Događaji i priče iz muzeja

22. 07. 2016.

„Treba biti aktuelan, interesantan i drugačiji“

Dragana Ignjatović, viši kustos dokumentalista, Muzej rudarstva i metalurgije Bor

(Intervju se može preuzeti i objavljivati, uz navođenje izvora: Press centar UNS ili www.presscentar.rs)

Od kako je osnovan sredinom 60-ih godina Narodni muzej, kasnije preimenovan u Muzej rudarstva i metalurgije, postoji neraskidiva veza rudnika i grada. Stalna postavka muzeja u Boru prikazuje rudarske i metalurške alate, od praistorije do XX veka, svetiljke za osvetljavanje rudarskih prostorija, korita i pribor korišćen za ispiranje zlata od antike do početka XX veka, zbirke minerala, kao i mnoštvo interesantnih predmeta vezanih za rudarsku kulturu stanovništva Bora i okoline. Posetioci se takođe mogu upoznati sa duhovnom i materijalnom kulturom Vlaha. U okviru muzeja rade i Galerija Umetničke kolonije Bakar, Konak kneza Miloša Obrenovića u Brestovičkoj banji i Hamam (tursko kupatilo), takođe u banji.

O aktuelnim dešavanjima i iskustvima tokom manifestacije „Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10“ razgovaramo sa Draganom Ignjatović, višim kustosom dokumentalistom

 

- Da krenemo prvo sa aktuelnom izložbom „Bor do 1941.-izbor iz poklon zbirke Tomislava Pajića“. 

- Izložba je otvorena 30. juna. To su dokumentarne fotografije koje pokazuje privrednu i kulturnu istoriju Bora, industrijsku arhitekturu i mašine, kao i  društveni život od Prvog do početka Drugog svetskog rata. Izložba je dopunjena i bibliografijom profesora Pajića. To je u stvari poklon zbirka Tomislava Pajića, koju sačinjava više desetina fotografija iz perioda prve polovine 20 veka. Izložen je jedan deo, 31 fotografija, a ostale su u fazi digitalizacije i arhiviranja za potrebe daljih istraživanja.

- Gospodin Tomislav Pajić je jedno vreme bio i direktor muzeja...

Tomislav Pajić je od 1968. do 1974. godine bio direktor i dao je veliki doprinos muzeju. Između ostalog, njegov doprinos je i obnova i formiranje stalne postavke u Konaku kneza Miloša Obrenovića u Brestovačkoj banji. Uradio je veliki posao u obnovi tog zdanja i otvaranju stalne postavke u konaku, koja je i danas aktuelna. Veliki doprinos je dao i u objavljivanju 70-ih godina dve monografije Bora, (Prvi i Drugi deo) u kojima je data opširna slika o samom Boru, istorijatu grada... Tomislav Pajić je bio i jedan od organizatora u formiranju muzeja.

Inače Tomislav Pajić je diplomirao na Filozofskom fakultetu u Skoplju, magistrirao i doktorirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i radio kao profesor na Rudarsko-metalurškom fakultetu u Boru.

 

(Fotografija preuzeta sa FB strane Muzeja rudarstva i metalurgije)

- Vi ste za ovogodišnju manifestaciju „Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10“ imali izložbu „Od filmske trake do digitalne televizije“, koju ste radili u saradnji sa televizojom Bor.

- To je jedna jako zanimljiva izložba. Autori su Slađana  Đurđekanović Milić muzejski savetnik i kustos tehničke zbirke i Ivan Ćosić, rukovodilac tehničke službe u televiziji. Koleginica je opsežno pisala o osnivanju i radu Televizije Bor. Tu su izloženi tehnički uređaji, od filmske trake, do današnjih kompjutera. Ta izložba kroz fotografije, autentične eksponate, projekcije, prati razvoj Regionalne televizije u tehnološkom smislu, ali i način na koji su se prezentovale informacije javnosti.

- Tokom ove manifestacije imali ste dosta različitih programa. To je i inače neka vaša karakteristika - sarađujete sa  azličitim institucijama - sa Muzejom pravoslavne crkve, Muzejom Nikole Tesle, Prirodnjačkim muzejom...

