naslovom „Ovo je Srbija“ ]]>  

Kroz pet odabranih reportaža iz serijala „Kvadratura kruga“, objedinjenih pod naslovom „Ovo je Srbija“, predstavljaju se priče o nosiocima nasleđa važnog za očuvanje kulturnog identiteta, globalno prepoznatog i podržanog od strane Uneska, putem projekata zaštite Živih ljudskih riznica. Film pruža uvid u različite tehnike tradicionalnih zanata i muzičkih tradicija naše zemlje i prostora Balkana. Kroz spoj bazičnih elemenata, uz dodatak energije, ljubavi, šećera i muzike, autor prenosi priče o nastanku bogoslužbenih predmeta tehnikom filigrana, klesanju rozetni koje krase mnoge značajne svetinje, zatim „gradnji“ čuvenih zlakuskih posuda, slatkoj porodičnoj recepturi za pripremu svilenih bombona i muzikalnim Slovakinjama, članicama orkestra Meškarke iz Aradca kraj Zrenjanina.

Za sve zainteresovane posetioce ulaz je slobodan.

Autor: Branko Stanković

Producent:  Slobodan Tokić

Kamera: Darko Bursać

Montaža:  Marija Baronijan Šašić

Proizvodnja: RTS

Trajanje: 56'


]]>
Thu, 22 Jun 2017 11:10:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1799/ovo-je-srbija.html
Dokumentarni film o Nedeljku Gvozdenoviću u Spomen zbirci Pavle Beljanski http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1797/dokumentarni-film-o-nedeljku-gvozdenovicu-u-spomen-zbirci-pavle-beljanski.html U četvrtak 22. juna u 19 sati, povodom obeležavanja rođendana Pavla Beljanskog, biće prikazan dokumentarni film o jednom od osnivača Galerije SANU i prijatelja Pavla Beljanskog ]]>  

Dokumentarna emisija (RTV Beograd 1986, režija Gojko Škarić, scenario Nikola Kusovac), oživljena sećanjima samog umetnika, prati životnu priču jednog od osnivača Galerije SANU i prijatelja Pavla Beljanskog. Ovim programom, Spomen-zbirka Pavla Beljanskog obeležava i 125 godina od rođenja svog osnivača. Među 185 umetničkih dela koje je kolekcionar i diplomata Pavle Beljanski (19. jun 1892–14. jul 1965) poklonio posredstvom AP Vojvodine, a koje se danas čuvaju u Spomen-zbirci, nalaze se i četiri slike Nedeljka Gvozdenovića: Povrće (1932), Žena kraj stola i Pogled iz mog ateljea (1938) i Mali Milan (1951).

O IZLOŽBI:

Autori izložbe: dr Jasna Jovanov i Milica Orlović Čobanov

Kao jedno od centralnih dešavanja kojim Spomen-zbirka Pavla Beljanskog tokom 2017. godine obeležava šest decenija od osnivanja, izložba slavi i pola veka od osnivanja Umetničkog saveta Galerije SANU, ali i same Galerije ove značajne institucije. U osnivanju Galerije pored Nedeljka Gvozdenovića učestvovali su i Peđa Milosavljević i Ljubica Cuca Sokić, autori iz kolekcije Pavla Beljanskog. Tokom proteklih pet decenija radovi umetnika iz njegove kolekcije izlagani su u Galeriji SANU. Arhivska građa Spomen-zbirke, Galerije SANU, Arhiva Jugoslavije se međusobno dopunjuje i stvara autentičnu sliku o vremenu kada su ovi umetnici postali akademici.

Nedeljko Gvozdenović


]]>
Thu, 22 Jun 2017 13:16:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1797/dokumentarni-film-o-nedeljku-gvozdenovicu-u-spomen-zbirci-pavle-beljanski.html
Besplatni koncerti za Svetski dan muzike http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1795/besplatni-koncerti-za-svetski-dan-muzike.html Muzičkom promenadom po centru Beograda, Art Link u saradnji sa partnerima UK "Parobrod", Francuskim institutom, EUNIC-om, Opštinom Stari grad i Muzičkom produkcijom RTS-a, obeležiće Svetski dan muzike, 21.juni, koncertima od 16 do 20 časova. ]]>

U skladu sa tradicijom koju je pokrenuo nekadašnji francuski ministar kulture Žak Lang, da se prvi dan leta, odnosno, Svetski dan muzike, obeležava besplatnim koncertima po parkovima, trgovima i ulicama, ArtLink će programe organizovati na sledećim lokacijama:

- Pionirski park, (kod fontane), od 16:00 do 16:30, nastupaju: ArtLink mladi virtuozi.

- Knez Mihailova ulica (ispred Francuskog instituta) od 17:00 do 17:30, nastupaju: ArtLink mladi virtuozi.

- Studentski park (kod spomenika Josifu Pančiću) od 18:30 do 19:15, nastupa: Dečiji hor RTS-a.

- Skadarlija (ispred Kuće Đure Jakšića) od 19:00 do 20:00, ArtLink jazz, nastupa: Miloš Čolaković trio.

Ulaz na sve koncerte je slobodan.

Programom povodom Svetskog dan muzike, ArtLink završava sezonu i najavljuje jesenje aktivnosti. ArtLink festival mladih talenata, 25. septembra 2017, biće otvoren koncertom našeg proslavljenog violiniste Stefana Milenkovića, a trajaće do 12. oktobra 2017. godine.

 


]]>
Wed, 21 Jun 2017 12:49:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1795/besplatni-koncerti-za-svetski-dan-muzike.html
Ko je vlasnik medija u Srbiji? http://presscentar.uns.org.rs/info/1790/ko-je-vlasnik-medija-u-srbiji-.html BIRN, u saradnji sa nemačkim ogrankom Reportera bez granica (Reporters without borders) predstaviće u sredu 21. juna sa početkom u 11 sati u UK Paraobrod rezultate obimnog istraživanja o vlasništvu nad najuticajnijim medijima u Srbiji. ]]>
 
Specijalizovan veb sajt i onlajn baza podataka biće predstavljeni na javnom događaju,  21. juna u UK Parobrod, Kapetan-Mišina 6a, Beograd od 11h. 
 
