PC info

22. 02. 2024.

O sredstvima na medijskim konkursima odlučivaće se i na osnovu toga koliko je sadržaj prilagođen osobama sa invaliditetom

Prilagođenost medijskog sadržaja osobama sa senzornim invaliditetom, prema novom Pravilniku o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, biće jedan od indikatora za bodovanje medijskih projekata na konkursima lokalnih samouprava, AP Vojvodine i Ministarstva informisanja i telekomunikacija.

Foto: pexels.com/ SHVETS production

Mera u kojoj je medijski sadržaj prilagođen osobama sa senzornim invaliditetom ocenjivaće stručna komisija u delu „izvodljivost projekta“.  

Kako bi ocenili koliko je projekat izvodljiv, članovi komisije predlozima projekata mogu dati do 20 poena, a pored prilagođenosti sadržaja osobama koje ne vide ili ne čuju, u obzir će uzimati i autorski pristup, inovativnost teme, žanr kome pripada medijski sadržaj i zastupljenost istraživačkog pristupa, definisanje ključnih sadržaja, kao i preciziranje formata i trajanja pojedinačnih sadržaja.

Tako se, po Pravilniku, u opravdane troškove za realizaciju projekta ubrajaju i troškovi prilagođavanja sadržaja osobama sa invaliditetom.

Kako je na na obuci za pravilnu primenu Pravilnika o projektnom sufinansiranju rekla Dragica Blagojević iz Ministarstva informisanja i telekomunikacija, već objavljeni medijski sadržaji mogu da budu prevedeni na znakovni jezik, i kao takvi se ne posmatraju kao originalne autorske tvorevine i ne mogu se tretirati kao novi medijski projekat kojim se može konkurisati.  To praktično znači da za prevod nekog sadržaja na znakovni jezik nije potrebna saglasnost autora.

Gordić: Titlovi nisu zamena za znakovni jezik

Predsednik Saveza gluvih i nagluvih Mihajlo Gordić rekao je na obuci za pravilnu primenu Pravilnika o projektnom sufinansiranju da se u Zakonu o javnom informisanju i medijima titlovi i znakovni jezik tretiraju ravnopravno iako u njihovoj nameni i funkciji postoje razlike. Srpski jezik je, rekao je Gordić, maternji osobama sa delimično oštećenim sluhom i njima znače titlovi, dok je srpski znakovni jezik maternji jezik osobama koje ne čuju i kojima je ovaj jezik značajniji i lakši za razumevanje od titla.

Mihailo Gordić je ranije za sajt Udruženja novinara Srbije (UNS) rekao da je za dobro i kvalitetno prevođenje informativnog programa na znakovni jezik potrebno pogledati tekstove, priloge, sve materijale na raspolaganju, informisati se i razmisliti o eventualnim rešenjima prevoda, te da zadatak tumača nije nimalo jednostavan.

„Kako se srpski znakovni jezik po svojoj gramatičkoj strukturi bitno razlikuje od srpskog govornog jezika, prevod nije 1:1, kao što se često misli. Zapravo nijedan prevod sa nekog stranog jezika ne funkcioniše na taj način", rekao je Gordić.

Gordić i predstavnici Ministarstva su se usaglasili na obuci da je najbolje da tumač bude prikazan na trećini ekrana, ali da je ipak najvažnije da bude pozicioniran tako da ono što tumači bude vidljivo osobama koje ne čuju.

Autor: A. Ničić