PC info
01. 10. 2018.
Predstavljena publikacija „Stanje i potrebe interno raseljenih lica“
U Beogradu je danas, 1. oktobra 2018. godine predstavljena publikacija Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije o stanju i potrebama interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije, izrađena u saradnji sa predstavništvom UNHCR-a u Srbiji.
Od 2008. godine Komesarijat za izbeglice i migracije je, u saradnji sa UNHCR, Republičkim zavodom za statistiku, ali i samostalno u više navrata sproveo nekoliko istraživanja o interno raseljenim licima i njihovim potrebama. Najnoviju publikaciju „Stanje i potrebe interno raseljenih lica” iz maja 2018, Komesarijat je izradio na osnovu podataka koje su prikupili opštinski poverenici za izbeglice. Komesarijat je 2013. godine napravio bazu podataka koja se redovno ažurira, a koja sadrži osnovne podatke o domaćinstvima i njihovim članovima, socijalnoj ugroženosti kao i iskazanoj potrebi za poboljšanjem životnih uslova.
U Srbiji (bez KiM) je evidentirano 199.584 interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije. Od tog broja 68.514 IRL (16.644 porodice) je u stanju potrebe. Većina tih porodica živi u gradskim sredinama u Zapadnoj Srbiji i Šumadiji, dok je manji broj u Vojvodini.
Većina interno raseljenih lica je starosti između 19 i 59 godina, dok je prosečna starost IRL 39 godina. Udeo žena i muškaraca je približno isti (49,21% odnosno 50,79%). Interno raseljena domaćinstva imaju u proseku 4,12 članova.
IRL populaciju čini i 21.000 Roma (10,5%). Većina IRL u potrebi izjašnjavaju se kao etnički Srbi (76,7%), Romi (14,9%), dok je udeo Crnogoraca, Bošnjaka, Muslimana i Goranaca znatno niži. U Srbiji je evidentirano 1.435 interno raseljenih porodica Roma (10.188 osoba). Mnogi IRL Romi žive u težim uslovima nego ostali građani Srbije, ostala IRL, pa čak i Romi koji nisu interno raseljeni.
Manje od 10 odsto IRL poseduje objekat u kome živi, dok su više od polovine podstanari ili stanuju kod rođaka ili prijatelja. Čak 5.500 porodica živi u neuslovnom smeštaju koji bi mogao biti značajno poboljšan. Blizu 50 % interno raseljenih odlučuje se za građevinski materijal kao pomoć u rešavanju stambenog problema, dok njih 20 % preferira seosko domanćinstvo, 19,5 % stanove u zakup, a 10,5 % porodica bi se preselilo u stanove za socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima.
Više od polovine IRL u potrebi (56.5 %) navodi da im je imovina na KiM uništena, a 11.25 odsto navodi da je oštećenje imovine toliko veliko da ona nije useljiva. Prema rezultatima istraživanja, svega 7 odsto IRL razmišlja o povratku u mesto porekla. Dužina raseljenosti doprinosi gubitku nade i želje za povratkom. Prema izjavama IRL, glavni preduslovi za povratak su bezbednost (58 %), obnova i povrat uzurpirane imovine (20 %).
„Agencija UN za izbeglice je zahvalna Komesarijatu na izradi ove izvanredne studije. Ona pokazuje velike potrebe koje mnoga IRL imaju još uvek, skoro 20 godina nakon što su izbegla sa KiM, kao i značajne napore Komesarijata proteklih godina da poboljša njihov položaj, rezultirajući apelom za povećanjem nacionalnih i međunarodnih sredstava. Mi snažno podržavamo uključivanje potreba IRL u Nacionalnu strategiju održivog razvoja Srbije da bi se obezbedilo da oni ne budu izostavljeni u napretku Srbije u procesu Evropskih integracija i Agende 2030 održivog razvoja” zaključio je šef Predstavništva UNHCR-a Hans Šoder.
Zamenica Komesara za izbeglice i migracije Republike Srbije, Svetlana Velimirović izjavila je „Posao Komesarijata i jeste da redovno prati potrebe korisnika kako bi što bolje iskoristili raspoloživa, ograničena sredstva” i navela “Dobre prakse iz Regionalnog programa stambenog zbrinjavanja najugroženijih izbeglica iz bivše Jugoslavije mogle bi poslužiti kao model rešavanja stambenih potreba IRL sa Kosova i Metohije.”
Fotografije sa predstavljanja publikacije možete preuzeti na http://presscentar.uns.org.rs/foto/1037/stanje-i-potrebe-interno-raseljenih-lica.html
Video snimak možete preuzeti na http://presscentar.uns.org.rs/video/2721/video-snimak-predstavljanja-publikacije-stanje-i-potrebe-interno-raseljenih-lica.html
Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.