PC info

05. 06. 2017.

Povratnici iz readmisije nemaju dovoljnu podršku države da nastave obrazovanje i nađu posao

Saopštenje sa konferencije za novinare Centra za istraživanje javnih politika i Foruma Roma Srbije

 

 

Foto: M. Miškov/Press centar

Povratnici po osnovu readmisije koji su proveli duže vreme u zemljama Evropske unije i dalje se suočavaju sa velikim preprekama u uključivanju u obrazovni proces i na tržište rada, po svom povratku u Srbiju. Terensko istraživanje koje su u Novom Sadu, Subotici i Interventnom prihvatnom centru u Beloj Palanci sproveli timovi dve istraživačke organizacije iz Beograda, Centra za istraživanje javnih politika i Foruma Roma Srbija, od oktobra 2016. do marta 2017. godine, pokazuje da je u prethodnom periodu ostvaren napredak u pribavljanju ličnih dokumenata i brzini uključivanja dece povratnika u škole, ali ne i u obezbeđivanju kontinuiteta njihovog obrazovanja i očuvanja prethodno stečenih znanja. Radno sposobni povratnici često nisu u mogućnosti da dokumentuju posedovanje veština i sposobnosti koje su stekli tokom obuke ili rada u inostranstvu ili ih naš sistem ne prepoznaje. Zbog toga ih Nacionalna služba za zapošljavanje (NZS) vodi kao lica bez zanimanja, što otežava njihovu zapošljivost.

U izveštaju Zaštitnika građana iz 2014. godine o rezultatima sprovođenja Strategije za unapređenje položaja Rooma, koja predviđa i posebne mere za integraciju povrtatnika, naveden je niz propusta institucija koje su bile zadužene za sprovođenje mera u oblasti obrazovanja i zapošljavanja. Među najznačajnijim problemima, navode se da se deca bez odgovarajuće pripreme uključuju u školski sistem koji je najčešće bitno različit od školovanja koje su pohađali u državi iz koje su vraćeni i da im nije omogućeno da sačuvaju znanje jezika sredine iz koje dolaze.

Iako je u međuvremenu napravljen napredak u primeni afirmativnih mera za decu iz romske populacije, one imaju ograničene rezultate kada je reč o deci povratnika koje su provela više godina u inostranstvu, ne govore srpski, ne poznaju ćirilicu, a gradivo koje su učili u zemljama EU ne poklapa se sa našim školskim programom. U Subotici se zato dešava da deca budu pisana jedan ili dva razreda niže u odnosu na svoj uzrast.

Bez adekvatne psihološke podrške za dete i porodicu i bez dopunskih časova koji bi im olakšali praćenje gradiva, deca povratnika napuštaju školu, iako su tokom boravka u zemljama Evropske unije bili redovni đaci. Najteže je deci povratnika u tinejdžerskom uzrastu.

„Iako se vrlo često ističe da ova deca dolaze sa dobrim poznavanjem stranog jezika, ne postoji evidencija koje jezike govore deca ili odrasli povratnici. Deca nemaju mogućnost da nastave da uče isti strani jezik u školi u Srbiji, iako je u Strategiji  o reintegraciji povratnika po osnovu sporazuma o readmisiji a zatim i drugim dokumentima prepoznato da je ovo znanje važan resurs za kasnije pronalaženje posla“, rekao je Dejan Marković, izvršni direktor Foruma Roma Srbija.

Zaštitnik građana je u već citiranom izveštaju ocenio da su mere iz Nacionalne strategije za zapošljavanje previše komplikovane za pripadnike romske populacije, te se otuda ni ne odlučuju da ih iskoriste. U Novom Sadu, na primer, za pet godina samo je jedan povratnik iskoristio afirmativnu meru NZS, i to posetu sajmu zapošljavanja. 

„Nedostatak podataka o broju povratnika a samim tim i o uspešnosti mera za njihovu inkluziju onemogućava smisleno planiranje ili inoviranje mera za uključivanje povratnika u obrazovne i radne tokove“, rekla je Tanja Jakobi, izvršna direktorka Centra za istraživanje javnih politika. Iako u Subotici ima gotovo 200 povratnika, u poslednjih pet godina na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja nije evidentiran nijedan. Istovremeno, u Novom Sadu je u isto vreme evidentirano svega 9 povratnika. Povratnici nemaju motiv da se kao takvi prijavljuju NZS jer afirmativne mere za njihovo zapošljavanje nisu primerene njihovim potrebama.

