PC info

15. 12. 2022.

Otvoreno pismo CEKOR-a i KORS-a Ministarstvu rudarstva i energetike

"Otvoreno pismo Centra za Ekologiju i održivi Razvoj (CEKOR, članica CEE Bankwatch Network) i Koalicije za održivo rudarstvo u Srbiji (KORS) o problemima u funkcionisanju EPS-a, njegovim strateškim investicijama kako u Srbiji tako i u regionu, načinu funkcionisanja, svrsi postojanja, nastavku obavljanja delatnosti od javnog značaja, te o stalnim pokušajima puzajuće privatizacije EPS-a čime bi se u Srbiji aktivirala socijalna i ekonomska bomba".

U nastavku možete pročitati pismo u celini:

Centar za Ekologiju i održivi Razvoj (CEKOR, članica CEE Bankwatch Network)

Koalicija za održivo rudarstvo u Srbiji (KORS)

Ministarstvu rudarstva i energetike Republike Srbije

U Beogradu/Subotici, 14.12.2022. godine

 

Otvoreno pismo

O problemima u funkcionisanju EPS-a, njegovim strateškim investicijama kako u Srbiji tako i u regionu, načinu funkcionisanja, svrsi postojanja, nastavku obavljanja delatnosti od javnog značaja te o stalnim pokušajima puzajuće privatizacije EPS-a čime bi se u Srbiji aktivirala socijalna i ekonomska bomba

Obraćamo Vam s ovim pismom sa namerom da Vas upozorimo na višestruke probleme koji će dovesti do katastrofalnih posledica po ekonomiju, životnu sredinu i društvo (posebno lokalne zajednice na koje utiču rudnici i termocentrale EPS-a), ukoliko se nastavi sa procesom privatizacije koji je zapravo započeo pre više od 10 godina a koji sada ulazi u najnoviju i najopasniju fazu.

Nastavak puzajućeg procesa privatizacije EPS-a koji se dešava već od trenutka kada su se zarad navodnog  pospešivanja efikasnosti i profitabilnosti, a pod direktnim uticajem MMF-a, EBRD-a, Svetske Banke dogodile strukturne i organizacione promene u EPS ali posebno u trenutku kada je EPS počeo da iznajmljuje privatne firme za praktično sve poslove u održavanju, gradnji, pripremi rudnika, transportu, održavanju kako rudarske tako i elektroenergetske i saobraćajne opreme i usluga, u izgradnji rudarske mašinerije, izgradnji i održavanju tzv ekoloških instalacija, i kada je krenuo da iznajmljuje privatnu mehanizaciju za praktično sve poslove te da sprovodi ogroman broj tendera za sprovođenje praktično svih projekata uključujući pripremu rudnika, rudna istraživanja, pripremu projekata, sprovođenje i nadzor investicionih projekata, procena uticaja itd.

Smatramo da je potpuno neprihvatljiv način na koji se raspolaže najvažnijom kompanijom u Srbiji odnosno da se pristupa pretvaranju kompanije u akcionarsko društvo čime se ona očigledno priprema za privatizaciju. Smatramo da su negativna iskustva privatizacije energetskih kompanija, odnosno pozitivna iskustva zadržavanja javnog vlasništva nad kompanijama (ČEZ u Češkoj Republici) dovoljan razlog da se prihvati ova naša sugestija.

Prvi i osnovni razlog protivljenja privatizaciji i ubrzanom prilagođavanju tržišnim uslovima poslovanja je da su građani Republike Srbije gotovo potpuno nepripremljeni za bilo kakvu formu izlaganja silama tržišta u oblasti energetike i smatramo da se ovaj važan socijalni instrument mora zadržati u rukama javnog vlasništva. Više od 80% od oko 3 miliona stambenih objekata u Srbiji su izuzetno neefikasni, građani nemaju obezeđene finansijske ni druge mogućnosti da redukuju potrošnju energije što u slučaju delimične ili većinske privatizacije može dovesti do takvog povećanja tarifa koji će isključiti sa tržišta veliki broj građana i dramatično povećati energetsko siromaštvo koje i ovako obuhvata sasvim izvesno bliže 80% građana Srbije.

