PC info

04. 12. 2020.

Zakonima ojačati vojnu neutralnost Srbije i Republike Srpske

Saopštenje sa konferencije "Perspektive srpske neutralnosti"

Posledice promena tokom i nakon epidemije Kovid-19 usložiće geopolitičku situaciju u svetu i regionu, te bi vojnu neutralnost Srbije i Republike Srpske trebalo ojačati zakonima, ocenili su učesnici naučno-stručne konferencije „Perspektive srpske neutralnosti“ održane u četvrtak 3. decembra u Beogradu.

Među promenama se, kako je istaknuto, nalazi i mogućnost snažnije konfrontacije velikih sila u regionu, te pojačane aktivnosti nove američke administracije i transatlantskih saveznika u rešavanju pitanja Kosova i Metohije i Bosne i Hercegovine na način koji bi bio u suprotnosti sa srpskim nacionalnim interesima.

Upravo zato, „neutralnost Srbije u periodu korone i post-korone ima i veću perspektivu nego što je imala do sada“, ocenio je dr Vladimir Trapara, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

„Period pred nama ne ide u prilog tezi da bi promenom političke nezavisnosti i vojne neutralnosti poboljšali naš položaj“, istakao je bivši ambasador dr Zoran Milivojević, i naglasio da bi trebalo očekivati pritisak na Srbiju u narednom periodu, a da bi „ulazak u NATO direktno doveo u pitanje srpska državne i nacionalne interse, podrazumevao priznanje Kosova i Metohije“, te da je i sama ta činjenica dovoljan razlog zašto bi vojna neutralnost Srbije trebalo da bude konstanta.

Docent sa Fakulteta političkih nauka u Banjoj Luci dr Željko Budimir istakao je da je dobro što Srbija i Republika Srpska imaju skupštinske rezolucije o vojnoj neutralnost ali i naglasio da „rezolucija ima mnogo manju snagu od zakona“.

„Ono što bi trebalo da se u narednom periodu uradi je da se ozakoni vojna neutralnost i u Srbiji i u Republici Srbiji. Donošenje Zakona o vojnoj neutralnosti je neophodnost. Zalažem se za to da se takav zakon usvoji u što najskorije vreme i po hitnom postupku. To će biti najbolji pokazatelj da je to strateški kurs i Srbije i Republike Srpske“, naglasio je dr Budimir.

Predsednik Demokratske stranke Srbije i docent na Pravnom fakultetu u Beogradu dr Miloš Jovanović složio se sa dr Budimirom i ocenio da je „važno vojnu neutralnost podići na viši normativni nivo“ jer „to ima povratnu spregu, učvršćuje političku volju, cementira politiku vojne neutralnosti i pravi politički i pravni identitet jedne zemlje, jednu kulturu vojne neutralnosti u kojoj bi svakoj budućoj vlasti koja bi težila to da promeni to bilo otežano“.

„Zato je apsolutno potrebno doneti Zakon o vojnoj neutralnosti“, naglasio je Jovanović.

Marina Raguš, predsednica Poslaničke grupe Srpskog patriotskog saveza (SPAS) u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ocenila je da je „SPAS vrlo jasan: vojna neutralnost je u ovim geopolitičkim okolnostima najispravnije i najodrživije rešenje“, dodavši međutim da čak ni normativno jačanje ne bi moglo trajno da garantuje vojnu neutralnost ukoliko dođe do geopolitičkih i političkih promena u narednih 10 do 15 godina.

Naučni saradnik sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu dr Miloš Jončić založio se za to da se „jasno i precizno u strateškim i pravnim dokumentima definiše i razradi pitanje vojne neutralnosti, da se ukaže na to da se opredeljujemo za pozitivnu vojnu neutralnost, a to podrazumeva saradnju sa svim postojećim vojnim savezima i blokovima na ravnopravnim osnovama“.

„Dakle, ukoliko postoji kancelarija NATO u Republici Srbiji, treba otvoriti i kancelariju za saradnju sa ODKB“, istakao je dr Jončić.

Prof. dr Stanislav Stojanović, načelnik Odeljenja za studije bezbednosti u Institutu za strategijska istraživanja Ministarstva odbrane Republike Srbije, ocenio je da vojna neutralnost u fokusu pažnje, da je to koncept „praćen osporavanjima“, ali da veruje da je „vojna neutralnost Republike Srbije strateški imperativ“.

„Strateški znači da predstavlja prihvatljiv okvir za primerenu i odgovarajuću zaštitu nacionalnih interesa u dužem vremenskom periodu“, ocenio je prof. Stojanović, istakavši da „duboko veruje da je to racionalan i pragmatičan izbor“.

„Verujem da i geopolitički i prostorni i kulturološki razlozi idu u prilog činjenici koja potvrđuje valjanost izbora vojne neutralnosti“, naglasio je on i dodao da „naš strateški identitet koji počiva na vrednostima slobode, nezavisnosti i žrtvovanja predstavlja veoma ubedljivo vrednosno utememeljenje za vojnu neutralnost“.

Naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu dr Nebojša Vuković, fokusirajući se na vojnu neutralnost Republike Srpske, ocenio je sa svoje strane da je „članstvo u NATO i način razmišljanja, mentalitet“, te da „ako bi BiH, odnosno Republika Srpska, jednog dana bili u NATO, mislim da bi se i kod mladog naraštaja naših sunarodnika formirao jedan način razmišljanja koji ne bi išao u prilog srpskim nacionalnim interesima“.

Glavni i urednik emisije „Dozvolite“ o Vojsci Srbije na Radio-televiziji Srbije, Goran Janićević, istakao je da je „vojna neutralnost jedino održivo i najsmislenije rešenje za vojnu poziciju Srbije“.

„Srpska vojna neutralnost ima perspektivu jer Srbija nikoga ne ugrožava bez obzira koliko pojedini političari u regionu plašili svoje građane Srbima“, ocenio je Janićević i dodao da je „veoma važno“ što Srbija ima razvijenu vojnu saradnju sa svojim susedima, bile one članice NATO ili ne.

Naučno-stručna konferencija „Perspektive srpske neutralnosti“ održana je u organizaciji Instituta za političke studije (IPS) i Sekcije mladih novinara Udruženja novinara Srbije (UNS) u Press centru UNS-a.

NAPOMENA: Fotografije sa konferencije „Perspektive srpske neutralnosti“ dostupne su na sajtu srpskaneutralnost.rs. Snimak konferencije je takođe dostupan na ovom sajtu, kao i na You Tube kanalu Pres centra UNS-a "Perspektive srpske neutralnosti".

 

---

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

---