- Da spomenem samo poslednje dve godine - u prošloj godini imali smo lepu saradnju sa Prirodnjačkim muzejom i imali smo izložbe „Nebeski lovci“ i „Staro i nestalo voće Srbije“. U saradnji sa Muzejom Nikole Tesle smo imali izložbu „Teslin čudesni svet elektriciteta“, pa izložbu o patrijarhu Pavlu, „Svedočim, samo...“ u saradnji sa Muzejom Srpske pravoslavne crkve, zatim jednu izuzetnu izložbu „Fotografija pre fotografija-dagerotipija“ iz zbirke Fotomuzeja... Govorim vam samo o izložbama koje su privukle veliko interesovanje. Ove godine je takođe gostovala izložba Prirodnjačkog muzeja Smederevo, „Džinovi ledenog doba“. I znate šta smo primetili - da izložbe o prirodi, koje su interesantne za decu, predškolskog i ranog školskog uzrasta,  povlače veliki broj posetilaca, bar ovde u Boru. Jer, zbog dece dolaze i roditelji, tako da tada imamo baš veliku posetu. Mi organizujemo i radionice za decu tog uzrasta, a imamo i radionice prilagođene deci sa posebnim potrebama i sa njima imamo dobru saradnju. Za starije osnovce i srednjoškolce su interesantne bile izložbe o  Nikoli Tesli, patrijarhu Pavlu...

Pored radionica imamo redovne manifestacije arheološkog i u poslednje vreme etnološkog filma i tu je zastupljena različita publika. Imamo stalnu publiku, imamo i publiku penzionera, publiku školskih učenika, za koje, pored redovnih organizujemo i posebne termine, prilagođen njihovim časovima. Čak je kolega išao sa filmovima po školama pa je i tamo, na licu mesta, prikazivao filmove.

Ove godine za manifestaciju „Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10“ imali smo interesantne radionice: grafičku radionicu „Otisak“, konzervatorsku, „Antički sjaj“, radili smo „Kako rekonstruisati posudu“, koju je vodila koleginica arheolog, to je konzervacija keramičkih posuda. Redovno, od 1989. godine svakog 18. maja organizujemo dečiji otvoreni atelje kada deca crtaju na zadatu temu. Ove godine smo imali i konzervaciju predmeta od tekstila, u pitanju je bilo lepo libade (vrsta ženske jakne) i koleginica je pokazivala kako se radi konzervacija jednog tako značajnog predmeta. Tradicionalno, od 1994. godine muzej priređuje Oktobarsku izložbu Udruženja likovnih umetnika „Bane Živadinović Bor“. Tu su i umetnici koji nemaju formalno akademsko obrazovanje, ali i oni sa akademskim obrazovanjem  svake godine imaju zajedničku izložbu. Od 1986. godine, sa nekim manjim prekidima, imamo i Likovni salon učenika osnovnih škola, gde nastavnici likovne kulture biraju radove od dece svih osnovnih škola opštine Bor, a mi organizujemo izložbu. Ta izložba je u toku i traje do 3. avgusta. Imamo i skromne nagrade za najbolje radove, da podstaknemo rad i nastavnika i učenika.

 

Izložba "Džinovi ledenog doba"

(Fotografija preuzeta sa FB strane Muzeja rudarstva i metalurgije)

- Sarađujete sa mnogima, pa i sa Društvom istraživača?

Ove godine imali smo sa Društvom mladih istraživača izložbu „Četiri decenije pod ruku sa kulturom i prirodom“. Mi sa njima imamo jako dobru saradnju, pogotovo etnološko i arheološko odeljenje i zajednički smo prikupili dosta materijala. Ta izložba je obuhvatala fotografije, novinske članke, razne arheološke, etnološke predmete i sav taj materijal koji svedoči o saradnji koja traje 40 godina.

- Sa Muzejom afričke umetnosti organizovali ste jako posećen događaj – „Mankala - misaona igra“, a za prošlogodišnju manifestaciju „Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10 igralo se pod bakljama.

