Foto: Pixabay

Zoom Vam omogućava:

- Sastanke jedan na jedan: mogućnost organizovanja sastanaka jedan na jedan

- Grupne video konferencije – omogućuju do 500 učesnika

- Deljenje ekrana: moguće deljenje jedan na jedan ili sa velikim grupama

- Deljenje prezentacija, foto i video materijala, dokumenata

- Chat kanal za pitanja i komentare

- Simultano deljenje ekrana

- Audio/ video snimanje (MP3; snimanje u kvalitetnoj rezoluciji)

- Održavanje vebinara i podučavanja na daljinu (opcije za virtualno podizanje ruku, interaktivno glasanje, pitanja i odgovore i slično).

- Održavanje konferencija sa integrisanim simultanim prevodom

Za više informacija:

Tel: + 381 (11) 262 - 4994

Tel/fax: + 381 (11) 328 - 5086

Mob.tel: + 381 (63) 611 086

 ana.petronijevic@uns.rs   i    pc@uns.org.rs

Kada je zavisnost dugo u porodičnom sistemu, uz nju se javljaju stalna povređenost i traženje krivca. Okrivljavanje i traženje grešaka može smetati na putu oporavka od zavisnosti i udaljiti nas od razumevanja i saosećanja koje nam je svima potrebno kako bismo se ponovo povezali, iscelili od zavisnosti i izgradili novi život u oporavku. Nije ničija krivica. Zavisnost je ljudsko stanje, može uticati na bilo koga. Ako započnemo sa uklanjanjem krivice, možda možemo imati šansu u istraživanju toga šta je doprinelo pojavi zavisnosti.

Udruženje „Izlazak“ je svoje aktivnosti usmerilo ka unapređivanju sistemske saradnje, rušenju stigme i jačanju porodice kao glavnog faktora u borbi protiv zloupotrebe droga. Smatramo da je došlo vreme da se pogled na bolesti zavisnosti promeni, te prihvati stav da su zavisnici žrtve kojima su potrebni podrška i razumevanje, a ne dodatna stigma.

Svako ima pravo na podršku i novu šansu!

Potraži pomoć, kreni putem oporavka – poseti sajt izlazak.org za dodatne informacije i publikacije, pozovi besplatnu i anonimnu telefonsku liniju 0800 104 100 ili nam se obrati putem e-maila: info@izlazak.org.

Udruženje „Izlazak“

Pomiriš se sa činjenicom da stanje u kojem se nalaziš si sam izabrao i da ti je to tvoja sadašnjost, a i budućnost.

Ona fraza da  nikakvog svetla na kraju tunela nema, lično mi je takođe jako poznata. Svakog dana se budiš sa mišljom da ti život nema smisla i jedina preokupacija je gde da pronađeš keš da se „središ“.

Ispalio si već dosta svojih ortaka sa kojima si do juče išao na „šemu“, ili oni tebe.

Tražiš neku novu ekipu misleći samo na svoju korist u celoj priči.

U svojoj kući, porodici, apsolutno si gost hotela.

Dođeš da prespavaš, bez da želiš da te iko pita gde si bio i kada se vraćaš.

Ukoliko, ne daj Bože, krenu neki ozbiljniji razgovori, tu nastaje uglavnom porodični haos.

„Samo nemoj ništa da me pitaš ako se nisam sredio, ako sam u krizi, ili me je neko ispalio za šemu.

Ako dođem sređen možemo koju reč, ali i dalje ne tako ozbiljnu da prozborimo“.

Majka koja i dalje skakuće oko tebe misleći da će time što od oca sakriva pola stvari koje uradiš, napraviti dobro delo, jer ne želi dodatnu svađu u kući.

Samo da nisi gladan, vidi kako si smršao. Glumi ulogu, mnogo puta bez snage da se suprostavi načinu života koji ti vodiš.

Majka će apsolutno sve učiniti, samo da ne odeš od kuće ili ne odeš da kradeš, a da bi imao novac za svoje neslavne potrebe.

