PC info

29. 05. 2025.

Priča o Jovanu i Mladenu: Kada život postoji zbog plemenitosti donora i porodice

Mladen je napunio 46 godina. Ima Tamaru, suprugu, ćerku Ninu, koju je, zahvaljujući tuđoj humanosti, mogao da odvede prvog dana u školu držeći je za ruku. U Mladenovom telu živi organ jednog mladića koji je, nažalost, prerano otišao. Zahvaljujući presađenoj jetri, Mladen je dobio novu šansu za život.

Jovan je imao 18 godina kada je tragično stradao. Bio je iz okoline Jagodine, iz male i skromne sredine. Voleo je šah i stoni tenis, bio je sportista, dobar prijatelj.

 

Foto: Lična arhiva

Njegova porodica, uprkos šoku i bolu, odlučila je da potpiše saglasnost za doniranje njegovih organa.

Ta odluka omogućila je da Mladen danas živi.

„Da nije bilo Jovanove humane porodice, ne bih bio živ. Nije prošao nijedan dan otkad sam dobio ovu šansu za život, a da se nisam probudio i pomislio ko su ti divni ljudi koji su rekli 'da' mom životu? Koji su tačku na moj život pretvorili u zarez. Meni i mojoj porodici dali novu priliku,“ govori nam Mladen.

Mladenova bolest jetre otkrivena je još u mladosti tokom rutinske provere za vojsku. Dugo je ćutala. Dosta kasnije, iznenada, gurnula ga je u borbu za život.

Žuta prebojenost kože, beonjača, hronični umor koji nije prestajao ni nakon višečasovnog sna.

Transplantacija jetre postalo je jedino rešenje da nastavi da živi.

Tri godine je čekao. Četiri puta je poziv stizao, ali je svaki put organ otišao nekome ko je u tom trenutku bio ugroženiji od Mladena, ali i kompatibilniji sa donorom.

Peti poziv je bio onaj koji će mu spasiti život.

Usledio je posle tri godine.

Razmišljao je o upoznavanju porodice donora kojoj bi rekao hvala. Znao je da je to bolan događaj.

Priliku da se upoznaju dobio je 29. januara ove godine. Osam godina nakon uspešne transplantacije. Upravo na dan kada se održavao memorijalni turnir u znak sećanja na Jovana.

Jovanova sestra Jelena ispričala je tada da je njen brat bio plemenit. O ovoj temi je čak i govorio.

„Uradili smo to jer je to bila njegova želja. Oduvek je govorio da ako ikada nekome bude potreban organ, on želi da bude donor,“ rekla je.

Na Jovana, nastavila je, zauvek će biti ponosna.

Memorijalni turnir u šahu i stonom tenisu posvećen Jovanu održava se svake godine u Domu učenika u Jagodini. Nosi njegovo ime.

Svaki potez na šahovskoj tabli, svaki osvojen poen, iz godine u godinu seća na Jovana, ali i na plemenitost porodice koja je tešku odluku donela zbog ljubavi prema sinu i nekom novom životu.

Mladen je osnovao udruženje “Zajedno za novi život” koje već skoro osam godina okuplja pacijente koji čekaju taj najvažniji poziv, kao i one koji su ga dočekali.

Upravo je on neko ko hrabri i daje veru pacijentima koji čekaju na transplantaciju organa.

Njegova i Jovanova priča su tu da svedoče da život nije uvek ono što započneš i želiš. Sebi i najdražima. I, da u teškim situacijama, slomljen i bolan, čovek može da spasi čoveka. Porodica koja je rekla 'Neka neko drugi živi' učinila je veliku stvar. Podarila je novi život! Dala je primer koji humana društva slede. U kojima čovek može da spasi čoveka kojeg ne poznaje, i to u obostrano najtežim trenucima.

Autor: Željka Bojić, polaznica Škole veb novinarstva