EPS ima ozbiljan potencijal da se razvija, da se kroz investicioni ciklus pripremi za prelazak na obnovljive izvore energije, i da postane najznačajnija energetska kompanija u celoj jugoistočnoj Evropi slično kako je to i Telekom Srbija, te da nastavi da obavlja SVOJU SOCIJALNU ULOGU JEDNIM DELOM SVOJE PROIZVODNjE, a da kroz prodaju značajnih viškova energije koji se mogu obezbediti ukoliko se izoluju objekti stanovništva Srbije, u sledećih 5 do 10 godina obezbedi toliki nivo profitabilnosti koji će omogućiti značajno širenje kapaciteta i tržišta i konkurentnost kako u Srbiji takoi u jugoistočnoj Evropi i šire.

Mi smo potpuno svesni da je neophodno obezbediti likvidnost EPS-a ali to neće biti moguće ukoliko EPS ne obavi tehnološku modernizaciju, izgradnju većeg broja projekata obnovljivih izvora energije, gde posebno mislimo na Bistricu reverzibilnu hidrocentralu, Đerdap 3 reverzibilnu hidrocentralu, nekoliko hidrocentrala na Drini, Ibru, ali i da izgradi nekoliko hidro projekata sa Republikom Srpskom i Crnom Gorom.

Osim toga EPS mora da pristupiu izgradnji većeg broja projekata vetroparkova i solarnih centrala čime bi svoj portfolio učinio dekarbonizovanim i pripremio bi se na najbolji mogući način za uvođenje takse na CO2 koje se očekuje u narednih nekoliko godina.

Kao što smo naznačili, profitabilnosti EPS-a bi zapravo najviše doprinelo ukoliko bi se značajno redukovala potrošnja stanovništva za grejanje i hlađenje čime bi se omogućio kako rast cene tarifa izvan zelene tarife, tako i prodaja viškova energije na uvek za enegijom gladnom evropskom tržištu a za to je neophodno da se kao javni interes prepozna hitni proces izolacije objekata u Srbiji, uz povećanje subvencija za stanovništvo.

Smatramo da su pozivi građanima da štede energiju na način kako se ovi pozivi sada upućuju potpuno neprihvatljivi jer uprkos činjenici da smo upozoravali da je potrebno hitno i na masivnoj skali pokrenuti ubrzano izolovanje objekata stanovništva, i to naravno upozoravamo godinama, ništa se nije dešavalo, odnosno ništa nije urađenoi da se uspostave mehanizmi podrške građanima.

O smešnim i neprihvatljivim rezultatima ovogodišnje navodne kampanje za štednju energije dovoljno je reći da je Vlada uspela, da na jedvite jade izoluje, odnosno prilagodi novim energetskim izazovima jedva više od 4000 objekata.

Sledeća važna činjenica povezana sa pitanjem efikasnosti i profitabilnosti je da ovakvo poboljšanje poslovanja neće biti moguće ukoliko se nastavi sa insistiranjem na nastavku proizvodnje iz uglja, otvaranjem novih kopova, tzv. ekološkim merama u termocentralama koje su ogromni gutači kako finansijskih sredstava, tako i energije, odnosno koje će dovesti do potrebe za otvaranjem većeg broja rudnika da bi se zadovoljile potrebe za povećanom potrošnjom termo postrojenja na ugalj. 

