PC info

27. 09. 2022.

Saopštenje Pokreta za odbranu Kosova i Metohije: "Srbija na rubu kosovskog sloma"

U ponedeljak 26. septembra u Press centru Udruženja novinara Srbije održana je konferencija za medije Pokreta za odbranu Kosova i Metohije, pod nazivom „Srbija na rubu kosovskog sloma“.

Članovi Predsedništva Pokreta za odbranu Kosova i Metohije, prof. dr Slobodan Samardžić, prof. dr Časlav Koprivica i prof. dr Miloš Ković istakli su da je u pregovorima i krizi na Kosovu i Metohiji, zahvaljujući pritisku NATO država i pogubnoj politici srpskih vlasti, nastupio kritičan trenutak koji može da ima nesagledive posledice.

Prof. dr Slobodan Samardžić rekao je da u srpskom političkom životu nema potrebnog jedinstva po pitanju Kosova i Metohije. Konsenzus nije nužan samo zbog stabilnosti unutrašnjeg političkog života, nego i da bi se državama koje vode politiku rasparčavanja Srbije pružio otpor.

Samardžić je naglasio da takav konsenzus nije nedostižan, da je postojao u vreme vlade Vojislava Koštunice (2004-2008) i da je počivao na poverenju u njenu kosovsku politiku. Takvo poverenje u današnje srpske izvršne vlasti, posle svih spornih izjava i popuštanja NATO državama i albanskim šovinistima na Kosovu i Metohiji, više ne postoji. U tome je, po mišljenju Slobodana Samardžića, glavni razlog nesloge u srpskom javnom životu po pitanju Kosova i Metohije. Da bi se poverenje uspostavilo, potreban je dijalog kvalifikovanih i ustavno odgovornih političkih ličnosti. Predsednik republike Aleksandar Vučić, koji je u potpunosti preuzeo u svoje ruke pregovore o KiM, u tome bi mogao da učestvuje, ali na osnovu Ustava ne bi mogao da igra odlučujuću ulogu. U tome su, kako je naglasio Slobodan Samardžić, mogući važni koraci koji ne zahtevaju bilo kakvo učešće «spoljnog faktora». Tako se može doneti ustavni zakon o KiM, što na osnovu Ustava Republike Srbije, još od 2006. godine, predstavlja neispunjenu obavezu srpskih državnih organa.

Pokret za odbranu KiM izradio je koncept tog zakona i on je pod imenom Projekat reintegracije Kosova i Metohije u ustavnopravni poredak Republike Srbije svima dostupan na internet sajtu Pokreta.

Foto: Press centar UNS

Časlav Koprivica govorio je o, kako je rekao, «bankrotu kosovske politike Aleksandra Vučića». Ukazao je na to da je veoma loše kada predsednik republike govori o tome kako nećemo predati ni pedalj naše teritorije, dok ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin u isto vreme iznova zagovara politiku «razgraničenja» Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji. To su, kako je Koprivica naglasio, ne samo kontradiktorne poruke, nego se mora ponoviti da je politika «razgraničenja» veleizdajnička politika.

Projekat «Otvoreni Balkan» podrazumeva povezivanje, za srpski novac i kredite, zemalja na koje albanski šovinisti polažu pravo. Koprivica je naglasio i da je položaj Srba na KiM sve teži, da su iseljavanja masovna i da predstavnici Srpske liste, koji učestvuju u nelegalnoj albanskoj vlasti, nemaju ugled ni autoritet u srpskom narodu. On je rekao da položaj Srbije jeste težak, ali da se moraju povlačiti potezi koji će ga olakšati. Na tom putu veoma je važno odustajanje od pogubnog Briselskog sporazuma, koji je uostalom, zbog stava albanskih secesionista, ostao mrtvo slovo na papiru.

Miloš Ković rekao je da su povod za ovu konferenciju dva važna događaja: izgradnja baza «Kosovske policije» na severu KiM, za šta je, kako se ispostavilo, kriza oko ličnih dokumenata i registarskih tablica poslužila kao «dimna zavesa». Drugi važan događaj je istupanje ambasadora SAD Kristofera Hila kao istinskog gospodara Srbije za vreme krize oko beogradskog «Evroprajda». Pokazalo se da je njegova volja iznad volje predsednika republike, iznad srpske policije i sudstva. To je podstaklo pitanje: ko vlada Srbijom?

Postoje, kako je Ković primetio, i osnovane sumnje u to da će vlast koja je ponižena i koja se odrekla suvereniteta nad centrom Beograda, moći da odbrani Kosovo i Metohiju. On je naglasio da su baze «KP» na severu i priznanje «kosovskih» dokumenata od strane Beograda samo nastavak pogubnog procesa postepenog povlačenja Srbije sa KiM, započetog Briselskim sporazumom. Upitao je da li je nezainteresovanost srpskih vlasti za rasprodaju srpske imovine južno od Ibra samo stvaranje uslova za «razgraničenje», o kome iznova govori ministar Vulin?

Naglasio je katastrofalan položaj Srba južno od Ibra, koji karakteriše ubrzana rasprodaja imovine, nekažnjeni napadi na Srbe (najnovije ranjavanje nožem Saše i Nemanje Mitrovića iz Babinog mosta), nasumična hapšenja muškaraca, pri čemu je skrenuo pažnju na to da u Beogradu niko više ne pominje te žrtve sudskih progona, kakvi su Milorad Đoković ili Darko Tasić.

Ković je istakao da je u toku progon članova Pokreta za odbranu KiM, naglasivši da se na Pravnom fakultetu u Novom Sadu događa skandalozno proterivanje sa posla redovnih profesora prof. dr Branislava Ristivojevića i prof. dr Slobodana Orlovića. Motiv za progon i prethodno smenjivanje Ristivojevića sa položaja dekana jeste njegov pokušaj uspostavljanja saradnje sa fakultetima u Rusiji. Sada sa Fakulteta ne proteruju samo Ristivojevića i Orlovića, koji mu je pružio podršku, nego i redovnog profesora Dragutina Avramovića, asistenata Stefana Radojčića, dr Ivana Milića i dr Milane Pisarić, koji su takođe odbili da učestvuju u progonu Ristivojevića. Ković je istakao da je tu reč ne samo o otvorenoj rusofobiji, nego i o potpuno nekademskom i neetičkom postupanju.

Na kraju, Miloš Ković je rekao da je u javnom životu u toku okupljanje istaknutih intelektualaca i četiri parlamentarne stranke, koje za cilj ima sprečavanje svih daljih ustupaka Beograda na KiM i proglašenje zajedničkog cilja kosovske politike - reintegracije KiM u ustavnopravni poredak Srbije.

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.