Ujedno, istraživanje koje je sprovedeno biće osnova za dalju debatu o transparentnosti medijskog vlasništva i (ne)dozvoljenoj koncentraciji. Kroz javnu debatu biće formulisani i predlozi za rešenja za novu medijsku strategiju. 
 
Molimo vas da potvrdite svoj dolazak do ponedeljka 19.06. na mail dragana.sretenovic@birn.eu.com. 


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


]]>
Wed, 21 Jun 2017 15:41:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/1790/ko-je-vlasnik-medija-u-srbiji-.html
"Rock momenti" http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1788/rock-momenti.html U sredu 21. juna u 20 sati u Umetničkoj galeriji „Stara Kapetanija“ (Zemun, Kej oslobođenja 8) biće otvorena izložba Anamarija Vartabedijan i Stanislav Milojković "Rock momenti" ]]>  

Anamarija Vartabedijan i Stanislav Milojković ovom izložbom proslavljaju deset godina svoje zajedničke izlagačke aktivnosti. Na izložbi će se naći 50 koncertnih rok fotografija velikog formata nastalih u protekle dve godine.

ROKENROL KAO INSPIRACIJA I NAČIN ŽIVOTA

Rokenrol je najveća kulturna i društvena revolucija koja se širila od pedesetih godina dvadesetog veka. Rokenrol je pružio slobodu, drugačiji model ponašanja, razmišljanja i postavio određene ideale. Prevazišao je sve granice, predrasude i ušao u savremene tokove kulture i društva.

Zaista voleti rokenrol i živeti za trenutak kada će se zvuk materijalizovati i energično osvojiti atmosferu ispred bine − to je suština koncertne rokenrol fotografije. Snaga i energija koji isijavaju iz nastupa različitih muzičara i iz živog i neukrotivog rokenrol zvuka, svakako su ona pokretačka sila koja nas dvoje zakuca ispred bine i dovodi do poistovećivanja, prepoznavanja i disanja u istom ritmu i zanosu sa samim izvođačem. U magiji zvuka i čaroliji autentične atmosfere fotograf kao medij bi trebalo da kroz sliku zabeleži sve to: moć nad moćima, snagu, energiju, zanos, bes, ljubav, osetljivost, istančanost duha, atmosferu, osvetljenje, zvuk, dah i iznad svega povezanost publike sa izvođačem. Rokenrol fotografija zahteva posvećenost i upornost, prisutnost i življenje svakim delićem svoga bića sa tim datim trenutkom u kome se nalaziš. Samo tada fotografija može da prenese upravo to što oko vidi i to što čovek oseća.

Koncertna rok fotografija je naš način na koji beležimo i tumačimo drugačiji pogled na svet, unoseći u nju svoj doživljaj, osećajnost i deo svoje duše. To je naša mogućnost za samoizražavanje i upućenost ka svetu, a u isto vreme je i autentična prezentacija događaja, stvarnih pojava, portreta, snažnih ličnosti i identiteta, kao i širokog raspona različitosti. Koncertne fotografije su zapisi dragocenih trenutaka nama vidljivog sveta nastali metodom naturalističke dokumentacije: nenamešteni, nerežirani, snimljeni u datim okolnostima i pod datim osvetljenjem.

Svojim dokumentarno-umetničkim radom i desetogodišnjom zajedničkom izlagačkom aktivnošću želimo da skrenemo pažnju na rokenrol kao jedinstvenu i prezentnu kulturnu i društvenu pojavu. Nastojeći da spojimo sliku i posmatrača, dozivamo prepoznavanje i osećanje prisutnosti kod svoje publike pred trajno zabeleženim momentom autentičnog muzičkog izvođenja. Takođe, svojom kontinuiranom izložbenom aktivnošću dokazujemo da koncertna rok fotografija može da pronađe svoje mesto kao izloženo umetničko delo u institucijama kulture, galerijama i muzejima.

Anamarija Vartabedijan

Biografije:

ANAMARIJA VARTABEDIJAN je rođena 1974. u Beogradu. Diplomirala je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu januara 1998. godine. Novembra 2001. je magistrirala na slikarskom odseku - smer mozaik, kod prof. Branka Miljuša, FLU u Beogradu. Zvanje Master dizajner (grafički dizajn) stekla je na Fakultetu za umetnost i dizajn u Beogradu, septembra 2014. godine. Od 2015. godine je doktorand na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu.

Profesor je na Visokoj školi strukovnih studija Beogradska politehnika. Član je ULUS-a i ULUPUDS-a. Član je Umetničkog saveta ULUPUDS-a od 2012. godine.

Priredila je trideset i sedam samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu od 1995. godine do danas. Osamnaest puta je izlagala sa porodicom Vartabedijan u zemlji i inostranstvu. Grupno izlaže od 1994. na preko sto izložbi.

Bavi se rok fotografijom od 2004. godine. U proteklih deset godina je sarađivala sa mnogim poznatim muzičkim grupama iz regiona, muzičkim listovima i internet portalima. Urednik je fotografije u web magazinu – www.davidsubrock.com i fotograf-saradnik za Hit stranu „Politikinog zabavnika“. Službeni je fotograf muzičkih grupa: Neno Belan i Fiumens, Goblini, S.U.S. i PSI. Član je žirija Međunarodne izložbe Rok fotografije 2013 i 2015. godine. Pokretač je projekta ROK MOMENTI - izložbe rok fotografije realizovane šesnaest puta od 2006. godine do danas.

Dobitnik je više stručnih priznanja od 1996. godine do danas.

STANISLAV MILOJKOVIĆ je rođen 1966. godine u Beogradu. Fotograf je i urednik fotografije u beogradskom listu „Danas”. Već tri decenije beleži atmosferu i dešavanja na rokenrol koncertima. Sarađivao je sa omladinskom štampom širom nekadašnje Jugoslavije, kao i sa mnogim muzičkim grupama čije omote i potpisuje.  Poslednjih godina sarađuje sa većim brojem internet portala. Od 2014. godine objavljuje fotografije u okviru Hit strane „Politikinog zabavnika”. Veliki broj njegovih fotografija ilustruje 4. dopunjeno izdanje knjige Petra Janjatovića „Ex-Yu rock enciklopedija: 1960−2015”. Priredio je preko trideset samostalnih izložbi fotografija. Dobitnik je Gran-prija na Međunarodnoj izložbi rok fotografije „Gitarijada 2007” u Zaječaru. Radio je u žiriju Međunarodne izložbe Rok fotografije 2013. i 2015. godine. Priredio je preko 30 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu.

Izložbe ROCK MOMENTI (Anamarija Vartabedijan i Stanislav Milojković) su se do sada predstavili šesnaest puta sa izložbom u regionu a pet puta u Beogradu.

2007.  New Moment Galerija Ideja, Beograd (sa Aleksandrom Zecom)

2007. VIVA LA POLA! Summer revolution rock festival! Pula – Hrvatska (sa Aleksandrom Zecom)

2007. String Festival, Galerija otvorenog univerziteta u Subotici (sa Aleksandrom Zecom)

2008. ROK MOMENTI – LIVE@ SKC, Galerija SKC, Beograd (sa Aleksandrom Zecom)

2008. Nektar Demofest, Galerija Doma omladine, Banja Luka, BIH (sa Aleksandrom Zecom)

2008. Belgrade Beer Fest (sa Aleksandrom Zecom)

2014. Dom omladine Beograda (projekat Rock momenti 2014. šest autora)

2014. Dom kulture Knjaževac (sa Rašom Milojevićem)

2014. Narodni muzej Zaječar (sa Milošem Milojevićem)

2014. Muzej Metalurgije i rudarstva Bor (sa Zoranom Mojsinom)

2014. Galerija Narodnog muzeja Vranje. (sa Nemanjom Đorđevićem)

2015. Galerija SKC Beograd (projekat Rock momenti 2015. šest autora)

2015. Radul Begov konak, Zaječar – Nemanja Đorđević, Raša Milojević i Zoran Mojsin

2015. Klub “Tribina mladih” Kullturni centar Novog Sada - Anamarija i Stanislav

2015. Gradska galerija Požega, Anamarija i Stanislav

2015. Likovni salon Doma Kulture Čačak (projekat Rock momenti 2015. šest autora)

 

 

Anamarija Vartabedijan i Stanislav Milojković


]]>
Wed, 21 Jun 2017 10:11:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1788/rock-momenti.html
Deca žrtve i deca delinkventi: Kako da sprečimo nasilje i podržimo žrtve? http://presscentar.uns.org.rs/info/1792/deca-zrtve-i-deca-delinkventi-kako-da-sprecimo-nasilje-i-podrzimo-zrtve.html Rezultati istraživanja o maloletničkoj delinkvenciji u Srbiji ]]> Is­tra­ži­va­nje ma­lo­let­nič­ke ­de­lin­kven­ci­je ­u ­Sr­bi­ji ­spro­ve­de­no je ­to­kom ­2013. ­i 2014. ­go­di­ne ­na ­uzor­ku ­od ­1344 ­uče­ni­ka ­osnov­nih ­(VII ­i­VI­II ­raz­re­da) ­i­ srednjih ­ško­la ­(I ­do ­IV ­raz­re­da) ­u­ Be­o­gra­du ­ i­ No­vom ­Sa­du. ­Uzor­kom su ­bi­li ­ob­u­hvaće­ni­ uče­ni­ci­ sta­ro­sti­ od­ 12­ do­ 19­ go­di­na.­ Is­tra­ži­va­njem­ su,­ po­ pr­vi­ put­ u­ Sr­bi­ji,­ na repre­zen­ta­tiv­nom ­uzor­ku ­do­bi­je­ni ­po­da­ci ­o­obi­mu, ­struk­tu­ri ­i ­ka­rak­te­ri­stika­ma ma­lo­let­nič­ke ­de­lin­kven­ci­je, ­fak­to­ri­ma ­ko­ji ­uti­ču ­na ­nje­no ­ja­vlja­nje, ­kao ­i­ po­da­ci ­o­ vik­ti­mi­za­ci­ji ­ma­lo­let­nih ­li­ca ­i ­ve­zi ­iz­me­đu ­ma­lo­let­nič­ke ­de­lin­kven­ci­je ­i viktimiza­ci­je.

Re­zul­ta­ti ­ is­tra­ži­va­nja ­uka­zu­ju ­ na ­ vi­sok ­ ste­pen ­ ras­pr­o­stra­nje­no­sti is­piti­va­nih ­ de­lin­kvent­nih po­na­ša­nja i­ kon­zu­mi­ra­nja al­ko­ho­la ­ u­ po­pu­la­ci­ji ma­lolet­nih ­li­ca ­u gra­do­vi­ma u ­ko­ji­ma ­je ­is­tra­ži­va­nje ­spro­ve­de­no. ­Bli­zu ­dve ­tre­ći­ne (63,7%) ­ malolet­nih ­li­ca ­ ob­u­hva­će­nih uzor­kom ­ is­po­lji­lo ­ je ­ ne­ko ­ de­lin­kvent­no  po­na­ša­nje ­u­ ne­kom ­mo­men­tu to­kom ­svog ­ži­vo­ta. ­Ma­lo­let­na ­li­ca ­če­šće ­is­po­ljava­ju ­de­lin­kvent­na po­na­ša­nja ma­nje ­dru­štve­ne opa­sno­sti, a ­me­đu ­nji­ma preovlađuju ­imo­vin­ska kri­vič­na ­de­la. ­Na­sil­na ­de­la ­su ­ma­nje ­za­stu­plje­na i ­naj­če­šće ­se ­is­po­lja­va­ju u ­uče­stvo­va­nju u ­grup­noj ­tu­či ­na ­jav­nom ­me­stu ­i­ u ­zlo­sta­vlja­njuži­vo­tinja. Ipak,­ je­dan­ ne­ baš­ za­ne­mar­ljiv­ deo­ ma­lo­let­nih­ li­ca­ (17,7%)­ je­ bar jednom ­no­sio ­oruž­je, ­po­put ­pa­li­ce, ­no­ža, ­pi­što­lja ­ili ­la­na­ca, ­što ­pred­sta­vlja vi­so­ko ­ri­zič­no ­po­na­ša­nje ko­je ­mo­že ­da ­do­ve­de ­do ­na­si­lja. ­Po­seb­no ­za­bri­nja­va po­da­tak ­da­ je,­ me­đu­ ma­lo­let­nim­ li­ci­ma­ ko­ji­ su­ na­ve­li­ da­ su­ no­si­li­ ne­ko­ oruž­je,­ čak­ 40,8%­ njih­ od­go­vo­ri­lo­ da­ je­ po­sled­nji­ put­ no­si­lo­ oruž­je­ u­ ško­li­ ili­ škol­skom­ dvo­ri­štu.­ Vi­še­ od­ po­lo­vi­ne­ je­ oruž­je­ no­si­lo­ ra­di­ svo­je­ od­bra­ne,­ pri­ če­mu­ na­ opa­snost­ od­ nje­go­ve ­upo­tre­be ­uka­zu­je ­po­da­tak ­da ­je ­po­lo­vi­na ­is­pi­ta­ni­ka u ­vre­me ­po­slednjeg ­no­še­nja ­oruž­ja ­ne­ku ­gru­pu ­sma­tra­la ­pret­njom­ po­ se­be. Is­tra­ži­va­nje je ­po­ka­za­lo ­da ­de­ča­ci ­vr­še ­vi­še ­kri­mi­nal­nih po­na­ša­nja od ­devoj­či­ca ­i ­da ­su ­kri­mi­nal­na po­na­ša­nja ­de­ča­ka ­te­ža ­i­ če­šće ­uklju­ču­ju na­si­lje. ­De­ca ­i­ mla­đi ­ma­lo­let­ni­ci vr­še ­ma­nje ­kri­mi­nal­nih po­na­ša­nja, a ­de­la ­ko­ja ­vr­še ­uglavnom­ su­ lak­ša­ i­ imo­vin­ske­ su­ pri­ro­de.­ Svega­ 10%­ is­pi­ta­ni­ka­ ima­lo­ je­ kon­takt­ sa­ po­li­ci­jom ­zbog ­svog ­ne­do­zvo­lje­nog ­po­na­ša­nja, što ­je ­u­skla­du ­sa ­sazna­nji­ma o­ vi­so­koj ­tam­noj ­broj­ci ­kod ­ma­lo­let­nič­ke ­de­lin­kven­ci­je. Ve­ći­na ­ma­lo­let­nih li­ca ­iz ­uzor­ka ­je ­kon­zu­mi­ra­la al­ko­hol ­(79,5%), ­ne­što ­više ­od ­po­lo­vi­ne ­je ­ski­da­lo ­ile­gal­no ­sa­dr­ža­je ­sa ­in­ter­ne­ta (57,4%), ­dok ­je ­jed­na ­če­tvr­ti­na ma­lo­let­nih li­ca ­ne­ka­da ­u­ži­vo­tu ­kon­zu­mi­ra­la dro­gu ­(22,1%). ­

De­čaci ­če­šće ­od ­de­voj­či­ca kon­zu­mi­ra­ju dro­gu ­i­ ile­gal­no ­ski­da­ju ­sa­dr­ža­je ­sa ­in­terne­ta, dok ­je kon­zu­mi­ra­nje­ al­ko­ho­la­ slič­no ­kod­ oba­ po­la. Ve­ći­na ­is­pi­ta­ni­ka ­(84,2%) ­je ­od­go­vo­ri­la da ­su ­bi­li ­žr­tve ­ne­kog ­od ­is­pi­ti­vanih viktimi­zu­ju­ćih po­na­ša­nja, što ­uka­zu­je ­na ­to ­da ­su ­ma­lo­let­na li­ca ­u­ znat­no ­ ve­ćoj ­me­ri ­žr­tve ­ne­go ­de­lin­kven­ti. Pri ­to­me ­se ­iz­dva­ja ­nji­ho­va ­ugro­že­nost viktimi­za­ci­jom raz­li­či­tim ob­li­ci­ma ­na­si­lja ­u­ po­ro­di­ci, ­ko­ja ­je ­iz­ra­že­ni­ja ­u ­po­re­đe­nju sa ­ vik­ti­mi­za­ci­jom ko­ja ­ se ­ de­ša­va ­ van ­ poro­di­ce. ­Iz­van ­ po­ro­dič­nog okru­že­nja, ma­lo­let­na li­ca ­ su ­ po­seb­no ­ ugro­že­na ­vik­ti­mi­za­ci­jom imo­vin­skim kri­mi­na­li­te tom ­i ­elek­tron­skim vr­šnjač­kim ­na­si­ljem. ­De­ča­ci ­su ­vi­še ­iz­lo­že­ni ­vik­ti­mi­za­ci­ji van ­po­ro­di­ce ­ne­go ­de­voj­či­ce, ­po­seb­no ­raz­boj­ni­štvom/iz­nu­dom, fi­zič­kim ­na­padom­ i­ zlo­či­ni­ma iz­ mr­žnje.­ Na­ dru­goj­ stra­ni,­ de­voj­či­ce i­ de­ča­ci­ su­ u­ slič­noj­ me­ri­ iz­lo­že­ni ­na­si­lju ­u­po­ro­di­ci, ­ali ­su ­de­ča­ci ­ne­što ­iz­lo­že­ni­ji ­te­žim ­ob­li­ci­ma ­fi­zič­kog ­ na­si­lja­ od ­stra­ne ­ro­di­te­lja, ­kao ­i­ nji­ho­vom ­te­le­snom ­ka­žnja­va­nju. Do­bi­je­ni ­po­da­ci ­po­ka­zu­ju ­da ­su ­is­pi­ta­ni­ci pret­njom u­ ci­lju ­od­u­zi­ma­nja novca ­ili ­stva­ri ­i ­fi­zič­kim ­na­si­ljem ­ko­je ­je ­do­ve­lo ­do ­po­vre­de ­ko­ja ­je ­iz­i­ski­va­la pomoć ­le­ka­ra ­naj­če­šće ­vik­ti­mi­zi­ra­ni na ­ne­kom ­jav­nom ­me­stu, ­dok ­su ­pret­nje ­ili na­si­lje ­zbog ­re­li­gi­je, ­je­zi­ka, ­bo­je ­ko­že, ­so­ci­jal­nog ili ­et­nič­kog ­po­re­kla ­naj­če­šće ­(u ­61,7%) ­do­ži­vlja­va­li u­ ško­li ­ili ­škol­skom dvo­ri­štu. ­Me­đu­tim, tre­ba ­pome­nu­ti da ­su ­se ­i­ vik­ti­mi­za­ci­je pret­njom u­ ci­lju ­od­u­zi­ma­nja ­stva­ri ­ili ­nov­ca ­i­ fi­zič­kim ­ na­si­ljem ­ ko­je ­ je ­ do­ve­lo ­ do ­ po­vre­de, ­ ta­ko­đe, ­ pri­lič­no ­če­sto ­ (oko ­ jed­ne ­ tre­ći­ne ­po­sled­njih slu­ča­je­va ­ove ­vik­ti­mi­za­ci­je) ­do­ga­đa­le ­u­ ško­li ­ili ­škol­skom dvo­ri­štu, ­što­ sve­ sku­pa ­uka­zu­je ­da ­ško­la­ ni­je ­baš­ bez­bed­no ­me­sto ­za­ ma­lo­let­na ­li­ca.

Fak­to­ri ­ma­lo­let­nič­ke de­lin­kven­ci­je 

Kao ­fak­to­ri ­ma­lo­let­nič­ke de­lin­kven­ci­je po­seb­no ­se ­iz­dva­ja­ju: fak­to­ri ­pove­za­ni ­ sa ­po­ro­di­com (lo­ši ­ od­no­si ­ sa ­ ro­di­te­lji­ma, na­si­lje ­ od ­ stra­ne ­ ro­di­te­lja, ­od­su­stvo ­kon­tro­le ­od ­stra­ne ­ro­di­te­lja), lo­ša ­eko­nom­ska si­tu­a­ci­ja, ­fak­to­ri ­pove­za­ni ­sa ­škol­skim ­okruže­njem i­ ško­lom ­(pri­su­stvo nar­ko­ma­ni­je, ­tu­ča ­i­ kra­đa u­ ško­li, ­be­žanje ­iz ­ško­le, ­loš ­uspeh), ­kri­mi­nal­no okru­že­nje (kri­mi­na­li­tet u ­sused­stvu), ­de­lin­kvent­no i­ ri­zič­no ­po­na­ša­nje pri­ja­te­lja ­i­ gru­pe ­pri­ja­te­lja ­sa ­kojom ­ se ­ dru­že, ­ sklo­nost ­ zlo­sta­vlja­nju ži­vo­ti­nja, ­ vik­ti­mi­za­ci­ja u­ po­ro­di­ci ­ i­ van po­ro­di­ce, per­ci­pi­ra­nje se­be ­kao ­ne­sreć­ne ­oso­be ­i­ po­se­do­va­nje na­lo­ga ­na ­društve­nim ­mre­ža­ma. Po­da­ci ­do­bi­je­ni ­ovim ­is­tra­ži­va­njem mo­gu ­po­slu­ži­ti ­kao ­so­lid­na ­osno­va ­za ­ pre­po­zna­va­nje mo­gu­ćih ­ pra­va­ca ­ bu­du­će ­ po­li­ti­ke ­ dru­štve­nog re­a­go­va­nja na ma­lo­let­nič­ku de­lin­kven­ci­ju. Kao ­ na­la­ze ­ od ­ po­seb­nog zna­ča­ja ­ za ­ iz­na­la­že­nje ade­kvat­ni­jih od­go­vo­ra na ­ ma­lo­let­nič­ku de­lin­kven­ci­ju tre­ba­lo ­ bi ­ iz­dvo­ji­ti ­fakto­re ­ko­ji ­su ­po­ve­za­ni ­sa ­po­ro­di­com, vik­ti­mi­za­ci­jom i ­ško­lom, ­a­ za­tim ­i­ one ­koji ­ se ­ od­no­se ­ na ­ kri­mi­nal­no okru­že­nje u­ su­sed­stvu i­ u­ okvi­ru ­ gru­pe ­ pri­ja­te­lja. ­Bla­go­vre­me­nim ot­kri­va­njem i­ pru­ža­njem za­šti­te ­i­po­dr­ške ­de­ci ­žr­tva­ma ­mo­že ­se ­spre­či­ti ­nji­ho­vo ­de­lin­kvent­no po­na­ša­nje. ­Na­la­zi ­ko­ji ­se ­od­no­se ­na ­ve­zu ­od­sustva ­kon­tro­le ­od ­stra­ne ­ro­di­te­lja ­i­ de­lin­kven­ci­je ­ve­o­ma ­ja­sno ­uka­zu­ju ­na ­zna­čaj ­ko­ji ­kon­tro­la ­ro­di­te­lja ­u ­po­gle­du ­to­ga ­ka­ko ­i­ sa kim ­nji­ho­va ­de­ca ­pro­vo­de ­vre­me ­ima ­za ­pre­ven­ci­ju de­lin­kven­ci­je. Po­da­ci ­ko­ji ­uka­zu­ju ­na ­škol­sko ­okru­že­nje kao ne­do­volj­no bez­bed­no me­sto ­i ­fak­tor ­ma­lo­let­nič­ke de­lin­kven­ci­je, po­seb­no ­on­da ka­da ­ga ­od­li­ku­je ­pri­su­stvo nar­ko­ma­ni­je, tu­ča ­i­ kra­đa ­u­ško­li, ­uka­zu­ju ­da ­tre­ba ­ po­klo­ni­ti ­po­seb­nu ­pa­žnju ­pro­gra­mi­ma pre­ven­ci­je ova­kvih ­po­na­ša­nja ­u ­ško­li ­i škol­skom okru­že­nju. ­Neo­p­hod­no je ­po­sve­ti­ti ­po­seb­nu ­pa­žnju ­pre­ven­ci­ji na­si­lja ­za­sno­va­nog na ­ ne­tr­pe­lji­vo­sti i­ mr­žnji. ­Po­seb­no ­bi ­trebalo ­raz­vi­ja­ti ­po­zi­tiv­ni ­odnos ­pre­ma ­raz­li­či­to­sti, ja­ča­ti ­me­đu­sob­no po­ve­re­nje i­ em­pa­ti­ju ­i­ kon­struk­tiv­ne na­či­ne ­re­ša­va­nja kon­fli­ka­ta u­ško­li. ­Pro­gra­me pre­ven­ci­je u­ ško­la­ma ­tre­ba­lo ­bi ­ za­sni­va­ti ­na ­po­dr­šci ­i­ in­klu­ziv­nim prin­ci­pi­ma u­ od­no­su ­na ­ma­lo­let­na li­ca ­ko­ja ­ ima­ju ­pro­blem ­sa ­lo­šim ­po­stig­nu­ćem i­ re­dov­nim po­ha­đa­njem na­sta­ve. ­U­ ce­li­ni ­gle­da­no, ­ško­la ­i ­škol­sko ­okru­že­nje tre­ba­lo ­bi ­da ­bu­du ­pod­sti­caj­ni­ji za ­sti­ca­nje ­ zna­nja ­ i­ raz­voj ­ po­zi­tiv­nih oso­bi­na ­ i­ kon­struk­tiv­nih me­đu­ljud­skih od­no­sa, ­ uz iz­gra­đe­ne ­me­ha­ni­zme po­dr­ške ­ma­lo­let­nim li­ci­ma ­ko­ji ­se ­su­o­ča­va­ju sa ­pro­blemi­ma, ­uklju­ču­ju­ći tu ­i ­bi­lo ­ko­ji ­ob­lik ­vik­ti­mi­za­ci­je ili ­pro­ble­ma­tič­nog po­na­ša­nja.

Knji­gu ­ De­lin­kven­ci­ja ­i ­vik­ti­mi­za­ci­ja ­ma­lo­let­nih li­ca ­u­ Sr­bi­ji: ­Re­zul­ta­ti ­me­đu­na­rod­ne ­an­ke­te ­samoprijavljivanjem delinkvencije­ ure­di­la ­ je ­ prof. ­ dr ­ Ve­sna ­ Ni­ko­lić-Ri­sta­no­vić. ­Autor­ke ­ra­do­va ­u­knji­zi, ­u­ ko­ji­ma ­su ­pred­sta­vlje­ni ­re­zul­ta­ti ­is­tra­ži­va­nja ­su: ­Vesna ­ Ni­ko­lić-Ri­sta­no­vić,­ Sa­nja ­ Ćo­pić, ­ Lji­lja­na ­ Stev­ko­vić,Da­ni­ca Va­si­lje­vić-Proda­no­vić ­i ­Mi­li­ca ­Ko­va­če­vić. ­Sve ­autor­ke ­su, ­ta­ko­đe, ­uče­stvo­va­le ­i ­u ­kon­ci­pi­ra­nju pre­po­ru­ka ­ko­je ­su­ iz­lo­že­ne ­u ­ovoj ­bro­šu­ri

Rezultate ankete možete pogledati na:                                                                                               http://www.vds.org/File/BrosuraDelinkvencijaIViktimizacijaSazetakIPreporuke2017.pdf

 

Okrugli sto Viktimološkog društvo Srbije i Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu (Press centar, 15. jun 2017.)

Okrugli sto Viktimološkog društvo Srbije i Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu (Press centar, 15. jun 2017.)


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


]]>
Fri, 16 Jun 2017 10:43:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/1792/deca-zrtve-i-deca-delinkventi-kako-da-sprecimo-nasilje-i-podrzimo-zrtve.html
Izložba "Trajne vrednosti" http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1794/izlozba-trajne-vrednosti-.html U Etnografskom muzeju izloženi su odabrani eksponati azerbejdžanskog muzeja tepiha s kraja XIX i početka XX veka ]]>  

Do 30 juna 2017. godine u Etnografskom muzeju u Beogradu možete pogledati izložbu pod nazivom Trajne vrednosti, autorke Širin Melikove. Reč je o odabranim eksponatima azerbejdžanskog muzeja tepiha s kraja XIX i početka XX veka. Kako ovaj muzej slavi 50 godina postojanja, izložen je i mali kolaž fotografija koje prikazuju različite faze istorije muzeja.

Na izložbi se prikazuju tepisi i tkački proizvodi iz XIX i s početka XX veka izrađeni u glatkim i kosmatim tehnikama, kao i tepisi koje je dizajnirao izuzetan naučnik i umetnik, osnivač nauke o tkanju tepiha i osnivač Muzeja tepiha, Latif Karimov. Izloženi su i predmeti od metala, umetnički vez i tradicionalne nošnje.


]]>
Fri, 16 Jun 2017 12:25:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1794/izlozba-trajne-vrednosti-.html
OGLEDALO ISTORIJE – snimci beogradskih fotoreportera 1930-1941 – iz Zbirke Svetozara Grdijana http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1791/ogledalo-istorije--snimci-beogradskih-fotoreportera-1930-1941--iz-zbirke-svetozara-grdijana.html U petak, 16. juna u 19 časova, u Zbirci strane umetnosti u Novom Sadu (Dunavska 29.) Branislava Jordanović, muzejska savetnica otvoriće izložbu "OGLEDALO ISTORIJE – snimci beogradskih fotoreportera 1930-1941 – iz Zbirke Svetozara Grdijana" ]]>  

Muzej grada Novog Sada domaćin je izložbi OGLEDALO ISTORIJE, koju je postavio Muzej grada Beograda. Autor izložbe je Darko Ćirić, muzejski savetnik Muzeja grada Beograda.

Izložba i prateća publikacija su predstavile jednu od najvećih fotografskih kolekcija, koja čini važan deo srpskog fotografskog nasleđa. Akvizicijom iz 1971. godine, kada je od Katice Grdijan otkupljena zaostavština njenog pokojnog supruga, predratnog fotoreportera Svetozara Grdijana, u Muzej grada Beograda stigla je kolekcija od oko 11.000 izvornih negativa, profesionalnih fotografskih snimaka, nastalih, osim nekoliko izuzetaka, tokom četvrte decenije 20. veka.

Kolekcija Svetozara Grdijana ilustruje turbulentnu deceniju tokom koje se, pod maskom državnog, nacionalnog i političkog jedinstva, sa zebnjom prate nagoveštaji drame koja će kulminirati izbijanjem Drugog svetskog rata.

Izložba i katalog predstavljaju izbor reprezentativnih reporterskih fotografija podeljenih u šest tematskih celina: kraljevska porodica, politika, događaji, društvo, grad i sport.

Nivo profesionalne odgovornosti i nenametljiva lakoća dostizanja istovremeno najviših standarda informativne, tehničke i umetničke forme, predstavljaju Svetozara Grdijana kao pouzdanog autora istorijske dokumentarne fotografije. Autora koji, u pojedinim segmentima, doseže i nivo koji se može smatrati vrhunskim dometom predratnog srpskog žurnalizma.

Svetozar Grdijan je rođen 1897. u Virovitici (Hrvatska). U Beograd se preselio posle Velikog rata. Oženio se Katicom Benčić i u narednim godinama dve porodice, tako važne u istoriji srpske fotografije, ostaju povezane čvrstim ličnim i profesionalnim vezama.

U Vremenu Grdijan radi kao fotoreporter od druge polovine dvadesetih godina. To je period u kojem dolazi do promene vizuelne forme dnevne štampe. Fotografija postaje novi sadržaj koji obogaćuje ponuđenu informaciju i neposredno utiče na broj čitalaca, tiraž i konkurentnost novina. U ovim okolnostima i Svetozar Grdijan brzo gradi karijeru pouzdanog, tehnički obrazovanog, dinamičnog fotoreportera, sposobnog da odgovori svim zahtevima modernog žurnalizma.

Jula meseca 1941. godine je urednik fotografije ratnog Novog vremena i ostaje na tom mestu do hapšenja, u proleće 1944. Pod nedovoljno jasnim okolnostima i posle više hapšenja i saslušanja od strane Gestapoa deportovan je u koncentracioni logor Dahau gde je dočekao kraj rata. U tek oslobođenom logoru, 3. jula 1945. preminuo je od posledica iscrpljenosti i bolesti.


]]>
Fri, 16 Jun 2017 16:18:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1791/ogledalo-istorije--snimci-beogradskih-fotoreportera-1930-1941--iz-zbirke-svetozara-grdijana.html
“We wear culture” http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1789/we-wear-culture.html Od dvorske mode iz Versaja do uličnih stilova savremenog Tokija – svet mode vama nadohvat ruke na Guglovoj novoj virtuelnoj izložbi u saradnji sa Etnografskim muzejom u Beogradu i drugim svetski poznatim kulturnim ustanovama ]]>
 
Tri hiljade godina svetske mode na okupu na najvećoj virtuelnoj izložbi stila. “We wear culture” project by Google Arts & Culture realizovan je u saradnji sa Etnografskim muzejom u Beogradu i više od 180 renomiranih ustanova iz Njujorka, Londona, Pariza, Tokija, Sao Paula i drugih gradova širom sveta. Zahvaljujući najnaprednijoj tehnologiji, ovaj projekat vam omogućava da istražite sve od drevnog Puta svile (ancient Silk Road), preko dvorske mode iz Versaja (fashions of Versailles), do britanskog panka (British punk) i priča vezanih za odeću koju danas nosite. Kultni odevni i obuvni predmeti koji su promenili način odevanja generacija, poput štikli Merilin Monro ili Crne haljine Koko Šanel, oživljeni su u virtuelnoj stvarnosti. https://www.google.com/culturalinstitute/beta/partner/ethnographic-museum Etnografskog muzeja u Beogradu sada je dostupna onlajn kao deo globalne izložbe. 
 
Na izložbi su predstavljene modne ikone, pravci, inovatori i trendseteri, među kojima su i Alexander McQueen, Marilyn Monroe, Cristóbal Balenciaga, Coco Chanel, Audrey Hepburn, Christian Dior, Helmut Newton, Irving Penn, Yves Saint Laurent, Manolo Blahnik, Gianni Versace, Oscar de la Renta, Pierre Balmain, Vivienne Westwood, Miyake Issey i mnogi drugi.
 
Stručnjaci za modu, kustosi i dizajneri, kao i univerziteti, muzeji i nevladine organizacije iz celog sveta sarađivali su na ovoj izložbi da bi pokazali da je moda deo naše kulture, vid umetnosti i rezultat istinskog umeća sa mnogostrukim uticajem. Guglova najnaprednija tehnologija, uključujući virtuelnu stvarnost, sferne video-zapise, strit vju i „gigapiksl” slike ultravisoke rezolucije korišćeni su da ovekoveče zbirke i učine ih dostupnima svima .  Kratki prikazi vezani za Etnografski muzej u Beogradu dostupni onlajn uključuju:  ● Izložbu „Lepota tradicionalnih srpskih nošnji u Srbiji” Onlajn-posetioci napokon mogu da otkriju interaktivnu priču o istoriji srpskog naroda preko tradicionalnih nošnji koje se čuvaju u Etnografskom muzeju u Beogradu. Prvobitno pružajući osnovnu zaštitu od elemenata, odeća je vremenom evoluirala u širok spektar visokoestetizovanih predmeta punih simboličkog značenja. Odeća je za pojedinca predstavljala način da komunicira sa zajednicom, pošto je ukazivala na njegovo poreklo i status u društvu. Pored društveno-istorijskih činilaca, karakteristike odeće oblikovali su i vrsta tla i klimatski uslovi koji su omogućavali bavljenje određenim ekonomskim aktivnostima, čiji su proizvodi bili glavni izvor za izradu predmeta za svakodnevnu upotrebu. „We wear culture” projekat, pokrenut od strane Google Arts & Culture, omogućio je Etnografskom muzeju u Beogradu da deo vrednih eksponata stigne do šire publike, što ne bi bilo moguće ukoliko bi oni ostali samo u svom materijalnom obliku. Koristeći inovativnu tehnologiju, onlajn-posetioci mogu da nauče nešto novo o srpskoj kulturi preko tradicionalnih nošnji i da saznaju priče koje se kriju iza njih. Ovaj projekat predstavlja sjajan kanal komunikacije kroz koji se kulturno nasleđe deli sa drugima i promoviše, i zato je on za nas silno važan.”  Ovaj projekat spaja zbirku Etnografskog muzeja u Beogradu sa više od 180 najznačajnijih kulturnih ustanova u svetu. Priče o četiri kultna odevna i obuvna predmeta koji su oblikovali istoriju mode oživljene su u virtuelnoj stvarnosti filmovima koji se mogu gledati na Jutjubu ili pomoću VR naočara. 
 
