PC info

28. 05. 2024.

Na Kolarcu danas (28. maj) od 18 sati Srpski pokret Njegoš predstavlja tri zbornika o Njegošu

U organizaciji Srpskog pokreta Njegoš danas, 28. maja, od 18 sati, u Maloj sali Kolarčeve zadužbine, biće predstavljena tri zbornika o Njegošu.

U razgovoru o zbornicima „Spomenica Njegoševa“, „Peddeset godina od razaranja kapele na Lovćenu“ i „Dani Njegoševi“ učestvovaće: mitropolit crnogorsko primorski Joanikije, akademik Matija Bećković, prof. dr Časlav Koprivica, dr Mikonja Knežević. Razgovor će voditi dr Nemanja Dević.

Reprint izdanje Spomenice Njegoševe iz 1926. (Cetinje), posvećeno je obnovi kapele na Lovćenu pod pokroviteljstvom Kralja Aleksandra Karađorđevića; drugi zbornik je posvećen pedesetogodišnjici razaranja Njegoševe kapele na Lovćenu (novi tekstovi savremenih autora) i treći zbornik, Dani Njegoševi, čini izbor tekstova sa nekoliko poslednjih manifestacija „Dani Njegoševi“ u organizaciji Književnog društva Njegoš. 

Prva dva zbornika izdala je Mitropolija Crnogorsko – primorska 2023. godine.

Priča o Njegoševoj kapeli, kao simbolu istorijske Crne Gore, aktuelna je već više od jednog veka. U tu priču utkana je duhovna, kulturna i politička polemika, vezana za osnovni smisao Crne Gore.

Noseći tekstovi Spomenice Petra II Petrovića Njegoša, koju je uredio čuveni profesor i arhivista tog doba, Dušan Viksan, svojevrsno su tumačenje Njegoševog ukupnog dela, koga prožimaju ideja slobodarske Crne Gore, visoka etika i duhovna visina  Njegoševog dela, kosovska žrtva, koja je u temelju svih bitaka za oslobođenje srpskog naroda iz viševekovne okupacije. Autori ovih tekstova, akcentuju da su sve ideje Njegoševe – o čoveku, Bogu, slobodi, smislu istorijskog i kulturnog nasleđa, sublimirane u unutrašnjem smislu Kapele na Lovćenu, koja Crnu Goru veže s nebom.

Pored prološkog teksta Odbora za povratak Kapele na Lovćen, ovde su i značajni prilozi: Govor Mitropolita Crnogorsko – primorskog Gavrila Dožića, čuveni govor  vladike Nikolaja Velimirovića o Njegošu i Crnoj Gori, pozdravno slovo Marka Cara, otpozdravi Kralja Aleksandra na dobrodošlice koje su mu uputili crnogorski prvaci na ispraćaju Njegoševih kostiju na Lovćen.  

U ovom zborniku Dušan Vuksan, sabrao je oko 300 manje poznatih Njegoševih pisama, koja osvetljavaju lik Njegoša gospodara Crne Gore i njegovo vrijeme. 

U drugom Zborniku – Pedeset godina od razaranja Njegoševe kapele na Lovćenu, sabrani su tekstovi sa istoimenog simpozijuma održanog u sabornom hramu u Podgorici 2022. godine. Zbornik sačinjavaju izlaganja učesnika na tom okruglom stolu.

Tematski okvir ovih izlaganja je u osnovi – duhovni smisao Njegoševe kapele kao unutrašnji smisao Crne Gore – i tekstovi koji se bave arhivskim dokumentima u kojima se dokumentuje ceo proces u vezi sa rušenjem Kapele i podizanja Mauzoleja.

Ovaj zbornik može se smatrati prirodnim nastavkom zbornika Sumrak Lovćena koji je tri  puta reizdat u Crnoj Gori, kao i nastavak  prvog zbornika radova, koji je pokrenuo u drugoj polovini dvadesetog veka veliku jugoslovensku polemiku oko rušenja Kapele na Lovćenu, sabranu u časopisu Umetnost (1971, Beograd). 

Sva tri ova zbornika bave se istom i temeljnom pričom, vezanom za značaj Njegoševog dela u srpskoj kulturi, kao i sudbinom Njegoševe kapele i njegove testamentarne volje da bude sahranjen u njoj. 

Poznato je da su Austrijanci planski bombardovali Kapelu 1916. godine, kako bi na njenom mestu podigli gromadni spomenik caru Franju Josifu. Ta je gradnja bila do detalja isplanirana na osnovu gotovog projekta, što bi se i dogodilo da Prvi rat nije završen porazom okupatora. 

Taj naum Austrije mnogo govori o simboličnoj važnosti Lovćena i simbola koji stoji na njemu. Tadašnja štampa beleži da je u prostoru austrijske carevine, bombardovanje Kapele izazvalo opšte oduševljenje, više nego retke njihove  pobede na bojnom polju tokom Prvog rata.

U rušenju Kapele od strane jugoslovenskih komunista i podizanju Meštrovićevog mauzoleja na Lovćenu, vidimo dugoročnu strategiju i matricu za razaranja duhovnog i kulturnog identiteta Crne Gore, što su naši najznačajniji intelektualci i stvaraoci uočili na samom početku. 

I u našoj savremenoj društvenoj i duhovnoj zbilji, možemo videti direktne veze između projektovanog, antisrpskog smisla  Crne Gore, i antisrpskog smisla Meštrovićevog mauzoleja na Lovćenu (na što eksplicitno ukazuje i sam Meštrović).

I danas u Crnoj Gori postoji značajan deo naroda, koji povratak Njegoševe kapele smatra neprijateljskim i po njima, anti – crnogorskim činom. Okupatorske ideje, očito još se čvrsto drže u jednom delu naroda, iako najčešće nisu svesni porekla i smisla tih ideja.

Autori u ovom zborniku, reaktiviraju ovu tematiku, naglašavaju da je postavljanje Meštrovićevog mauzoleja na Lovćenu, međurešenje, s obzirom na to da je zamišljeni spomenik Franju Josifu, direktnom okopatoru Crne Gore, bio onemogućen. Savremeni autori daju kroz ovu složenu, no postojanu tematiku, uvide u savremeno idejno konfliktno stanje u Crnoj Gori. 

Nama danas (dakle neoprostivo kasno!) postaje sve jasnije da su okupatori, bolje mnogo nego narod u Crnoj Gori, znali da simbol na Lovćenu određuje smisao Crne Gore. Rušenje kapele na Lovćenu i od strane okupatora, Austrougarke carevine, i kasnije od strane komunističke Jugoslavije, jeste urušavanje osnovnog smisla istorijske Crne Gore, što smo videli i u poslednjih četvrt veka.    

U trećem zborniku, Dani Njegoševi sabrani su tekstovi sa okruglog stola: Smisao borbe u Njegoševom delu, održanom 2023. godine u Nikšiću, u okviru tradicionalne manifestacije Dani Njegoševi. 

U ova dva poslednja zbornika, između ostalih, nalaze se tekstovi: Mitropolita Joanikija, Mira Vuksanovića, Radmila Marojevića, Duška Babića, Časlava Koprivice, Draga Perovića, Dušana Krcunovića, Jelice Stojanović, Borisa Brajovića, Radoja Golovića, Budimira Dubaka, Jovana Plamenca, Ivana Petrovića, Jovana Markuša, Pavla Kondića, arhitekte Svetislava Popovića, sveštenika Nemanje Krivokapića, Veselina Matovića, Milutina Mićovića, kao i intervjui Mila Lompara i Slavenka Terzića.

Značajan deo poslednjeg zbornika posvećen je prevodima dela Luča mikrokozma na ruski i rumunski jezik, kao i prevodu Njegoševe Bilježnice na ruski jezik.

 

Izvor: Srpski pokret Njegoš

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.