Želimo da Vas upozorimo da svaka investicija u odsumporavanje i elektrofiltere, iako obezbeđuje produženje životnog veka i redukuje emisije, isto tako dramatično povećava sopstvenu potrošnju celog sistema i to do nivoa od čak 30% čime se primenom najprostije matematike dolazi do opasne i poražavajuće činjenice da će za istu količinu dostupne energije biti potrebno i do 30% više uglja, odnosno da će pod hitno morati da se investira u nekoliko novih polja, koje investicije će usled povećanja cena čelika i drugih resursa na svetskom nivou morati da se kreću bliže 10 milijardi evra. Sav taj novac će zapravo otići u ruke stranim korporacijma, jer niti jedan šraf rudarske opreme se ne proizvodi u Srbiji, čime se rudokopi zapravo moraju smatrati FAKTIČKI UVOZOM, povećaće spoljnotrgovinski deficit, dovešće do dramatičnog povećanja nelikvidnosti EPS-a i zapravo smanjiti njegovu likvidnost i efikasnost.

U tom kontekstu Vi kao bivši zaposlenik EIB-a sasvim sigurno znate da se zapravo mora pospešiti hitna dekarbonizacija i da se EPS pod hitno mora ratosiljati opasnosti da bude izložen MASIVNOJ TAKSI NA ugljendioksid CO2 koja će imati potencijal da finansijskiu potopi EPS za samo jednu godinu plaćanja.

Druga izuzetno važna činjenica, ili grupa problema je problematika vladavine prava u donošenju odluka, odnosno demokratičnost procesa. Smatramo da Vi kao Ministar Rudarstva i Energetike ne smete da dozvolite da se na potpuno neprihvatljiv i protivzakonit i protivustavan način u razmatranje o budućnosti EPS-a uključuje Predsednik Republike angažovanjem u vidu projekta sa Norveškom vladom kroz koji je On očigledno preuzeo poslovne odnose koji se odnose na realizaciju projekta „Podrška Republici Srbiji u rešavanju trenutne energetske krize i izradi dugoročne energetske strategije za zemlju“, što je u potpunosti  protivno pozitivnopravnim propisima Republike Srbije pri čemu želimo da pobrojimo činjenice da se mešanjem predsednika kroz potpuno netransparentno formulisanje bilo kakvih smernica za razvoj energetike obesmišljava vladavina prava, i krše se zakoni i podzakonski akti: Ustav RS, Zakon o energetici, Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o javnim nabavkama, Strategija razvoja energetike Republike Srbije od 2040. sa projekcijama do 2050. godine („Službeni glasnik RS, br. 101 od 08.12.2015. godine“).

Ovakvim netransparentnim i nelegalnim uvođenjem norveške (ili bilo koje kompanije) u proces nekakvog koncepta razvoja energetike, obesmišljava se decenijsko bavljenje enrgetikom domaćih stručnjaka, civilnog sektora, akademskih institucija ali ovim se potpuno obesmišljava i proces izrade  Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana (NECP) Republike Srbije za period 2021. do 2030. sa vizijom do 2050. godine koji je uz više desetine konsultativnih sastanaka, uz uključenost velikog broja domaćih institucia, eksperata i civilnih organizacija izrađivan zadnjih nekoliko godina..  Reč je o imperativnim pravnim propisima koji proizvode pravno dejstvo i koji su deo pravnog poretka Republike Srbije.

Iako se ne slažemo sa većinom scenarija koje je NECP doneo (posebno svih scenarija koji planiraju nuklearnu energiju da počne da se koristi u budućnosti), ipak je izradom ovog plana na zakonit način ispoštovano uključivanje struke, a kroz proces konsultacija o ovom planu se nadamo da će biti ispoštovane i ostale demokratske procedure. Predsednikov projekat budi apsolutnu sumnju u integritet, onemogućava transparentnost, izrađivač je izabran ko zna kakvim procesom, i smatramo da je ovaj „predsednikov projekat“ u tom smislu nišatavan.

Posebno želimo da upozorimo da ste vi obavezni da štitite zakonitost procesa donošenja odluka o budućnosti energetike Srbije, jer ovaj proces podrazumeva velike sadašnje i buduće investicije i svako ovakvo netransparentno interferiranje od strane bilo koje strane države kroz netransparentne memorandume o saradnji dovodi do situacije u kojoj postoji osnovana sumnja da će se javna sredstva i javne nadležnosti vaše i drugih instanci u Srbiji koristiti za korist kompanija koje su povezane sa tim stranim državama kao što je to bio slučaj sa Kineskom državom.