● Crna haljina Koko Šanel u Muzeju dekorativnih umetnosti (Musée des Arts Décoratifs), Pariz, Francuska (1925), koja je radikalno promenila pravila oblačenja vezana za odeću crne boje, učinivši je neizostavnim odevnim predmetom koji iskazuje stav u garderobi svake žene. ● Visoke potpetice Merilin Monro, Muzej Salvatorea Feragama, Firenca, Italija (1959-60), svetlucave crvene štikle koje su postale izraz snage, uspeha i seksepila žena.  
● Džemper i suknja dizajnerske firme Comme des Garçons, inspirisani kimonom, iz Instituta za kostime u Kjotu, Japan (1983), koji pokazuju kako je Rei Kavakubo doneo tradicionalnu i savremenu estetiku i izradu japanskog kimona na globalnu modnu scenu kroz svoje radikalne dizajne. ● Steznik Vivijen Vestvud (Vivienne Westwood), iz Muzeja Viktorije i Alberta, London, Velika Britanija (1990), koji slavi dizajnerkin originalan pristup jednom od najkotroverznijih odevnih predmeta u istoriji i spaja svet mode sa svetom umetnosti.
 
Amit Sud (Amit Sood), direktor Google Arts & Culture, rekao je: „Pozivamo sve da razgledaju ovu izložbu na svojim telefonima ili laptopovima i saznaju priče koje stoje iza onoga što nosite. Možda ćete se iznenaditi kada saznate da vaše farmerke ili crna haljina u vašoj garderobi imaju iza sebe priču staru nekoliko vekova. Ono što nosite predstavlja istinsku kulturu, a najčešće i umetničko delo.”
 
Izložba „We wear culture” svima je dostupna onlajn na  https://www.google.com/culturalinstitute/beta/project/fashion i preko aplikacije Google Arts & Culture za operativne sisteme iOS i Android.


 

]]>
Thu, 15 Jun 2017 10:26:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1789/we-wear-culture.html
Projekcija filma "Sweet Movie" i razgovor o knjizi "Slatki film Dušana Makavejeva" http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1786/projekcija-filma-sweet-movie-i-razgovor-o-knjizi-slatki-film-dusana-makavejeva.html Muzej savremene umetnosti poziva vas na projekciju filma Dušana Makavejeva, Sweet Movie u utorak, 13. juna u 18 časova u Galeriji-Legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića (Rodoljuba Čolakovića 2). Nakon projekcije, u 20 časova biće održan razgovor o knjizi Branislava Dimitrijevića, Slatki film Dušana Makavejeva, u izdanju Muzeja savremene umetnosti, Beograd, edicija MSUBioskop sveske, 2017. ]]>

U razgovoru čestvuju autor Branislav Dimitrijević, istoričar i teoretičar umetnosti, Tanja Marković, psihološkinja, Slobodan Šijan, filmski reditelj i Dejan Sretenović, kustos Muzeja savremene umetnosti
 
Film Sweet Movie premijerno je prikazan na Međunarodnom filmskom festivalu u Kanu, 1974.
Scenario: Dušan Makavejev, Frans Galager (France Gallagher), Martin Malina
Režija: Dušan Makavejev
Glavne uloge: Karol Lor (Carole Laure), Pjer Klementi (Pierre Clémenti), Ana Prucnal (Anna Prucnal)
 
U jednom intervjuu iz vremena premijere u Kanu 1974, Makavejev otkriva kako je Sweet Movie bio na početku mišljen kao nastavak filma WR Misterije organizma. Glavna junakinja Misterija, Milena, trebalo je da pronađe svoju odsečenu glavu - odnosno da njena odsečena glava pronađe svoje telo - i tako se uspostavi kao nova ličnost rascepljena u tri protagonistkinje. U toj „lakoj komediji“, Zlatna Milena (Milena Gold) zamišljena je kao džetseterka prepuštena potrošnji i uživanju, Crvena Milena (Milena Red) ostaje verna svojoj revolucionarnosti i postaje nekakva nostalgična soc-realistička figura, a Siva Milena (Milena Grey) dovedena je do duboke katatonije. Ove tri Milene trebalo je da se na kraju filma sjedine u figuri koju Makavejev u jednom drugom intervjuu opisuje kao „prosvećenu marksističku militantnu prostitutku, vlasnicu broda koji je nešto poput klinike ili raja za seksualne proletere, strane radnike i ostale, i koja će pretvoriti svoj život u neprekidnu feštu za one prema kojima je sudbina bila nepravedna”... (iz knjige Slatki film Dušana Makavejeva)
 
„Dimitrijevićeva reinterpretacija filma Sweet Movie, kao i Makavejevljevog svjetonazora i stanovitih promjena u njemu do kojih dolazi u novim produkcijskim i kulturnim okolnostima, doista je u mnogo čemu rasvjetljavajuća, vredan prilog razumjevanju Makavejeva ali i reinterpretaciji njegova položaja u skopu jugoslavenskog (osobito crnotalasnog), te njegovoj suvremenoj aktualnosti u novom svjetskom političko-društvenom i kulturnom kontekstu.“ (Hrvoje Turković, odlomak recenzije knjige Slatki film Dušana Makavejeva).

Fotografija iz publikacije Slatki film Dušana Makavejeva, autora  Branislava Dimitrijevića

]]>
Tue, 13 Jun 2017 14:34:00 +0100 Događaji i priče iz muzeja http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1786/projekcija-filma-sweet-movie-i-razgovor-o-knjizi-slatki-film-dusana-makavejeva.html