PC info

30. 05. 2025.

Upoznajte naš život: Kako je biti bubrežni bolesnik i pacijent na hemodijalizi u Srbiji

Upoznajte se sa mojim životom. Kako izgleda kada si bubrežni bolesnik i odlaziš na hemodijalize? Pitanje je delikatno, malo i neprijatno. Jer ipak je privatno. Ali, s druge strane svaki pacijent koji se suočio sa dijagnozom hronične bubrežne bolesti na hemodijalizi postavlja ga sebi. Očekuje dijalizu. Ipak, i drugi bi trebalo da znaju kako izgleda dan moj ili nekoga ko se bori kao i ja.

Mnogi pacijenti za svoju bolest koja neće nestati saznaju mnogo kasno, kada ona do te mere uzme maha da povatka nema. Najveći broj je onih koji o svojoj bolesti ne znaju ništa, a veliki postotak je onih koji se boje da istražuju zbog straha da će saznati nešto neprijatno. Što je, uostalom, tačno. Olako nekad vođeni krilaticama: „Ono što ne znam, ne može ni da me boli“, „Kako drugi, tako ću i ja“... Ipak, „putovanje“ kroz ovu bolest i sve moguće, malobrojne doduše, modalitete lečenja, nije isto za svakoga. Ne sme se uzimati da postoji univerzalni recept.

(Fotografija napravljena uz pomoć veštačke inteligencije)

Ali hajde da se vratimo nekoliko koraka unazad. Da objasnim šta je to bubrežna bolest. Šta je hemodijaliza?

Hronična bubrežna bolest, može se reći slabost, a često čujemo i „insuficijencija“ znači da funkcije ovog organa slabe. Jednog bubrežnog krila. Ili oba.

Da bi se proglasila hroničom, mora da prođe najmanje tri meseca. To su ti meseci odluke.

Slabljenje funkcije bubrega znači njihov nedovoljan rad. To znači da ovi organi više ne vrše svoje osnovne funkcije, a to su čišćenje krvi od otpadnih materija i otrova koji su nusprodukt našeg organizma (urea, kreatini, feoli, indoli, itd.). Tu je zatim regulacija vode, minerala, jona, elektrolita, baza i kiselina u našem organizmu. Viškove ovih produkata bubreg izbacuje iz krvi u urin

Bubrezi, dok su zdravi, luče jedan važan hormon koji se zove eritropoetin koji pidstiče stvaranje crvenih krznih zrnaca, ali i stvaranje vitamina D, koji je zapravo hormon i reguliše čvrstinu kostiju, nivelaciju kalcijuma i fosfora u organizmu, smanjuje lučenje paratireoidnog hormona, renina, koji rguliše krvni pritisak.

Dakle, jasno je da bubrezi nisu samo nešto malo, organ smešten u zadnjem delu našeg abdomena, tik uz kičmeni stub koji pomažu u izbacivanju tečosti. U velikom problemu, opasnom po život, može se naći neko ko zanemari zdravlje svojih bubrega.

Zdravlje bubrega možemo lako zanemariti. Bubreg ne boli i bolesti bubrega ne daju simptome sve do momenta otkazivanja. Zato bolest bubrega svrstavamo u bolesti nazvane „tihim ubicama“.

Mogu se prevenirati veoma lako i što je najvažnije, bezbolno.

Jednom do dva puta godišnje analizom krvi kroz biohemijske analize, i pregledom urina, možemo utvrditi postoji li problem.

Svakako je lakše i brže, mnogo bezbolnije nego provoditi dane, nedelje, mesece i godine više puta nedeljno po nekoliko sati sa iglama u rukama. Biti vezan za hemodijalizni aparat. Čekati na mogučnost eventualne transplantacije organa, koja je sama po sebi poseban problem i posebna tema.

No, vratimo se sad prvom pitanju.

Kada je već bubrežna insuficijencija ustanovljena i otpočinje lečenje hemodijalizom pitamo se „Koliko dugo ću ja moći i morati ovako da živim?“.

Onda se nadovezuje sledeće: „Da li medicina uopšte može da proceni dužinu pacijentovog života?“.

Statistika je moćna nauka.

Postoje ogromni registri bubrežnih bolesnika u celom svetu. I kod nas naravno.

Tu su takođe istraživanja, ispitivanja i radovi koje sprovode razna udruženja pacijenata koji su se uhvatili u koštac sa svojom bolešću, usprotivili se ležanju i čekanju kraja. Ti ljudi dobili su motivaciju da pomognu i onima koji nemajau dovoljno snage, možda ni mogućnosti, da se sa ovim problemom bore sami.

Neretko govorimo da nas niko ne može više voleti i poštovati od nas samih. Da, da bi bili dobri drugima moramo biti dobri prvo sebi. Isto je i kada se suočimo sa bolešću.

Kakav će tok bolesti biti, jednim delom i koliko će trajati, zavisi i od samog pacijenta i njegove spremnosti da se sebi posveti i izvuče u datim okolnostima najbolje za sebe.

Dobro medicinski kontrolisan pacijent, kome su predočene sve situacije kojih bi trebao da se kloni kako bi što kasnije došao na hemodijalizu, u proseku šest do osam godina može da ne dopadne hemodijalize. U obrnutim slučajevima, neretko su u pitanju meseci, nedelje, a nekada i dani kada će se to dogoditi.

Sa druge strane, mnogo zavisi od države u kojoj živimo, odnosno od zdravstvenog sistema i njegove posvećenosti ovoj grupi pacijenata.

Nedovoljnoj posvećenosti, biću veoma slobodna da primetim. Jer za sistem, ovi pacijenti su „odradili svoje“, „na dijalizi su i to je to“, kao sviranje kraja.

Uverila sam se mnogo puta da nema mnogo želje da nam se pomogne, da lečenje bude kvalitetnije. Da na listi lekova budu i oni koji bi smanjili prateće pojave, kako osnovne bolesti, tako i mnogih pridruženih, koje se javljaju zbog dugog vremena koji se provodi „na iglama“.

To, znamo, i smanjuje vreme života ako si na hemodijalizi.

Kvalitet takvog života? Mogla bih reći da nije dobar.

Zašto ne bi bilo normalno očekivati isti životni vek ovakvih pacijenata u našoj i u razvijenijim zemljama?

Podatke u Srbiji, naših ustanova, u vezi sa životnim vekom pacijenata na hemodijalizi, onih koji čekaju transplantaciju ili imaju transplantiran organ teško se može dobiti, čak i kada ste zainteresovani jer kao pacijent imate pravo na više informacija.

Takvi podaci se nigde ne objavljuju, čime se pacijenti neretko lažu, manipulišu i na kraju okrive da su sami krivi za sve što im se dešava.

Kao neko ko se godinama leči, na hemodijalizi je, a i okuplja veliki broj pacijenata koji žive iste probleme kroz aktivizam i rad u udruženju pacijenata, ne mogu da dozvolim sebi da se ne čuje i druga strana istine.

Ona je da bolujemo od pogrešnih bolesti u pogrešno vreme i na pogrešnom mestu. Da nas to čini statističkom greškom ove države i da će izlečenje, nekih od nas, biti jednako čudu.

Olivera Jovanović, polaznica Škole veb novinarstva, pacijentkinja na hemodijalizi i listi čekanja za kadaveričnu transplantaciju bubrega, članica udruženja pacijenata koji čekaju na transplantaciju organa ili su transplantirani „Zajedno za novi život“