Ovim putem želimo da Vas upozorimo da smo se na jedan takav memorandum o razumevanju koji je Srbija potpisala 2009 sa  Kineskom državom oko rekonstrukcije Kostolca B1,2 te proširivanja kopa Drmno žalili Arhuskoj konvenciji jer smatramo da je kineskoj  kompaniji izdat veći broj dozvola na ilegalan način i time je ukinuta vladavina prava u slučaju ovih projekata, onemogućena javnost da učestvuje u donošenju odluka, nanešena velika materijalna šteta građanima sela Drmno, Kličevac, Rečica na teritoriji grada Požarevca, i uspostavljen opasan presedan omogućavanja otvaranja rudnika što je kasnije korišćeno i sada se koristi u Borskom basenuu gde je strana kompanija Zi jin otvorila veći broj rudarskih objekata bez dozvola ili sa dozvolama koje su pribavljane bez transparentnog konsultativnpog procesa, ili su procesi obavljani nakon izdavanja dozvola, počela premeštanje kriveljske reke bez transparentnog i zakonitog projekta i dozvola, izgradila kriveljsku flotaciju bez transparentno pribavljenih dozvola itd.

Sličan je slučaj i u kolubarskom regionu gde je Kolubara potpuno ilegalno bez prostornog plana, procene uticaja, urađenih projekata već pre nekoliko godina pod okriljem pandemije otvorila kop polje E bez dozvola.

Treća grupa problema na koju želimo da vas upozorimo, a povezana sa prethodnom je da smatramo da vi kao bivši zaposleni Evropske investicione Banke morate biti potpuno svesni kako obaveze dekarbonizacije energetike tako i potrebe masivne štednje energije, potrebe diverzifikacije, ali možda i najvažnije od svega potrebe da se investicioni projekti posmatraju ne samo sa stanovišta trenutne nego i buduće obavezujuće regulative te isplativosti odnosno održivosti kako ekološke tako i socijalne i ekonomske.

U tom smislu želimo da Vas upozorimo da Republika Srbija mora da uskladi svoje prostorne planove (iako oni nisu striktno u Vašoj nadležnosti) sa budućim ciljevima klimatske mitigacije te da svoj investicioni ciklus mora tako da planira da se energetski projekti moraju projektovati sa ukalulisanim svim troškovima koji će biti uvedeni u vidu obaveznih taksi. U sklopu ovoga tražimo od Vas da se urade analize održivosti (finansijske rezistentnosti) projekata Kostolac B3 te planiranog projekta Kolubara B za koje smo na osnovu naših kalkulacija utvrdili da neće biti isplativi ukoliko budu izloženi taksi na CO2 čak i na nivou od manje od 10% od trenutne cene ove takse na evropskom tržištu.  

U kontekstu energetske tranzicije sve se češće spominje litijum, odnosno upotreba litijumskih baterija u regulaciji energetskog sistema a mi Vas ovim putem pdsećamo da je za pretežnu većinu građana iskopavanje i obrada litijuma neprihvatljiva odnosno da smatramo da se negativne posledice koje bi ovo rudarenje donelo ne mogu poništiti, odnosno učiniti pozitivnim, nikakvim pozitivnim učincima omogućavanja integracije intermitentnih obnovljivih izvora energije. Makar koliko se ovo ne činilo povezanim sa pitanjem privatizacije EPS, ipak je činjenica da je kroz omogućavanje izmene regulative o eksprorpijaciji i rudarstvu da bi se omogućila eksprprijacija za rudarstvo (a što je prvo urađeno radi EPS) zapravo pripremljen teren kako za litijumsko ali isto tako i za rudarenje bakra i durgih minerala u Boru i drugim basenima.

Na ovaj način dolazimo do neočekivanoe posledice da se umesto ZELENOSti i održivosti energetske tranzicije ukoliko se omogući destruktivno rudarenje litijuma, bakra i drugih minerala, zapravo energetska tranzicija pretvara u CRNU. Podsećamo da litijum nije gorivo i da Srbija ima zapravo potencijal da umesto litijumom regulaciju sistema obezbedi izgradnjom velikih hidro i reverzibilnih hidro centrala, što nas vraća na potrebu dugoročnog, održivog i pametnog planiranja investicija u EPS, što se privatizacijom i pretvaranjem u akcionarsko društvo sigurno neće obezbediti, jer kao što je poznato interes privatnog kapitala je uvek kratkoročni i brzi povrat a ne dugoročno socijalno i ekološki održivo poslovanje.

U ovu grupu problema spada i naš zahtev da se pod hitno pristupi reviziji većeg broja zakona i regulativa, posebno onih koji se odnose na rudarenje i da se onemoguće rudarska istraživanja bez procena uticaja, da se revidira regulativa o rudnoj renti, odnosno da se nakon širokih javnih konsultacija drastično podignu rudna renta, ali i taksa na upotrebu javnog dobra (minerala, vode itd), te da se revidira regulativa o nivou taske na zagađenje i da se kao obavezna uvede procena uticaja za sva primenjena geološka istraživanja.

Zašto je to bitno? Upravo zbog toga jer se Srbija pretvorila u rudarski el dorado upravo zbog izuzetno nisle rudne rente, koja omogućava enormne ekstraprofite rudarskim kompanijama, istovremeno drastično smanjujući, ili potpuno ukidajući koristi koje durštvo i nacionalne ekonomija Srbije ima od vađenja OVIH NEOBNOVLjIVIH MINERALNIH REZERVI. Kada se pokušaj pretvaranja EPS u delimično ili većinski privatizovanu kompaniju posmatra sa tog stanovišta, pokazuje se opravdanom naš zahtev da se onemogući proglašavanje javnog interesa za rudarenje, za obezbeđivanje površina za rudarenje kroz eksproprijacije, a koji smo insitut kroz ustavnu inicijativu zahtevali da ga razmotri i obori ustavni sud, jer ga smatramo direktno protivustavnim i protiv civilizacihjskim, a što su potvrdili i ogromni narodni protesti tokom 2021 i 2022 izazvani mogućnošću proglašenja mogiućom eksproprijacije za bilo koju rudarsku kompaniju.

I upravo tu se vraćamo na našu tvrdnju da je na delu već preko deceniju dugačak proces privatizacije EPS, jer je sada jasno da bi ukoliko bi se delimično ili većinski privatizovao EPS, zapravo sva zemlja pribavljena za EPS kroz Eksporprijacije, zapravo pretvorila u privatno vlasništvo, građani i budžet bi time bili dramatično oštećeni, legalizovano kriminalno pribavljanje privatne imovine kroz praktično prisilni mehanizam eksproprijacije i time ukinuta vladavina prava, a privatnim vlasnmicima dato nekoliko hiljada kvadratnih kilometara teritorije Republike Srbije da na njima ostavruju dramatičan ekstra profit a sve štete od rudarenja uglja ostavljajući kao odgovornost i opasnost svim građanima.

Imajući sve ovo u vidu, i sve ove predloge koje smo Vam izneli, mi Vam predlažemo da se sastanemo zvanično tokom januara 2023. godine i da razmenimo mišnjenja i da vam prezentujemo nalaze naše studije o stvarnoj ceni uglja u Srbiji koju završavamo tokom decembra 2022. godine.

Očekujući vašu reakciju

Kalmar Krnajski Jović Zvezdan,

kordinator za program energetike i monitoringa svetskih finansijskih intitucija u Srbiji za CEKOR, i direktor mreže KORS (Koalicije za održivo rudarstvo u Srbiji).

 

Link do održane konferencije za medije CEKOR-a i KORS-a: https://presscentar.uns.org.rs/previous-events/4816/zasto-smo-protiv-privatizacije-eps-a---javna-prezentacija-otvorenog-pisma-ministarstvu-rudarstva-i-energetike.html

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.