Prolom voda
Prolom voda
Naslovna  |  PC info  |  Дуван са четири илегална листа
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

PC info

22. 09. 2021.

Дуван са четири илегална листа

Да је илегална трговина дуваном рaширенија од шверца цигарета потврђују и подаци према којима је у 2020. години у Србији заплењено близу 120 тона дувана и више од 20 тона цигарета, а током прошле године је у акцијама државних органа откривено 190 хектара нелегалних засада дувана.

Цигарете се годинама и деценијама спомињу у црним хроникама, вестима о полицијским акцијама које су заплениле у неком шлеперу велике количине боксова и пакета, али се ретко може прочитати текст о криминалу који почиње на њивама – нелегалним засадима дувана који касније заврше на црном тржишту. За ширу, неупућену јавност, изненађујуће делују подаци да су државни органи у 2020. години запленили шест пута веће количине дувана него цигарета. Сваког дана у Србији заплени се више од 340 килограма дувана, од чега се може направити 22.500 паклица цигарета, а стручњаци закључују да на тој количини дувана држава дневно губи три милиона динара прихода. Или их сачува у буџету ако буде ефикасна у спречавању шверца дувана.

Нелегални дуван и дувански производи у Србији чине нешто више од 16% укупног дуванског тржишта, а државне институције процењују да је Србија у 2020. године изгубила приход од 16,7 милијарди динара (или 142 милиона евра) – 12,9 милијарди збох ненаплаћених акциза и 3,8 милијарди због ненаплаћеног ПДВ-а.

Да је илегална трговина дуваном знатно раширенија него што би шира јавност могла да претпостави потврђују и подаци према којима је у 2020. години у Србији заплењено близу 120 тона дувана,  више од 20 тона цигарета, а током прошле године је у акцијама државних органа откривено 190 хектара нелегалних засада дувана. Ако се рачуна да је просечан род две тоне по хектару, онда се може рећи да су државни органи спречили да 380 тона дувана уђе у илегални промет. Тиме је спречена огромна штета у српском буџету.

Табела: Акцизе на дуван

Крајем априла грађани су били у неверици када су чули да су инспектори Пореске полиције у координацији са Министарством унутрашњих послова, а по налогу Тужилаштва за организовани криминал, у Обреновцу пронашли и одузели 1.753 кг резаног дувана и дувана у листу. Овако је гласила вест, али су се грађани у чуду питали – како је неко могао илегално да држи близу две тоне дувана?!

Месец дана раније полиција је у Богатићу, по налогу Основног јавног тужилаштва у Шапцу, поднела кривичну пријаву против 62-годишње жене из околине Богатића, због сумње да је учинила кривично дело недозвољен промет акцизних производа. Полиција је током претреса њеног домаћинства пронашла око 800 килограма дувана, односно 265 килограма резаног и 531 килограма дувана у листу, машину за сечење дувана, напаривач и једну електричну вагу.

Мачва је идеално место за шверц дувана, не само због близине границе, већ што у овом делу Србије постоји традиција узгајања дувана. Шверцера, међутим, има широм Србије, па је два месеца касније у Пожаревцу одузето 120 килограма дувана. Овакве вести пуне новинске ступце, јер се готово свакодневно прекине неки ланац кријумчарења дуваном. Иако полиција, царина и други државни органи чине озбиљне напоре у пресецању или затварању илегалних канала, дуванџије стално проналазе нове начине да кријумчаре робу од које имају далеко већу зараду него када је продају држави по уговореној цени.

КАКО ФУНКЦИОНИШЕ ДУВАНСКИ ЛАНАЦ

Шверц и илегална продаја дувана постали су веома привлачан „бизнис“ јер се по килограму остварује дупла зарада, док су казне за нелегалну трговину и недозвољену производњу углавном условне и новчане, а крећу се од 10.000 динара до 300.000 динара, у зависности од одузете количине. Затворске казне изричу се тек када прекршиоци понове дело.

У Мачви и Срему, где се дуван традиционално гаји, просечна уговорена цена креће се око 600 динара за килограм прве класе, али ако се роба стави у илегални промет, шверцери зарађују од педесет до сто посто.  Највећу зараду остварују продајом резаног дувана чија се цена на црном тржишту креће од 1.000 до 1.500 динара за килограм. Та количина задовољава потребе просечног пушача за месец дана. Када се то прерачуна на паклицу, једна кутија од 20 цигарета од шверцованог дувана кошта 70 динара, док најјефтиније цигарете које се купују у легалној продаји коштају 270 динара.

Шверц дувана и дуванских производа чине нешто више од 16% укупног дуванског тржишта, а институције процењују да је Србија у 2020. години изгубила приход од 16,7 милијарди динара (или 142 милиона евра)12,9 милијарди због ненаплаћених акциза и 3,8 милијарди због ненаплаћеног ПДВ-а.

Једна од највећих заплена дувана у Србији догодила се у априлу ове године, када су припадници Министарства унутрашњих послова у Чачку, у сарадњи са полицијским службеницима из Београда, Ваљева и Пореском полицијом, а по налогу Тужилаштва за организовани криминал у Београду, запленили око пет тона резаног дувана и дувана у листу. Ухапшено је пет особа, а они се терете да су као припадници организоване криминалне групе оштетили буџет Републике Србије за око 69 милиона динара. Они су одговорни јер су од септембра прошле године до тренутка хапшења неовлашћено организовали набавку и прераду резаног дувана ради стављања у промет купцима на територији Републике Србије, без плаћања акцизе и припадајућег пореза.

Полиција је, поред заплењеног дувана, у Мислођину код Обреновца пронашла производни погон за резање дувана, као и 9.600 евра. Стручњаци, међутим, кажу да у Србији постоји још сличних, малих погона за прераду, који садрже ножеве, машине за ситњење дувана, ваге за мерење и разне апаратуре којима дуван добија боју налик дукату, што повећава цену. На сеоском подручју, за то се користе помоћне просторије, шупе и оставе.

ЗАПЛЕНЕ

На основу извештаја о запленама којима Управа за дуван располаже прикупљањем података од државних органа (Министарство унутрашњих послова, Министарство трговине, туризма и телекомуникација – Сектор тржишне инспекције, Министарство финансија – Пореска управа, Сектора пореске полиције и Управе царина), у 2019. години заплењено је 23,04 тоне резаног дувана, 63,54 тоне дувана у листу и 939.712 паклица цигарета, тешких 18,79 тона.
У 2020. години заплењено је 30,7 тона резаног дувана, 87,03 тона дувана у листу и 1.039.681 паклица цигарета, односно 20,79 тона, а у прва три месеца 2021. године заплењено је 6,62 тона резаног дувана, 18,03 тона дувана у листу и 100.414 паклица цигарета, односно 2 тоне.

Табела: У акцији сузбијања нелегалног промета дувана и дуванских прерађевина, Пореска полиција је одузела дуван и цигарете  у следећим количинама:

Удвостручен број инспекцијских контрола у односу на 2019.

У 2019. години тржишна инспекција је извршила 1.070 инспекцијских контрола нелегалног промета дувана и дуванских производа у којима је одузето 166,47 кг резаног дувана и 1.387 паклица разних врста цигарета, али је већ наредне 2020. године извршено 2.287 инспекцијских контрола нелегалног промета дувана и дуванских производа, у којима је одузето 255 кг резаног дувана и 2.219 паклица разних врста цигарета и 1.861 килограм дувана за наргиле. У првом кварталу 2021. године тржишна инспекција је одузела 31,1 кг резаног дувана и 78 паковања дувана за жвакање. Подаци упућују да иако државне службе из године у године повећавају активности против илегалне трговине дувана, да и шверцери повећавају  напоре и смишљају нове канале за нелегелну трговину тако да је у тој партији полицијско-криминалног шаха ситуација и даље неизвесна. Вредност одузетог дувана и цигарета у 2019. години износи 163,87 милиона динара, у 2020. години 116,94 милиона динара и у првом кварталу 2021. године 20,19 милиона динара. Укупна вредност одузете робе-дувана и цигарета у периоду од 1.1.2019 – 31.03.2021. године је 301,81 милиона динара.

Шверц дувана почиње на њивама најситнијих, али и крупних произвођача који илегално гаје дуван. Углавном су то пољопривредници који узгајају дуван, али се надају да их нико неће проверавати, па своје парцеле прошире мимо кооперативног уговора о производњи дувана са произвођачем који је уписан у Регистар произвођача дувана. Са тих парцела веома лако могу да дуван пусте у илегелну продају. 

Цигарете које су одузете у поступку инспекцијског надзора, по сазнањима тржишне инспекције, унете су у Србију нелегалним токовима преко Косова из Албаније, а делом из Бугарске.

У акцији сузбијања нелегалног промета дувана и дуванских прерађевина која се спроводи у координацији са МУП-ом и другим државним органима, Пореска полиција је у периоду од 1.1.2019. до 31.03.2021. године, поднела укупно 945 кривичних пријава за кривична дела Недозвољен промет акцизних производа, Недозвољено складиштење робе, Недозвољена трговина, Недозвољена производња и Неовлашћено бављење одређеном делатношћу.

Према подацима тржишне инспекције у 2019. години је поднето 74 захтева за покретање прекршајног поступка, а у инспекцијским контролама које су извршене у сарадњи са МУП-ом поднето је девет кривичних пријава од стране МУП-а.

У 2020. години поднето је 614 захтева за покретање прекршајног поступка, а у инспекцијским контролама које су извршене у сарадњи са МУП-ом поднето је 15 кривичних пријава од стране МУП-а. У првом кварталу 2021. године нису поднети захтеви за покретање прекршајног поступка, обзиром да су све заплене рађене са МУП, које ће бити предмет кривичних пријава. Тржишна инспекција је поднела укупно 688 захтева за покретање прекршајног поступка.

Дуванска мафија креће од најситнјих пољопривредника

Према подацима Министарства финансија, најчешће се нелегалним прометом дувана и дуванских производа баве физичка лица – шверц дувана почиње на њивама најситних пољопривредника, али се дешава и код крупних произвођача који углавном легално гаје дуван. Углавном су то пољопривредници који узгајају дуван, али се надају да их нико неће проверавати, па своје парцеле прошире мимо кооперативног уговора о производњи дувана са произвођачем који је уписан у Регистар произвођача дувана, што су обавезни по закону. Са тих парцела, које нису уписане у Регистар, веома лако могу да дуван пусте у илегелну продају.

Један од начина да се спречи илегална производња дувана је снимање парцела. Тамо где се уочи да је засад већи од површине за коју постоји уговор, те парцеле се преору у униште засади дувана.  Фитосанитарни инспектори Управе за заштиту биља, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде у сарадњи са припадницима полиције, спровели су у периоду од јула до октобра 2020. године у Мачванском, Сремском и Јужнобачком округу више од 100 контрола производње дувана при чему је у 49 контрола утврђено да се ради о нелегалној производњи. Инспектори су  наложили произвођачима да униште површине под усевом дувана, у присуству инспекције, чиме је спречено да се на тржишту нађе нелегално произведен дуван у вредности већој од милијарду динара.

Према подацима Управе за дуван у 2020. години  производња дувана обавља се на 4.887 хектара, што је за 3% више него претходне године када је дуван био расађен на 4.741 хектара. Истовремено број физичких лица који су засновали производњу дувана у 2020. години је 900 и већи је за 2% у односу на 2019. годину, док су просечне површине по произвођачу дувана – физичком лицу износиле 5,43 хектара.

У фабрикама које располажу капацитетима за обраду дувана просечно се годишње обради око 5.830 тона дувана, док је у 2020. години произведено 6.165 тона обрађеног дувана.

ПРОИЗВОДЊА ЦИГАРЕТА

Према подацима Управе за дуван у 2020. години произведено је 1.723,7 мил. паклица цигарета или за 5% више него у 2019. години.

Укупна спољнотрговинска размена дувана и дуванских производа у 2020. године износила је 613 мил.€ од чега се на извоз односи 396,5 мил. €, док је увоз реализован у вредности од 216,6 мил. € и остварен је суфицит од око 179,9 мил. €. Извоз дувана и дуванских производа у 2020. години већи је за 36,9% у односу на 2019. годину када је он износио 289,6 мил. €. Истовремено увоз је смањен за 7,9%, тј. са 235 мил. € у 2019. години на 216,6 мил. € у 2020. години.

Пројекат Сателит

Компанија Јапан Тобако 2017. године покренула је пројекат „Сателит“ који су првенствено лансирали на подручју Србије, а затим и у Шпанији. Пројекат функционише по принципу сателитског снимања терена, са циљем идентификовања свих парцела на којима се нелегално гаји дувански лист. Сви засади који нису легални се уништавају, и на тај начин се спречава да нелегални дуван ступи на тржиште.

У поређењу са 2016. годином, до сада су нелегалне површине смањене за 88% или 2.760 тона, а од 2017. године до данас је укупно уништено 620 тона нелегалног дувана, док је број легалних засада дувана порастао за нешто више од 10%. Уколико би сав тај дуван прерачунали у цигарете, кумулативни финансијски ефекти ових резултата по буџет у виду „спашених“ прихода само кроз минималну акцизу и ПДВ за државу износе више од 400 милиона евра спречене штете.

 

РАДНА ГРУПА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КРИЈУМЧАРА ДУВАНА
Одлуком Владе 17. маја 2016. године, образована је Радна група за борбу против кријумчарења дувана, са задатком разматрања најсложенијих питања у области борбе против кријумчарења дувана, обрађеног дувана и дуванских производа, као и координације рада свих надлежних органа и других субјеката против кријумчарења дувана, обрађеног дувана и дуванских производа.
– Реализација активности Радне групе везано за заплене дувана и дуванских производа започета је у јуну 2016. године.
– Заједнички рад и координација свих надлежних служби биће настављени и убудуће како би се нелегална трговина дуванским производима смањила.

– До сада је у пројекат „Сателит“ уложено више од пола милиона евра, и можемо са сигурношћу тврдити да су остварени изузетни резултати – само у претходној години уништена је 101 парцела са нелегалним засадима који су се простирали на 86,6 хектара, што би, да је ушло у промет, буџету нанело штету од 20 милиона евра. Посебно је значајна и чињеница да је укупан ефекат уништених засада био двоструко већи него 2019. године.  У овом пројекту је кључно партнерство и добра сарадња са државним органима којима ми пружамо подршку – Министарство пољопривреде, Министарство унутрашњих послова, Министарство финансија и другим органима државне управе – наводе из Компаније Јапан Тобако.

Укупно је у прошлој години, кроз све акције свих државних органа откривено 190 хектара нелегалних засада. Дакле близу 50% нелегалног дувана откривено је и уништено на њиви кроз пројекат “Сателит”. У редовним активностима сви надлежни државни органи открију и процесуирају тек 5-10% укупне незаконите трговине. Ови подаци говоре о ефикасности пројекта.

– Кроз овај пројекат успели смо да у значајној мери спречимо и сузбијемо нелегалну трговину тамо где она почиње, на њиви, јер су пољопривредници увидели да је држава пооштреним инспекцијским активностима и јасном акцизном политиком почела знатно ефикасније да контролише ову област и да је много исплативије бавити се легалном производњом. Такође су постигнути импресивни  превентивни резултати – илегално тржиште дувана смањено је за 9 пута у поређењу са стањем пре увођења овог пројекта – истичу у овој компанији.

ЈТИ се пре две године прикључио пројекту Америчке привредне коморе у Србији (Аmcham) за сузбијање нелегалне трговине на интернету. Битно је поменути како је захваљујући законским изменама, сузбијање нелегалне трговине на интернету постала редовна надлежност свих инспекција. „Извештај Аmcham показује како су се истраге на интернету појачале у другом делу 2020. и како су остварени резултати далеко премашили резултате из 2019. године захваљујући овом пројекту и изузетном ангажовању Тржишне инспекције. Према подацима Тржишне инспекције, „пресретнуто“ је више огласа за продају резаног дувана преко интернета у само једном месецу, октобру (323) него за 10 месеци 2019 (240). На основу ових истрага, спроведено је 59 инспекцијских контрола, што је резултирало са подношењем 13 прекршајних пријава и пет потенцијалних кривичних пријава од чега су три поднете Тужилаштву за високоорганизовани криминал, а 2 МУП-у – наводе у Јапан Тобаку.

У акцијама сузбијања, дуван и дувански производи су се проналазили у товарним деловима камиона, стамбеним објектима лица, на улици, пијацама, гаражама и другим местима. Илегалну робу полиција проналази у кућама, шупама, подрумима, приликом претреса аутомобила којим су кренули да испоруче робу на црно тржиште, а било је и случајева да су дуван слали курирском службом. Проблем је што су у илегалној тровини дуваном одавно не ради о килограмима него о тонама.

Међутим, најновији трендови у крјумчарењу дувана и дуванских производа су продаја преко интернет сајтова са иностраним доменом. То потврђује на стотине огласа у којима се продаје резани дуван „топ квалитета“, златно жуте боје и врхунског укуса. Носиоци овог бизниса – продаје дувана преко огласа – углавном су даме. Тако је једна госпођа „пала“ када је шабачко Одељење за привредни криминал установило да је за два месеца преко пакета које је слала по целој Србији зарадила 800.000 динара.

Да је онлајн продаја најдоминантнија потврђује број огласа према ком је од марта до децембра 2019. било 240, а од јануара до октобра 2020. чак 5.737, односно 23 пута више. Илегални трговци пресретани су и преко претраге оглашавања и нуђења дуванских производа путем интернета, због чега су све домаће платформе (домен rs) по захтеву инспектора уклањале огласе, али су трговци наставили да дуван продају са сајтовима који имају стране домене.

ГДЕ ШВЕРЦЕРИ КРИЈУ ДУВАН И КАКО СЕ ЗАПЛЕЊУЈЕ ИЛЕГАЛНА РОБА

Шверц и илегална продаја дувана је уносан бизнис, пре свега због тога што су цене дуванских производа на тржишту ЕУ знатно више него код нас. Царински службеници сузбијају све облика кријумчарења, како на граничним прелазима, тако и у дубинским контролама унутар граница државе. Иако се цигарете из нелегалних извора на црном тржишту продају упола цене, кријумчари остварују огромне зараде, што је за многе од њих више него довољан мотив да се тиме упорно баве.

Током 2020. године царинска служба Србије је запленила око 4,2 милиона комада цигарета и више од 15 тона дувана. Претходне 2019. године откривено је нешто више од 4,3 милиона кријумчарених цигарета и свега 420 килограма дувана, што значи да је током 2020. заплењено око 36 пута више резаног дувана него у 2019. години. Када је реч о прва три месеца 2021. године, већ је заплењено више од 300.000 цигарета и 140 килограма дувана у који се убраја и резани, али и дуван за наргиле који је, ако је судити по чешћим запленама ове робе, све интересантнији кријумчарима…

Последње веће заплене дуванских производа забележене су 24-25. априла 2021. године на неколико граничних прелаза (Батровци, Градина, Прешево, Келебија) када је укупно откривено 63.000 цигарета.
http://carina.its4test.com/pres/vesti/245758/-za-vikend-spreceno-krijumcarenje-63000-cigareta.html

Претходна већа заплена догодила се 2. јануара на Батровцима, када је у предњем зиду приколице за путнички пртљаг аутобуса који је из Призрена саобраћао ка Швајцарској, откривен бункер са 42.000 различитих цигарета.
http://www.carina.rs/cyr/Stranice/Vest.aspx?ListItemID=3222

До сада највећа прошлогодишња заплена цигарета догодила се половином јануара на прелазу Нештин код Бачке Паланке. Тада је у специјално направљеном бункеру камиона откривено скоро милион цигарета. Возач из Новог Пазара рекао је цариницима да нема ништа да пријави и да ”празан” иде на утовар у Мађарску. Детаљном контролом, у горњем делу приколице, уз камионску кабину, откривена је специјално конструисана преграда широка око један метар, која је до врха била испуњена картонима цигарета.
http://www.carina.rs/lat/Stranice/Vest.aspx?ListItemID=2846

Осим врхунски обучених службеника, Управа царина располаже и најсавременијом техником, пре свега мобилним скенерима, чији зраци продиру и кроз 10 цм дебео челик, те самим тим вероватноћа да овим уређајима нешто промакне готово да не постоји. Цариницима су од неизмерне помоћи и службени пси, специјално обучени за откривање цигарета и дувана, као и наркотика.

Када дође до откривања покушаја шверца, цариници покрећу прекршајни поступак о чијем исходу коначну одлуку доноси суд. Према Царинском закону, уколико се у прекршајном поступку утврди одговорност починиоца и одлука буде правоснажна, следи новчана казна у износу од једноструког до четвороструког износа вредности робе, као и заштитна мера њеног трајног одузимања.

Иако су трајно одузете, дуванске прерађевине које нису обележене на прописан начин (без акцизних маркица) спадају у робу која се не може продавати на јавним лицитацијама из здравствених и сигурносних разлога, па се у складу са прописима уништава под царинским надзором.

Аутори: Мирјана Чворић Губелић и Ана Марић

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs