PC info

19. 01. 2024.

Neformalno obrazovanje je važno, a koliko je zaista prilagođeno osobama sa invaliditetom

Udruženje novinara Srbije (UNS) pre više od deset godina prepoznalo je potrebu organizovanja obuka prilagođenih osobama sa invaliditetom, pa je tako do danas više desetina njih završilo UNS-ove škole - Školu veb novinarstva i Novinarsku školu.

Ipak, kažu naši raniji polaznici, nisu im uvek obuke i drugi vidovi neformalnog obrazovanja, odnosno stručnog usavršavanja lako dostupni i nemaju mnogo prilika da svoja znanja upotpune na taj način. U zavisnosti od vrste invaliditeta različita su i iskustva, kao i mogućnosti.

Danas, Škola veba upisuje novu, 14. generaciju. I u ovoj, kao i u prethodnim generacijama, postoji mogućnost praćenja nastave na daljinu.

Kako za UNS kažu polaznici, nema mnogo obuka koje su inkluzivne, pristupačne i prilagođene, pa im je ovakva prilika da nauče nešto što im kasnije može koristiti za posao ili pokretanje sopstvenog posla, izuzetno značila. Nekima od njih novinarstvo je tada postalo zanimanje.

Obuka ima, ali važan je i njihov kvalitet

Nekadašnji polaznik UNS-ove Škole veb novinarstva Živko Bošković rekao je da mu je Škola bila veoma značajna. On je nakon nje nastavio da se bavi pisanjem i sada ima svoj blog. Znao je odmah, kaže, da će mu Škola biti korisna, ali ne i da će mu u tolikoj meri značiti.

„Čim je počela Škola video sam sebe kao nekog ko se može baviti novinarstvom. Ono što mi je veoma značilo je, na primer, znanje o važnosti samopromocije. Samopromocijom sebe kroz rad smanjujemo percepciju nas samo kao osoba sa hendikepom. Svako želi da bude ostvaren u poslu kojim se bavi, zbog posla kojim se bavi“, kaže on.

O pristupačnosti obuka osobama sa hendikepom Živko kaže da su sada, u vreme mogućnosti praćenja obuka onlajn, delimično prevaziđene određene barijere, kao što je fizička, odnosno neprilagođenost osobama sa hendikepom prostora u kojem se obuka izvodi.

Ilustracija (foto: M. Miškov)

Ipak, na pitanje da li ako se obuke organizuju onlajn može da se kaže da su prilagođene osobama sa hendikepom, kaže da to zavisi od cilja onoga ko obuku pohađa.

„Ako vam je cilj suvoparno znanje, onda se može tako reći, to je onda pun pogodak. Ali, ono što je meni značajno kod svake obuke koju pohađam su kontakti, stvaranje kontakata je stvaranje prilika. To se onlajn obukama teško može postići“, kaže on.

Svako može, priča Živko, napraviti materijal i reći:  „Obratite nam se mejlom za sva dodatna pitanja“, ali se samo kontaktima koji se stiču može iskoristiti sav potencijal obuka.

„Najčešća barijera jeste ipak pristupačnost. Šta da vam kažem kada kabinet Zaštitnika građana nije prilagođen pristupu osobama sa hendikepom“, kaže on.

Ono što je takođe čest problem, navodi, jeste prilagođenost obuka osobama oštećenog sluha.

„Titlovanje je takođe problem i umnogome bi pomoglo osobama sa ovim hendikepom da u potpunosti prate izlaganja predavača. Veoma je važno kod obuka da budu potpuno inkluzivne“, rekao je Živko za UNS. 

Bivša polaznica Novinarske škole Julijana Palinkaš iz Bečeja rekla je ranije za UNS da zbog svog invaliditeta nije bila u mogućnosti da upiše novinarstvo na fakultetu u Novom Sadu, pa joj je Škola novinarstva veoma značila.

„To je bilo nezaboravno iskustvo. Saznanje da mogu da učim osnove novinarstva i dobijem diplomu za mene je bilo mnogo značajno“, rekla je Julijana koja i danas piše za svoj blog i nekoliko lokalnih portala. 

Nedeljko Rakić iz Kovina kaže da nema mnogo obuka koje su prilagođene osobama sa invaliditetom.

„Bude ih, naročito sada u vreme Zoom-a i ostalih onlajn platformi, ali većinom u okviru organizacija osoba sa invaliditetom. Međutim, obuka koja je prilagođena osobama sa invaliditetom, a da je organizuje neka druga organizacija, kao u ovom slučaju UNS, su veoma retke, a i kada ih bude, uglavnom je to čisto ispunjavanje forme“, rekao je Nedeljko koji je 2015. godine pohađao UNS-ovu Školu veb veština, preduzetništva i novinarstva.

Iako se Nedeljko Rakić sada ne bavi novinarstvom, napravio je tada svoj blog i redovno pisao. Na kraju je iz ličnih razloga odustao od novinarstva. Ipak, ističe da da su mu iskustvo i druženje veoma značili.

Ilustracija (foto: M. Miškov)

Lorijan Popi iz Vršca, takođe polaznik jedne od generacije Škole veba, kaže da i danas piše i sarađuje sa pojedinim medijima.

„Pišem povremeno za Vršačke vesti, za TV Lav, a s vremena na vreme uradim i prilog za TV Banat. Nije mi novinarstvo primarno zanimanje, više sam se okrenuo preduzetništvu, o čemu sam takođe učio u UNS-ovoj Školi. Nakon Škole veba napravio sam dva sajta  o samozapošljavanju - raditeodkuce.com i samonajbolje.info i danas pišem i uređujem sadržaj na njima“, kaže Lorijan za UNS.

Lorijan je predsednik Udruženja slepih i slabovidih Južnog Banata i za ovo udruženje takođe piše informacije za sajt.

Kako je rekao, najveći deo programa Škole mu je koristio u protekloj deceniji i sve što je naučio, pokušao je da primeni. Osim, kako ističe, veb dizajna.

„Time se nisam bavio, to je ipak profesija kojom slepi i slabovidi teško mogu da se bave jer je vizuelno primarno“, kaže Lorijan.

I on potvrđuje reči Nedeljka Rakića – obuka prilagođenih osobama sa invaliditetom, za poslove koji mogu biti konkurentni na tržištu, je malo.

„Ja sam aktivan, radim svašta po malo, ali eto lično nisam pronalazio i prisustvovao nijednoj drugoj obuci ovakve vrste“, kaže on. 

Zoran Gavrilović, pak, kaže da mu je ovakva obuka u UNS-u veoma značila i da je nakon nje pokrenuo svoj sajt o preradi drveta čime se najviše i bavio nakon završetka Poljoprivrednog fakulteta. On smatra da su u zavisnosti od vrste invaliditeta, različite i mogućnosti za obuke – nekome češće prilagođene, nekima veoma retko.

„Ja sam pohađao dosta obuka, u poslednje vreme i za junior programera, tako da mislim da se mogu pronaći dobre i korisne škole i kursevi“, rekao je Gavrilović.

Autor: K. Kovač Nastasić

*U domaćem zakonodavstvu i međunarodnim konvencijama koje je naša zemlja ratifikovala koristi se termin “osoba sa invaliditetom”. Međutim, pojedina udruženja građana, među kojima je i Akademska inkluzivna asocijacija, smatraju da je sintagma “osoba sa hendikepom” adekvatniji prevod termina „person with disabilities“. Termin „osobe sa hendikepom“ upućuje na širu grupu ljudi, odnosno, na sve kojima je potreban neki vid podrške u funkcionisanju, a pritom ne sadrži koren reči "invalidus" koji označava onesposobljenost.

___________________________________________________________________________

Rad Udruženja novinara Srbije (UNS) podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Mladi i mediji za demokratski razvoj“