PC info

30. 10. 2018.

Novinari regiona: Ne pomoć, već obaveza države prema medijima

„Ne možemo govoriti o državnoj pomoći medijima, taj novac je javni, novac svih građana i država treba da ima obavezu da određeni deo iz budžeta daje za medije“, zaključak je regionalne konferencije „Državna pomoć medijima“ koju 29. oktobra u Pres centru UNS-a organizovao Savez novinara Srbije i Crne Gore (SNSCG).

 

Osnivači Saveza su Udruženje novinara Srbije (UNS) i Udruženje novinara Crne Gore (UNCG), a konferenciji su prisustvovali novinari i predstavnici novinarskih udruženja iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije i Bugarske, kao i pomoćnica ministra za informisanje Slavica Trifunović i šefica Medijskog odeljenja OEBS-a Gordana Janković.

Govornici su predstavili modele finansiranja medija u svojim zemljama i diskutovali o efektima modela finansiranja na medijsku scenu i kvalitet medijskog sadržaja.

Predsednik UNS-a Vladimir Radomirović rekao je da mu se „čini da za novinarstvo nikada nije bila bolja situacija, ali da je za medije ona izuzetno teška“.

„Novinari danas mogu svojim izveštavanjem da pomere mnoge stvari, ali rade u medijima koji su sve siromašniji. Internet giganti su oduzeli najveći deo tržišta oglašavanja na koji su se mediji oslanjali i model koji je do nedavno funkcionisao ne može više da postoji u tom obliku. Oni koji upravljaju budžetima treba, u interesu javnosti, da podrže profesionalne medije jer samo tako mogu da se izbore sa poplavom neproverenih informacija“, rekao je Radomirović.

On je podsetio da se UNS godinama zalaže da se lokalnim samoupravama u Srbiji uvede obaveza da izdvajaju budžetska sredstva za medije, pre svega lokalne.

„Tražimo da to bude 2 odsto godišnjih budžeta jer bi na taj način bilo obezbeđeno funkcionisanje lokalnih medija koji su kičma svakog demokratskog društva, a to ulaganje bi se višestruko isplatilo“, rekao je Radomirović.

Slavica Trifunović – Lokalne samouprave povećavaju iznose za medijske projekte, javni servisi najsiromašniji u regionu

Pomoćnica za informisanje i medije Ministarstva kulture i informisanja Slavica Trifunović navela je da je primena Zakona o javnom informisanju odmah stvorila probleme, a naročito u funkcionisanju lokalnih i regionalnih medija.

„Čini mi se da ti mediji nisu u potpunosti razumeli, a ni bili spremni da dočekaju to vreme kada se sa direktnog finansiranja iz budžeta prešlo na projektno. Projektno finansiranje nije finansiranje medija, to je sufinansiranje medijskih sadržaja i ovaj vid državne pomoći nikako ne može biti supstitut za finansiranje medija i ne može da obezbedi stabilno i dugoročno finansiranje lokalnih medija. Posle 3, 4 godine primene ovog Zakona imamo situaciju da su lokalni i regionalni mediji u nezavidnom položaju. Umesto da smo u međuvremenu imali stabilizaciju medijske scene i da krenemo putem razvoja, mi imamo medije koji imaju ogromne finansijske probleme“, rekla je Trifunović.

Ona je istakla da je tržište oglašavanja u medijima u Srbiji ograničeno i da na njemu nisu prepoznati lokalni i regionalni mediji.

„Medijsko marketinško tržište se procenjuje na oko 150 miliona evra, a najveći iznosi izdvajaju se za medije sa nacionalnom frekvencijom. Posle donošenja Zakona drastično su se smanjila sredstva koja su izdvajana iz lokalnih budžeta“, rekla je Trifunović.

Ona je istakla da se „ta izdvajanja danas ipak povećavaju i da raste svest o tome koliko su značajni lokalni i regonalni mediji“.

Kako je rekla, čak i ovakav način finansiranja javnih medijskih servisa nije dovoljan.

„Naši medijski servis su najsiromašniji u okruženju, da ne pričam o EU. Oba javna servisa imaju konstantan problem sa likvidnošću i u narednom periodu nam predstoji da strateškim dokumentima i zakonima obezbedimo njihovo stabilno i dugoročno finansiranje“, rekla je Trifunović.

Gordana Janković – Da bi ostvarili svoju funkciju, mediji moraju biti nezavisni

Šefica Medijskog odeljenja OEBS-a u Srbiji Gordana Janković istakla je da „mediji ne mogu da ostvare svoju demokratsku funkciju izveštavanja, praćenja i kontrole vlasti ako nemaju autonomiju u odnosu na sopstveno okruženje“.

„Pojavljuje se osnovna dilema kada su u pitanju regulatorne obaveze - kako delovati regulatorno, a ne nametati uticaj, kako vršiti vlast i stvoriti adekvatan ambijent za delovanje medija, a uzdržati se od zahteva za protivuslugom. To je jedan od suštinskih testova demokratije za svaku državu“, rekla je Janković.

Ona je rekla da se OEBS, u radu na Medijskoj strategiji, posvetio evaluaciji svih dokumenata koji definišu medijsku scenu u Srbiji i da postoje brojna pitanja koja treba redefinisati.

„Prva stvar koju pominjemo je izlazak države iz vlasništva u medijima, privatizacija velikog broja medija je obavljena, ali ostaju nacionalni mediji koji još uvek nisu u statusu koji je predvidela prethodna Medijska strategija, kao i medijski zakoni. Postoji otvoreno pitanje Tanjuga, ’Politike’, ’Novosti’. Osim izlaska države iz medija, ostaje privremenost Zakona o javnim servisima. Oni su već četvrtu godinu u statusu leks specijalisa. Neophodno je naći modele koji će javnim servisima omogućiti određenu vrstu autonomije koju do sada nisu mogli da ostvaruju zato što se finansiraju značajnim delom iz budžeta“, rekla je Janković.

Predsednik SNSCG Ivica Milosavljević rekao je da se „Javni servis sve više približava komercijalnim televizijama, tražeći jeftinu zabavu i popularnost, podižući rejting".

„Gubi se osnovna funkcija javnog servisa i to je trajna posledica, koja najviše ugrožava odgovornost društva i objektivne informacije“, rekao je Milosavljević i dodao da se takvo ponašanje javnog servisa „preslikavala na niži nivo“, odnosno na lokalne medije.

Urednica sajta UNS-a Kristina Kovač predstavila je Bazu podataka o projektnom sufinansiranju medija (www.finansiranjemedija.rs) koju je u martu ove godine osmislio i napravio UNS, a u kojoj se mogu pronaći informacije o svim raspisanim konkursima za projektno sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja od javnog interesa na lokalnom, pokrajinskom i republičkom nivou od 2015. godine do danas.

Srbija – više nego prepolovljena izdvajanja za medije

Generalni sekretar UNS-a Nino Brajović rekao je da je „Srbija zemlja sa rekordnim brojem medija u regionu“.

„U 2018. godini ima 2149 medija, od čega je 1407 u Registru medija upisano u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima. Možemo pretpostaviti da ostalih oko 700 nije aktivno, pa se osnovano može govoriti o oko 1500 medija u Srbiji“, rekao je Brajović i naveo da je tržište oglašavanja u Srbiji procenjeno na oko 180 miliona evra, što je oko jedan odsto BDP-a i pokazatelj je siromašnog tržišta.

Brajović je izneo podatak da je u 2018. godini za projektno sufinansiranje medijskih projekata izdvojeno oko 12 miliona, a godinu pre oko 11.5 miliona evra.

„Osim toga, oko 2.3 miliona evra su direktne budžetske subvencije iz budžeta APV za medije čiji su osnivači nacionalni saveti nacionalnih manjina, a od ove godine obnovljen je i Fond za nacionalne manjine koji je za projekte medija nacionalnih manjina izdvojio oko 175.000 evra, što je ukupno oko 15 miliona evra za medije u ovoj godini“, rekao je Brajović.

Brajović je istakao da je UNS istraživanjem došao do podataka da se finansijska podrška države medijima više nego prepolovila u odnosu na izdvajanja pre privatizacije, te da UNS zbog toga insistira na izdvajanju najmanje dva odsto lokalnih budžeta za medijske projekte, što bi omogućilo proizvodnju medijskih sadržaja i razvoj medija.

On je govorio o problemima u sprovođenju konkursa za projektno sufinansiranje medijskih projekata, kao što su činjenica da Zakon nije predvideo obaveznost raspisivanja konkursa, kriterijume i način raspodele novca, kao i imenovanje članova komisija koji odlučuju o raspodeli novca.

„Do sada je konkurs Ministarstva kulture bio uzoran, dobar način kako se sprovode medijski konkursi, ali ove godine postoje i ozbiljne zamerke na jedan od osam konkursa Ministarstva, za televizijske produkcije. Tražili smo da se taj ugovor raskine, da se novac vrati, ali to se, nažalost, nije desilo“, rekao je Brajović.

UNS se, kako je dodao, zalaže da se osim za projekte, predvidi da se ubuduće novac dodeljuje i za informativne programe medija, odnosno da bude definisano da se pola predviđenog novca za medije u budžetu dodeljuje za medijske projekte, a pola za informativni program.

Bosna i Hercegovina – Situacija loša, mediji deluju u nepovoljnim ekonomskim uslovima

Milica Andrijašević iz Udruženja BH novinari predstavila je istraživanje ovog udruženja o broju medija i modelima finansiranja medija iz javnog sektora u BiH i istakla da je „situacija veoma loša“.

„Na malom tržištu deluje veliki broj medija, 43 televizije i 143 radio stanice sa zemaljskom frekvencijom, 53 emitera koji se emituju preko drugih komunikacijskih mreža, tri javna servisa, devet dnevnih novina, 189 magazina i osam novinskih agencija. Tačan broj onlajn portala nije poznat“, rekla je Andrijašević.

Ona je dodala da u BiH postoji i veliki broj lokalnih javnih emitera, 12 televizija i 62 radio stanice u mreži radiodifuzije, kao i sedam radio i televizijskih stanica koje se emituju putem drugih mreža, a čiji su osnivači kantonalne, gradske i opštinske vlasti.

„I privatni i javni mediji deluju u nepovoljnim ekonomskim uslovima uzrokovanim ekonomskom krizom i padom prihoda od oglašavanja. Poslednjih godina se i značajan broj oglašivača okrenuo medijima iz susednih zemalja, a jenjava i podrška međunarodnih donatora, što je sve dovelo do osetno manjih prihoda za medije“, rekla je Andrijašević.

Kako je istakla, procena je da su ukupni prihodi od oglašavanja u BiH u 2016. godini iznosili oko 39 miliona maraka, što je drastičan pad u odnosu na 2008. godinu kada su prihodi bili oko 200 miliona maraka.

„Država i njene institucije svake godine troše desetine miliona maraka na različite oblike finansiranja medija, do direktnog finansiranja javnih medija, preko dodele grantova za javne i komercijalne medije, kao i različitih komercijalnih ugovora. Istraživanje iz 2015. je pokazalo da država izdvaja oko 30 miliona maraka za finansiranje medija godišnje“, rekla je Andrijašević.

Predsednik BH novinari Marko Divković govorio je o finansiranju medija u kantonima. On je rekao da od 10 kantona, njih pet ima radio i televizijske kuće, a da se ovi mediji finansiraju iz budžeta, ali su čas finansirani direktno ili po osnovu grantova.

„Problem je što je budžetsko izdvajanje za kantonalne medije mehanizam potpune kontrole nad programskim sadržaja, od imenovanja direktora, preko Nadzornog odbora, do urednika. Od kolega iz kantonalnih medija često dobijamo žalbe na pritiske. Često se zato sve svodi na: 'Ili piši kako ti gazda kaže, ili knjižicu'“, rekao je Divković.

On je istakao da su „medijske i profesionalne slobode svedene u prilično uzak kanal i nemamo puno prostora ni u izrazu, ni u estetskom, ni u retoričkom. To tragično dugo traje bez izgleda da se brzo koriguje ili počne da se koriguje“, rekao je Divković.

On je govorio o „invaziji“ stranih medijskih kuća koje ne konkurišu komercijalnim televizijama, već javnim medijima.

„Plata novinara je oko 250 evra i manje, to znači – sirotinja. Od takvih ljudi ne možete očekivati da budu profesionalci. Kada je u pitanju profesija i finansiranje kantonalnih medija, nisam optimista, ništa se bolje neće promeniti. Moja procena medijske scene je vrlo, vrlo sumorna“, rekao je Divković.

Novinar iz Republike Srpske Brane Božić rekao je da je javni novac - naš novac, a ne „državna pomoć“.

„Mi radimo javni posao. Zato mi nećemo pomoć, mi hoćemo naš novac“, rekao je Božić.

Govoreći o modelima finansiranja, Božić je istakao da ne mogu biti isti modeli finansiranja medija u, na primer, Novom Sadu i Beloj Palanci.

Božić je istakao i da razvijena društva imaju medije u svom vlasništvu koje finansiraju iz budžeta,“ samo ih ne zovu javni, nego neprofitni mediji“.

„Projektno sufinansiranje je davanje vlasti lokalnim funkcionerima, oni odlučuju kome će davati novac, kome neće. To mora ići po automatizmu, a ne projektno“, rekao je Božić.

On je istakao da svaka lokalna samouprava mora imati makar jedan medij zbog servisnih infomacija, da se traži tri odsto iz budžeta, da bismo dobili dva, kao i da mora da se zna da ne mogu važiti isti kriterijumi za osnivanje medija u velikim i malim mestima.

Crna Gora – Ako želimo javni interes, mediji moraju biti finansijski održivi

Dragić Rabrenović, predsednik Upravnog odbora Unije lokalnih javnih emitera Crne Gore rekao je da ako želimo očuvanje javnog interesa, država mora da omogući slobodne, nezavisne i profesionalne medije koji će biti finansijski održivi.

„Opet, ako nam daju pomoć, dolazimo do finansijske zavisnosti. Da bismo bili u nezavisnom položaju, moramo imati transparentno finansiranje. Mi od 2010. godine tražimo izmene Zakona o elektronskim medijima“, rekao je Rabrenović.

On je dodao da u Crnoj Gori postoji jedan nacionalni i 14 lokalnih javnih emitera, od čega su tri televizije, a ostalo radio stanice.

„Način na koji se finansiraju mediji, određuje koliko su nezavisni. Iz budžeta Crne Gore se određuje koliko će se na godišnjem nivou izdvajati za programske sadržaje na javnom servisu. Sredstva koja se izdvajaju na lokalu nisu izjednačena po gradovima, lokalne samouprave odlučuju o tome koliko će novca dodeliti. Ta sredstva nisu ni redovna, što ostavlja prostor za pritisak lokalnih samouprava, ali i izdavača. Mi želimo da od njih budemo nezavisni“, rekao je Rabrenović.

Predsednik Udruženja novinara Crne Gore Goran Ćetković rekao je da državna pomoć medijima znači da država, oličena u aktuelnoj vlasti, ima mehanizam i primenjuje ga u praksi, da utiče na medijske slobode i medijski sadržaj.

„Državna pomoć medijima znači produženu političku kampanju. Moramo se pozabaviti i položajem novinara koji, nažalost, imaju platu od 250 evra. Oni nemaju mehanizam zaštite, dobiće otkaz pre nego što se njihov glas čuje“, rekao je Ćetković.

Hrvatska - Novinarska profesija je pred izumiranjem

Predsednik Hrvatskog novinarskog društva Hrvoje Zovko rekao je da je „suština da je novac države - javni novac, naš novac, novac poreskih obveznika“.

„Mediji ne mogu opstati sami na tržištu, a najgore je kada ostanu prepušteni 'lokalnim šerifima'. Onda imamo propagandu“, rekao je Zovko.

On je rekao da mediji poreskim olakšicama štampanim medijima, sa 25 na pet odsto nisu mnogo dobili, kao i da Zakon o medijima koji postoji 14 godina nema telo koje nadzire sproveđenje Zakona.

„Naša profesija je u ozbiljnom problemu, pred izumiranjem. Naročito istraživačko novinarstvo. Ekonomska kriza omogućila je smanjenje broja novinara, mali su tiraži, a jak ekonomski lobi, jaki oglašivači. Zbog toga oni automatski utiču na medijski sadržaj. Poslodavci postaju produžena ruka oglašivača, lobija…“, rekao je Zovko.

On je istakao da je Medijska strategija na čekanju, da je njena izrada netransparentna, obavijena velom tajne, da se ne zna ko na njoj radi, a da HND nije ni pozvan da učestvuje u njenom pisanju.

„Ministarstvo kulture je od 2013. do 2016. godine izdvajalo godišnje oko 3 miliona kuna, oko 400.000 evra za neprofitne medije, ali da je od dolaska HDZ-a na vlast, već dve i po godine ova vrsta finansiranja ukinuta, jer su ti mediji viđeni kao ideološki protivnici. To je za nas bio udar na slobodu medija“, rekao je Zovko i istakao da Ministarstvo kulture već dve godine odugovlači sa raspisivanjem konkursa u iznosu od oko 4 miliona evra.

Zovko je naveo da se Hrvatska radio televizija (HRT) finansira sa oko 200 miliona evra godišnje iz budžeta, a da je za 2016. i 2017. godinu za lokalne medije u Hrvatskoj izdvojeno oko 17 miliona evra.

„Ko deli te novce? Politika ih deli, politika kreira priču, a kritički mediji su u velikom problemu“, rekao je Zovko.

Predsednik HND-a Hrvoje Zovko rekao je da je „suština cele priče da su političari pokazivali i pokazuju potpuno nerazumevanje za smisao postojanja medija“.

„Čim je situacija malo škakljiva za njih, imaćete situacije da se kao u Hrvatskoj vodi hibridni rat“, rekao je Zovko i dodao da je „novinarska profesija doprinela srozavanju ugleda“.

„Mi nismo edukovali javnost i sada tražimo podršku. Nije samo stvar u novcu, već u sadržaju. Mi tražimo, zahtevamo novac, ali šta ćemo dobiti. Dobićemo pojedinačni, stranački PR u koji će se usput, uvaliti neka servisna informacija“, kaže Zovko i dodaje da „ukoliko se neko usudi da kritikuje vlast dogodine neće imati novca“.

Novinarka HRT-a Jasmina Popović rekla je da se ne može govoriti o „državnoj pomoći“.

„Država je servis građana, kakva pomoć. Ako se uzima novac, nemoguća je misija biti nezavisan. Novinari su odigrali ulogu poslušnosti politici i zato građani više ne vide značaj medija“, rekla je Popović.

Ona je istakla da je 2000. godine jedan medij imao tiraž od oko 200.000 primeraka, a da danas svi zajedno ukupno imaju oko 180.000.

„Lokalna štampa u Hrvatskoj nabolje prolazi, a lokalne radio stanice su najslušanije, što znači da su građanima oni važni“, rekla je Popović.

Ona je istakla da „mi sada zavisimo od javnosti“ kao i da „javnost nije kupac ničijih informacija, već da ona mora biti informisana“.

Bugarska – Mediji sve jeftiniji i sve manje otporni na uticaje

Predsednica Saveza bugarskih novinara Snežana Todorova rekla je da je očigledno da svi mediji u regionu imaju slične probleme.

„Kod privatnih medija dolazimo do zavisnosti od sponzora, pr-a, a kod državnog finansiranja dolazi do državne propagande. Bugarska je na 111. mestu po slobodi medija, drastično je pala na lestvici. Već deset godina u Bugarskoj opažamo koncentraciju medija preko fiktivnog prisvajanja od strane privatnika, ali i pomoću prikrivenog oglašavanja“, rekla je Todorova.

„Ona je istakla da su zbog velike krize mediji sve jeftiniji, a zbog toga i sve manje otporni na uticaje“, rekla je Todorova.

Makedonija – Jedina država na Balkanu koja odbija državni novac za medije

Predsednica Makedonske asocijacije novinara Ivona Talevska rekla je da je „Makedonija izgleda jedina država na Balkanu koja odbija da traži pare od države za medije i pokušava zakonom da ograniči ono što država pokušava da finansira u medijima“.

„Od prošle godine uveden je koncept da država iz budžeta finansira štampane medije, u iznosu od oko miliona evra godišnje. U Makedoniji izlaze tri štapana medija. Njihov tiraž je ukupno oko šest hiljada, što je katastrofa“, rekla je Talevska.

Ona je istakla da tržište oglašavanja iznosi 25 do 28 miliona evra godišnje, da 80 dobija televizija, a ostatak portali, radio stanice, novine i drugi vidovi oglašavanja.

Kako kaže Talevska, najveći sporedni izvor novca za medije u Makedoniji je Fond za otvoreno društvo - Soroš koji daje 5 miliona evra, a USAID 2 miliona dolara.

„Problem sa ovim izvorima finansiranja je u selektivnosti. Već 20 godina se novac daje jednoj istoj grupi, istim medijima i istim novinarima, a Fond i USAID imaju veoma krupan uticaj jer izdvajaju oko 20 odsto od ukupnog tržišta oglašavanja“, rekla je Talevska.

Član UO Udruženja novinara Makedonije (ZNM) Stole Naumov rekao je da „ukoliko društvo želi demokratiju, moraće da se vrati u državu, iako su od nje bežali“.

Naumov kaže da niko ne voli ozbiljne medije i ne želi da plaća reklame u ozbiljne političke emisije, da ozbiljno novinarstvo „uznemirava“.

On kaže da „Soroš nije tako loš i da je uvek finansirao različite sadržaje, da sada finansira debatne emisije gde niko neće da se oglašava, kako bi pospešio debatu koja 11 godina nije postojala“.

„ZNM traži poreske olakšice za štampane medije, da PDV bude manji. Država je za sada pokazala interesovanje, ali ne da daje novac, već da oslobađa od nekih obaveza“, rekao je Naumov.

On je istakao i da treba da budemo saglasni u kriterijumima „da mogu da dobiju novac samo oni koji poštuju profesionalne standarde“.

 

Autor: K. Kovač

 

Video snimak regionalne konferencije "Državna pomoć medijima" možete pogledati OVDE.