Najveći broj povratnika nema nikakvo obrazovanje, ili ima nezavršenu ili završenu osnovnu školu. Ipak, i oni povratnici koji poseduju neku veštinu ili znanje imaju ograničen pristup tržištu rada. Prema rečima predstavnika Nacionalne službe zapošljavanja u Novom Sadu povratnici imaju dosta kvalifikacija, znanja i veština, uključujući na prmer znanje stranog jezika, poznavanje rada na kompjuteru, ili srednje stručno obrazovanje mašinske, tekstilne, građevinske i sličnih struka, ali je procedura nostrifikacije diploma komplikovana ili se njihova zanimanja ne poklapaju sa nomenklaturom zanimanja ju Srbiji. Otuda se oni na evidenciji nezaposlenih vode kao osobe bez zanimanja.

ZAKLJUČCI I PREPORUKE:

Problemi jednog društva najvidljivije se prelamaju na njegovim najranjivijim građanima i otuda je za dugoročno smanjivanje broja ljudi koji odlaze iz zemlje, bilo da su oni visokoobrazovani ili na društvenoj i socijalnoj margini, najvažnija evropeizacija Srbije.  Zapadnoevropske zemlje predstavljaju ideal za povratnike ne samo zbog mogućnosti izdašnije socijalne pomoći, nego i zbog manje diskriminacije i većih mogućnosti za obrazovanje, i zapošljavanje, kao preduslovima napretka na društvenoj lestvici.  Iskustva državnih institucija, organizacija i nevladinih organizacija koje se bave povratnicima, kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou, ukazuju na socijalni kapital koji nose povratnici, u smislu radnih navika, veština i znanja a koji ne doživljavaju valorizaciju u srpskom društvu. S obzirom na nepotpunost podataka koji se odnosi na romsku populaciju u celini i na povratnike, moguće je osloniti se samo na neposredna iskustva i kvalitativna istraživanja u proceni potencijala povratnika za njihovo brže uključivanje u društvo i transferisanje znanja i iskustava na domicilno romsko stanovništvo.

Predlažemo evaluaciju do sada korišćenih metoda procene znanja i pristupa savladavanju gradiva u višim razredima osnovne škole, uvođenje obavezne profesionalne orijentacije za učenike romske nacionalnosti uključujući i povratnike, razmatranje modaliteta za priznavanje znanja i veština koje su povratnici stekli u zemljama EU, a koje nisu u skladu sa našom nomenklaturom zanimanja, formulisanje novih afirmativnih mera NZS koje bi bolje targetirale potrebe i potencijale povratnika, i uključivanje udruženja domaćih i inostranih poslodavaca u osmišljavanje obuka za povratnike. Takođe ohrabrujemo razmatranje uvođenja podsticaja za preduzeća koja su zainteresovana za zapošljavanje povratnika. Zalažemo se za uvođenje psihosocijalne podrške za porodice povratnika, i unapređenje prikupljanja statističkih podataka o povratnicima.

5. jun 2017. godine

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

O Centru za istraživanje javnih politika

Centar za istraživanje javnih politika (CENTAR) je nevladina organizacija istraživačkog usmerenja (think tank), osnovana 2010. godine koja se bavi se ispitivanjem efekata javnih politika u domenu bezbednosti i socio-ekonomskog statusa građana. Cilj CENTRA je da svojim aktivnostima utiče na poboljšanje primene, ili na promenu tih politika.

Web: www.publicpolicy.rs | E-mail: office@publicpolicy.rs | Tel: +381 11 303 73 64, +381 63 358 773

TW: @PublicPolicyRS | FB: PUBLICPOLICY.RS | LinkedIn: Centar za istraživanje javnih politika

Radni prostor: Makedonska 21/5, 11 000 Beograd

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Forum Roma Srbija

Forum Roma Srbije je nevladina, neprofitna organizacija sa sedištem u Beogradu čiji je cilj da radi na sveobuhvatnoj socijalizaciji i integraciji romske zajednice, kao i rad na širenju progresivnih ideja demokratskog društva. Vrednosti za koje se zalažemo, i na kojima zasnivamo naš rad su – poštovanje različitosti, jednakost i tolerancija. Tim Foruma Roma Srbije je od 2011. godine realizovao veliki broj aktivnosti u saradnji sa organizacijom Romski edukativno kreativni centar.

www.frs.org.rs

---

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

---