PC info

29. 05. 2024.

Veoma često roditelji prebaciju sebi da su krivi za autizam svog deteta

Psiholog Tamara Đorđević u podkastu Radija Glas govori kako se autizam prepoznaje, zašto roditelji često prebaciju sebi da su krivi za autizam svog deteta, da li ovo mišljenje ima utemeljenje u realnosti i šta je to pseudo autizam.

Tamara Đorđević

Autor: Boban Kocev, Radio Glas Pravoslavne Eparhije niške

Kada kaže neko autizam neki uglavnom dobijamo različite asocijacije. Neki kažu to je moderna bolest današnjice, neki kažu epidemija. Kod pojedinih ljudi i dalje izaziva čuđenje, a nekako nam je sve to, ma koliko govorili o autizmu, nejasno. Verujem da većina, prvo što pomisli kada kažemo autizam je – ma neće to meni da se desi. Nikada ne znamo ko je osoba sa autizmom u našem okruženju, a da li dovoljno znamo o autizmu. O tome ćemo govoriti sa današnjom gošćom koja se time profesionalno bavi više od 10 godina. Tamara Đorđević je psiholog i psihoterapeut iz Centra za psihoterapiju i savetovanje Psihosfera.

Kako biste vi kao stručnjak opisali autizam?

Autizam je neurorazvojni poremaćaj, to je stanje, a ne bolest. Osobe nisu bolesne od autizma, prosto imaju to stanje. Simptomi su prisutni u različitim stepenima - imamo osobe koje su niskofunkcionalne, osobe koje ne govore, do osoba koje su visokofunkcionalne, ali su takođe u spektru autizma. One govore, imaju svoje profesije, porodice, ali su otkrili da imaju autizam.

Autizam nije ona slika koju ljudi imaju iz filma “Kišni čovek”, ili nekih serija. Ono što je svima zajedničko je da imaju problem u komunikaciji i u socijalno emocionalnom razvoju. Ako dete govori, ne znači da nema autizam. Ako gleda u oči, ne znači da nema autizam. Ako pokazuje prstom ne znači da nema autizam. Ono što daje dijagnozu autizma je problem u komunikaciji i socijalizaciji. Dete može da bude inteligentno, ali to ne određuje da li ima autizam ili ne. Imamo decu koja idu na evropska takmičenja iz matematike, a imju dijagnozu autizma. To su deca koja sa dve godine znaju da prepoznaju slova, roditelji budu oduševljeni kako je pametno. Međutim, sve te stvari koje nisu karakteristične za decu određenog uzrasta nisu dobre. Sa dve godine kreću da govore engleski, znaju automobile, dinosauruse sa tri godine, znaju da čitaju, pišu. Sve to govori o njihovoj inteligenciji, a ne da li imaju autizam. Takođe, fizički mogu da budu spretni, a i ne moraju. Autizam, da ponovim određuje samo komunikacija i socio-emocionalni razvoj.   

Ceo podkast možete pogledati u nastavku.