- Ja sam radila sa publikom za vreme izložbe, a trajala je više od mesec dana. Privukla je veliku pažnju, na naše veliko iznenađenje, s obzirom na najezdu interneta i svih ovih igrica. Zaista treba biti aktuelan, interesantan i drugačiji, pogotovo sa mlađima. Bila je nepoznanica, ta stara afrička igra Mankala, koja je izazvala veliku pažnju i deca  su stalno dolazila. To je jedna matematička, misaona igra i dolazila su i deca i odrasli različitih uzrasta, dovodili su čak i malu decu od tri godine. 

 

Radionica učenja "Mankale" u muzeju u Boru

(Fotografija preuzeta sa sajta Muzeja afričke umetnosti)

- Vi ste godinama imali umetničku koloniju „Bakar“. Napravili ste  zaista veliku zbirku naših poznatih umetnika

- To je trajalo do 2013. godine i sada imamo tu lepu zbirku skulptura. Koga da spomenem: Tomislav Todorović, Olga Jevrić, Dragoslav Krnajski, Kosta Bogdanović, i mnogi drugi, ne samo iz naše zemlje, bilo je i iz bivših republika, imamo autore iz Francuske, Grčke, Ukrajine, Rumunije....Nažalost, kolonija se više ne ogranizuje i pitanje je da li će se ikada obnoviti. Vezano za te skulpture, koleginica je prošle godine imala izuzetan projekat „Dvodimenzionalna skulptura“. To su crteži umetnika koji su radili u umetničkoj koloniji „Bakar“. Tu se vidi kako su prikazali svoje skulpture, dvodimenzionalno, kroz crtež.

- Muzej je jedan od dobitnika nagrade „Muzej za 10“.

- Dobili smo nagradu za prošlu godinu, za sve te aktivnosti, radionice, priredbe, koncerte, predavanja i promocije. Imali smo izložbu akademskog slikara Radislava Trkulje „Zapis o Boru, izložbu fotografija „Čuvajte mi Jugoslaviju“, vezanu za Karađorđeviće, prezentaciju arheološke monografije  ’’Bor i Majdanpek, kulturna stratigrafija praistorijskih lokaliteta na prostoru između Đerdapa i Crnog Timoka’’, prezentaciju „Šta to beše arheologija“ višeg kustosa Igora Jovanovića i još mnogo toga.  

- Da li manifestacije, kao što je „Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10“ povećavaju posetu muzejima?

- Mislim da da. Samo treba napraviti aktuelan program, ali ništa pretrpano, jer kad je pretrpano, kad se ljudi „izbombarduju" sa previše događaja, ni to nije dobro. Mislim da izložbe, kao „Mankala“ Muzeja afričke umetnosti, koje nisu previše „naučne“ najviše privlače publiku.

- Kako ste inače zadovoljni posetom?

- Zadovoljni jesmo, mada uvek može više. U 2015. godini, možda je to za Beograd malo, mi smo imali oko 15 hiljada posetilaca, što je za grad poput Bora poprilično dobro. Samo izložba „Džinovi ledenog doba“ je imala preko 2000 posetilaca. To je za muzeje ovog tipa sasvim solidno. Može uvek više i trudimo se koliko možemo. Evo juče sam imala grupu, njih petoro je došlo na čelu sa jednim dečačićem, možda prvi razred. Rekao mi je da je dolazio kao predškolac sa nastavnicom, pa je sada doveo mamu, tetku... Iznenadila sam se kada mi je kazao da prati sve izložbe, zna i tačne nazive svake.

Slađana Dimitrijević

-------------------------------------------------------------------------------------------------------

Udruženje novinara Srbije bilo je medijski pokrovitelj manifestacije Muzeji Srbije - deset dana od 10 do 10". Za vreme manifestacije informisali smo o raznovrsnim programima i izložbama u muzejima u mnogim gradovima Srbije.

Intervjui su nastavak saradnje sa muzejima i pokušaj da se skrene pažnja na to da muzeji rade tokom cele godine. Pored stalnih postavki, muzeji organizuju predavanja, koncerte, izložbe, stučno vođenje kroz izložbe, radionice za decu i odrasle...

Projekat je sufinansiran iz buzdeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja 

Napomena: «Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva»