PC info

28. 11. 2025.

„Kineski železnički ekspres“ nastavlja rast: Nova redovna linija do Hamburga i kreditni fond od 3,6 milijardi evra

U kineskom gradu Sijanu (Xi`an) iz kog kreću vozovi sa robom ka nemačkom gradu Duisburgu, češkim i mađarskim glavnim gradovima Pragu i Budimpešti, četvrtak i nedelja su dani u svakoj nedelji kada nema odlazaka i dolazaka na „železničkom putu svile“. Tako je bar u sistemu „Kineski železnički ekspres“ (China Railway Express) koji povezuje Kinu i Evropu.

U tek objavljenom Izveštaju o razvoju CR Express piše da je od Sijana, koji je nekada bio kineska prestonica, teretnom vozu potrebno 11 dana i 21 sat da stigne do Duisburga u Nemačkoj. Dužina puta je 9 771 kilometar.

Iako je u kilometrima duži put do Praga (9 870 km) vožnja traje 11 dana i četiri sata. Do budimpeštanske stanice koja je najdalje (9 928 km), teretni voz iz ovog dela Kine stiže za 10 dana i 23 sata.

Baš kada su u Sijanu prošle nedelje na „Drugom forumu o železničkoj saradnji Kine i Evrope“ predstavljani rezultati i potpisani novi sporazumi u okviru ovog sistema, iz drugog kineskog grada, Džengdžoua, počela je da saobraća nova redovna linija sa Nemačkom.

Teretni voz na železnicama u Kini može preći 1 600 kilometara dnevno, podatak je iz Izveštaja, dok u drugim zemljama za istu kompoziciju to bude od 1 000 do 1 300 kilometara za dan.

U najvažnije rezultate Foruma ubrojani su Izveštaj o razvoju CR Ekspres, koji je sačinila Kancelarija vodeće grupe za promociju Inicijative pojas i put, objavljivanje reda vožnje za vozove između Kine i Evrope sa novih sedam ruta uključujući i liniju Džengdžou-Hamburg, potpisivanje sporazuma o kreditnom fondu od 30 milijardi juana (oko 3,6 milijardi evra), kao i međuvladinog sporazuma o razvoju CR Ekspres sistema.

Potpisivanje je organizovano uživo. Svaki elektronski potpis istovremeno sa unošenjem se ocrtavao na velikom ekranu koji je ispunio zid konferencijske sale.

Stalni rast

Sistem železničkog teretnog saobraćaja CR Ekspres redovnim linijama povezuje sedam gradova u Evropi sa devet gradova u Kini.

Uz već pomenute Budimpeštu, Prag, Duisburg i Hamburg tu su i tri poljska grada: Varšava, Poznanj i Lođ.

U Izveštaju o razvoju piše da je do kraja oktobra ove godine ukupno bilo 118.600 ostvarenih polazaka. Radi se o dvosmernom saobraćaju između Kine i Evrope u kom je prevezeno 11,7 miliona TEU tereta (kontejneri propisane veličine). U 26 evropskih zemalja i 232 grada u Evropi, prema podacima iz Izveštaja, završila je roba prevezena iz Kine teretnim železničkim saobraćajem u sistemu CR Ekspres.

(U kineskom gradu Sijanu 18. novembra 2025. godine održan je Drugi forum o saradnji u okviru sistema China Railway Express, foto: D.B)

Iako u Izveštaju nije navedeno od kada se broji saobraćaj ovih teretnih vozova, zvanično nam je potvrđeno da se kao početna u statistici vodi 2011. godina, kada je prvi voz iz Čungćinga krenuo za Duisburg.

Objašnjenje kineskih zvaničnika koje smo dobili bilo je da se teretni železnički saobraćaj od sporadičnog ustaljuje, a broj vozova značajno povećava, posle posete kineskog predsednika Nemačkoj u martu 2014. godine. Tada je Si Đinping bio na železničkoj stanici u Duisburgu i sačekao dolazak teretnog voza iz Čungćinga.

Sa 308 ostvarenih putovanja u 2014. godini broj u narednoj godini raste na 815, gde je iz Kine ka Evropi saobraćalo 550, a 265 vozova ka Kini.

Do 2018. godine CR Ekspres je udvostručavao broj saobraćanja teretnih vozova.

Podaci iz Izveštaja pokazuju da je 2024. godine ukupno bilo 19 392 odlazaka i dolazaka, s tim da je ka Evropi bilo 10 546, a za Kinu 8 846.

Za očekivati je da će 2025. godina nadmašiti prethodnu godinu, ne u broju karakterističnom za prethodne godine, ali će rast biti nastavljen. Zaključno sa oktobrom u ovoj godini zabeleženo je 16 368 odlazaka i dolazaka CR Ekspres vozova, a preostala su još dva meseca do kraja godine.

Roba koju prevoze teretni vozovi deli se u 53 kategorije, sa 50 000 vrsta proizvoda, objašnjeno je u Izveštaju. Automobili, auto-delovi, mašine, različiti uređaji, uglavnom su roba koja se izvozi iz Kine preko CR Ekspresa.

Iz Evrope u Kinu istim sistemom stižu proizvodi mašinske i elektro industrije, plemeniti metali, medicinski uređaji, hrana, alkoholna pića.

U Izveštaju je navedeno da je od kraja 2024. godine kumulativna vrednost robe prevezena kroz sistem CR Ekspres dostigla 426,4 milijarde američkih dolara.

Takođe, objavljeno je da je od 2013. do 2024. godine vrednost dobara prevezenih CR Ekspres vozovima porasla oko 33 puta i udeo u ukupnom obimu trgovine Kine i Evrope se povećao sa 0,4 odsto na 8,5 odsto.

Najvažnije zemlje

„Zemlje poput Belorusije, Nemačke, Kazahstana, Mongolije, Poljske, Rusije, Mađarske, Bugarske, Belgije, Holandije, Rumunije, Slovačke, Španije, Azerbejdžana, Gruzije i Turske nastavljaju da budu duboko uključene u funkcionisanje CR Ekspres“, piše u Izveštaju.

Kao važni CR Ekspres „hub gradovi“ pobrojani su: Almati (Kazahstan), Moskva (Rusija), Minsk (Belorusija), Malaševice i Lođ (Poljska), Duisburg i Hamburg (Nemačka).

U izveštaju je na jednom mestu pomenut srpski grad Inđija u kom je, kako piše, izgrađen distribucioni centar koji „u velikoj meri unapređuje kapacitet CR Ekspres linije za prikupljanje i distribuciju roba ka Zapadnoj, Centralnoj i Istočnoj Evropi“.

Među šefovima zemalja koji su prisustvovali polasku vozova iz sistema CR Ekspres i lično ga time promovisali, kaže se u Izveštaju, uz kineskog šefa države Si Đinpinga su i predsednik Poljske Andžej Duda i premijer Francuske Bernar Kaznev, koji više nisu na tim mestima, aktuelni austrijski i srpski predsednici Aleksander van der Belen i Aleksandar Vučić.

 

(Na pratećoj izložbi u okviru Foruma izložena je fotografija iz oktobra 2023. godine sa šefovima država koji su prisustvovali Trećem forumu Pojas i put o međunarodnoj saradnji, foto: D.B)

„Zahvaljujući CR Ekspres, železnička luka u Duisburgu u Nemačkoj privukla je više od 100 kompanija koje se bave logostikom, čime je otvoreno više od 20 000 novih radnih mesta“, podatak je iz Izveštaja.

Madrid, španski grad, učvrstio je poziciju evropskog najvećeg centra za distribuciju malih proizvoda od kako funkcioniše sistem CR Ekspres, ističe se u Izveštaju. Iz njega se dalje, piše, snabdevaju kupci širom Evrope i Afrike.

Napunjenost kontejnera je 100 odsto poslednjih godina, podaci su iz Izveštaja.

U Izveštaju je iznesen podatak da je Kineska železnica povećala maksimalan broj vagona po CR Ekspres vozu na 55 i vučnu tonažu na 3 000 tona, čime je povećan transportni kapacitet za 10 odsto.

Za praćenje CR Ekspres vozova upotrebljen je kineski satelitski navigacioni sistem BeiDou.

Digitalizacija i ubrzano carinjenje

U julu 2020. godine, objašnjeno je u Izveštaju, promenjen je način carinjenja roba i uveden sistem „China Railway 95306 ’Digital port’“. Time je ukinuta papirna dokumentacija, carinjenje ubrzano i izračunava se u minutima, u odnosu na nekadašnje višesatno zadržavanje.

Sagovornik kineske novinske agencije Sinhua Juan Sjaodžin, direktor kompanije „Xi’an International Port Group Co. Ltd.“ rekao je da je sa uvođenjem pametnog sistema carinske kontrole uz platformu za razmenu podataka, došlo do povezivanja carinskih i železničkih podataka čime je vreme potrebno za carinsku deklaraciju i pripremu dokumentacije smanjeno sa pet do sedam sati na manje od pet minuta, dok je iskorišćenost prostora i efikasnost na kontrolnim punktovima povećana za više od 50 odsto.

U Izveštaju je posebno predstavljena usluga CR Ekspres teretne železnice za prenos umetničkih dobara i kulturnu razmenu.

