PC info

23. 05. 2024.

Da li je turizam pristupačan svima?

Frižideri sa sladoledom, kontejneri, parkirana kola, dva stepenika nekom ne znače ništa, a nekom su prepreka. Neinformisanje i neznanje o osobama sa hendikepom, često dovode do barijera, ne samo fizičkih, već i psihičkih, ali pristupačan turizam svima omogućuje dostojanstveno korišćenje turističkih usluga.

Kada je pristupačan turizam u pitanju, svi pomisle na primamljive i jeftine turističke aranžmane, ali zapravo on predstavlja uspostavljanje jednakosti između svih turista, bez obzira na to kojih su godina i da li su osobe sa hendikepom. Iako se u većini svetskih gradova učinilo mnogo toga da budu pristupačniji za sve, neki i dalje zaostaju.

U Srbiji, kako se navodi u Republičkom zvodu za statistiku (2023), šest odsto populacije čine osobe sa hendikepom, a oko dva odsto su osobe čije je status nepoznat, dok je najviše osoba koje imaju problema sa hodom. Osobe sa hendikepom se svakodnevno suočavaju sa preprekama i problemima. Nedostatak taktilnih staza, zvučnih semafora i rampi čest su problema koji može dovesti do opasnoti.

Aleksa Kuzmanović, student francuskog jezika na Filološkom fakultetu u Beogradu, trenutno je na omladinskoj razmeni u Strazburu, korisnik je belog štapa i istakao je da postoji razlika kada su u pitanju dostupnost taktilnih staza i zvučnih semafora u Srbiji i inostranstvu.

Foto: UNS

,,Što se tiče Beograda, on nije toliko snabdeven taktilnim stazama, a s druge strane ima solidnu pokrivenost zvučih semafora, što je svakako dobra stvar. Govorim o centru grada, mada i Novi Beograd ne zaostaje. Strazbur je u potpunosti snabdeven taktilnim stazama, dok je, nažalost,  malo zvučnih semafora. Naleteo sam na svega tri semafora, ali uzmimo u obzir da je Strazbur šest puta manji od Beograda. Ipak, kada su u pitanju zvučni semafori, mi nismo loši. U Užicu sam bio, imaju zvučne semafore”, rekao je Kuzmanović.

U Nemačkoj je situacija drugačija, a u mnogim regionima ove zemlje ulaže se ogroman trud kada su u pitanju osobe sa hendikepom. Oni poštuju Konvenciju Ujedinjenih nacija, koja je na snazi od 2009. Tim zakonom je zagarantovana ravnopravnost u društvenom životu svih ljudi.

,,Pošto je Strazbur na granici sa Nemačkom bio sam u malom gradiću preko reko, koji je potpuno snabdeven  taktilnim stazama i zvučnim semaforima, bio sam i na razmeni u Drezdenu koji je takođe potpuno snabdeven, kada je u pitanju za slepe, Nemačka bi mogla da se nazove pristuačnom zemljom, ne u potpunosti, ali to je neko moje subjektivno iskustvo”, zaključuje on.

Milena Sredojević, studentkinja komunikologije na Filozofskom Fakultetu u Novom Sadu, koja je korisnica kolica govorila je o ugostiteljskim objektima, nedostatku rampi, kao i Kuzmanović navela je Nemačku kao primer kada je reč o pristupačnosti.

„Ugostiteljski objekti u Srbiji retko su prilagođeni, još nisam ušla u neki da je potpuno prilagođen, uvek razmišljam kako ću, što se tiče klubova visoki stolovi, toalet ne postoji, dok sam u Nemačkoj išla u jedan klub u studenstkom gradiću, oduševila sam se iako bi ovako nešto trebalo da bude normalna stvar, pre svega prilagođen je ulaz, ima više prostorija sa različitom muzikom, nigde nema stepenika, čak postoji poseban toalet”, kazala je Sredojevićeva.

Foto: UNS

Kada je reč o prevoznim sredstvima, pogotovo kada su u pitanju korisnici kolica, autobusi nisu idealno rešenje, jer su uglavnom nepristupačni, a vozači veoma nesigurni. Jedan od najbezbednijih prevoznih sredstava je avion, najkasnije 48 sati pre puta osobe sa hendikepom se javljaju avio kompaniji sa zahtevom kakva im je pomoć potrebna, zatim oni angažuju službe i bez dodatne naplate obezbeđuju opremu koja će služiti za udobno ukrcavanje i iskrcavanje iz aviona, navodi Er Srbija.

„Putujući autobusom moram da razmišljam o previše stvari, ko će da me unese, da me spusti, mora da bude neko fizički spreman i tada putovanja podrazumevaju mnogo planiranja, dok je na aeodromu asistencija izvežbana, vode računa o tome da sve bude na vreme, ponekad se desi da se više čeka”, rekla je naša sagovornica.

Dok je za slepe i slabovide osobe u prevozu najveći problem zvučno obaveštenje o stjalištima u gradskom prevozu, u Beogradu je postojalo ali su ukinuli, navodi se da se očekuje ponovo uključenje ove godine, dok u većini gradova u našoj zemlji to nije praksa.

Što se tiče kulturnih objekata u našoj zemlji 80% nije uvelo procedure i strateška načela za sistematsko sprovođenje principa pristupačnosti, a 10% muzejskih ustanova se izjasnilo da ima izrađen plan, navodi se u Kulturi pristupačnosti, zavoda za proučavanje kulturnog razvitka.

Muzej ljudskih prava u Kanadi smatra se jednim od najpristupačnijih na svetu. Tokom izgradnje pitani su svi predstavnici udruženja osoba sa hendikepom, tako da se on drugačije zove i muzej za sve, jer poštuje apsolutno sve principe univerzalnog dizajna.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (2023) u svetu 16 dosto populacije ima neku vrstu hendikepa,  a u demografskom razvoju ističe se porast broja osoba sa hendikepom, tako da se naglašava da se mora preduzeti sve za prioritetno rešavanje ovog pitanja.

Autorka Jovana Damjanović učesnica je treninga koji je realizovan u okviru projekta “Mladi i novinari zag bolji medijski pristup inkluziji osoba sa hendikepom”.