PC info

17. 03. 2021.

Koliko seljak u Srbiji dobija manje podsticaja od kolega u okruženju?

Pitanje subvencija ili državne pomoći je od ključnog značaja jer kada je dobit veća, poljoprivrednik deo novca “preliva” u održavanja plodnosti zemljišta, ali kada je na minimumu zarade, seljak će gledati da svoju egzistenciju sačuva tako što neće čuvati kvalitet poljoprivrednog zemljišta.

Фото: Pixabay

Potpisivanjem Ugovora o stabilizaciji i pridruživanju nameti na uvezenu hranu sve su manji, tako da poljoprivredni proizvodi iz Evropske unije u Srbiju uvoze bez ili sa minimalnim carinama. Dobar deo konkurentnosti seljak u EU može da zahvali obimnim podsticajima koji su značajno veći nego u Srbiji. Poslednjih godina, Srbija pokušava da poveća subvencije i olakša uslove domaćim poljoprivrednicima – direktna plaćanja i podsticaji za ruralni razvoj iz republičkog budžeta su u 2015. godini iznosili ukupno nešto više od 22 milijarde dinara, dok su u 2019. godini prešle iznos od 27 milijardi dinara. Planirani iznosi podsticaja za 2021. iznose 37,5 milijardi dinara dok je ukupan agrarni budžet 53 milijarde dinara.

Primetno je da su u AP Vojvodini zbirni iznosi planiranih rashoda za mere u vezi sa zemljištem i za podsticaje pratili iznose prihoda od naknada za zakup zemljišta. To praktično znači da kroz pokrajinske fondove pravih podsticaja nije ni bilo, već su poljoprivrednici podsticali sami sebe – koliko je plaćen zakup zemljišta, toliko je bilo rashoda i za programe u vezi zemljišta i za podsticaje.
Što se tiče lokalnog nivoa, raste broj opština i gradova koji imaju svoje programe podsticaja. Od 145 opština i gradova, njih 80 je imalo programe u 2015. godini, a 110 u 2019. godini. Stanje u Vojvodini je osetno nepovoljnije, jer programe još uvek nema oko polovine opština.

    Kako Dejan Maksimović navodi “Kada se saberu podsticaji sa svih nivoa vlasti u proteklih 5 godina, dobija se iznos između 200 i 250 miliona evra godišnje. To je još uvek oko pet puta manje od iznosa koji u iste svrhe iz budžeta Evropske unije dobija, na primer, Bugarska sa oko 1,13 milijardi evra godišnje zbirno za direktna plaćanja i mere ruralnog razvoja.”

Ako bi, sa druge strane, upopredili podsticaje u Srbiji i Hrvatskoj iz 2019. analiza pokazuje da je poljoprivrednik u susednoj državi dobio 561 evro više po hektaru zemljišta u sistemu podsticaja u odnosu na poljoprivrednike u Srbiji.

Prema podacima Agencije za plaćanja u poljoprivredi, ribarstvu i ruralnom razvoju Hrvatske u 2019. isplaćeno 778.411.423 evra na ime podsticaja u poljoprivredi na 1.144.600 hektara u sistemu podsticaja što potvrđuje ARKOD sistem evidencije upotrebe poljoprivrednog zemljišta u digitalnom obliku. Ukrštanjem ovih podataka dobijamo prosek od 680 evra po hektaru koliko su poljoprivrednici subvencionisani u Hrvatskoj. Srpski poljoprivrednici su iz svih izvora u 2019. godini dobili ukupno 288.891.707 evra subvencija što ukršteno sa 2.411.239 hektara zemljišta u sistemu subvencija ukazuje da su srpski seljaci dobijali 119 evra ukupnih subvencija po hektaru.

Da su podsticaji u poljoprivredi u Srbiji nedovoljni ukazuje nekadašnji član savezne Vlade, sekretar poljoprivrede u Privrednoj Komori Srbije i sadašnji član Nacionalnog tima za preporod sela Milan Prostran. On kaže da poljoprivreda daje izuzetan doprinos našoj ekonomiji ali i zaslužuje daleko veća davanja iz budžeta.

“Poljoprivreda je jedina u prošloj, 2020.-toj, pandemijskoj, godini ostvarila stopu rasta iznad 5%. Prema procenama, njeno učešće u BDP-u Srbije je veće od 10%. Te dve činjenice, stopa rasta poljoprivrede od 5% u 2020-toj u odnosu na 2019. i učešće poljoprivrede u BDP-u upravo govore u prilog da agrarni budžet mora biti veći. Godinama se zalažem da se uspostavi korelacija između učešća poljoprivrede u BDP-u i učešća agrarnog budžeta u ukupnom budžetu Srbije. Dakle poljoprivreda “gradi” BDP sa 10% a budžet za poljoprivredu je 5%. Prema mom predlogu, agrarni budžet bi trebalo da bude dupliran i da iznosi oko 100 milijardi dinara, mada sam se stalno zalagao da taj iznos mora biti blizu jedne milijarde evra,” kaže Prostran.

Ševarlić: Podsticaji manji od Zakonom propisanih minimalnih 5 odsto budžeta

Profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu Miladin Ševarlić komentarišući iznose podsticaja i subvencija za poljoprivredu i ruralni razvoj u Srbiji i Hrvatskoj, ocenio je da srpski poljoprivrednik dobija nedovoljno novca od države, da su ta davanja u protekloj deceniji značajno i po više osnova dodatno umanjena. Uz to njihova isplata poljoprivrednicima u velikom broju slučajave kasni, mere i kriterijumi za dodelu novca poljoprivrednicima menjaju se po godinama, a država ne opredeljuje ni minimalnih 5 odsto budžeta za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koliko je propisano Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Ševarlić je podsetio da su ta davanja niža i bila su u rasponu od najviše 4,96 odsto u 2004. godini do 3,6 odsto u tekućoj 2021. godini.

Miladin Ševarlić: “Poljoprivrednici u Srbiji će samo u 2021. biti oštećeni za 15 milijardi dinara podsticaja”

Naveo je da će agrarnim budžetom za 2021. godinu poljoprivrednici biti oštećeni za 15.864.687.000 dinara državnih subvencija, čime je oduzeto čak 27,48 odsto od minimalno zakonom propisanih sredstava za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
“Ukupne subvencije u poljoprivredi za 2021. godinu su 41.865.313.000 dinara, a s obzirom na poreske prihode države koji su predviđeni, trebalo bi da budu najmanje 57.730.000.000 dinara, otuda i ta razlika od 27,48 odsto”, kazao je on.

Ševarlić je rekao da se u protekloj deceniji naročito pogoršala situacija za poljoprivrednike sa registrovanim gazdinstvima za biljnu proizvodnju koji nisu uključeni u program IPARD Evropske unije, i koji sada dobijaju i tri puta manje novca od države, šta dovodi, kako je ocenio, do “budžetske eutanazije srpske poljoprivrede i sela”, odnosno nestajanja malih i srednjih gazdinstava i demografskog pražnjenja.

Podsetio je da su 2014. godine ukinuti podsticaji za biljnu proizvodnju za površine državnog zemljišta koje su uzete u zakup, da su 2015. godine smanjene subvencije sa 100 hektara na 20, čime su srednji poljoprivrednici izbačeni iz sistema subvencija i da su, na kraju, 2016. godine snižene subvencije po hektaru zemljišta sa 12.000 dinara na četiri hiljade.
“To ne se menja ni u 2021. godini jer su subvencije neuporedivo manje za biljnu proizvodnju – 4.000 dinara po hektaru plus 1.200 dinara po hektaru na ime regresa za dizel godivo. Nasuprot tome poljoprivrednici su dobijali 14.000 dinara po hektaru 2008. godine i 50 litara dizel goriva bez plaćanja naknade, odnosno zelene agrarne bonove”, dodao je on.

Uključujući i 103,5 milijardi dinara “zakinutih” u periodu od 2012 do 2020. godine, srpski poljoprivrednici i žitelji sela su u vreme aktuelne vlasti oštećeni za ukupno oko 120 milijardi dinara, što je približno trogodišnji iznos izdašnijih godišnjih agrarnih budžeta, naveo je on.

“Posledica toga je “budžetska eutanazija” oko 220.000 malih i srednjih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava – sa 778.000 gazdinstava u 2002. na 560.000 gazdinstava u 2018. godini ili za 28 odsto”, dodao je on.

Govoreći o subvencijama u susednoj Hrvatskoj, Ševarlić je kazao da su tamošnji poljoprivrednici dobijali duplo više sredstava iz Evropske unije u periodu pre pristupanja te zemlje EU, u odnosu na iznose koje poljoprivrednici u Srbiji dobijaju iz tih fondova u budžetskom periodu 2013-2020. godine.

Ševarlić je podsetio da Hrvatska u poređenju sa Srbijom ima duplo manje gazdinstava, obradivog zemljišta i uslovnih grla stoke, ali da je u pretpristupnom periodu dobijala gotovo isto novca iz EU kao sada Srbija, 27 miliona evra godišnje.

“Srbija je katastrofalno ispregovarala pristupanje sa EU po više osnova. Dozvolila je prodaju poljoprivrednog zemljišta pre članstva u EU, potpuno liberalizovala svoje tržište za visokosubvencionirane poljoprivredno-prehrambene proizvode iz EU, da bi na kraju dobila duplo manje novca od Hrvatske. A onu pretpristupnom periodu služi da se poboljšta konkurentnost radi ravnopravnijeg nastupa na tržište EU”, kazao je on.

Autori: Đorđe Simović i Žikica Stevanović