(Tek objavljen red vožnje teretne železnice Evropa-Kina u sistemu CR Ekspres, foto: D.B)

Takođe, Izveštaj je poslužio za promociju još jednog posla u okviru sistema CR Ekspres, a to je da uz „železničku luku“ bude i supermarket sa proizvodima koji se uvoze.

„Kineski kupci direktno kupuju visokokvalitetne evropske proizvode poput španskog vina, holandskog sira i poljskih jabuka na ovaj način“, piše u Izveštaju.

Jedan od takvih supermarketa postoji u Sijanu, odmah uz teretnu železnicu. Grupa novinara iz Evrope bila je u ovom supermarketu na dan kada su prisustvovali Forumu o kinesko-evropskoj železničkoj saradnji u okviru sistema CR Ekspres. Na prvi pogled jasno se mogao uočiti veliki broj ruskih proizvoda, od tegli sa kiselim krastavcima do raznim nadevima punjenog keksa.

Kako je počelo

Priča o povezivanju kroz „Pojas i put“ krenula je na jesen 2013. godine.

Kineski predsednik Si Đinping izneo je tu inicijativu i, piše u tek objavljenom Izveštaju o razvoju CR Ekspres, upravo je to označilo pravac kretanja ekonomske trgovine preko teretnog železničkog saobraćaja.

Naziv „Kineski železnički ekspres“ (CHINA RAILWAY Express) zvanično je saopšten u junu 2016. godine.

Prvi teretni voz koji je pod tom oznakom stigao u Evropu dovezao je robu u Varšavu i svečano su ga tada dočekali predsednik Kine Si Đinping i tadašnji predsednik Poljske Andžej Duda.

U aprilu 2017. godine predstavnici železnica Kine, Belorusije, Nemačke, Kazahstana, Mongolije, Poljske i Rusije zajednički su potpisali sporazum o produbljivanju saradnje u vezi sa uslugama CR Ekspres.

Kineska železnica inicirala je uspostavljanje koordinacionog saveta za „Kineski železnički ekspres“.

 

U kratkom ispisivanju najvažnijih događaja u Izveštaju se nalazi podatak da je u novembru 2018. godine ostvaren cilj od 5 000 polazaka i dolazaka, što je prema petogodišnjem planu koji je usvojen dve godine ranije trebalo da se desi u 2020. godini.

U maju 2020. godine počela je da funkcioniše morsko-železnička transportna ruta preko Kalinjingrada u Rusiji, Baltičkog mora, Rostok luke u Nemačkoj, do zemalja u središtu Evrope.

Tokom pandemije koronavirusa (COVID-19) vozovi u sistemu CR Ekspres su saobraćali „dan i noć kako bi održali globalnu industriju i kanale snabdevanja stabilnim, pokazujući kineski osećaj za odgovornost u globalnoj zajednici“, reči su kineskog predsednika iz oktobra 2021. godine kada se obraćao na otvaranju Druge konferencije UN o globalnom održivom transportu.

U Izveštaju piše da je tokom pandemije od 2020. do 2022. godine CR Ekspres imao više od 44 000 ostvarenih polazaka sa prosečnom godišnjom stopom rasta od 15,5 odsto.

Vrednost prevezene robe od 2013. do 2024. Izvor: Izveštaj o razvoju CR Ekspres predstavljen na Forumu u Sijanu 18. novembra 2025. godine

Prvi CR Ekspres voz sa stalnim redom vožnje krenuo je iz kineskog Sijana za nemački Duisburg u oktobru 2022. godine

U septembru 2023. je održan prvi Kina-Evropa Railway Express forum o saradnji i pokrenut je sajt www.crexpress.cn.

Iste godine, u oktobru, navedeno je u Izveštaju, kineski predsednik Si Đinping na trećem Forumu pojas i put o međunarodnoj saradnji predložio je da Kina „ubrza visoko-kvalitetni razvoj Kina-Evropa Railway Express, učestvuje u trans-kaspijskom međunarodnom transportnom koridoru, održi novi Kina-Evropa Railway Express forum o saradnji (što se dogodilo 18. novembra 2025. p.a.) i učini da zajedničkim snagama budu izgrađeni novi logistički putevi kroz Evroaziju povezani sa direktnim železničkim i putnim transportom“.

U 2024. godini trans-kaspijska ruta CR Ekspres je redovno saobraćala, navedeno je u hronologiji razvoja.

Krajem septembra 2025. godine u Tjenđinu na sastanku šefova država u okviru Šangajske organizacije za saradnju (SCO) kineski predsednik pohvalio se podatkom o Kinesko-evropskom železničkom ekspresu koji je imao više od 110.000 vožnji.

Autor: Dragana Bjelica