Prolom voda
Prolom voda
Naslovna  |  PC info  |  Audio deskripcija kao rešenje protiv diskriminacije slepih i slabovidih na kulturnim događajima
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

PC info

31. 05. 2024.

Audio deskripcija kao rešenje protiv diskriminacije slepih i slabovidih na kulturnim događajima

Savremena tehnologija širom sveta nudi bezbroj brzih i lakih rešenja, koja omogućavaju slepim i slabovidim osobama bolji doživljaj umetničkih dela.

Danica Cvetković (foto: privatna arhiva)

Autor: Katarina Petrović

Jedno od takvih rešenja je audio deskripcija – vid sinhronizacije u kome narator prevodi vizuelni sadržaj na ekranu, koji nije moguće zapaziti čulom sluha, u reči. Ipak, većina kulturnih i edukativnih događaja u Srbiji 2024. godine još uvek nije uvela audio deskripciju. O diskriminaciji koju zbog nedostatka vida doživljava u bioskopu, pozorištu, muzeju, ali i kada želi da prati film ili seriju kod kuće, razgovarala sam sa Danicom Cvetković, devojkom koja je sa samo 14. godina osvojila Svetosavsku nagradu (priznanje za postignute izuzetne rezultate u oblasti obrazovanja i vaspitanja) od Ministarstva prosvete. Studentkinja Fakulteta političkih nauka i aktivna članica Akademske inkluzivne asocijacije otkrila mi je kako izgleda praćenje filmova i predstava bez audio deskripcije, koliko bi njeno uvođenje promenilo njen doživljaj umetničkih dela, zašto nema inicijative za njeno uvođenje u veći broj dela domaće kinematografije i kulturne ustanove širom Srbije , ali i koji zakoni i kampanje bi mogle da doprinesu željenom cilju.

Koliko bi uvođenje audio deskripcije u filmove i pozorišta širom Srbije promenilo tvoj doživljaj umetničkih dela?

“Kada sam bila mlađa, članovi porodice su mi obično opisivali scene koje se događaju na filmu, za koje znaju da ja neću moći da ih zapazim. Međutim, audio deskripcija nudi mnogo bolji doživljaj, jer mogu da gledam film bez stalnog zapitkivanja i remećenja pažnje osobe koja mi prepričava radnju filma. Neki ljudi misle da ukoliko osoba ne vidi sliku filma dobija slabiji doživljaj, ali ja nemam takav utisak. Na primer, strašne scene u horor filmovima podjednako utiču na mene i na osobe koje prate sliku. Ne mislim da je potrebno pratiti sliku filma da bi se film doživeo.”  

Znači li to da ti je za praćenje filma ili predstave bez audio deskripcije potrebna pratnja koja će ti prepričati određene segmente?

“Da. Krucijalni događaji za razumevanje filma često se ne mogu čuti. Nekada se recimo samo čuje muzika, a u pozadini se dešavaju događaji bitni za razumevanje nastavka filma. Film može da se prati, ali potpuno razumevanje istog bez pratnje nije moguće.”

Koliko to utiče na učestalost tvojih odlazaka u pozorište ili bioskop?

“Moja porodica i prijatelji sa kojima sam obično odlazila u bioskop ili pozorište su se postarali da mi uvek pruže podršku u vidu dodatnog objašnjenja ili opisa neke scene, tako da uz njih zaista nikada nisam osetila snebivanje da posetim kulturni događaj, iako sam znala da podrška od strane samih organizatora neće biti obezbeđena. To je moj doživljaj, međutim ne smemo zanemariti činjenicu da neki ljudi, iz bilo kog razloga, žele samostalno da posete kulturni događaj, što treba da im bude omogućeno da učine. Time bi se izbeglo da osoba mora da se usklađuje ili zavisi od vremena, organizacije i planova drugih ljudi, posebno u slučaju da se ne poklapaju sa njenim. Smatram da je isto kao kada organizatori preuzimaju na sebe nabavku i podelu 3D naočara gledaocima tokom projekcije filma, sa ciljem da oni imaju maksimalan doživljaj, podjednako važno da organizatori preuzmu na sebe i uvođenje audio deskripcije, radi maksimalnog doživljaja osoba kojima je taj vid podrške neophodan za ispunjenje tog cilja. Naravno, prisutan je i određeni psihološki faktor, u smislu da se ja osećam neugodno jer sam svesna da čak i razgovor tokom filma, koji je uvek bio na nivou šapata, može da pokvari doživljaj ostalim gledaocima na obližnjim sedištima. Međutim, ovo me nikad nije sprečilo da odgledam film ili predstavu koja me zanima.”

Kako izgleda praćenje predstave, izložbe ili filma sa audio deskripcijom?

“Nikada nisam pratila predstavu ili izložbu sa audio deskripcijom iz razloga što su te izložbe obično jednokratne, odnosno obično nude audio deskripciju samo prvih nekoliko dana. Znam  za neke događaje u “Plavom pozorištu”, ali im 0nisam prisustvovala. Audio deskripcija u filmovima je tu da dopuni kontekst tako što će govorom objasniti trenutnu scenu. Na primer, obznanjeno je da se na sceni dvoje ljudi nalazi na vidikovcu i gledaju pejzaž sa pogledom na grad, a iznad njih je zvezdano nebo. Kada naš mozak procesuira tu informaciju (bez obzira na to da li je ona dospela putem čula vida ili čula sluha), on kreira slike, tačnije sopstveni doživljaj te scene, koji je naravno upotpunjen ostalim zvučnim efektima, koji se svakako mogu čuti na filmu tokom te scene. Nepobitan dokaz da doživljaj nije umanjen praćenjem filma na ovakav način sam dobila kada sam shvatila da mogu lako da se povežem sa likovima, u smislu da itekako osetim emocije u scenama koje su režirane sa namerom da ih izazovu. Na primer, ako sam uprkos tome što je u filmu i dalje scena dvoje bezbrižnih ljudi na vidikovcu, putem deskripcije i doživljaja pomoću ostalih zvučnih efekata, dobila informaciju da ih neka treća osoba posmatra iz prikrajka i drži oružje, u meni će se javiti napetost i neizvesnost, kao kod bilo kog drugog gledaoca.

Koliko je izazovno pratiti audio deskripciju u filmovima sa brzom radnjom, kao što su akcioni filmovi?

“Nekad zna da bude izazovnije, jer se previše toga dogodi, a scene se prebrzo smenjuju da bi narator mogao da postigne sve da opiše pravovremeno. To se događa jer je audio deskripcija inkorporirana tako da se glas naratora ne preklapa sa govorom glumaca ili zvučnim efektima, koji su važni za doživljaj scene. Sa te strane, nekad mi je potrebno da se ponovo vratim na scenu koju nisam uspela iz prvog pokušaja da shvatim ili čak da isključim titlove, zato što mi oni u slučaju kada mi je krucijalno da se skoncentrišem na opis, odvlače pažnju. Ipak, u većini filmova koje sam pogledala to nije slučaj ili je prisutno u svega nekoliko scena.”

Na kojim stranim online platformama je moguće pratiti serije i filmove sa audio deskripcijom?

“Disnep plus i HBO nude audio deskripciju, međutim platforma sa definitivnom najvećim procentom filmova i serija sinhronizovanih na ovaj način je Netflix. Ipak, audio deskripcija je često ograničavajući faktor i na Netflixu, jer se često dešava da filmovi ili serije koje želim da pogledam nisu na taj način sinhronizovane, zbog čega obično odustanem od gledanja. Takođe, postoji i volonterski sajt Audiovault na kome su filmovi u audio obliku (bez slike) sa audio deskripcijom. Na tom sajtu se mogu naći filmovi koji nisu dostupni na Netflixu i ostalim platformama.”

Na kojim jezicima pomenute platforme nude audio deskripciju?

“Najveći broj audio deskripcija je na engleskom jeziku. Na Netflixu postoji i na drugim jezicima, ali to je slučaj za mali broj filmova. Ipak, skoro mi se desilo da je film koji sam tražila imao audio deskripciju na italijanskom, francuskom i nemačkom, ali nije imao na engleskom, tako da nisam mogla da pogledam taj film. Mene audio deskripcija na engleskom jeziku ne ograničava, ali činjenica da nije dostupna na našem jeziku generalno jeste veliki problem, zato što ne poznaju svi dovoljno dobro engleski jezik.”

RTS je od skoro počeo sa uvođenjem audio deskripcija u pojedine serije, kao što su “Jutro će promeniti sve”, “Nečista krv”, “Koreni” i “Montevideo, bog te video”. Kako ti se čini ubačena audio deskripcija, ukoliko si ispratila neku od njih?

“Pokušala sam da nađem serije “Nečista krv” i “Koreni” na RTS Planeti, ali nažalost nisam uspela da nađem.”

Šta je glavna prepreka uvođenju audio deskripcije u kulturne ustanove širom Srbije?

“Mislim da je najveći razlog za to činjenica da je potrebno izdvajanje posebnog budžeta za realizaciju audio deskripcije. Pored toga, prepreka je i nedostatak inicijative i svesti da je to potrebno. Imam osećaj da ljudi ne žele da se zauzmu za audio deskripciju, jer misle da će je koristiti veoma mali broj ljudi, međutim to nije istina. Broj korisnika je mnogo veći, a bitna stvar je i da je takav vid podrške održiv, jer kada se jednom snimi audio deskripcija ona ostaje. Postoje ljudi koji se bave audio deskripcijom na RTS-u, takođe sam pronašla nekoliko članaka o toj temi na internetu, ali ozbiljniju inicijativu za njeno uvođenje nisam primetila.”  

Na koji način se pomenute prepreke mogu prevazići?

“Kampanjama na društvenim mrežama bi se sigurno podigla svest o tome, ali je potrebno neko održivije rešenje. Na primer, politika Netflixa je određeni procenat filmova i serija mora da bude sinhronizovan na ovaj način, kao i da moraju da urade audio deskripciju za određeni broj filmova i serija na mesečnom nivou. Slična zakonske regulative bi poboljšale situaciju. Opcija je i uvođenje kaznenih penala, međutim ne znam koliko bi to bilo delotvorno zato što bi se većina verovatno pre odlučila za plaćanje penala, nego za snimanje audio deskripcije.” 


Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs