Prolom voda
Prolom voda
Naslovna  |  PC info  |  Otvaranje izložbe fotografija i promocija knjige „Drugi san“ autora, umetničkog fotografa Milana Živkovića
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

PC info

05. 09. 2022.

Otvaranje izložbe fotografija i promocija knjige „Drugi san“ autora, umetničkog fotografa Milana Živkovića

U utorak, 6. septembra u 20 časova u galeriji Aksios (Knez Mihailova br.6. III sprat) biće otvorena izložba fotografija "Drugi san" umetničkog fotografa Milana Živkovića. Iste večeri, biće promovisana i istoimena knjiga autora.

Na koji način prikazati golo ljudsko telo problem je, koliko i fascinacija, još od početka vremena. Prikazati lične stavove ideala lepote u granicama moralne percepcije predstavlja stalne pokušaje uspostavljanja ravnoteže između otvorenosti, golicanja mašte i radoznalosti.

“Bez ikakve sumnje, ne postoji ništa što privlači pažnju posmatrača toliko kao golo ljudsko telo”. Ovaj komentar novinara i fotografa Kurta Frajtaga iz 1909. godine istinit je danas koliko je i tada bio.

Akt fotografija je oduvek proces između otkrivanja i skrivanja. Jasna ambivalentnost onoga što je vidljivo i svega što je nevidljivo ili se samo naslućuje, stida i radoznalosti, običnog i provokativnog. Prikaz nagog tela veoma usko povezan je sa specifičnošću društvenog konteksta vremena u kojem se pojavljuje, ideja i realnosti moralnih načela uz neizbežni estetski ideal određene ere. Ovaj fotografski motiv uvek je pod uticajem istorije, to jest umetničke tradicije, kao i vrlo lične reakcije na savremene impulse - onako kako se tumače od strane svakog fotografa ponaosob. Fotografije koje su “skandalozno” prikazivale nago telo početkom 20. veka, kada su moralne sumnje i kontroverze o ovoj temi doživljavane kao veoma delikatne, teško da bi izazvale bilo kakvu reakciju u današnje vreme.

Poreklo fotografija nagog tela leži u takozvanim “akademijama” iz 19. veka, koja su slikarima i vajarima služile kao predlošci. Ali sa napredovanjem fotografije uopšte, umesto da samo snimaju skice drugim umetnicima, fotografi razvijaju svoje umetničke ambicije. Kraj devetnaestog veka umetnici su označili posebnim terminom - fin de siècle, koji ne znači samo završetak vremenskog perioda već i početak potpuno novih shvatanja u brojnim oblastima. Ljudsko telo je sve manje tabu tema a sve više predmet divljenja i obožavanja, od slobode u prikazu do upotrebe u komercijalne, reklamne ali i propagandne svrhe kao što se dešavalo u Nemačkoj gde je kroz lepotu atletskih tela promovisana ideja o “nadmoćnoj rasi”.

Nova, još radikalnija vizija razvijena je od strane avangardnih pokreta nakon 1920-ih, i ogleda se u apstraktnim i nadrealnim eksperimentima, kao što su igre svetlosti i senke ili deformisana tela. Pojavljuje se i “glamur” fotografija koja ima ključnu ulogu u modi. I svakako je nemoguće zaobići “muške” časopise koji razvijaju specifičnu viziju idealizovanog, pre svega, ženskog tela. Sve ovo pokazuje kako se percepcija ali i moralni standardi menjaju tokom kulturne istorije.

Ova izložba (i knjiga koja je prati) ima provokativan naziv. Ipak to nije puki san o drugim ženama već pokušaj da se na lični i, što je više moguće, originalan način prikaže žensko telo. Više od trideset godina, na filmu ili digitalno, snimane su prijateljice koje su, pored poverenja, imale želju da budu deo ovog projekta koji se neće skoro završiti, sve dok budem imao mogućnosti da držim fotoaparat.

Neprekidna potraga za lokacijama i modelima u velikoj meri zavisi od vremena kojeg, sa poslom koji sada radim, ima veoma malo. Ipak i to je dovoljno da s vremena na vreme, nastane neka nova serija i u njoj po jedna fotografija koju vredi pokazati.

 Nebrojeno puta odgovarao sam na glupa pitanja: kako te žena pušta da to radiš? I skoro uvek sam, sa smeškom, odgovarao da bi trebalo da brine jedino onda ako se sa snimanja vratim bez fotografija. Uostalom odavno je poznata stvar da ako počnete da razmišljate nečim drugim a ne glavom od dobrih fotografija nema ništa!

Na kraju bi voleo da se zahvalim svima koji imaju bilo kakve veze sa ovom izložbom i njenom “škakljivom” temom i to pre svega na poverenju bez kojeg bi sve bilo nemoguće.

Milan Živković rođen je 29. februara 1960. godine u Bavaništu, Banat.

Od 1984. godine radio u Prirodnjačkom muzeju u Beogradu kao preparator Zoološkog odeljenja, a od 1986. godine kao fotograf i dizajner. Od 2000. do 2005. godine (kao “freelancer”) radio fotografije i dizajn za marketing odeljenje preduzeća Direct Link. Od 2002. do 2005. godine radio kao urednik izložbenog programa Foto-galerije Centra za kulturu u Kovinu. Od 2005. do 2015. godine radio kao urednik časopisa za kulturu fotografije “ReFoto”. Sada radi kao fotograf i predavač Studija i škole fotografije “ReFoto” i kao Stručni saradnik za grafički i izložbeni dizajn Centra za kulturu Kovin.

Nikon ambasador u Srbiji. Profoto ambasador u Srbiji.

Jedan od prvih fotografa sa Epson Digigraphie sertifikatom. Član je ULUPUDS-a.

Prva izložba pod nazivom “Drugi san” realizovana je putem Giclée printova na Saunders Water- ford 638g/m² “deckled edges“ papirima i sada se nalazi u Muzeju primenjene umetnosti. Druga verzija štampana je prema strogim principima Digigraphie® na Hahnemuhle Photo Rag Baryta 315g/ m² papirima. Najveći deo ove izložbe pronašao je nove vlasnike tako da je ovo treća verzija. Nju je nasledila izložba “Drugi san - REM”, a trenutno je u toku nov projekat pod nazivom “Vidim te”!

 


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs