UNS Press centar :: PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/rss.html sr http://presscentar.uns.org.rs/img/logo.png UNS Press centar :: PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/rss.html Obaveštenje o neradnim danima Press centra http://presscentar.uns.org.rs/info/4323/obavestenje-o-neradnim-danima-press-centra.html Obaveštavamo koleginice i kolege da Press centar Udruženja novinara Srbije (UNS), zbog novogodišnjih praznika, neće raditi trećeg i sedmog januara 2022. godine. ]]> Želimo vam srećne praznike!

]]>
Mon, 3 Jan 2022 11:25:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/4323/obavestenje-o-neradnim-danima-press-centra.html
Onlajn - Zoom konferencije u Press centru UNS-a http://presscentar.uns.org.rs/info/3883/onlajn---zoom-konferencije-u-press-centru-uns-a.html Press centar Vam omogućava održavanje onlajn konferencija putem Zoom platforme. ]]>

Foto: Pixabay

 

Zoom Vam omogućava:

- Sastanke jedan na jedan: mogućnost organizovanja sastanaka jedan na jedan

- Grupne video konferencije – omogućuju do 500 učesnika

- Deljenje ekrana: moguće deljenje jedan na jedan ili sa velikim grupama

- Deljenje prezentacija, foto i video materijala, dokumenata

- Chat kanal za pitanja i komentare

- Simultano deljenje ekrana

- Audio/ video snimanje (MP3; snimanje u kvalitetnoj rezoluciji)

- Održavanje vebinara i podučavanja na daljinu (opcije za virtualno podizanje ruku, interaktivno glasanje, pitanja i odgovore i slično).

- Održavanje konferencija sa integrisanim simultanim prevodom

 

Za više informacija:

Tel: + 381 (11) 262 - 4994

Tel/fax: + 381 (11) 328 - 5086

Mob.tel: + 381 (63) 611 086

 ana.petronijevic@uns.rs   i    pc@uns.org.rs

 

]]>
Thu, 30 Dec 2021 11:25:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/3883/onlajn---zoom-konferencije-u-press-centru-uns-a.html
Humanitarna akcija „Pokloni osmeh“ od 24. do 26. decembra u Beogradu http://presscentar.uns.org.rs/info/4306/humanitarna-akcija-pokloni-osmeh-od-24-do-26-decembra-u-beogradu.html U okviru manifestacije „Božićna čarolija“, Alumni klub Fondacije dr Zoran Đinđić organizuje humanitarnu akciju Božićna pijaca „Pokloni osmeh“ koja će trajati od petka 24. decembra do nedelje 26. decembra od 10 do 22 časa, na platou ispred tržnog centra Promenada. ]]>

Po ugledu na „Weihnachtsmarkt“ - božićne pijace u nemačkim i austrijskim gradovima, Alumni klub Fondacije dr Zoran Đinđić  došao je na ideju da organizuje takav događaj i u Srbiji sa ciljem prikupljanja finansijskih sredstava prodajom kuvanog vina, punča, čaja i božićnih kolača, koja bi potom bila donirana u humanitarne svrhe Udurženju za dečiju i cerebralnu paralizu Južnobačkog okruga “Sunce” - Novi Sad.

Od osnivanja, Alumni klub je organizovao niz aktivnosti u cilju povećanja svesti o značaju humanitarnog rada i društvene odgovornosti.

U decembru 2011. godine organizovana je prva božićna pijaca „Pokloni osmeh” i tom prilikom sva prikupljena sredstva u iznosu od 81 400 dinara donirana su Domu za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterniku.

Decembra 2012. godine celokupna finansijska sredstva u iznosu od 111 512 dinara prikupljena su za Dom za duševno obolela lica „Čurug“, kao i u decembru 2013. godine kada je ovoj ustanovi doniran deo prihoda u iznosu od 45 000 dinara od božićne pijace organizovane u Beogradu.

U decembru 2014. godine 51 000 dinara opredeljena je za Dom za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterniku, dok je u decembru 2016. i 2017. godine ceo prihod u iznosu od 90 800 odnosno 126 000 dinara bio namenjen Nacionalnom udruženju roditelja dece obolele od raka (NURDOR), a u decembru 2018. godine sav prihod od 145 450 dinara doniran je Savezu slepih Vojvodine.

Naposletku, decembra 2019. godine prikupljeni iznos od 244 000 dinara usmeren je Svratištu za decu i mlade u Novom Sadu. Sva sredstva su donirana u vidu konkretne opreme kupljene u dogovoru sa ustanovom kojoj su namenjena.

Foto: Alumni mrežu Fondacije dr Zoran Đinđić

Alumni mrežu Fondacije dr Zoran Đinđić osnovali su bivši stipendisti Programa stipendija nemačke privrede i Programa stipendija za srpske profesionalce u Austriji 2009. godine, a trenutno broji više od 500 mladih ljudi u Srbiji, koji su prošli program stručnog usavršavanja u Nemačkoj i Austriji.


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.



]]>
Fri, 24 Dec 2021 08:33:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/4306/humanitarna-akcija-pokloni-osmeh-od-24-do-26-decembra-u-beogradu.html
Javni skup “Čujete li nečujni plač beba?” http://presscentar.uns.org.rs/info/4287/javni-skup-cujete-li-necujni-plac-beba.html U sredu, 22. decembra 2021. od 11 do 12 časova u parku ispred zgrade Vojvode Dobrnjca broj 50, biće održan javni skup “Čujete li nečujni plač beba?” u organizaciji roditelja koji imaju sumnje da su njihova deca oteta u porodilištima u Srbiji, kako bi se nastavila kontinuirana kampanja podizanja svesti javnosti o tom problemu. ]]>

Kako najavljuju organizatori, svečano otkrivanje murala uz prigodnu kulturnu manifestaciju biće uspomena i opomena kao napor da se izgradi javno prepoznavanje neophodnosti za regulisanje pitanja i rešavanje tvrdnje roditelja koji sumnjaju da su im deca oteta u porodilištima.

Organizatori očekuju dolazak predstavnika Grada Beograda, Evropske unije, opštine Palilula, predstavnika udruženja roditelja, kao i druge javne ličnosti.

Ovaj skup završni je deo projekta pod nazivom „Čujete li nečujni plač beba?“. Sećanje na žrtve trgovine ljudskim bićima se osvežava i osmišljava u okviru projekta Udruženja "Nestale bebe Beograda”, kao sastavnog dela mega projekta EACEA - Program Evropa za građane i građanke "Sećanje 2020 'Nečujni plač nestale ili ukradene dece'".

Pozivamo sve medije i zainteresovane da se pridruže i da podrže kampanju u interesu opšte javnosti.

Branka Lazić, PR projekta „Čujete li nečujni plač beba?“

Mob: 060 41 71 333 Mail:brankaesensa@gmail.com


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


 


]]>
Wed, 22 Dec 2021 08:09:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/4287/javni-skup-cujete-li-necujni-plac-beba.html
Danas počinje kampanja Udruženja Izlazak „Božić u gradu“ http://presscentar.uns.org.rs/info/4281/danas-pocinje-kampanja-udruzenja-izlazak-bozic-u-gradu.html Udruženje Izlazak i ove godine organizuje kampanju „Božić u gradu“ u Dnevnom klubu, u Ulici cara Dušana 16 (opština Zemun) od 20. do 24. decembra 2021. godine uz poruku da su dobrodošli svi njihovi članovi koji žele da provedu vreme u druženju tokom novogodišnjih i božićnih praznika. ]]>

„Darovati nekoga uvek je radost i veselje, naročito onih kojima su pokloni mnogo više od prijatnog iznenađenja. Uvek se setimo svojih bližnjih, ali ne treba zaboraviti ni ljude koji nemaju gde i s kim provesti novogodišnje i božićne praznike. Uz darivanje raznih potrepština, darujemo im ujedno, malo radosti i veselja. Darujemo im spoznaju da nisu sami. Uprkos neimaštini s kojom se suočavaju osobe bez krova nad glavom, kao i marginalizovane osobe, moći će da osete delić božićne atmosfere u Dnevnom klubu Izlazak. Teške životne priče nakratko ostavljamo po strani i trudimo se da ove dane ispunimo smehom, radošću i osećajem pripadnosti onima kojima je to najpotrebnije“, ističu organizatori kampanje.

„Želimo da pošaljemo poruku nade, poruku zajedništva i ispratimo ovu neobičnu godinu sa željom da nas promeni na bolje. Jer, zapaliti tračak nade u nečijem srcu je ono što nas čini velikim, nepobedivim. Pozivamo vas da doživite ljubaznost i proslavite božićni ručak sa nama. Ako se osećate usamljeno, nemate sa kim da proslavite, u lošoj ste materijalnoj situaciji, a želite da osetite atmosferu novogodišnjih praznika – dobrodošli ste. I zapamtite da mala dela ljubaznosti mogu imati izuzetno pozitivne posledice u životima drugih“, ističu iz Udruženja Izlazak.

Udruženje Izlazak je hrišćansko dobrotvorno udruženje koje je osnovano radi pružanja podrške u prevenciji, resocijalizaciji i rehabilitaciji osoba u problemu zavisnosti i promoviše zaštitu ljudskog zdravlja i unapređenje zdravog življenja.

Udruženje je registrovano 2009. godine na inicijativu grupe oporavljenih zavisnika koji su imali želju da lično iskustvo i pomoć koju su primili besplatno prenesu dalje onima koji su zbog specifičnosti ovog problema diskriminisani i napušteni.


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


 


]]>
Mon, 20 Dec 2021 11:52:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/4281/danas-pocinje-kampanja-udruzenja-izlazak-bozic-u-gradu.html
Saopštenje Foruma beogradskih gimnazija: Reforma u karantinu http://presscentar.uns.org.rs/info/4265/saopstenje-foruma-beogradskih-gimnazija-reforma-u-karantinu.html U organizaciji Foruma beogradskih gimnazija danas je održan okrugli sto pod nazivom "Reforma u karantinu" uz učešće eminentnih stručnjaka iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije. ]]> "U želji da doprinese unapređenju obrazovnog procesa, utiče na reforme i razmeni iskustva sa stručnjacima iz regiona, Forum je ugostio dr Borisa Jokića, direktora Instituta za društvena istraživanja u Zagrebu i bivšeg rukovodica reformskog procesa u Hrvatskoj, profesora dr Aleksandra Baucala sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dr Ivana Ivića, univerzitetskog profesora u penziji, Namira Ibrahimović direktora OŠ Safvet beg Bašagić, koji je ujedno bio i rukovodilac reformskog procesa u kantonu Sarajevo i Dejana Ilića, urednika u izdavačkoj kući Fabrika knjiga. Poziv je upućen i predstavnicima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koji se nažalost nisu odazvali.

Zajednički stav svih učesnika je da je neophodno unaprediti obrazovni sistem u svim državama u regionu, kao i raditi na jačanju regionalne saradnje sa ciljem poboljšanja obrazovnog – vaspitnog procesa u svim zemljama u okruženju.

Kao jedan od glavnih problema istaknuta je loša saradnja sa resornim ministarstvima i odgovornim institucijama, koje učestvuju u kreiranju obrazovne politike.

Učesnici okruglog stola bavili su se problemima ocenjivanja, problemima u  implementaciji državne mature u Srbiji i iskustvima sa njenim uvođenjem u Hrvatskoj. Osim toga ukazano je i na probleme sa reforomom gimnazija i osnovnih škola, a opšti utisak učesnika je da reforma u Srbiji, koja ulazi u četvrtu godinu, ne predstavlja suštinsku promenu, već je samo donela probleme i učenicima i školama.

Iako je zajednički zaključak da se reforma obrazovnog sistema nalazi u karantinu u Srbiji, kao i u ostalim zemljama okruženja, Forum beogradskih gimnazija nastaviće i u narednom periodu da kroz panel diskusije, okrugle stolove i druge aktivnosti doprinosi unapređenju obrazovnog sistema u nadi da će resorno ministarstvo uspeti da čuje predloge koji dolaze iz baze, kao i da će na njih adekvatno odgovoriti uvažavajući interese struke.

U Beogradu,  9/12/2021                                               

Predsednik: Aleksandar Markov".
                                                                           
                     

]]>
Thu, 9 Dec 2021 15:10:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/4265/saopstenje-foruma-beogradskih-gimnazija-reforma-u-karantinu.html
Predstavljen peti „Ljetopis“ Banjana i Rudina http://presscentar.uns.org.rs/info/4254/predstavljen-peti-ljetopis-banjana-i-rudina.html Predstavljanju petog broja „Ljetopisa“ koji je objavilo Udruženje Banjana i Rudinjana „Vladika Sava Kosanović“ odazvali su se starine i mladi potomci, blizu 100 onih koji žive u Beogradu i Srbiji, a vode poreklo sa prostora stare Hercegovine i Crne Gore o čijem nasleđu se stara i podseća ovo udruženje. ]]> Stihove iz poslednjeg „Ljetopisa“, koji izlazi jednom godišnje, a pauza je načinjena zbog epidemije virusa korona prošle godine, govorio je glumac Beogradskog dramskog pozorišta Savo Radović, takođe poreklom iz Banjana.

Profesor Časlav Koprivica naveo je da je strahovao da se okupljanje i izlaženje Ljetopisa neće održati, ali je priznao da je to bilo neopravdano i da je sinoć u beogradskoj sali Privredne komore Beograd bilo ponajviše „plemenika i plemenica“.

„Pleme i crkva su bile sve. Kako je država jačala slabila je uloga plemena. Odavno plemena ne postoje kao kolektivni subjekt. Mi se i dalje okupljamo, pamtimo i svedočimo“, rekao je Koprivica.

Koprivica je rekao da je potrebno setiti se „litijaške 2020. godine“ i da je ono što se desilo u Crnoj Gori pokazalo da je plemenski duh živ.

„Gde god da živimo čuvamo ono što nam je bilo zajedničko sa precima“, rekao je Koprivica.

Profesor Veselin Matović, koji je kao srednjoškolski profesor u Nikšiću, početkom 2004. godine, zajedno sa suprugom Radmilom i 26 kolega, odbio da izvodi nastavu u znak protesta zbog preimenovanja srpskog jezika u crnogorskim školama, jedan je od priređivača „Ljetopisa“.

On je govorio o spomeničkom nasleđu iz 14. i 15. veka na prostoru Banjana i o njegovoj neistraženosti.

„To nasleđe stećaka oko kog se vodi velika polemika čiji su, ipak, pokazalo se, predstavljaju pravoslavne nadgrobne spomenike. Postavlja se pitanje kako su nastajali. To su ogromni monumenti. Komadi od deset tona. Ko su bili ti ljudi, kako su gradili? Jesu li to bili preci naših predaka“, zapitao se Matović. Dodao je da nema nijedne crkve u Banjanima koja nema jedan ili dva skupa u godini.

Glavni urednik Milutin Mićović govorio je o uzorima. Čovek ne može da postoji, naveo je, ako nema u svom životu nekog uzora.

„Ako primetite kako je pisao vladika Sava Kosanović videćete da je Andrić  imao uzora u njemu“, naveo je Mićović.

Pleme, kako je rekao, povezuje sa plemićstvom i plemenitošću.

„Naš nepismeni čovek je umeo da čuva nasleđe, nebeski obraz, dostojanstvo. Mi ne bi mogli bez njih“, rekao je Mićović.

Domaćin okupljanja bio je predsednik Udruženja Banjana i Rudinjana „Vladika Savo Kosanović“ Branislav Baćović.

Veče se završilo uz mudre reči „Ko sluša umeće da govori“, pesmu mlade Jelene, guslanje Ognjena i njihovog oca Đoka Koprivice.


]]>
Fri, 3 Dec 2021 15:33:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/4254/predstavljen-peti-ljetopis-banjana-i-rudina.html
Predstavljanje petog broja "Ljetopisa" danas u 17 sati http://presscentar.uns.org.rs/info/4243/predstavljanje-petog-broja-ljetopisa-danas-u-17-sati.html Nakon pauze od godinu dana izazvane pandemijom virusa korona, udruženje Banjana i Rudina “Vladika Savo Kosanović” vas poziva na predstavljanje V broja “Ljetopisa“. ]]> U sali Privredne komore Beograd, Kneza Miloša br. 12, sprat 6, danas, 2. decembra 2021. godine u 17 sati o novom broju "Ljetopisa" govoriće:  prof. dr Časlav Koprivica, književnik i glavni i odgovorni urednik “Ljetopisa“ Milutin Mićović, prof. Veselin Matović, priređivač.

Događaj će biti organizovan uz poštovanje epidemioloških mera.

 


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


]]>
Wed, 1 Dec 2021 14:24:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/4243/predstavljanje-petog-broja-ljetopisa-danas-u-17-sati.html
„Gradovi protiv droge – Pruži ruku podrške“ http://presscentar.uns.org.rs/info/4238/gradovi-protiv-droge--pruzi-ruku-podrske.html Povodom obeležavanja novembra – meseca borbe protiv bolesti zavisnosti, Udruženje Izlazak u saradnji sa Kancelarijom za borbu protiv droga Vlade Republike Srbije i sedam jedinica lokalne samouprave (Loznica, Šabac, Sremska Mitrovica, Bor, Majdanpek, Bačka Palanka i Novi Pazar) započinje kampanju pod nazivom „Gradovi protiv droge – Pruži ruku podrške“. ]]> Na ovaj način žele da skrenu pažnju javnosti da je problem zavisnosti izuzetno složen psihosocijalni problem koji se ne može rešavati samo unutar jedne profesije/struke, već isključivo efikasnom međusektorskom saradnjom različitih tela i organizacija koje ponaosob imaju specifičnu kompetentnost i odgovornost.

Ono što je neophodno jeste puna društvena i javna svest o bolestima zavisnosti kako bi moglo doći do odgovarajućih pomaka i uticati na zaustavljanje, zatim i na smanjivanje stope obolevanja stanovništva od bolesti zavisnosti u određenoj sredini. Znamo da je pojedinac odgovoran za svoje postupke, ali mi kao društvo smo odgovorni da pojedincu pružimo podršku kako bi napravio maksimum od svog životnog potencijala.

Već duži niz godina postoji veoma dobra i produktivna saradnja na relaciji Udruženja Izlazak i Kancelarije za borbu protiv droga Vlade Republike Srbije, koja je svakako jedna od najaktivnijih u Srbiji, sa kojom je do sada, sproveden značajan broj aktivnosti.

U okviru projekta „Biram Oporavak“ Udruženje Izlazak i Kancelarija za borbu protiv droga Vlade Republike Srbije organizovali su brojne sastanke širom Srbije na kojima je prisustvovalo preko 250 predstavnika iz 77 opština.  Akcenat je pre svega stavljen na ruralne sredine gde je uočen veliki broj nedostataka kao što su finansije, ljudski resursi, stručnih obuka i edukacija, neefikasne prevencije, nezainteresovanosti roditelja, neadekvatnih zakonskih okvira. Pored svega navedenog uočena je neinformisanost kako samih zavisnika o mogućnostima tretmana tako i profesionalaca koji se u svom radu sreću sa osobama u problemu zavisnosti i njihovim porodicama. Svi pomenuti problemi, a posebno nedostatak jasne komunikacije među akterima vodi u kontinuirani trend rasta zavisničke populacije sa naglaskom na mlade.

Na osnovu prikupljenih podataka i procene potreba prepoznata je uloga i značaj lokalne zajednice u rešavanju ovog problema. Oformili smo Multidisciplinarne timove na lokalnim nivoima koji se sastoje od predstavnika državnih institucija, lokalnih samouprava, ustanova i organizacija civilnog društva koji se direktno ili indirektno bave bolestima zavisnosti, odnosno smanjenjem ponude i potražnje.

Cilj Udruženja Izlazak je da svaki manji grad ima pre svega dobru međusektorsku saradnju na lokalnom nivou, da se razviju kapaciteti servisa kako bi ljudi koji bi želeli da uđu u proces oporavka imali tačno definisane mogućnosti  i znali kome se tačno obratiti za pomoć.

Nažalost, gotovo da ne postoji sredina u Srbiji u kojoj nema upotrebe droga i iz Udruženja Izlazak se nadaju da će ovom kampanjom uspeti da motivišu i ujedine sve aktere koji se direktno ili indirektno bave problemom bolesti zavisnosti da ovaj problem ne posmatraju iz ugla pojedinca već da zajedno deluju kao  protektivni faktor u  susretu  sa  istim.

 


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


]]>
Mon, 29 Nov 2021 11:19:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/4238/gradovi-protiv-droge--pruzi-ruku-podrske.html
"Građani ne žele da prijave korupciju jer to ništa ne bi promenilo" http://presscentar.uns.org.rs/info/4224/gradjani-ne-zele-da-prijave-korupciju-jer-to-nista-ne-bi-promenilo.html Tekst saopštenja povodom rezultata istraživanja "Javno protiv korupcije" u nastavku: ]]> Poštovani,

Želimo da skrenemo pažnju na istraživanje ,,Javno protiv korupcije'' koje je Istraživački centar za odbranu i bezbednost sproveo uz podršku Agencije za sprečavanje korupcije Republike Srbije u okviru istoimenog projekta. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 1200 ispitanika na terenu u 12 gradova (Beograd, Bor, Valjevo, Vranje, Zrenjanin, Zaječar, Kragujevac, Kraljevo, Loznica, Novi Sad, Niš, Subotica) i uzorku od 3000 ispitanika na internetu.

Istraživanje je pokazalo da je 87% internet ispitanika i 65% ispitanika sa terena upoznato sa više primera korupcije u svojoj sredini. Dok je 39% ispitanika sa terena i 60% online ispitanika bilo u prilici da se od njih zahteva mito. 44% ispitanika sa terena i 38% online ispitanika bi prijavilo korupciju dok ostali, dakle više od polovine to ne bi učinilo ili nije sigurno da bi to učinilo.  Kada su upitani zašto to ne bi učinili najčešći odgovor je da to ne bi ništa promenilo 59% sa terena i 60% online.

Samo 4% ispitanika prati rad Agencije za sprečavanje korupcije, a 36% je upoznato sa postojanjem agencije. Čak 34% ispitanika je izjavilo da ne zna da takva agencija postoji. Ispitanici sa interneta upoznati su sa postojanjem Agencije za sprečavanje korupcije ali ne prate njen rad (40%), dok 25% njih ne zna da takva agencija postoji. Mediji su na drugom mestu kao način kako su se građani upoznali sa problemom korupcije, a u Kragujevcu su zauzeli prvo mesto kao najkorumpiranija oblast.

Po ocenama koje su ispitanici iz terenskog istraživanja dodelili različitim oblastima, inspekcijske službe su ocenjene kao oblast u kojoj je korupcija najviše zastupljena, dok je vojska ocenjena kao oblast u kojoj je korupcija najmanje zastupljena. Ispitanici su često navodili sport, kulturu i lokalnu samoupravu kao oblasti koje bi trebalo dodati već razmatranim oblastima i njih su ocenjivali najvišim ocenama.

Kompletne rezultate i internet rezultate možete pogledati na: https://istrazivackicentarob.com/rezultati-istrazivanja-javno-protiv-korupcije/

Istraživački centar za odbranu i bezbednost

 


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

 


]]>
Wed, 24 Nov 2021 15:18:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/4224/gradjani-ne-zele-da-prijave-korupciju-jer-to-nista-ne-bi-promenilo.html
Како Србија чува сточарство? http://presscentar.uns.org.rs/info/4176/---.html Од 1990. године број стоке је пао са 1,7 милиона на 890 000, али стручњаци ипак напомињу да све веће државне субвенције за сточарство дају резултате јер се знатно побољшава генетски квалитет стоке, које дају више млека, меса. ]]>

Фото: Pixabay

Модерне и развијене пољопривреде нема без организованог, масовног и развијеног сточарства, а само за државе у којима сточарство чини бар 60 одсто пољопривредне производње каже се да су аграрно развијене. Где се на тој лествици развијености налази Србија у којој сточарство и даље чини само трећину пољопривредне производње? Доходак по хектару обрадиве површине у Холандији износи 23.300 евра, у Данској 18.600 евра, док је у Србији између 800 до 1.000 евра. Иако држава повећава издвајања за сточарство последњих година, број грла, крупне и ситне стоке, стално опада. Поставља се оправдано питање зашто је то тако.

За само шест година, од 2012. до 2018. године број газдинстава специјализованих за сточарство опао је са 110.000 на света 60.000 а најугроженије је говедарство где је број грла у последњих 30 година опао са 1,7 милиона на 890.000. Сточни фонд у Србији  опада у свим категоријама, осим у пчеларству где је забележен раст од 6,5 одсто. Да би имали одрживи развој сточарства у Србији морамо да дуплирамо број грла, упозоравају стручњаци. По мишљењу др Ратка Лазаревића са Пољопривредног факултета у Земуну, то значи да би требало да имамо бар 1,6 милиона говеда, 6,5 милиона свиња, три милиона оваца, 95 милиона пилића за узгој и 8 милиона кока носиља.

Пољопривредници често истичу и проблем кашњења субвенција и траже да се уведе пракса из Европске уније где се субвенције сточарима исплаћују 15 дана од достављања валидне документације. Сем тих правила, произвођачи траже „плави дизел“, односно субвенционисано гориво, јер наши пољопривредници плаћају најскупље гориво у Европи. Да и даље извозимо сировине, а не прерађевине сведочи и податак да је извоз житарица из Србије у 2020. години десет пута био већи него извоз животиња и меса. Житарица смо извезли у вредности од 780 милиона долара, а животиња и меса за скромних 77 милиона долара.

Одговор на питање да ли субвенције дају жељене ефекте немају у привредним коморама Војводине и Србије, а у Министарству пољопривреде наводе „да се број квалитетних приплодних грла унутар активних популација повећавао, чиме је један од битних циљева из програма остварен, а то је повећање броја грла у матичним запатима“.

Контрола државног динара за развој фарми

Иако у Србији чини само трећину пољопривредне производње, за сточарство одлази готово 70 одсто аграрних субвенција државе, каже Бранислав Недимовић, министар пољопривреде. „Буџет за субвенције у пољопривреди, после ребаланса у Скупштини, износи близу 42 милијарде динара, што је више за око 4,9 милијарди. Државне субвенције највише користе сточари, готово 70 одсто буџета,“ рекао је Недимовић пољопривредницима у Крагујевцу.

У Српској академији наука и уметности ове године одржан је стручни скуп под називом „Значај сточарства у производњи хране и одрживом развоју села“. Највише је било речи о томе да и поред повећаних издвајања за сточарство последњих година опада број грла у скоро свим категоријама.

Тако је према достављеним документима Управе за аграрна плаћања за субвенције у сточарству у 2015. издвојено 11,32 милијарди динара, наредне 2016. је издвојено 12,8 милијарди, 2017. су субвенције достигле 15,28, милијарди, 2018. је држава издвојила 16,42 док је 2019. године за помоћ у развоју сточарства издвојено 17,3 милијарди динара. На другој страни, делују сасвим поражавајуће бројке које је изнео директор Института за економику пољопривреде др Јонел Субић који је рекао да је у периоду од 2012. до 2018. године, упркос све већим донацијама,  број газдинстава специјализованих за сточарство пао са 110.000 на 60.000, а предузећа са 418 на 201.

Према речима др Субића, сточни фонд опада у свим категоријама сем у пчеларству где је забележен раст од 6,5 одсто, иако је министар Бранислав Недимовић изјавио да је  раст забележен и у овчарству. На скупу у САНУ, професор Пољопривредног факултета у Новом Саду Денис Кучевић изјавио је да је најугроженије говедарство и да је број грла стоке са 1,7 милиона 1990. пао на 890.000 у прошлој години. У истом периоду код нас је пала годишња потрошња говедине са 12 на свега 4,3 килограма по становнику, за разлику од ЕУ у којој становник просечно конзумира 15 килограма.

За кога производимо?

Агроаналитичар Чедомир Кецо оцењује, међутим, да су, ако се има у виду економска снага наше државе, давања за сточарство заправо оптимална. „Није ствар у томе да ли смо ми уложили довољно или недовољно. Суштина је у томе да ли смо оно што смо произвели адекватно успели да продамо, односно, да ли за то што радимо имамо купца. Ми на пример, последњих 10 година имамо од 500.000 до 700.000 товљеника вишка у које је неки добар домаћин уложио свој труд и значајан новац, а ми немамо коме да их продамо. Не владамо количином робних вишкова него се гађамо флоскулама – идите на тржиште. Ствари су много озбиљније него да ли су ефекти субвенција велики или мали. Моје је мишљење да је држава повећаним издвајањем спасила сточарство које је до пре неку годину било на нивоу 1910. године. Држава би јасно требало произвођачима да каже за којим категоријама животиња постоји тражња, а за које постоји велики ризик производње,“ каже Кецо.

Наш саговорник каже да су за постојеће стање добрим делом заслужни и сами сточари: „Они не желе да прихвате плаћање свиња према меснатости  на линији клања. Прве анализе независних мерења показују да је само 30 одсто свиња задовољава тражене норме меснатости кланичне индустрије“

Осим свега наведеног, стручна јавност годинама указује на недопустиво кашњење субвенција сточарима од неколико месеци и више. У складу са праксом у Европској унији председник Задружног савеза Србије Никола Михаиловић се залаже за то да би субвенције сточарима требало да се исплате у року од 15 дана од подношења валидне документације. И док јавност очекује излазак тзв. „зелене књиге“ Министарства пољопривреде („Извештај о стању у пољопривреди  у Републици Србији“), професор на Пољопривредном факултету у Новом Саду, Бранислав Влаховић у књизи „Аграрна производња у Војводини у 2020.“ наводи да је прошле године извоз житарица из Србије десет пута био већи (780 милиона евра) од извоза живих животиња и меса (77 милиона евра). Дакле, извозили смо сировине уместо прерађевина. За стање наше пољопривреде је још неповољнији податак то што смо многоструко више извозили живих животиња на којима је зарада мања него на месу.

Да ли субвенције дају жељене ефекте

Овај низ података који нам пружа хируршки прецизно омогућује увид у стање сточарства у Србији али и отвара озбиљну расправу – да ли је уложени новац дао жељене ефекте.  Да ли су анализирали ефекте улагања у сточарство, питали смо задужене за тај сектор у Привредним коморама Војводине и Србије. Из ПКС-а су нас обавестили да не поседују документ који садржи тражене информације“ док смо из ПКВ-а добили истоветан одговор – усмено.

Да би имала одрживи развој сточарства, Србија би морали да дуплира број грла у свим секторима – односно да има 1,6 милиона говеда, 6,5 милиона свиња, три милиона оваца, 95 милиона бројлера и 8 милиона носиља.

Из Министарства пољопривреде су нам послали следећи одговор написан у бирократском стилу: „У претходном периоду, спровођењем ове мере подршке, т.ј. радом на унапређењу производних способности квалитетних приплодних животиња и праћењем њихових производних резултата, бележи се стални пораст производње код квалитетних приплодних грла, која су под контролом одгајивачких организација. Резултати спровођења Програма мерљиви су годишњим стручним извештајем, који Главне одгајивачке организације достављају Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде. Анализирајући спровођење дугорочног одгајивачког Програма за период 2016-2020. године може се закључити да се број квалитетних приплодних грла унутар активних популација повећавао, чиме је један од битних циљева из програма остварен, а то је повећање броја грла у матичним запатима.“ Овде се и крије одговор. Напредак је уочен у запатима код оних произвођача чије су животиња контролисале стручне службе.

Нигде у свету нису све животиње уматичене

Чињеница је да запати или приплодна стока под контролом из године у годину имају боље производне резултате, али остаје нејасно зашто код нас струка не контролише више животиња? Одговор смо добили у Главној одгајивачкој организацији АП Војводине. „Нигде у свету популација домаћих животиња није 100% уматичена. Многи произвођачи не желе додатни посао који подразумева јављање догађаја као што су тељења, јагњења, прашења, службама или примање узоркивача и оцењивача на своје газдинство. У Србији додатно многи произвођачи не поседују животиње које испуњавају прописане услове да буду квалитетна приплодна грла и дуго им је да чекају две или три генерације животиња зато што то подразумева финансијска давања, а у том периоду немају право на субвенције. Због тога би се могло размислити о субвенцијама за произвођаче који би желели да уђу у процес уматичења“, каже руководилац Центра за одгајивање домаћих животиња АП Војводине и директорка Департмана за сточарство Пољопривредног факултета у Новом Саду проф. др Снежана Тривуновић. У Србији се, дакле, после тродеценијског пада у сточарству догађа нешто што су развијене пољопривредне земље одавно урадиле – увођење квалитетнијих и плоднијих раса говеда која ће под контролом институција дати сасвим нове резултате.

Кратка историја селекције у сточарству

Од када је почео да се бави сточарством, човек је правио селекцију тако што се трудио да отклања неквалитетна грла из приплода, али је систематска селекција почела у 18. веку у Великој Британији увођењем тачне евиденције о перформансама животиња, као и применом одабирања родитеља на основу перформанси потомства, методологије које се и данас користи, под називом прогени тест. У том периоду, тачније, 1791. године у Енглеској је основана и прва матична књига и то за чистокрвне енглеске коње. Временом, а нарочито са појавом рачунара великих капацитета, методе селекције су се све више развијале, а генетско вредновање постајало све тачније, тако да је постигнут значајан генетски тренд за све економски важне особине. У нашој земљи, прва матична књига основана је 1923. године, за енглеске чистокрвне коње, а за говеда је основана 1937. године. Носиоци матичних књига, једне или више на националном нивоу по врстама и расама стоке, у развијеним земљама прво су била удружења, затим асоцијације произвођача, а онда државна тела, компаније и мултинационалне компаније. Код нас први покушаји удруживања били су крајем XIX века, али су сва успешна удружења основана иницијативом универзитетских професора. Половином XX века (око 1950) оснива се јединствена селекцијска служба која функционише унутар завода, института и факултета, а усвајањем Закона о сточарству 2009. године  произвођачи се повезују у одгајивачке организације.

У нашој земљи се сточарска производња дуги низ година субвенционише, али је тек ступањем на снагу Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју 2013. године предвиђено вођење регистра подстицаја и Зелене књиге. Подаци из Регистра подстицаја су јавни и користе се за спровођење мера за подстицање пољопривреде и руралног развоја, као и за потребе вођења статистике и аналитике у Министарству, док Зелена књига садржи оцену стања и економског положаја пољопривреде, као и предлог и начин спровођења мера пољопривредне политике.

Добар пример субвенционисања – Главни одгајивачки програм (ГОП) 2015.-2019.

Главни одгаjивачки програм се одвојено спроводе на територији АП Војводине и Централне Србије. У овом чланку ћемо се детаљније задржати на резултатима из АП Војводине. Главни одгајивачки програм у АП Војводини спроводе Основне, (OOO), Регионалне (РOO) и Главне одгајивачке организације (ГОО). Трошкови рада на реализацији ГОП-а у говедарству су израчунати  2013. године на основу чега су формиране цене по мерама на спровођењу ГОП-а основних, регионалних и главне одгајивачке организације. Проблем је што те цене, и поред повећања трошкова, нису мењане до данас. Можда још озбиљнији проблем је што у цену коштања рада нису урачунати развојни издаци које не финансира ни држава, ни произвођачи, а они се константно реализују само захваљујући ентузијазму одгајивачких организација.

Одгајивачке организације у АП Војводини су суфинансиране на основу конкурса  Секретаријата пољопривреде, водопривреде и шумарства, а средства се расподељују тако што се 8% даје Главној одгајивачкој организацији (ГОП) за послове координације и контроле свих основних и регионалних ОО као и одгајивача, док се од преостале суме  12% одваја за регионалне ОО а 88%  за основне ОО.

Мање грла, али знатно већи квалитет

Детаљан приказ анализе Главног одгајивачког програма у периоду 2015-2019 на територије АП Војводине које су заједничким радом спровеле Основне, Регионалне и Главна одгајивачка организација потврђује да је код контролисаних запата дошло до побољшања перформанси животиња које су дефинисане у Програму.

Од почетка спровођења главних одгајивачких програма за говедарство 2010. године присутан је био тренд повећања броја квалитетних приплодних грла говеда млечних раса (ХФ-холштајн-фризијска; СИМ-сименталска; БС-браон-свис раса) под контролом. Међутим, из Графикона 1.1 видимо да је овај тренд повећања броја квалитетних приплодних грла био присутан до 2018. године, али је у 2019. дошло до пада (68,68%, док је у 2015. години био 72,14%). До пада долази јер су Уредбом Министарства пољопривреде о подстицајима донети подстицаји за краве које производе телад за тов, у које спадају краве и млечних и товних раса, а на којима се не спроводе мере из одгајивачких програма. Додељена им је субвенција у вредности од 80% износа субвенције коју остварују квалитетна приплодна млечна говеда, што је деловало дестимулишуће на одгајиваче квалитетних приплодних грла млечних раса и довело до тога да одређени број одгајивача напушта систем производње квалитетних приплодних грла.

У 2020. години најнижа просечна вредност млечности крава (4591 кг) утврђена за укупну популацију крава АП Војводине, а затим долазе грла контролисаних запата СИМ расе са оствареном производњом млека од 6186 кг. Просечна млечност за ХФ расу износи 7043 кг, а највиша просечна млечност у 2020. години од 7705 кг млека утврђена је код контролисаних запата БС расе.

Претпоставка је да је виша млечност БС расе у односу на ХФ и СИМ расу последица тога што су говеда БС расе сконцентрисана на 3 велике фарме са вишим нивоом технологије производње млека. Просечна остварена млечност за ХФ, СИМ и БС расу заједно износи 6849 кг млека у стандардној лактацији, што је више за 2258 кг млека у односу на просечну производњу остварену у укупној популацији АП Војводинe и као податак говори о значају спровођења селекцијских мера из одгајивачких програма када је производња млека у питању.

Спровођење селекцијских мера у товном говедарству је почело 2013. године. У току прве половине 2013. године Департман за сточарство Пољопривредног факултета у Новом Саду је интензивирао своје активности на обиласку фарми које се баве одгојем грла товних раса говеда, са циљем да се сагледа бројно стање, процени расни састав, као и удео мелеза. Наведене активности су, заједно са доношењем Главног одгајивачког програма за товне расе говеда и Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју којим су утврђени подстицаји и за краве дојиље који се остварују по крави за товна грла чистих раса, омогућиле уматичење грла товних раса говеда и формирање базе података за потребе селекције и даљег унапређења поменуте производње. Тако су, у току 2013. године реализоване мере селекције и за говеда товних раса, у следећем расном саставу: најмање су биле заступљене интензивне товне расе говеда Лимузин (3,76%) и Шароле (3,67%), Ангус као средње интензивна товна раса говеда је у расној структури био заступљен са 8,01%, док су  најзаступљенија била говеда расе Херефорд (84,56%) која се одликује добрим способностима за тов и у екстензивним условима гајења. Већ у 2015. години долази до промене у расном саставу, што се види и из Графикона 1.5.

Доношењем Уредбе о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју у 2015. години, поред подстицаја за краве дојиље утврђени су подстицаји и за квалитетне приплодне товне краве који се остварују по крави за грла товних раса, што је заједно са подстицајима за набавку квалитетних приплодних грла за унапређење примарне сточарске пољопривредне производње стимулисало одгајиваче товних раса говеда на увоз квалитетних приплодних грла интензивних раса и довело до промене у расном саставу говеда товних раса, што се и види у Графикону 1.6.

Из Графикона 1.6. видимо да су у 2019. години у контролисаној популацији највише заступљена говеда расе Ангус у сличном односу су заступљена говеда раса Херефорд, док све више расте удео раса Шароле и Лимузин, и из наведеног можемо закључити да је променом расног састава дошло до интензивирања товног говедарства у АП Војводини.

Коришћењем и даљим повећањем броја говеда продуктивних товних раса, могуће је у наредном периоду повећати пласман живе јунади, јунећег меса и говеђих прерађевина на тржиште земаља ЕУ (нарочито Италије и Грчке), затим Босне и Херцеговине, Македоније, Руске Федерације и у земље Средњег Истока.

 Свињарство

Животиње које се данас налазе на фармама су високо продуктивна грла настала су стриктним спровођењем Главног одгајивачког програма и планском и интензивном селекцијом, али са већом сензибилношћу на факторе спољашње средине. Поред повећања ефикасности селекције, лакшим одабиром квалитетнијих грла за производњу, сточарство се суочава и са сталном претњом од заразних болести, поготово данас када постоји стална опасност по питању појаве афричке свињске куге, збoг чега је потреба за улагањем у биосигурносне мере све већа.

Главна одгајивачка организација за свињарство обухвата рад и контролише спровођење Закона о сточарство и Главног одгајивачког програма код преко 950 одгајивача свиња, племенитих и аутохтоних раса свиња. Популација свиња која је уписана у главну матичну књигу на територији АП Војводина за 2020. годину је 38.890 животиња, а величина популације која је под контролом продуктивности је у озбиљном порасту – у односу на 2019. годину је 18%, док у односу на 2018. годину повећање износи 20%.

Средства којим фармери располажу доприносе повећању набавке квалитентих приплодних грла, а то се најбоље може видети на графикону 1, где је уочљиво повећање броја издатих потврда о пореклу, односно педигреа. Број издатих потврда о пореклу указује да долази до специјализације у производњи, да одређене фарме своју производњу усмеравају у правцу производње квалитетних приплодних грла, док одређене фарме иду у правцу коришћења, односно држањем квалитетних приплодних грла. Допринос, који квалитетна приплодна грла доносе на фарму је вишеcтрук и првенствено је усмерен на повећање произодних резултата или задржавање високог нивоа производње.

Из постављеног графикона 1 је евидентно да је промет квалитетних приплодних грла значајно увећан у последњих пет година и да постоји позитиван  тренд по питању повећања издатих потврда о пореклу животиња. Наведено указује да постоји велика потреба за квалитетним приплодним грлима, што има велики утицај на развој свињарства. Наравно на промет квалитетних приплодних грла су утицали и разни конкурси од Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Покрајинског секретаријата за пољопривреду, као и повећање суме субвенција на 15.000 рсд за квалитетно приплодно грло.

Главна одгајивачка организација у циљу праћења квантитативно мерљивих података, спроводи између осталог тестирање приплодног материјала. Ултразвучно мерење дебљине сланине и мишића је мера која се спроводи на крају перформанс теста и која представља локомотиву развоја свињарства. Наведена мера има велики значај за свињарство и као таква спроводи се у свим развијеним земљама у циљу тестирања грла у перформанс тесту који представља први стручни филтер приликом одабира кандидата за даљу селекцију. Подаци у графикону 2 су охрабрујући, јер је број перформанс тестираних грла у 2019. у односу на 2015. већи за 24,6%, а додатно радује чињеница да постоји тренд пораста и можемо сматрати да су фармери препознали важност и схватили значај ове мере.

Резултати перформанс теста назимица и нерастова (плодних женки и мужјака) припадају најважнијим циљевима у Главном одгајивачком програму:

Просечна вредност животног прираста код нерастова (графикон 3.) је остварена од 660 г у 2019. години, док је 2015. забележена висина прираста од 569 г, што представља повећање прираста од 13,7 %.

Просечна вредност животног прираста је у порасту на шта нам указује линија тренда код нерастова и назимица. Остварен прираст код назимица (графикон 4.) од 554 г у 2019. години, представља повећање од 5,77 % у односу на остварену висину прираста од 522г у 2015. години. Повећање висине прираста је веома значајна особина, која планским укрштањем треба да се испољи и искористи код товљеника. Са повећаним прирастом утичемо да се дужина това смањи, да се смањи број хранидбених дана, искоришћеност ресурса се повећава, што све има велики значај за свињарску производњу. Ако у Србији има 3 милион товљеника, смањењем трајања това за само један дан, уштедели бисмо 6 милиона килограма. Или 180 милиона динара.

На основу резултата приказаних у графикону, види се да је број живорођене прасади у порасту од 2015. године са малим осцилацијама за посматрани период. Напредак који је остварен је просечно 1,06 прасета више у 2019. години у односу на 2015. годину, што је веома битно за успешну свињарску производњу.

Графички приказ у графикону 10, нам указује да постоји и даље велика популација свиња која није под контролом продуктивности у АП Војводини. Такође селекцијски рад је усмерен на подизање квалитетних приплодних грла, што треба да буде база из које ће се квалитетне приплодне животиње даље ширити у популацији. Број мушких и женских грла под контролом продуктивности је у порасту и треба очекивати да се настави са смањењем броја животиња која нису под контролом продуктивности.

Овчарство

Посматрајући петогодишњи период у оквиру ког је праћено кретање броја грла оваца у АП Војводини уочено је благо смањење броја грла које је последица пре свега повећања производње по грлу. У овом периоду је дошло до благе промене у расном саставу те удео племенитих раса са 92,57% у овом петогодишњем периоду порастао на 95,03%. Побољшање расног састава и повећање продуктивности грла у контроли представљају јасан показатељ ефекта селекцијских мера у овчарству.

Према подацима Републичког завода за статистику (Саопштење број 030- год. LXXI, 12.02.2021) бројно стање оваца на дан 1. децембар 2020 је више за 2,6% у односу на исти период претходне године. Из графикона 1. уочавамо константно повећање броја грла под контролом у односу на целокупну популацију грла у АП Војводини, која у овом периоду бележи благи пад. Обраћајући пажњу на благи пад броја грла у укупној популацији неопходно је да се узму у обзир и навике нашег становништва у конзумацији меса (преферира се јагњетина), као и врло малој потрошњи у претходној години услед присуства епидемије корона вируса у нашој земљи.

Из Графикона 2. уочавамо повећање масе јагњади на залучењу која представља сигуран показатељ ефеката примене селекцијских мера у овчарству. Промена расног састава и примена селекцијских мера је резултирала управо овим битним производним параметром, структура расног састава значајно утиче на квалитет трупова и органолептички састав јегњећег меса.

Све већи захтеви потрошача ка квалитетнијим пољопривредно прехрамбеним производима, едукација и доступност информација стварају све изазовније циљеве пред нашим произвођачима.

Козарство

У АП Војводини гаји свега 23,95 % од укупног броја коза у Србији (191.280), али узгој коза у покрајини карактерише далеко већа интензивност производње и фармски начин гајења коза. Према подацима Републичког завода за статистику РС на дан 01.12.2019. године, укупан број коза које се гаје на подручју АП Војводина био је 45.821 грла, од овог броја под контролом је 16,98 % грла (Графикон 1).

Број коза које су предмет рада Главног одгајивачког програма у козарству од 2012. до 2018. године бележи константан раст (Графикон 1.). У односу на 2018. годину, број грла у контролисаној популацији се у 2019. години смањио за 8,49% и износио је 7.781 грла. Контролом млечности утврђено је да се принос млека у контролисаној популацији код алпских коза усталио на око 565 кг млека, док се код санске расе коза бележи благи пад.

Увидом у стање на терену, утврђено је да су проблеми везани за популацију и продукцију санске козе, пре свега последица тешке ситуације на највећој фарми у АП Војводини, обзиром да на газдинствима која држе санску козу у мањем броју, производња бележи раст.

Приметан је тренд благог опадања броја животиња у контролисаној популацији у последњој посматраној години што је последица више утицаја – виша цена производа од козијег млека у односу на кравље уз слабљење куповне моћи становништва; присуство болести артритис енцефалитис коза (АЕК) која значајно погађа популацију коза у земљи и проблеми са организованим откупом и прерадом млека. Сточарство је, као и све бројне друге привредне гране прошло кроз бројне успоне и падове, али последњих година је дефинисана стратегија финансирања побољшања генетског квалитета, због чега се види да, иако се бележи пад броја грла, газдинства и фарме које се баве узгојом стоке дају боље резултате. Зато се и може закључити, на крају ове опширне анализе, да државне субвенције ипак дају резултате.

Аутори: Ђорђе Симовић и Жикица Стевановић
]]>
Tue, 26 Oct 2021 10:21:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/4176/---.html
Dečija nedelja - Upola cene obilazak stadiona Rajko Mitić http://presscentar.uns.org.rs/info/4117/decija-nedelja---upola-cene-obilazak-stadiona-rajko-mitic.html Crvena zvezda je spremila nešto veliko, a to je 45 nezaboravnih minuta Marakana ture na mestu gde su najbolji stvarani i gde su najveći padali! ]]> Ono što Vas čeka je prilika da posetite našu i Vašu kuću i u potpunosti upoznate svaki detalj stadiona Rajko Mitić, mesta na kom smo svedočili brojnim istorijskim uspesima.

Povodom Dečije nedelje na stadionu Rajko Mitić, u trajanju od 01.10.2021. do 05.10.2021. godine, sva deca uzrasta do 14 godina ostvaruju popust od 50% na cenu karte.

Cena karte za odrasle je 1000 dinara, dok članovi ostvaruju dodatnih 20% popusta. Cena karte za decu do 14 godina je 500 dinara, dok je u dečijoj nedelji cena karte 250 dinara.

Početak tura je organizovan na svaki pun sat, a svi posetioci kojima je crveno-bela boja u srcu će moći da obiđu Zvezdinu kuću radnim danima od 10 časova do 18 časova i subotom od 10 časova do 16 časova, a poslednja tura počinje sat vremena pred kraj radnog vremena.

Obilazak traje 45 minuta i sastoji se iz osam delova:

1. Muzej FK Crvena zvezda i slikanje sa peharom Lige šampiona

2. Slikanje pored spomenika Rajka Mitića

3. Zapadni tunel

4. Glavni tunel i slikanje ispred Severne tribine

5. Zvezda TV

6. Medija centar - slikanje sa dresovima igrača i potpisivanje „Zvezdaške zakletve“

7. Red Star Shop

8. Butik Delije


Za sve dodatne informacije i rezervacije, kontaktirajte nas putem telefona na broj:  +38166-8018-431 ili e-mail: stadionskatura@crvenazvezdafk.com


Dođite u Vašu drugu kuću i doživite nezaboravno iskustvo!

Marakana avantura može da počne!

]]>
Fri, 1 Oct 2021 13:16:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/4117/decija-nedelja---upola-cene-obilazak-stadiona-rajko-mitic.html
Дуван са четири илегална листа http://presscentar.uns.org.rs/info/4173/----.html Да је илегална трговина дуваном рaширенија од шверца цигарета потврђују и подаци према којима је у 2020. години у Србији заплењено близу 120 тона дувана и више од 20 тона цигарета, а током прошле године је у акцијама државних органа откривено 190 хектара нелегалних засада дувана. ]]>

Фото: Pixabay

Цигарете се годинама и деценијама спомињу у црним хроникама, вестима о полицијским акцијама које су заплениле у неком шлеперу велике количине боксова и пакета, али се ретко може прочитати текст о криминалу који почиње на њивама – нелегалним засадима дувана који касније заврше на црном тржишту. За ширу, неупућену јавност, изненађујуће делују подаци да су државни органи у 2020. години запленили шест пута веће количине дувана него цигарета. Сваког дана у Србији заплени се више од 340 килограма дувана, од чега се може направити 22.500 паклица цигарета, а стручњаци закључују да на тој количини дувана држава дневно губи три милиона динара прихода. Или их сачува у буџету ако буде ефикасна у спречавању шверца дувана.

Нелегални дуван и дувански производи у Србији чине нешто више од 16% укупног дуванског тржишта, а државне институције процењују да је Србија у 2020. године изгубила приход од 16,7 милијарди динара (или 142 милиона евра) – 12,9 милијарди збох ненаплаћених акциза и 3,8 милијарди због ненаплаћеног ПДВ-а.

Да је илегална трговина дуваном знатно раширенија него што би шира јавност могла да претпостави потврђују и подаци према којима је у 2020. години у Србији заплењено близу 120 тона дувана,  више од 20 тона цигарета, а током прошле године је у акцијама државних органа откривено 190 хектара нелегалних засада дувана. Ако се рачуна да је просечан род две тоне по хектару, онда се може рећи да су државни органи спречили да 380 тона дувана уђе у илегални промет. Тиме је спречена огромна штета у српском буџету.

Табела: Акцизе на дуван

Крајем априла грађани су били у неверици када су чули да су инспектори Пореске полиције у координацији са Министарством унутрашњих послова, а по налогу Тужилаштва за организовани криминал, у Обреновцу пронашли и одузели 1.753 кг резаног дувана и дувана у листу. Овако је гласила вест, али су се грађани у чуду питали – како је неко могао илегално да држи близу две тоне дувана?!

Месец дана раније полиција је у Богатићу, по налогу Основног јавног тужилаштва у Шапцу, поднела кривичну пријаву против 62-годишње жене из околине Богатића, због сумње да је учинила кривично дело недозвољен промет акцизних производа. Полиција је током претреса њеног домаћинства пронашла око 800 килограма дувана, односно 265 килограма резаног и 531 килограма дувана у листу, машину за сечење дувана, напаривач и једну електричну вагу.

Мачва је идеално место за шверц дувана, не само због близине границе, већ што у овом делу Србије постоји традиција узгајања дувана. Шверцера, међутим, има широм Србије, па је два месеца касније у Пожаревцу одузето 120 килограма дувана. Овакве вести пуне новинске ступце, јер се готово свакодневно прекине неки ланац кријумчарења дуваном. Иако полиција, царина и други државни органи чине озбиљне напоре у пресецању или затварању илегалних канала, дуванџије стално проналазе нове начине да кријумчаре робу од које имају далеко већу зараду него када је продају држави по уговореној цени.

КАКО ФУНКЦИОНИШЕ ДУВАНСКИ ЛАНАЦ

Шверц и илегална продаја дувана постали су веома привлачан „бизнис“ јер се по килограму остварује дупла зарада, док су казне за нелегалну трговину и недозвољену производњу углавном условне и новчане, а крећу се од 10.000 динара до 300.000 динара, у зависности од одузете количине. Затворске казне изричу се тек када прекршиоци понове дело.

У Мачви и Срему, где се дуван традиционално гаји, просечна уговорена цена креће се око 600 динара за килограм прве класе, али ако се роба стави у илегални промет, шверцери зарађују од педесет до сто посто.  Највећу зараду остварују продајом резаног дувана чија се цена на црном тржишту креће од 1.000 до 1.500 динара за килограм. Та количина задовољава потребе просечног пушача за месец дана. Када се то прерачуна на паклицу, једна кутија од 20 цигарета од шверцованог дувана кошта 70 динара, док најјефтиније цигарете које се купују у легалној продаји коштају 270 динара.

Шверц дувана и дуванских производа чине нешто више од 16% укупног дуванског тржишта, а институције процењују да је Србија у 2020. години изгубила приход од 16,7 милијарди динара (или 142 милиона евра)12,9 милијарди због ненаплаћених акциза и 3,8 милијарди због ненаплаћеног ПДВ-а.

Једна од највећих заплена дувана у Србији догодила се у априлу ове године, када су припадници Министарства унутрашњих послова у Чачку, у сарадњи са полицијским службеницима из Београда, Ваљева и Пореском полицијом, а по налогу Тужилаштва за организовани криминал у Београду, запленили око пет тона резаног дувана и дувана у листу. Ухапшено је пет особа, а они се терете да су као припадници организоване криминалне групе оштетили буџет Републике Србије за око 69 милиона динара. Они су одговорни јер су од септембра прошле године до тренутка хапшења неовлашћено организовали набавку и прераду резаног дувана ради стављања у промет купцима на територији Републике Србије, без плаћања акцизе и припадајућег пореза.

Полиција је, поред заплењеног дувана, у Мислођину код Обреновца пронашла производни погон за резање дувана, као и 9.600 евра. Стручњаци, међутим, кажу да у Србији постоји још сличних, малих погона за прераду, који садрже ножеве, машине за ситњење дувана, ваге за мерење и разне апаратуре којима дуван добија боју налик дукату, што повећава цену. На сеоском подручју, за то се користе помоћне просторије, шупе и оставе.

ЗАПЛЕНЕ

На основу извештаја о запленама којима Управа за дуван располаже прикупљањем података од државних органа (Министарство унутрашњих послова, Министарство трговине, туризма и телекомуникација – Сектор тржишне инспекције, Министарство финансија – Пореска управа, Сектора пореске полиције и Управе царина), у 2019. години заплењено је 23,04 тоне резаног дувана, 63,54 тоне дувана у листу и 939.712 паклица цигарета, тешких 18,79 тона.
У 2020. години заплењено је 30,7 тона резаног дувана, 87,03 тона дувана у листу и 1.039.681 паклица цигарета, односно 20,79 тона, а у прва три месеца 2021. године заплењено је 6,62 тона резаног дувана, 18,03 тона дувана у листу и 100.414 паклица цигарета, односно 2 тоне.

Табела: У акцији сузбијања нелегалног промета дувана и дуванских прерађевина, Пореска полиција је одузела дуван и цигарете  у следећим количинама:

Удвостручен број инспекцијских контрола у односу на 2019.

У 2019. години тржишна инспекција је извршила 1.070 инспекцијских контрола нелегалног промета дувана и дуванских производа у којима је одузето 166,47 кг резаног дувана и 1.387 паклица разних врста цигарета, али је већ наредне 2020. године извршено 2.287 инспекцијских контрола нелегалног промета дувана и дуванских производа, у којима је одузето 255 кг резаног дувана и 2.219 паклица разних врста цигарета и 1.861 килограм дувана за наргиле. У првом кварталу 2021. године тржишна инспекција је одузела 31,1 кг резаног дувана и 78 паковања дувана за жвакање. Подаци упућују да иако државне службе из године у године повећавају активности против илегалне трговине дувана, да и шверцери повећавају  напоре и смишљају нове канале за нелегелну трговину тако да је у тој партији полицијско-криминалног шаха ситуација и даље неизвесна. Вредност одузетог дувана и цигарета у 2019. години износи 163,87 милиона динара, у 2020. години 116,94 милиона динара и у првом кварталу 2021. године 20,19 милиона динара. Укупна вредност одузете робе-дувана и цигарета у периоду од 1.1.2019 – 31.03.2021. године је 301,81 милиона динара.

Шверц дувана почиње на њивама најситнијих, али и крупних произвођача који илегално гаје дуван. Углавном су то пољопривредници који узгајају дуван, али се надају да их нико неће проверавати, па своје парцеле прошире мимо кооперативног уговора о производњи дувана са произвођачем који је уписан у Регистар произвођача дувана. Са тих парцела веома лако могу да дуван пусте у илегелну продају. 

Цигарете које су одузете у поступку инспекцијског надзора, по сазнањима тржишне инспекције, унете су у Србију нелегалним токовима преко Косова из Албаније, а делом из Бугарске.

У акцији сузбијања нелегалног промета дувана и дуванских прерађевина која се спроводи у координацији са МУП-ом и другим државним органима, Пореска полиција је у периоду од 1.1.2019. до 31.03.2021. године, поднела укупно 945 кривичних пријава за кривична дела Недозвољен промет акцизних производа, Недозвољено складиштење робе, Недозвољена трговина, Недозвољена производња и Неовлашћено бављење одређеном делатношћу.

Према подацима тржишне инспекције у 2019. години је поднето 74 захтева за покретање прекршајног поступка, а у инспекцијским контролама које су извршене у сарадњи са МУП-ом поднето је девет кривичних пријава од стране МУП-а.

У 2020. години поднето је 614 захтева за покретање прекршајног поступка, а у инспекцијским контролама које су извршене у сарадњи са МУП-ом поднето је 15 кривичних пријава од стране МУП-а. У првом кварталу 2021. године нису поднети захтеви за покретање прекршајног поступка, обзиром да су све заплене рађене са МУП, које ће бити предмет кривичних пријава. Тржишна инспекција је поднела укупно 688 захтева за покретање прекршајног поступка.

Дуванска мафија креће од најситнјих пољопривредника

Према подацима Министарства финансија, најчешће се нелегалним прометом дувана и дуванских производа баве физичка лица – шверц дувана почиње на њивама најситних пољопривредника, али се дешава и код крупних произвођача који углавном легално гаје дуван. Углавном су то пољопривредници који узгајају дуван, али се надају да их нико неће проверавати, па своје парцеле прошире мимо кооперативног уговора о производњи дувана са произвођачем који је уписан у Регистар произвођача дувана, што су обавезни по закону. Са тих парцела, које нису уписане у Регистар, веома лако могу да дуван пусте у илегелну продају.

Један од начина да се спречи илегална производња дувана је снимање парцела. Тамо где се уочи да је засад већи од површине за коју постоји уговор, те парцеле се преору у униште засади дувана.  Фитосанитарни инспектори Управе за заштиту биља, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде у сарадњи са припадницима полиције, спровели су у периоду од јула до октобра 2020. године у Мачванском, Сремском и Јужнобачком округу више од 100 контрола производње дувана при чему је у 49 контрола утврђено да се ради о нелегалној производњи. Инспектори су  наложили произвођачима да униште површине под усевом дувана, у присуству инспекције, чиме је спречено да се на тржишту нађе нелегално произведен дуван у вредности већој од милијарду динара.

Према подацима Управе за дуван у 2020. години  производња дувана обавља се на 4.887 хектара, што је за 3% више него претходне године када је дуван био расађен на 4.741 хектара. Истовремено број физичких лица који су засновали производњу дувана у 2020. години је 900 и већи је за 2% у односу на 2019. годину, док су просечне површине по произвођачу дувана – физичком лицу износиле 5,43 хектара.

У фабрикама које располажу капацитетима за обраду дувана просечно се годишње обради око 5.830 тона дувана, док је у 2020. години произведено 6.165 тона обрађеног дувана.

ПРОИЗВОДЊА ЦИГАРЕТА

Према подацима Управе за дуван у 2020. години произведено је 1.723,7 мил. паклица цигарета или за 5% више него у 2019. години.

Укупна спољнотрговинска размена дувана и дуванских производа у 2020. године износила је 613 мил.€ од чега се на извоз односи 396,5 мил. €, док је увоз реализован у вредности од 216,6 мил. € и остварен је суфицит од око 179,9 мил. €. Извоз дувана и дуванских производа у 2020. години већи је за 36,9% у односу на 2019. годину када је он износио 289,6 мил. €. Истовремено увоз је смањен за 7,9%, тј. са 235 мил. € у 2019. години на 216,6 мил. € у 2020. години.

Пројекат Сателит

Компанија Јапан Тобако 2017. године покренула је пројекат „Сателит“ који су првенствено лансирали на подручју Србије, а затим и у Шпанији. Пројекат функционише по принципу сателитског снимања терена, са циљем идентификовања свих парцела на којима се нелегално гаји дувански лист. Сви засади који нису легални се уништавају, и на тај начин се спречава да нелегални дуван ступи на тржиште.

У поређењу са 2016. годином, до сада су нелегалне површине смањене за 88% или 2.760 тона, а од 2017. године до данас је укупно уништено 620 тона нелегалног дувана, док је број легалних засада дувана порастао за нешто више од 10%. Уколико би сав тај дуван прерачунали у цигарете, кумулативни финансијски ефекти ових резултата по буџет у виду „спашених“ прихода само кроз минималну акцизу и ПДВ за државу износе више од 400 милиона евра спречене штете.

 

РАДНА ГРУПА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КРИЈУМЧАРА ДУВАНА
Одлуком Владе 17. маја 2016. године, образована је Радна група за борбу против кријумчарења дувана, са задатком разматрања најсложенијих питања у области борбе против кријумчарења дувана, обрађеног дувана и дуванских производа, као и координације рада свих надлежних органа и других субјеката против кријумчарења дувана, обрађеног дувана и дуванских производа.
– Реализација активности Радне групе везано за заплене дувана и дуванских производа започета је у јуну 2016. године.
– Заједнички рад и координација свих надлежних служби биће настављени и убудуће како би се нелегална трговина дуванским производима смањила.

– До сада је у пројекат „Сателит“ уложено више од пола милиона евра, и можемо са сигурношћу тврдити да су остварени изузетни резултати – само у претходној години уништена је 101 парцела са нелегалним засадима који су се простирали на 86,6 хектара, што би, да је ушло у промет, буџету нанело штету од 20 милиона евра. Посебно је значајна и чињеница да је укупан ефекат уништених засада био двоструко већи него 2019. године.  У овом пројекту је кључно партнерство и добра сарадња са државним органима којима ми пружамо подршку – Министарство пољопривреде, Министарство унутрашњих послова, Министарство финансија и другим органима државне управе – наводе из Компаније Јапан Тобако.

Укупно је у прошлој години, кроз све акције свих државних органа откривено 190 хектара нелегалних засада. Дакле близу 50% нелегалног дувана откривено је и уништено на њиви кроз пројекат “Сателит”. У редовним активностима сви надлежни државни органи открију и процесуирају тек 5-10% укупне незаконите трговине. Ови подаци говоре о ефикасности пројекта.

– Кроз овај пројекат успели смо да у значајној мери спречимо и сузбијемо нелегалну трговину тамо где она почиње, на њиви, јер су пољопривредници увидели да је држава пооштреним инспекцијским активностима и јасном акцизном политиком почела знатно ефикасније да контролише ову област и да је много исплативије бавити се легалном производњом. Такође су постигнути импресивни  превентивни резултати – илегално тржиште дувана смањено је за 9 пута у поређењу са стањем пре увођења овог пројекта – истичу у овој компанији.

ЈТИ се пре две године прикључио пројекту Америчке привредне коморе у Србији (Аmcham) за сузбијање нелегалне трговине на интернету. Битно је поменути како је захваљујући законским изменама, сузбијање нелегалне трговине на интернету постала редовна надлежност свих инспекција. „Извештај Аmcham показује како су се истраге на интернету појачале у другом делу 2020. и како су остварени резултати далеко премашили резултате из 2019. године захваљујући овом пројекту и изузетном ангажовању Тржишне инспекције. Према подацима Тржишне инспекције, „пресретнуто“ је више огласа за продају резаног дувана преко интернета у само једном месецу, октобру (323) него за 10 месеци 2019 (240). На основу ових истрага, спроведено је 59 инспекцијских контрола, што је резултирало са подношењем 13 прекршајних пријава и пет потенцијалних кривичних пријава од чега су три поднете Тужилаштву за високоорганизовани криминал, а 2 МУП-у – наводе у Јапан Тобаку.

У акцијама сузбијања, дуван и дувански производи су се проналазили у товарним деловима камиона, стамбеним објектима лица, на улици, пијацама, гаражама и другим местима. Илегалну робу полиција проналази у кућама, шупама, подрумима, приликом претреса аутомобила којим су кренули да испоруче робу на црно тржиште, а било је и случајева да су дуван слали курирском службом. Проблем је што су у илегалној тровини дуваном одавно не ради о килограмима него о тонама.

Међутим, најновији трендови у крјумчарењу дувана и дуванских производа су продаја преко интернет сајтова са иностраним доменом. То потврђује на стотине огласа у којима се продаје резани дуван „топ квалитета“, златно жуте боје и врхунског укуса. Носиоци овог бизниса – продаје дувана преко огласа – углавном су даме. Тако је једна госпођа „пала“ када је шабачко Одељење за привредни криминал установило да је за два месеца преко пакета које је слала по целој Србији зарадила 800.000 динара.

Да је онлајн продаја најдоминантнија потврђује број огласа према ком је од марта до децембра 2019. било 240, а од јануара до октобра 2020. чак 5.737, односно 23 пута више. Илегални трговци пресретани су и преко претраге оглашавања и нуђења дуванских производа путем интернета, због чега су све домаће платформе (домен rs) по захтеву инспектора уклањале огласе, али су трговци наставили да дуван продају са сајтовима који имају стране домене.

ГДЕ ШВЕРЦЕРИ КРИЈУ ДУВАН И КАКО СЕ ЗАПЛЕЊУЈЕ ИЛЕГАЛНА РОБА

Шверц и илегална продаја дувана је уносан бизнис, пре свега због тога што су цене дуванских производа на тржишту ЕУ знатно више него код нас. Царински службеници сузбијају све облика кријумчарења, како на граничним прелазима, тако и у дубинским контролама унутар граница државе. Иако се цигарете из нелегалних извора на црном тржишту продају упола цене, кријумчари остварују огромне зараде, што је за многе од њих више него довољан мотив да се тиме упорно баве.

Током 2020. године царинска служба Србије је запленила око 4,2 милиона комада цигарета и више од 15 тона дувана. Претходне 2019. године откривено је нешто више од 4,3 милиона кријумчарених цигарета и свега 420 килограма дувана, што значи да је током 2020. заплењено око 36 пута више резаног дувана него у 2019. години. Када је реч о прва три месеца 2021. године, већ је заплењено више од 300.000 цигарета и 140 килограма дувана у који се убраја и резани, али и дуван за наргиле који је, ако је судити по чешћим запленама ове робе, све интересантнији кријумчарима…

Последње веће заплене дуванских производа забележене су 24-25. априла 2021. године на неколико граничних прелаза (Батровци, Градина, Прешево, Келебија) када је укупно откривено 63.000 цигарета.
http://carina.its4test.com/pres/vesti/245758/-za-vikend-spreceno-krijumcarenje-63000-cigareta.html

Претходна већа заплена догодила се 2. јануара на Батровцима, када је у предњем зиду приколице за путнички пртљаг аутобуса који је из Призрена саобраћао ка Швајцарској, откривен бункер са 42.000 различитих цигарета.
http://www.carina.rs/cyr/Stranice/Vest.aspx?ListItemID=3222

До сада највећа прошлогодишња заплена цигарета догодила се половином јануара на прелазу Нештин код Бачке Паланке. Тада је у специјално направљеном бункеру камиона откривено скоро милион цигарета. Возач из Новог Пазара рекао је цариницима да нема ништа да пријави и да ”празан” иде на утовар у Мађарску. Детаљном контролом, у горњем делу приколице, уз камионску кабину, откривена је специјално конструисана преграда широка око један метар, која је до врха била испуњена картонима цигарета.
http://www.carina.rs/lat/Stranice/Vest.aspx?ListItemID=2846

Осим врхунски обучених службеника, Управа царина располаже и најсавременијом техником, пре свега мобилним скенерима, чији зраци продиру и кроз 10 цм дебео челик, те самим тим вероватноћа да овим уређајима нешто промакне готово да не постоји. Цариницима су од неизмерне помоћи и службени пси, специјално обучени за откривање цигарета и дувана, као и наркотика.

Када дође до откривања покушаја шверца, цариници покрећу прекршајни поступак о чијем исходу коначну одлуку доноси суд. Према Царинском закону, уколико се у прекршајном поступку утврди одговорност починиоца и одлука буде правоснажна, следи новчана казна у износу од једноструког до четвороструког износа вредности робе, као и заштитна мера њеног трајног одузимања.

Иако су трајно одузете, дуванске прерађевине које нису обележене на прописан начин (без акцизних маркица) спадају у робу која се не може продавати на јавним лицитацијама из здравствених и сигурносних разлога, па се у складу са прописима уништава под царинским надзором.

Аутори: Мирјана Чворић Губелић и Ана Марић
]]>
Wed, 22 Sep 2021 10:09:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/4173/----.html
Srbija između ideja zadruživanja i zaduživanja http://presscentar.uns.org.rs/info/4170/-srbija-izmedju-ideja-zadruzivanja-i-zaduzivanja.html Do 2017. godine bili smo zemlja u kojoj se godišnje gasilo po 100 poljoprivrednih zadruga, ali je onda za tri godine u Srbiji osnovano 956 novih zadruga. Sada se zadruge masovno osnivaju, ali se njihovo poslovanje ne kontroliše. ]]>


Foto: Pixabay

Milan Krkobabić, tadašnji ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća, u saradnji sa Akademskim odborom za selo SANU-a pokrenuo je 2017. program podrške zadrugarstvu, popularno nazvan “500 zadruga u 500 sela”. Kroz ovaj program, bespovratnim sredstvima potpomognute su 152 zadruge, sa ukupno 1,7 milijardi dinara.

Branislav Gulan, član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, kaže da subvencionisanje ima i socijalni i ekonomski karakter. Po njegovim rečima projekat je zamišljen i kao pomoć siromašnim poljoprivrednicima, ali i kao mera podsticaja za povećanje zadrugarske proizvodnje.

Najveći broj zadruga novac je dobio u prve dve godine od početka programa (97 od ukupno 152), ali ostaje činjenica da je svaka deseta zadruga ugašena ili ne posluje, što dovodi u pitanje ekonomsku opravdanost ovih subvencija.

    Istraživanje UNS-a pokazuje na koji način su zadrugari potrošili narodni novac, da li se ulaganje u Projekat “500 zadruga u 500 sela” isplatilo, da li su ostvareni očekivani efekti ili je 60 miliona dinara “bačeno u bunar”.

Iz Ministarstva poljoprivrede smo dobili kompletan spisak svih subvencionisanih zadruga od 2017 do 2019. godine, zajedno sa iznosom dobijenih sredstava, kao i planiranom namenom istih.

Na osnovu redovnih godišnjih finansijskih izveštaja, koji se nalaze u registru Agencije za privredne registre (APR), a koje je svaka zadruga u obavezi da izda, ocenili smo kakav je bio efekat subvencija na poslovanje zadruga.

Značajan deo zadruga još nije objavio finansijske izveštaje za 2020. godinu. Uzevši u obzir i da je to bila godina pandemije u punom jeku, teško je oceniti da li su subvencije dale rezultata, jer su se zadruge, kao i celokupna privreda susrele sa nepredviđenim poteškoćama. Iz pomenutih razloga, kada smo analizirali efekte podrške zadrugarstvu na poslovanje zadruga, izuzeli smo one koje su subvencionisane 2019. godine.

Pored neaktivnih zadruga, od preostalih 88, njih 13 je u narednom periodu uprkos subvencijama doživelo značajniji pad prometa. Dve su subvencionisane u prvoj godini projekta, a ostale u narednoj.

Ako se ovde dodaju i 22 zadruge, koje nisu nazadovale, ali nisu ostvarile ni napredak, onda je skoro polovina subvencija 2017. i 2018.  izašla iz svih okvira ekonomske efikasnosti.

Iz Kabineta ministra Krkobabića tvrde da kontrolu dodeljivanja subvencija vrši Komisija za ocenu i kontrolu realizacije projekta, osnovana od strane ministra Krkobabića, a koju čine “eminentni stručnjaci i univerzitetski profesori, članovi Nacionalnog tima za preporod sela Srbije i predsednici zadružnih saveza Srbije i Vojvodine”.

Na pitanje ko kontroliše finansijsko poslovanje posle dobijanja subvencija, dobili smo odgovor da ista Komisija vrši kontrolu realizacije, dok su “službe Ministarstva u kontaktu sa zadrugama”, i kako kažu, do sada su uspevali da bar kvartalno analiziraju poslovanje zadruga koje su dobile sredstva i da čuju kako je investicija uticala na njihovo poslovanje.

Komisija je u obavezi da u roku od 60 dana po isteku roka za ispunjenje ugovornih obaveza, sprovede kontrolu.

    Srbija je u razvoj zadrugarstva od 2017. do 2019. godine uložila 60 miliona dinara. Subvencije je dobilo 97 zadruga, ali svaka deseta zadruga u prvoj godini posle državne pomoći ugašena je ili nije ostvarila nikakav poslovni uspeh. Ipak, u prvoj godini pomoći 12, a u drugoj čak 38 zadruga ostvarilo je napredak u radu.

Celokupan projekat je i sprovodilo i kontrolisalo ministarstvo na čijem se čelu nalazi Krkobabić. Postavlja se pitanje da li je “kontakt sa zadrugama” zamena za sprovođenje finansijske kontrole? Da li se na taj način kontroliše (ne)postignuti efekat trošenja budžetskog novca?

Nikola Mihajlović, predsednik Zadružnog saveza Srbije, smatra da je kontrola bitan element, jer kako kaže treba dodeljivati sredstva, ali ih treba i kontrolisati. Mihajlović dodaje da je celokupna kontrola rezultata u rukama Ministarstva, koje je o tome vodilo zapisnike.

Na naše insistiranje da dobijemo spisak članova Komisije i izveštaje o efektima subvencionisanja, nismo dobili odgovor od Ministarstva do dana pisanja teksta. Ni državna revizorska institucija nije ispratila ovo finansiranje. Za protekle četiri godine, nije urađena kontrola rada tadašnjeg Krkobabićevog ministarstva.

Kome su otišle pare?

Stare zadruge, odnosno one osnovane do kraja 2016. mogle su da konkurišu za maksimalan iznos od 15 miliona dinara, a one osnovane posle januara 2017. mogle su maksimalno da računaju na sedam i po miliona dinara. U prvoj godini projekta podsticajna sredstva su bila nešto niža – maksimalno 12,5 miliona dinara za stare i 6,25 miliona za nove zadruge.



Grafik 1 prikazuje koliko je novca po godinama utrošeno na subvencionisanje pomenute 152 zadruge. Daleko više je potrošeno za subvencionisanje zadruga u 2018. godini u odnosu na 2017. Međutim, u 2019. se primećuje određen pad izdvojenih sredstava u odnosu na prethodnu, ali i dalje mnogo više nego dve godine ranije.

Prosečna veličina individualnog poljoprivrednog gazdinstva u Srbiji je 6 hektara, od toga 11 hektara u Vojvodini, 4,5 hektara u Centralnoj i samo 2,4 hektara u Južnoj Srbiji. Posed manji od 10 ha ima 91,8% gazdinstava, a tako mali posedi su i dodatno usitnjeni.

Gulan objašnjava da je cilj samog projekta bila podrška najnerazvijenijim okruzima u Srbiji: Niškom, Pirotskom, Pčinjskom, Jablaničkom i Topličkom, kao i da mali proizvođači postanu robni proizvođači, da prodaju tržišne viškove i da za to dobiju novac.

Međutim, na grafikonu dva može se videti da je južni region bio dominantan u subvencionisanju samo 2017. godine. Naredne dve godine, najviši broj zadruga je iz Centralne Srbije, a u 2019. jug je na čak trećem mestu, iza Vojvodine.

Posmatrano po uloženim sredstvima, za 2017. godinu, kada je najviše zadruga koje su ostvarile pravo na subvencije bilo upravo iz južne regije, iz budžeta je izdvojeno svega 200 miliona dinara, što je ubedljivo manje novca nego narednih godina. (videti Grafik 1)

Od pomenutih 9 neaktivnih zadruga, čak 4 su upravo iz Južne Srbije.




Grafik 2 prikazuje broj subvencionisanih zadruga po godinama i po regionima u Srbiji. Primetan je trend rasta od 2017. do 2018, ali i blagi pad 2019. Centralna Srbija dominira u 2018. i 2019, po broju subvencionisanih zadruga, ali u 2017. situacija je nešto drugačija, te je Južni region najviše zastupljen.

Zanimljivo je da je dosta zadruga osnovano u godini kada su dobile subvencije. Za tri godine osnovano je ukupno 35 zadruga, odnosno jedna četvrtina od ukupnog broja subvencionisanih.

Zadruga “Mihajlovac” jedina je koja je zbog neispunjenja ugovornih obaveza, vratila sredstva.

Zašto nema subvencija?

Zadruge su u zakonskoj obavezi da u dostavljenim financijskim izveštajima navedu sve vrste prihoda koje su ostvarile u tekućoj godini. Tu spadaju i subvencije. Upoređujući spiskove koje smo dobili od ministarstva i izveštaje APR-a ispostavilo se da 10 zadruga (za 2017. i 2018. godinu subvencionisanja) nije navelo nikakve prihode od subvencija. Pored ovih, dosta zadruga je navodilo polovične ili delimične brojke od ukupnih dobijenih sredstava.

Postoje i dobri primeri

Ima i onih zadruga koje su nakon subvencionisanja značajnije povećale promete, ali takvih je u prve dve godine primanja subvencija gotovo polovina. U grupi zadruga subvencionisanih 2017. godine, izdvaja se njih 12, a u 2018. situacija je znatno bolja, jer je napredak ostvarilo 38 zadruga.

Jedan od primera uspešne zadruge je “Poljoflora” iz Knića, koja na zapadno-evropsko tržište, godišnje izveze 3 000 tona kiselog kupusa, u iznosu od preko milion evra.

Početkom ove godine, Milan Krkobabić, ali ovog puta ministar za brigu o selu, pokrenuo je novi program podrške razvoju zadrugarstva. Za ove namene iz budžeta je opredeljeno 500 miliona dinara.

“Prioritet i u ovoj godini ostaju jug Srbije, nerazvijena, manje razvijena i devastirana područja, kao područja kojima je najviše potrebna briga države, ali će se prilikom odlučivanja o dodeli finansijskih podsticaja voditi računa o zastupljenosti čitave teritorije”, navedeno je u saopštenju Ministarstva.

Ministar Krkobabić u izjavama za medije više puta je isticao uspešnost programa, koji smo mi istraživali, a kao merila efikasnosti često je navodio da se svake godine osniva sve više novih zadruga.

Branislav Gulan smatra da je ovim projektom vraćen duh zadrugarstva u Srbiji jer je za tri godine osnovano 956 novih zadruga. Gulan napominje da je do 2017. godine Srbija bila zemlja u kojoj se godišnje gasilo po 100 zadruga.

U Srbiji se sada zadruge osnivaju, ali se njihovo poslovanje ne kontroliše.

Možda se o zadrugarstvu u javnosti više govori, ali zadružni biznis nije procvetao, kako se očekivalo kad je program lansiran. Ako se vraćanje duha zadrugarstvu gleda kroz osnivanje novih zadruga, onda je možda i vraćen, ali šta je sa budžetskim novcem koji odlazi a ne daje rezultate?

Nije li on merilo uspeha ovog programa? Dosta zadruga se osniva upravo radi šanse da baš one budu te koje će dobiti svoj deo kolača, što jasno pokazuje činjenica da je veliki broj zadruga osnovan u godini kada su dobili subvencije.

Ako se nešto drastično ne promeni po pitanju kontrole, ovaj procenat od 10% propalih zadruga bi mogao postati pravilo, a bačeni milioni dinara učestala praksa.

Autor: Filip Mirilović

]]>
Mon, 20 Sep 2021 10:01:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/4170/-srbija-izmedju-ideja-zadruzivanja-i-zaduzivanja.html
Saopštenje povodom manifestacije "Dani Srpske u Srbiji 2021" http://presscentar.uns.org.rs/info/4107/saopstenje-povodom-manifestacije-dani-srpske-u-srbiji-2021.html Manifestacija Dani Srpske u Srbiji, koju Predstavništvo Republike Srpske priprema, organizuje i realizuje po deveti put, ove, 2021. godine, trajaće od 22. do 29. septembra u Beogradu, Kruševcu, Kraljevu, Kragujevcu, Šidu, Kikindi, Zrenjaninu, Sečnju, Subotici, Novom Sadu i Nišu. ]]>

U tih jedanaest gradova imaćemo, u osam dana, dvije velike promocije investicionih potencijala poslovnih i slobodnih zona Republike Srpske, sa akcentom na slobodne zone u Podrinju, saradnju opština i gradova iz Republike Srpske sa zbratimljenim opštinama i gradovima u Srbiji, pa nova bratimljenja u okviru ove manifestacije i, kao i svake godine do sada, umjetničke programe: šest pozorišnih predstava za odrasle i jednu za djecu, pet koncerata ozbiljne, zabavne, narodne i rok muzike i jedan književni program.

Želimo da i ove godine Srbiji na neposredan način predstavimo ono što čini Republiku Srpsku danas:

1. Privreda sa dobrim potencijalima za saradnju sa privrednim subjektima iz Srbije i dobrim uslovima za novo investiranje, imaćemo promocije investicionih potencijala poslovnih i slobodnih zona Republike Srpske, sa akcentom na slobodne zone u Podrinju biće u Beogradu (22. septembra) i Novom Sadu (29.septembra);

2. Turističke ponude tokom cijele godine: od slavne olimpijske Jahorine, preko adrenalinskkog raftinga na Tari i Vrbasu do banjskog turizma s kraja na kraj Srpske i, uz sve to, mogućnost zajedničkih nastupanja Srbije i Srpske na turističkim sajmovima u Evropi i svijetu,promocija turistističke ponude će biti (22-29. septembra) u Beogradu, Kruševcu, Kraljevu, Kragujevcu, Nišu, Subotici i Novom Sadu.

3. Ono po čemu se ovogodišnja manifestacija razlikuje od prethodnih, ali ne i od budućih, jeste program bratimljenja opština i gradova iz Srbije i Republike Srpske, a oni koji su već zbratimljeni i godinama već, pa i decenijama, imaju odličnu saradnju biće sada predstavljeni kao lijepi primjeri i uzori ostalima.

4.  Kulturno-umjetničko stvaralaštvo koje je uvijek u bliskoj saradnji sa stvaralaštvom u Srbiji, jer smo jedne vjere, jedne tradicije, jednog jezika i pisma...

Od pozorišnih programa na ovogodišnjoj manifestaciji „Dani Srpske u Srbiji“ ove godine imamo predstave Narodnog pozorišta Republike Srpske i Dječjeg pozorišta Republike Srpske; prva je u Novom Sadu 23. septembra, a druga u Nišu 27. Tu su još i predstave: Gradskog pozorišta iz Trebinja u Zrenjaninu 26. septembra kad je i  prijedorsko pozorište u Kikindi, a banjalučko studentsko pozorište je u Domu omladine u Kragujevcu 25-og; prvi put na ovoj manifestaciji biće bijeljinsko pozorište predstavom u Kruševcu 23. i predstava Kulturnog centra Istočno Sarajevo u Kraljevu 24. septembra.

Muzički programi počinju koncertom Simfonijskog orkestra Banjalučke filharmonije prvog dana, 22. septembra, na svečanom otvaranju ovogodišnje manifestacije u režiji Dragana Elčića, pa poslije koncerti etno grupa „Iva“ iz Doboja 24, „Katera“ iz Istočnog Sarajeva 26. i „Trag“ iz Banje Luke 29. septembra, a zabavne i narodne pjesme uz zavičajne dramske elemente pružiće grupa „One tri“ iz Banje Luke koncertom u Subotici 28. septembra.

U književnom programu je ove godine samo veče dvojice vrsnih stvaralaca, pjesnika Gorana Vračara i romanopisca Željka Pržulja, obojica iz Istočnog Sarajeva, i to na zahtjev publike od pretprošle godine.

Sve u svemu, vjerujem da ćemo i ove, devete godine manifestacija Dani Srpske u Srbiji ispuniti očekivanja i naše stalne publike, i onih koji će ove godine prvi put biti sa nama, a prije i poslije svega poslati jasnu poruku o nikad prečem jedinstvu srpskog naroda u očuvanju narodnog jedinstva i slobode. Slijedeće godine, kad će  Republika Srpska imati velik i lijep jubilej, slaviće trideset godina postojanja,  Predstavništvo Republike Srpske u Srbiji imaće jubilarnu desetu manifestaciju „Dani Srpske u Srbiji“.

Mlađen Cicović, šef Predstavništva Republike Srpske u Srbiji

]]>
Fri, 17 Sep 2021 11:40:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/4107/saopstenje-povodom-manifestacije-dani-srpske-u-srbiji-2021.html
Knjiga "Naša borba sa kovidom" promovisana u Beogradu http://presscentar.uns.org.rs/info/4100/knjiga-nasa-borba-sa-kovidom-promovisana-u-beogradu.html Posle promocije u Banjaluci i Bijeljini, danas je u Beogradu, u Press centru Udruženja novinara Srbije, predstavljena monografija "Naša borba sa kovidom", autora prof. dr Zlatka Maksimovića, direktora Bolnice "Sveti vračevi" iz Bijeljine. ]]> Govoreći o knjizi recenzenti, prof. dr Goran Stevanović, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije i prof. dr Biljana Mijović, prodekan Medicinskog fakulteta u Foči, Univerziteta Istočno Sarajevo,  istakli su njen ogroman doprinos u upravljanju u budućim kriznim situacijama.

"Veliki doprinos knjige "Naša borba sa kovidom" jeste što detaljno opisuje kako se jedna bolnica iz mirnodopskog prebacila na režim rada u kovid sistemu, odnosno, kako je uspela da sačuva istovremeno funkcionisanje i brigu i o nekovid i kovid bolesnicima. Značajno je što su ta iskustva stavljena na papir i time će biti velika pomoć drugima da se organizuju u budućnosti. Ovakve stvari će nam se, nažalost, ponavljati", rekao je prof. dr Stevanović, vodeći infektolog u regiji i član Kriznog štaba Vlade Srbije.

Klinički epidemiolog, prof. dr Biljana Mijović, stručni konsultant za intrahospitalne infekcije u bijeljinskoj bolnici tvrdi da iskustva iz prošlosti govore da se sa krizom može boriti samo kada njom upravlja čvrsta ruka, kao što je pokazao prof. dr Zlatko Maksimović, na čelu bijeljinske bolnice

“Imao je šta da kaže, imao je viziju i misiju da građanima Bijeljine i regije pruži najadekvatniju zaštitu u borbi protiv kovida 19 i kamo sreće da smo ranije imali ovakve knjige koje su opisivale borbu sa španskom groznicom, variolom verom i drugim pandemijama, ali nismo”, rekla je prof. Mijović.

Bolnica “Sveti vračevi” u Bijeljini, koja je pod svojim okriljem imala četiri kovid bolnice, u najdramatičnijim trenucima pandemije bila je svojevrsno bojno polje na kojem se odigravala dramatična bitka sa smrtonosnim virusom.

Iskustva, a time i materijala za knjigu nije nedostajalo, istakao je autor knjige.

"Mislimo da je naše bolnica adekvatno odgovorila na izazove. Naravno, u knjizi je napisano šta je moglo bolje. Ništa nismo ulepšavali, a ono što smo kritikovali, nismo previše. U zavisnosti od toga kako će ova knjiga odjeknuti, možda će biti materijala za neke druge knjige u budućnosti”, rekao je prof. Maksimović.

"Naša borba sa kovidom” je prva monografija ovog tipa u Evropi. Njena vrednost je u tome što govori o lokalnim, sopstvenim iskustvima na direktan i neposredan način u vreme kada borba sa kovidom još traje, istakli su recenzenti i dodali da može da služi studentima medicine i srodnih nauka, jer javno zdravlje zahteva multidisciplinarni pristup.

Knjiga je štampana na tri jezika, srpskom, ruskom i engleskom. Izdavač je Narodna biblioteka "Filip Višnjić" iz Bijeljine.

]]>
Mon, 13 Sep 2021 19:21:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/4100/knjiga-nasa-borba-sa-kovidom-promovisana-u-beogradu.html
Forum očekuje od Ministarstva prosvete da osigura jednake uslove za obrazovanje svih učenika http://presscentar.uns.org.rs/info/4080/forum-ocekuje-od-ministarstva-prosvete-da-osigura-jednake-uslove-za-obrazovanje-svih-ucenika-.html Forum beogradskih gimnazija održao je konferenciju za štampu povodom početka nove školske godine na kojoj je analizirano istraživanje o zadovoljstvu, kvalitetu i problemima u uslovima kombinovane i onlajn nastave. Anketirano je više od 1.300 nastavnika, učenika i roditelja i zajednički stav svih anketiranih je da je neophodno unaprediti onlajn nastavu kako bi učenici bili izjednačeni u pravu na obrazovanje i kako bi kvalitet nastave bio podignut na viši nivo. ]]> Suočeni sa činjenicom da od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja nismo prepoznati kao relevantan partner, koji bi mogao doprineti procesu poboljšanja nastave u uslovima korone, Forum beogradskih gimnazija odlučio se da sprovede istraživanje koje nadležnima u Ministarstvu prosvete očigledno nije palo na pamet da urade. Svrha istraživanja bilo je prikupljanje informcija od nastavnika, učenika i roditelja o zadovoljstvu kombinovanom i onlajn nastavom i davanje mišljenja kako prevazići probleme koji su se javljali tokom prošle i pretprošle školske godine.

Foto: Press centar UNS

Nakon ankete suočili smo se sa činjenicom da se preko 40% anketiranih učenika oseća depresivno i anksiozno zbog neodlaska u školu, da je skoro 70% učenika frustrirano, a čak 72% učenika kvalitet znanja koje su poneli iz prethodne školske godine ocenjuje kao loš. Jednako je zabrinjavajući podatak da više od 70% nastavnika nije uspelo da realizuje ono što je bilo planirano, a čak 41% nastavnika nije uspelo da ispuni smernice Ministarstva prosvete o redukovanju gradiva od 20% pa su u tom smislu obradili manje od 80%. I učenici i nastavnici su saglasni da su prethodne školske godine bili dodatno opterećeni u odnosu na regularne školske godine.

Imajući sve navedeno u vidu, Forum beogradskih gimnazija nadležnima u Ministarstvu prosvete i Vladi Republike Srbije predlaže sledeća rešenja za koja smatramo da u kratkom roku mogu biti implementirana, kao i da mogu povećati kvalitet nastave i smanjiti anskioznost kod učenika i nastavnika:

-    Hitno opremanje škola kompjuterskim kamerama i mikrofonima u cilju prenosa časova uživo. Polazeći od činjenice da je, zbog uvođenja es dnevnika, u više od 80% škola (prema podacima iz Ministarstva prosvete čak 95%) obezbeđen interenet, smatramo da bi veliki broj škola u kratkom roku zahvaljujući nabavci kamera mogao da omogući učenicima prenos časa uživo (tzv. lajv strim)

-    Revidiranje programa i precizno definisanje gradiva koje je moguće preskočiti kako bi se izbeglo proizvoljno preskakanje gradiva od strane nastavnika, što bi kasnije moglo da se odrazi na rezultate završnih i prijemnih ispita

-    Za osnovne škole predlažemo uvođenje dodatnog časa iz predmeta koji se polažu na završnom ispitu uz nadoknadu nastavnicima koji bi držali nastavu na tim časovima, a u cilju nadoknade izgubljenog gradiva iz prethodne školske godine.

Forum beogradskih gimnazija je ubeđen da bi dati predlozi u određenoj meri unapredili kvalitet nastave i postignuća učenika. Imajući to u vidu očekujemo od Ministarstva prosvete da se u kratkom roku izjasni po datim predlozima i da ih realizuje.

 


Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.


]]>
Tue, 31 Aug 2021 11:43:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/4080/forum-ocekuje-od-ministarstva-prosvete-da-osigura-jednake-uslove-za-obrazovanje-svih-ucenika-.html
Međunarodni dan svesnosti o predoziranju (International Overdose Awareness Day): „Vreme sećanja, vreme za akciju“ http://presscentar.uns.org.rs/info/4079/medjunarodni-dan-svesnosti-o-predoziranju-international-overdose-awareness-day-vreme-secanja-vreme-za-akciju.html Udruženje "Izlazak" i ove godine obeležava 31. avgust, Međunarodni dan svesnosti o predoziranju drogom (International Overdose Awareness Day) pod sloganom „Vreme sećanja, vreme za akciju“ . ]]> U nastavku je saopštenje Udruženja "Izlazak":

"Udruženje Izlazak i ove godine obeležava 31. avgust, Međunarodni dan svesnosti o predoziranju drogom. Međunarodni dan svesnosti o predoziranju (International Overdose Awareness Day) se obeležava da bi se otvoreno govorilo o problemu koji postoji a od kojeg se uporno okreće glava.

To je dan kada zastajemo da bismo se setili tragičnih gubitaka koji su pretrpeli pojedinci, porodice ili zajednica usled smrti ili trajne povrede povezane sa predoziranjem.

Imperativ je da se zajedno borimo protiv zavisnosti, da se osvrnemo na one koji se oporavljaju kao i na one koji su nažalost izgubili bitku sa zavisnošću. To je posebno važno za one ljude koji su izgubili svoje voljene, za one koji se plaše da će droga razoriti njihovu porodicu kao i za one koji žele da žive u sigurnijem, zdravijem okruženju.

Ovaj dan nam omogućava da se setimo prerano izgubljenih života od predoziranja, a istovremeno predstavlja idealnu priliku za podizanje svesti o tako važnom problemu.

Ono što želimo da postignemo i zbog čega ulažemo veliki napor u radu jeste pružanje neophodnih informacija osobama u problemu zavisnosti, članovima porodice kao i široj zajednici o pitanju fatalnog predoziranja, informacije o širem spektru usluga podrške koje postoje u lokalnoj zajednici kao i slanje snažne poruke sadašnjim i bivšim korisnicima droga da smo tu za njih i da brinemo za njihovo zdravlje.

Svako zaslužuje priliku da se izleči fizički, mentalno, emocionalno i duhovno. Posao nije završen i neće biti još dugo. Svi imamo svoju ulogu.

Smrtnost od predoziranja se povećava na lokalnom nivou, a sledeće žrtve bi mogle biti bilo ko - majke, očevi, sinovi, kćeri, prijatelji.

Ono što je ključno jeste da društvo mora kolektivno shvatiti da je zloupotreba droga bolest koja se može pobediti. Možda vas gubitak od predoziranja nije dotakao direktno, ali velika je verovatnoća da je dotaknuo nekoga koga poznajete.

 

Sa velikom ljubavlju se sećamo onih koje smo izgubili i šaljemo nadu onima koji se još bore.

Poštujemo svačiji život, posebno onih koje volimo i kažemo NE VIŠE!

Mi, kao Udruženje se trudimo da ljudima sa problemom zavisnosti pomognemo bez stigme i osude na tom njihovom traumatičnom putu. Verujemo da ćemo podizanjem svesti o uticaju bolesti zavisnosti doprineti smanjenju stigme i pomoći osobama koje se bore sa tom bolešću da prepoznaju svoj problem i ono što je vrlo bitno jeste da budu svesni da pomoć postoji.

 

Zapamtite da se predoziranje može sprečiti i da svi mogu biti uključeni u to.

Ako se nalaziš u blizini osobe koja pokazuje znake predoziranja, bitno je da ostaneš sa njom i uveriš je da će sve biti u redu. Ako izgubi svest pokušaj da je probudiš i postaviš u ležeći položaj sa glavom zabačenom unazad.

 

I ono najbitnije, pozovi hitnu pomoć!

Ako se Vi ili neka Vama bliska osoba bori sa zloupotrebom droga ili Vam je potrebna pomoć i podrška, pozovite nas.

 

Udruženje Izlazak 0800 104 100

info@izlazak.org

Nema boljeg dana za početak oporavka nego danas!"

]]>
Tue, 31 Aug 2021 07:56:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/4079/medjunarodni-dan-svesnosti-o-predoziranju-international-overdose-awareness-day-vreme-secanja-vreme-za-akciju.html
Novo istraživanje Nemačko-srpske privredne komore: Nemački i srpski privrednici ocenili uslove poslovanja u Srbiji http://presscentar.uns.org.rs/info/4020/novo-istrazivanje-nemacko-srpske-privredne-komore-nemacki-i-srpski-privrednici-ocenili-uslove-poslovanja-u-srbiji.html Nemačke i srpske kompanije, članice Nemačko-srpske privredne komore, pozitivno su ocenile privrednu klimu u Srbiji i izrazile pozitivna očekivanja u okviru sopstvenog poslovanja, a uprkos godini pandemije, 90 odsto kompanija-učesnica ankete ponovo bi investiralo u Srbiji. Kao najveće pretnje i rizike u razvoju svojih kompanija u narednih dvanaest meseci, privrednici ističu potražnju, ekonomski okvir i pravnu sigurnost, kao ideficit radne snage. ]]> Beograd, 15.06.2021 – Nemačko-srpska privredna komora (AHK Srbija) sprovela je, po šesnaesti put, istraživanje o privrednom ambijentu u Srbiji među kompanijama članicama Komore. Rezultati najnovije ankete koju je Nemačko-srpska privredna komora tokom marta i aprila sprovela u Srbiji, pokazuju optimizam, istaknuto je danas na prezentaciji za novinare.

Iako za sobom imamo tešku godinu koja je u jednom trenutku pogodila gotovo celu privredu, rezultati istraživanja pokazuju da je ocena ekonomske situacije u Srbiji za 2021. godinu bolja u odnosu na prethodnih pet godina, uz izuzetak 2019. godine. Važno je istaći da kompanije sopstveno poslovanje ocenjuju boljim nego opštu privrednu klimu. Blizu polovine anketiranih (44,1%) svoje poslovanje ocenjuje dobrim, 47 odsto zadovoljavajućim, a samo 8,7 odsto nedovoljno dobrim. I prognoze poslovanja za aktuelnu godinu sadrže optimizam u odnosu na period od pre dve godine, pa tako 48,8 odsto ispitanika očekuje poboljšanje, 41,7 odsto nepromenjenu poslovnu situaciju, a 9,4 odsto strahuje od pogoršanja.Kada je reč o razvoju poslovanja i dodatnom zapošljavanju u 2021. godini, 44,1% anketiranih kompanija očekuje povećanje broja zaposlenih. 48% kompanija ne očekuje nikakve promene u broju zaposlenih. 7,9 odsto ispitanih pretpostavlja da će broj zaposlenih u njihovim kompanijama opadati. U datim okolnostima pandemije, možemo ova očekivanja smatrati vrlo pozitivnim, jer se procenti ne razlikuju previše od rezultata iz 2019. godine. Tokom 2021. godine 40 odsto anketiranih preduzeća planira uvećanje investicija, dok 20,5 odsto najavljuje smanjenje investicija.

Prilikom ocenjivanja faktora koji utiču na poslovanje u Srbiji, najlošije su ocenjene: borba protiv korupcije i kriminala, pravna sigurnost, transparentnost u javnim tenderima, fleksibilnost zakona o rad, kao i efikasnost javne uprave i raspoloživost radne snage. Zadovoljavajuće ocene nemačko-srpskih kompanija dobili su kriterijumi koji se odnose na tržište rada u Srbiji: kompanije su zadovoljne sa produktivnošću i motivacijom zaposlenih, njihovim kvalifikacijama, akademskim obrazovanjem i dualnim obrazovanjem, a prvi put na spisku pozitivnih faktora našli su se poreski sistem i poreska uprava.

Državni sekretar u Ministarstvu privrede Milan Ljušić rekao je da je Srbija politički i ekonomski stabilna zemlja, puna prilika i mogućnosti, koja se, zahvaljujući teškim, ali uspešnim reformama pozicionirala kao jedna od najznačajnijih investicionih destinacija.

„Ministarstvo privrede je u ovoj godini opredelilo više od 15 milijardi dinara za podsticaje koji će biti dodeljeni privrednim društvima koja investiraju i ulažu u Srbiju. Naš cilj je da privučemo još više investicija jer to znači još veći rast za Srbiju. Zato, kroz dijalog sa predstavnicima privrede, nastavljamo sa unapređenjem poslovnog okruženja“, poručio je Ljušić.

Nemački ambasador Tomas Šib izjavio je da je Srbija poslednjih godina sprovela važne makroekonomske reforme i sada može da se ponosi uspešnom investicionom politikom.

„Sada je stvar održavanja tempa reformi i jednako hrabro sprovođenje pitanja vladavine zakona. Ovo se odnosi i na doprinos Srbije „Zajedničkom regionalnom tržištu“. Nemačka je partner Srbiji“, kazao je Šib.

Srbija je i dalje veoma poželjna destinacija za investicije, međutim konkurencija je veoma jaka i Srbija mora marljivo i aktivno raditi na daljem poboljšanju opštih uslova poslovanja. Sumirajući rezultate ankete, predsednik Nemačko-srpske privredne komore Udo Ajhlinger zaključio je da ovogodišnje istraživanje među nemačkim investitorima u Srbiji pokazuje trend daljeg rasta zadovoljstva kompanija u proceni uslova poslovanja u Srbiji.

„S obzirom na to da smo u drugoj godini pandemije, privrednici su ocenili privredni ambijent približno kao u godinama pre krize, na primer 2019. godine. S druge strane, na osnovu povratnih informacija nemačko-srpskih kompanija članica, identifikovali smo tri radne tačke u radu komore u narednih dvanaest meseci -potražnja, privredno-politički i pravni okvir, kao i obezbeđivanje kvalifikovane radne snage. U saradnji sa članovima pripremili smo dokument sa mogućim predlozima razvoja. Naša komora je na raspolaganju predstavnicima države u kreiranju privrednog ambijenta koji će biti podsticajan ne samo za kompanije koje posluju u Srbiji, veći za one koji još uvek nisu sigurni u koju zemlju da investiraju.

Srbija je veoma atraktivna destinacija za investicije i podržaćemo investitore da donose „informisane odluke“, rekao je Ajhlinger.

Mihailo Vesović, direktor sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije rekao je da je broj učenika, škola i kompanija uključenih u sistem dualnog obrazovanja rastao iz godine u godinu, pa danas dualno obrazovanje čini 10 odsto celokupnog srednjeg stručnog obrazovanja, učešće dualnih obrazovnih profila je 16 odsto u odnosu na ukupan broj profila za koja se srednjoškolci u Srbiji školuju, a dualne profile u svojoj ponudi ima gotovo petina -18 odsto škola.

„Srbija je, na inicijativu privrede i uz veliko angažovanje Privredne komore Srbije, prva zemlja u regionu koja je usvojla Zakon o dualnom obrazovanju 2017, a koji je u primeni od školske 2019/2020. godine, sa svim, u medjuvremenu donetim podzakonskim aktima. Ovaj zakon ispunjava svih 14 kriterijuma iz preporuka Evropskog saveta za kvalitetno i efikasno učenje kroz rad“, dodao je Vesović.

Direktor AHK Srbije Frank Aleter podsetio je da je Nemačko-srpska privredna komora aktivna 20 godina, a da tokom poslednjih šesnaest godina pažljivo ispituje i prati potrebe privrednika u Srbiji kroz godišnje istraživanje.

„Raduje nas što je ove godine odziv kompanija bio mnogo veći nego proteklih godina, kao i podatak da bi čak 90% ponovo ulagalo u Srbiju. Veliki broj nemačkih preduzeća u ovom trenutku traga za novim dobavljačima i upravo u takvoj jednoj konstelaciji se u prvi plan nameće i Zapadni Balkan. S te tačke gledišta, postoji velika šansa za Srbiju, naročito kada se uzmu u obzir ocene privrednika sa lica mesta“, kazao je Aleter.

]]>
Tue, 15 Jun 2021 13:25:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/4020/novo-istrazivanje-nemacko-srpske-privredne-komore-nemacki-i-srpski-privrednici-ocenili-uslove-poslovanja-u-srbiji.html
“Čujete li nečujni plač beba?” http://presscentar.uns.org.rs/info/4002/cujete-li-necujni-plac-beba-.html Udruženje “Nestale bebe Beograda” Vas poziva na skup “Čujete li nečujni plač beba?" u subotu 29. maja u 12 časova ispred muzeja Cvijete Zuzorić na Kalemegdanu ]]> U subotu, 29. maja 2021. godine u 12 časova ispred muzeja Cvijete Zuzorić na Kalemegdanu održaće se javni skup “Čujete li nečujni plač beba?” kako bi se nastavila kontinuirana kampanja podizanja svesti javnosti, kao napor da se izgradi javno prepoznavanje neophodnosti regulisanja pitanja rešavanja tvrdnje roditelja koji sumnjaju da su im deca kidnapovana u porodilištima u Srbiji.

Predsednica Udruženja “Nestale bebe Beograda” Milena Janković, pozvala je sve dobronamerne ljude da se okupe i da javnim okupljanjem podignu svest o ranjivosti i bespomoćnosti nestale ili ukradene dece sa osvrtom na povredu njihovih osnovnih ljudskih prava bez obzira na državu, režim ili vreme.

Projekat “Čujete li nečujni plač beba?” je zasnovan na metodologiji protiv trgovine ljudskim bićima u Nemačkoj Sloveniji i Srbiji.

Protest javne svesti putem vizuelno-zvučnog performansa, sa učesnicima, glumcima, muzičarima kao i pisanjem poruka EU kako bi se skrenula pažnja na problem i pomoglo da se reši.

Manifestacija se održava kao deo Kampanje podizanje javne svesti o ranjivosti i bespomoćnosti nestale ili ukradene dece s osvrtom na kršenje njihovih osnovnih ljudskih prava, bez obzira na državu, režim ili vreme.

Sećanje na žrtve trgovine ljudskim bićima je osmišljen u okviru Projekta Udruženja "Nestale bebe Beograda” kao sastavni deo projekta EACEA- Program Evropa za građane i građanke " Sećanje 2020 „Nečujni plač nestale ili ukradene dece“.

Očekuju se predstavnici grada Beograda, EU, predstavnici udruženja roditelja, gosti iz Slovenije i druge javne ličnosti koji će oplemeniti ovaj skup.

Pozivamo sve medije i zainteresovane da se pridruže i da podrže kampanju u interesu opšte javnosti.                                                           

Kontakt: Branka Lazić, PR projektaMob: 060 41 71 333 Mail:brankaesensa@gmail.com

]]>
Sat, 29 May 2021 12:14:00 +0100 PC info http://presscentar.uns.org.rs/info/4002/cujete-li-necujni-plac-beba-.html