PC info

28. 05. 2024.

Ako osoba ima hendikep, ne znači da ima mentalni problem

Približavanjem osoba sa hendikepom ljudima bez hendikepa, donosiocima odluka, onima koji pružaju usluge, medijima doprineće da ih percipiraju kao osobe koje imaju iste potrebe kaže za podkast UNS-a Milan Janković, izvršni direktor i tim menadžer Akademske inkluzivne asocijacije.

 

Milan Janković

Autor: Slađana Dimitrijević

Socijalna distanca između osoba koje imaju i one koje nemaju hendikep po njegovim rečima i dalje je veoma prisutna. Napominje i da se veliki broj osoba sa hendikepom ponaša i funkcioniše  uklapajući se u postojeće modele predrasuda.

„Predrasude su prisutne i idu u dva smera. Sa jedne strane se potcenjuje osoba sa hendikepom, u smislu da šta god je uradila ili postigla to je „vau“, jer se to ne očekuje od nje. Kao kada vam dete od pet godina pročita nešto na latinici, „to je super, napredno dete“. A drugi vid predrasuda je prikaz nekih vidova heroizacije. Ako je neka osoba uradila nešto što je za nju svakodnevna rutina, sledi oduševljenje, kao da je to neka posebna stvar“, kaže Janković.  

Najčešća predrasuda po njegovim rečima je što većina ljudi smatra da ako osoba ima neki hendikep, to se preliva i na njeno mentalno funkcionisanje.

Predrasude po njegovim rečima ne potiču samo od okruženja, već su često i osobe sa hendikepom delimično krive za stereotipe koji vladaju o njima.

Osobe koje su hendikep stekle u starijem dobu, a često nisu obrazovane ili su bile izolovane zbog načina života, nemaju u dovoljnoj meri razvijene socijalne veštine, a često imaju i neadekvatne reakcije u komunikaciji sa drugim ljudima.

„Utisak je da zbog manjka samopouzdanja, osobe sa hendikepom na neki način potvrđuju stereotipe ili predrasude koju neko ko ih ne poznaje, ima ili pretpostavlja. Pa se ili povuku, ili ne budu istrajni da kažu da nešto znaju ili umeju. Ako vas je sagovornik ocenio da ste „za dvojku“ i vi se ponašate „za dvojku“, steći će utisak da ste „dovoljan“, kaže Milan Janković.

On kaže da sve ono što je karakteristika osobe bez hendikepa, sve pozitivne i negativne osobine su karakterisitika i osobe sa hendikepom. Ne znači da osobe sa hendikepom nemaju potrebu da se raspravljaju, da vređaju nekoga, da se napiju, da idu na utakmicu, da vređaju protivnika dok navijaju...

„Sve ono što je potreba svih ljudi u nekom uobičajenom funkcionisanju, jeste i potreba osoba sa hendikepom. Samo će ta potreba biti zadovoljena na neki drugačiji način. Ili čak i neće. Jer osobe sa hendikepom najveći deo svojih potreba zadovoljavaju na isti način kao i osobe bez hendikepa, osim onih potreba na koje direktno utiče situacija hendikepa“, kaže Janković.

Foto: UNS

Odliv radne snage podstakao zapošljavanje osoba sa hendikepom

Kada je u pitanju zapošljavanje osoba sa hendikepom, Janković kaže da poslodavci nisu u dovoljnoj meri senzibilisani, a zakonska rešenja nisu dovoljno dobra. Kao pozitivni trend ističe da sve veći broj stranih kompanija koje posluju kod nas donose neke standarde inkluzivnosti iz inostranstva, naročito na nivou ljudskih resursa, pa se situacija poboljšava. Problematično, po njegovim rečima je što te politike inkluzivnosti sprovode naši ljudi koji nisu u dovoljnoj meri upoznati sa problemima osoba sa hendikepom.

Smatra da veliki broj poslodavaca osobe sa hendikepom zaošljava samo deklarativno. Ili na nekim nižim pozicijama, na najjednostavnijim poslovima, a smatraju da su inkluzivna kompanija. Janković dodaje da na taj način ponižavaju osobe sa hendikepom koje se nisu školovale za takve poslove.

Njegova organizacija radi na informisanju kompanija da zapošljavanje ne bude samo deklarativno već na nivou profesije za koju su se osobe sa hendikepom školovale.

U poslednje vreme, po njegovim rečima dolazi do porasta zapošljavanja osoba sa hendikepom, kao posledica odliva radne snage.

Međutim, zaključuje da „svaki trend koji počiva na neznanju nije osuđen dugoročno na uspeh“.

__________________________________________________________________________

Рад Удружења новинара Србије (УНС) подржава Шведска у оквиру програма Београдске отворене школе „Млади и медији за демократски развој“