Otac duboko razočaran u svoje dete, ali i samo ophođenje oca zavisi od toga da li si sin ili ćerka.

Međusobni odnos roditelja, u slučaju da i dalje žive zajedno, pod velikom su tenzijom, jedan uvek popušta u odnosu na drugoga, a da ne pričamo o prebacivanju čija je greška što im je dete takvo.

Mnogo puta imamo samohranog roditelja koji se bori sa zavisnošću svog deteta.

Ta borba bude jako teška, neretko roditelj postane suzavisnik jer nema znanje da upravo sve te „medveđe usluge“ koje čini iz nemoći i ljubavi prema svom detetu apsolutno ne pomažu, već samo produbljuju agoniju u kojoj se nalazi cela porodica.

A ti živiš i dalje misleći da ćeš napraviti neki keš i da ćeš se izvući iz cele priče jer ćeš otići “preko“.

Još samo određena stvar da se desi i „skidaš se“.

Koliko puta si to pomislio?

Ili krećeš svaki utorak, ali stigneš do trećeg dana apstinencijske krize i padneš.

Uzimaš neku od substitucija i definitivno si rešen da budeš na održavanju jer drugačije ne možeš.

Samo bup/metadon i naći ću posao i živeću normalno.

Iza svakog ćoška ove želje i dalje stoji taj rovac, nekad je tiši a ponekad glasniji.

Apsolutno je prisutan jer se unutar tebe nalazi jedna velika rupa koju ne možeš da ispuniš.

Mnogi problemi koje si napravio, osećaj krivice koji nosiš, bespuće u kojem živiš, svi oni koje si povredio, neadekvatna podrška bliskih ljudi oko tebe, možda i robija koja te čeka, a najviše to što ti sopstveni život već odavno nije važan, upravo su jedni od lanaca koji te drže svezanog u paklu zavisnosti.

Nekada možda i pomisliš da se samo probudiš iz ovog ružnog sna, sve bi drugačije radio.

Ali ne vidiš tu slamku za koju bi mogao da se uhvatiš i izvučeš iz tog ponora.

To je zbog toga što pomoć očekuješ na način na koji ti misliš da bi bio adekvatan za tebe i da bi ti pomogao.

Ne shvataš da sve može da bude jako jednostavno, samo ako poslušaš one koji ti zaista mogu pomoći, a to su uglavnom ljudi koji su taj isti put prošli.

Možda pročitaš ove reči, možda upoznaš negde nekoga ko će ti reći da je bio u istom problemu.

U mom slučaju to je bila neka televizijska emisija u kojoj sam čula priču dva momka koja su uspela da pronađu IZLAZAK iz ropstva droge.

Tada sam pomislila „Koji luzeri, šta oni pričaju, mora da su se gudrali praškom za pecivo“.

Ali nisam ni slutila da mi je upravo njihova životna priča upalila plamičak na kraju tunela.

Prvi put u svom životu, videla sam ljude u procesu oporavka, ljude koji su pričali o slobodi bez psihoaktivnih supstanci i novom životu.

To seme njihovih reči je upalo u moj očajan život i svakim danom sve više raslo.

Počelo je da menja moja uverenja da ću umreti kao narkomanka, jer apsolutno to nije bila istina.

Postoje mogućnosti, šansa za svakoga ko se nalazi u problemu.

Ukoliko imaš porodicu, i iako nije savršena i po tvojim merilima, iako su trebali ovako ili onako sa tobom da postupaju, oni mogu i trebaju da ti budu podrška u oporavku.

Potrebno je da i oni da nauče mnoge stvari o procesu oporavka i budu uz tebe. Ali znaj jedno, bilo da su oni tu ili nisu, borba je isključivo tvoja, uz malu pomoć „prijatelja“ koji i mi možemo da ti budemo.

Ukoliko ti je dosta svega, želiš da probaš sve iz početka, javi nam se!

Ako želiš samo da se raspitaš koje su ti mogućnosti u rehabilitaciji, javi nam se, možemo ti dati puno opcija.

Ako ste roditelji deteta za kojeg mislite da mu nema pomoći, javite nam se!

Ne posedujemo čarobni štapić koji će ti pomoći (niti on postoji), ali imamo puno iskustva.

Imamo želju da budeš dobro i da započneš novi život kao što smo i mi.

Raspolažemo sa informacijama na koji način i gde ti se može ukazati adekvatna pomoć.

Nije kasno, samo napravi prvi korak. VREME JE! 0800/104-100

Udruženje „Izlazak“

Droga je danas još dostupnija, dilera ima na svakom ćošku, droge raznovrsne, cene ne tako velike. Mladi ljudi pomalo depresivni, nesigurni, razočarani i radoznali nađu se u društvu onih koji su već imali iskustvo sa džointom, ili nekom „brzom“ drogom, pa sve tako bezazleno krene. U većini slučajeva, ti mladi ljudi imaju oko sebe i neke „likove iz kraja“ koji su poznati kao ,,stare đankoze“, u kojima mogu da vide da droga nikome ništa dobro nije donela. Međutim, svaki početnik za sebe misli da će samo taj put da proba, da njega ne može tako nešto da snađe, jer on će sve to držati pod kontrolom. Tako neprimetno „proba“ nekoliko puta i već je jednom nogom zagazio u to ropstvo.

Malo po malo, situacija se razvija tako da se taj početnik nađe baš tu gde se ,,duva“, ili je neka žurka na pomolu, pa se ekipa organizuje da nešto „završi“. Skuplja se novac, odvaja od užine, džeparca koji roditelji sa punim poverenjem daju svojoj deci. I tako sve to kreće... Najčešće na samom početku imaš ekipu kojoj „pripadaš“, sa kojom imaš zajedničku „šemu“ i neki fazon koji zajedničkim snagama početnika gurate. „Kombinacije“ kreću oko sakupljanja novca za određenu supstancu, neretko dolaze na ideju da bi možda mogli „profitirati“ ili imati neki svoj deo ako krenu i da malo diluju, jer ima oko njih još onih koji su zainteresovani za nabavku iste. Polako se ulazi u vrzino kolo - za ulazak se plaća malo, ali izlazak iz njega skupo košta. Kreću razna „ludila“, gde više nisu u fazi početnika ni onoga ko eksperimentiše, već konzumenta koji je trenutno u fazi „sportskog“ ili „vikendaškog“ konzumiranja. Ružičaste naočare još uvek su na očima. Sve to izgleda zabavno, cool, ti si „faca“ jer se ipak malo razlikuješ od svojih vršnjaka. Neki zanimljivi događaji su uvek aktuelni, žurke i ostala zezanja. Ekipa fura neku svoju priču i gradi zid oko sebe koji polako njene članove kreće da odvaja od škole, sporta kojeg su do juče trenirali, odnosa sa ostalim „normalnim“ drugarima, a vaspitanje i odnos sa porodicom menjaju se jako brzo za ulicu i „ulične“ idole.

Roditelji, porodica, svako u svojim obavezama i svakodnevnim stresovima retko odmah primete da se nešto događa sa njihovim detetom. Nažalost roditelji primete onda kada je dete već u nekoj srednjoj ili poodmakloj fazi zavisnosti. Zašto??? Zato što nijedan roditelj ne polazi od ideje da bi njegovo dete moglo da postane zavisnik. Nažalost, retki su oni koji se edukuju o bolestima zavisnosti, jer razmišljaju da se to može desiti samo onom momku koji je oduvek bio loš đak, ali mom -Mihajlu- nikada, jer Bože moj, oduvek je bio odličan učenik, istaknuti sportista ili nešto tome slično. Dakle, u vihoru svakodnevnice roditelj ne primeti kada je dete prvi put došlo kući naduvano ili na speed-u. Nakon prvog poziva iz škole, kada razredni/a nazove da pita šta se sa -Mihajlom- dešava, roditelj ostane šokiran jer mu dete već mesec dana ne ide u školu. Razrednom/j mnogo puta budu vezane ruke za davanje mišljenja o određenom detetu, kako ne bi došao/la u situaciju da prekrši nečija prava ili povredi osećanja. Ponekad ta informacija dođe od strane roditelja drugog deteta, koji kaže da se nešto dešava sa njihovom decom, ali obično ni tada roditelji ne shvate to kao alarmantno, jer neko to namerno govori o njihovom savršenom sinu, njihovoj savršenoj ćerki! Možda i shvate ozbiljno, ali neznanje o štetnosti droga ih spreči da odmah odreaguju. Sve u svemu, tu kreću problemi ne samo za mladog čoveka, nego i za celu porodicu. Najčešće roditelji sebe krive, ili pak okrivljuju supružnika ukoliko se nalaze u procesu razvoda ili su već razvedeni.

Često se svaljuje krivica na društvo, školu, a pravac kojim treba da se ide upravo je sve suprotno od toga. Mladi ljudi ulaze sve dublje u problem, jer u početku niko ne vidi da su skrenuli sa puta. Prođu meseci i godine od prvog konzumiranja, dok se po prvi put ne zatraži pomoć od nadležne ustanove ili neke organizacije koja se bavi problematikom zloupotrebe droga. Krije se kako familija i komšiluk ne bi saznali da baš u njihovoj kući imaju problem sa detetom. Pričaju različite laži, nesvesni da uglavnom okolina već sve zna mnogo ranije od njih samih. Ekipa mladih polako posustaje, nije to više taj fazon kao na početku. U nekim slučajevima, prelazi se na opijate koji tek prave ozbiljne probleme i stvaraju zavisnost. Većina onih koji ostanu u „priči“ imaju problema sa zakonom, dok su neki već na izdržavanju svoje prve zatvorske kazne. Drugi su nestali, jer su možda roditelji na vreme shvatili šta se dešava, te preduzeli prave korake u pravo vreme da pomognu svom detetu. Sada već i ne tako mladi u odnosu na svoju ekipu, ostaju sami da se na svakodnevnom nivou bore sa nevidljivim đavolom i svim zavisničkim izazovima. Jer ukoliko su upali u ozbiljne narkomanske vode, onda im ta supstanca više ne predstavlja užitak, već nešto što im je potrebno kako bi mogli da preguraju dan, a da nemaju bolove u celom telu, muku, dijareju i sve ostale simptome apstinencijske krize. Droga im postaje najbolji prijatelj ili jedini prijatelj kojeg imaju. Kula od karata njihovih života je srušena i ne vide način, a ni nemaju snagu da krenu u borbu za svoj OPORAVAK.

Ali ja ti sada želim reći da smo mi sve to prošli, od pakla droge, zatvora, krađa i sve agonije koji taj način života donosi sa sobom. Da smo spletom dobrih okolnosti, prave podrške i pomoći uspeli da se izvučemo iz ropstva zavisnosti. I to ne zato što smo bolji ili gori od tebe, već zbog toga što smo shvatili da nam je pomoć potrebna i zatražili je onda kada smo doslovno jednom nogom bili u grobu i kada su nas svi otpisali. Današnji životi koje vodimo u oporavku su zaista pravo Božije čudo, a koje i ti možeš da iskusiš ako nam se javiš i uz našu pomoć uđeš u proces OPORAVKA. VREME JE! POZOVI NAS BESPLATNO I ANONIMNO NA 0800/104-100.

Udruženje „Izlazak“

O likovnim stvaranju Radeta Dimitrijevića član umetničkog saveta galerije AKSIOS akademski slikar i multimedijalni umetnik Miroljub Filipović Filimir je rekao:

"Radetove slike nam na upečatljiv alegorijski način uz upotrebu simbola, personifikacija, proširenih metafora i savremene satire dočarava svet koji ga inspiriše i okupira. Poruke koje isčitavamo sa njegovih slika nas upućuju da je Dimitrijević slikar svestan svoje društvene odgovornosti i uloge koju savremeni umetnik ima." 

Slike su rađene tehnikom ulje na platnu.

Izložba će biti otvorena do 15. jula.

Kako se u saopštenju navodi, među prvim zahtevima biće povećanje tuđe nege i invalidske penzije, te da mesečna primanja budu u visini prosečnog ličnog dohotka za člana porodice koji brine o najbližem članu koji je osoba sa invaliditetom.

Zahtevaće da roditelji, supružnici, punoletna braća i sestre, koji nisu u radnom odnosu a svakodnevno brinu o osobi sa invaliditetom (članu porodice), dobiju zvanje personalnog asistenta i mesečna primanja u nivou prosečnog ličnog dohotka, te da deca koja nisu osobe sa invaliditetom a čiji su roditelji, ili jedan od roditelja osobe sa invaliditetom budu oslobođena plaćanja vrtića, školarine, fakulteta, edukativnih izleta i ekskurzija.

Okupljeni na protestu tražiće oslobađanje osoba sa invaliditetom (stepena invalidnosti od 100%) od plaćanja svih komunalnih troškova, električne energije, infostana, vode, interneta, mobilne telefonije, komunalnih i poreskih taksi.

Dostupnost javnog prevoza za sve, pravo na besplatno korišćenje taksi usluge i kombi vozila gradskog prevoza (adaptirano vozilo sa platformom za prevoz osoba sa invaliditetom koje se kreću uz pomoć invalidskih kolica) bez obzira da li je član nekog udruženja ili ne, biće jedan od apela ovog protesta.

Organizatori najavljenog protesta ističu da će ukazati na potrebu za kupovinom tramvaja, trolejbusa i gradskih autobusa isključivo sa hidrauličnim platformama, kao i njihovu ugradnju u putničke vozove, gradske, međugradske, međunarodne vagone, u turističke, gradske, međugradske i međunarodne autobuse, a posebno će istaći važnost uklanjanja arhitektonskih barijera i poštovanja zakona da nijedan novosagrađeni objekat ne sme dobiti upotrebnu dozvolu ako nema adekvatan prilaz i lift za osobe sa invaliditetom (Zakon o uklanjanju arhitektonskih barijera je stupio na snagu 2000. godine, a kako navode, nakon 22 godine uklonjeno je svega 10% barijera).

Među zahtevima u pogledu lečenja i rehabilitacije biće i zahtev za izmenu Pravilnika o medicinsko-tehničkim pomagalima i rehabilitaciji i banjskom lečenju jednom godišnje u trajanju od mesec dana; povoljniji i lakši uslovi za dobijanje invalidskih pomagala, izmena roka zamene pomagala elektromotornih i mehaničkih invalidskih kolica na svake tri godine; vraćanje u Pravilnik korišćenja automobila manje kubikaže kao invalidskog pomagala i mogućnosti da se isti zameni novim nakon navršenih pet godina upotrebe; stavljanje na pozitivnu listu vitamina i veoma skupih lekova za osobe sa invaliditetom 100% invalidnosti.

Kako organizatori ističu, misija protesta je osnaživanje osoba sa invaliditetom u društvu da otvoreno ukazuju na svoja prava, kao i edukacija zajednice o invalidnosti radi formiranja ispravnog pogleda na raznovrsnost.

Sve zahteve možete pogledati u video snimku u nastavku:

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

Grafike studenata Fakulteta Primenjenih umetnosti rađene su različitim tehnikama visoke i duboke štampe. Svoje radove likovnoj publici predstaviće sledeći umetnici:

Ognjenka Vojvodić

Milan Kužner

Sofija Vujić

Milica Bogdanović

Anastasija Stašić

Aleksa Pašić

Marija Cvitkovac

Uroš Vukosavljević

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

Radionice su deo humanitarno inkluzivnog projekta Udruženja Feniks i opštine Rakovice - Odeljenja za kulturu i obrazovanje Rakovice, namenjenog osobama sa invaliditetom i osobama trećeg doba, koji ima za cilj da pruži praktično i teorijsko znanje iz oblasti primenjene umetnosti-dizajna i izrade nakita. Polaznicima se pruža mogućnost edukacije sa posebnim akcentom na podsticaj da kasnije samostalno stvaraju umetnička dela koja mogu, uz podršku Udruženja, prodavati.

Kroz učešće na projektu, polaznici će raditi na razvoju sitne motorike, kreativnosti, logičkog povezivanja, osećaja za estetiku. Po završetku radionica će biti podeljeni sertifikati i zahvalnice. Sticanje znanja i veštine različitih tehnika izrade nakita će se odvijati kroz rad u tematskim celinama. Prva radionica održana je 14. maja.

Opština Rakovica ima svoj besplatan parking prostor i bezbedan prilaz za invalidska kolica.

Udruženje "Feniks" je dobrovoljno, nevladino i neprofitno Udruženje, osnovano na neodređeno vreme radi ostvarivanja ciljeva u oblasti promovisanja i pomoći osobama sa invaliditetom Srbije svih kategorija. Udruženje okuplja više od 100 osoba sa invaliditetom svih uzrasta iz svih gradova Srbije bez obzira na oblik, stepen i vrstu invaliditeta. Udruženje pribavlja sredstva od dobrovoljnih priloga, donacija, zaveštanja, poklona, finansijskih subvencija, pomoći drugih srodnih humanitarnih organizacija.

Od 2011. godine Udruženje "Feniks" je član Svetske Unije osoba sa invaliditetom sa sedištem u Istanbulu.

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

Opšte je poznato da zavisnost od droga štetno utiče na porodičnu dinamiku, narušava uspostavljene veze i slabi poverenje. Članovi porodice koji dožive da se njihova voljena osoba bori sa zloupotrebom psihoaktivnih supstanci često proživljavaju mnoštvo bolnih i suprotstavljenih emocija. Porodica često želi najbolje za njenog člana, ali isto tako može biti nesvesna da na određene načine pre odmaže nego što pomaže i time podržava patološki proces. Stoga, dok se zavisnik nalazi na tretmanu lečenja, potrebno je da i porodica uz pomoć stručnjaka prođe kroz svojevrsnu promenu, zaleči svoje rane i razvije nove veštine komunikacije i odnošenja prema životnim situacijama.

Od 1. januara 2020. godine, u okviru dugogodišnjeg regionalnog projekta “Biram Oporavak”, koje Udruženje "Izlazak" sprovodi zajedno sa partnerskim organizacijama "Proslavi oporavak" iz Bosne i Hercegovine i "Preporod" iz Crne Gore, pruženo je ukupno 3927 servisa, od čega je 49% usluga pruženo članovima porodica, 45,7% osobama zavisnim od droga, dok su ostale usluge bile usmerene na bliske osobe (prijatelji, članovi šire porodice, radne kolege).

Ono što se kroz rad udruženja pokazalo kao prepreka u započinjanju i održavanju oporavka zavisnika i porodice je:

• obeshrabrenje i odustajanje
• nespremnost na promene
• neprihvatanje problema
• kozavisnost
• naučena bespomoćnost, odnosno normalizacija života sa problemom zavisnosti
• socijalna izolacija
• manjak brige o sebi

Sa druge strane, ono što pozitivno utiče na ishode i proces oporavka svih članova porodice je:

• svesnost o postojanju problema
• želja, odluka i motivacija za promenom
• rad na sebi i kontinuirano savetovanje
• doslednost u postavljenim granicama i rad na komunikaciji
• međusobna podrška članova porodice
• prisustvo grupama podrške

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

Vaš Press centar UNS-a

ZA PROMENU,

hajde da na svet gledamo kroz prizmu umetnosti i da ga, ZA PROMENU, UMetnošću menjamo. Jer, “GERNIKA NIJE PROBUDJENA”, a sve gori. Čujmo taj krik ćutnje, I ko zna, … ?

Izložba digitalnih grafika pod nazivom “Gernika nije probuđena” je svojevrsni likovni protest zbog “gorućih” društveno-političkih problema sa kojima se nosimo u aktuelnom društvenom trenutku  I poziv, da na jedan “umni” način, putem umetnosti sagledavamo svet, sa nastojanjem da ga  idući tim putem i menjamo, koristeći se pri tom “super mogućnostima” digitalnog doba za generisanje kulturnih vrednosti, a ne za njihovu devastaciju. No, izložbom se nameće ključno pitanje: - Je li to utopija?

Poziv na  „Gerniku“ u nazivu ovog opusa nije poziv na Pikasa kao na neupitnu veličinu na polju umetnosti, već je samo simbolična „smernica“ na istaknutu kritičku dimenzuju izložbe, „pozvana“ sa ciljem da upućuje i poziva kulturnu javnost, pored ostalog i na sagledavanje i preispitivanje domena stvarnog delovanja umentičkih vrednosti u društvu koje se u svom kulturnom razvoju poziva na te vrednosti.

Posetioci će moći da pogledaju radove do 17. maja.

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

Želimo Vam srećan Uskrs!

Spomen biblioteka „Leonid Hramov“, koja se simbolično otvara na dan kada je on preminuo, ali i na dan kada je pre 81 godinu bombardovana Narodna biblioteka u Beogradu, u ponudi ima dečiju literaturu, lektire, istorijske naslove, stručnu naučnu literaturu, beletristiku, popularnu psihologiju, naučnu fantastiku, klasike...

Člansku kartu bibilioteka na 10 godina možete dobiti besplatno ako donirate 50 naslova, koji ostaju u vašem vlasništvu, poručili su na otvaranju Leonidovi prijatelji.

Biblioteka se nalazi u Tržnom centru „Stankom“ u Ulici Stevana Brakusa broj 4.

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

 Ciklus slika „Afrički motivi“ nastao je na osnovu autorovih interesovanja za afričke skulpture i maske.

Osnovna motivacija ovih radova je moderni izraz karakterističan za afričku umetnost koja ne napušta vezanost za svoje tradicionalne obrasce.

Na slikama je vidljiv pokušaj da se jednim drugim medijumom, kao što je uljano slikarstvo, uhvati izraz koji je danas itekako prisutan u modernoj umetnosti a koji nedvosmisleno ukazuje na svoje afričke korene.

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

Pored projekcije video zapisa morskih dubina, posetioci će moći da vide i modnu reviju haljina izrađenih od recikliranih plastičnih ostataka prikupljenih prilikom ronilačkih ekspedicija.

Gorana Nastasić NASTY je ronilac, fotograf, snimatelj i modni kreator.

Kontakt Galerije Axios: axios.artgallery@gmail.com

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

Tema književne večeri je “Moć književnosti” - razgovor o uticaju književnosti na društvo, moralne vrednosti, put ka sreći pojedinca.

Gost večeri je magistar Milorad Dašić, profesor književnosti u Devetoj beogradskoj gimnaziji, dok će u muzičkom delu nastupiti student Muzičke akademije, mladi pijanista Mladen Maksović koji će svirati dela Šorena i Ravela.

Nenad Gugl profesor je književnosti u Trećoj beogradskoj gimnaziji. Napisao je dva romana: "Umro sam u petak" i "Velelepotu sekunde".

Autor je emisije BIT - susret religije i književnosti na TV Hram.

Rođen je 1982 god u Nemačkoj, otac dvoje dece.

 Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

Tokom Nedelje Kosova i Metohije biće predstavljene knjige Kosovskometohijskog odbora uz bogat umetnički program. Pored Ivana S. Jastrebova, svoja dela predstaviće i Sanja Ranković i Mirjana Zakić "Srpsko pevačko nasleđe centralnog dela Kosova i Metohije", Aleksandar Petrović i Danko Kamčevski "Kosovo na kraju istorije" i Uroš Šešum "Srpska četnička akcija (1897-1908)".

Programi će biti održani uz poštovanje svih epidemioloških mera, a biće prenošeni i u direktnom prenosu na Jutjub kanalu Matice srpske.

 Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

Suzana Stojadinović je slikarka jarkog i vatrenog kolorita, apstraktnih, često sanjivih motiva.

Umetnicine slike asociraju na relaciju između snoviđenja i prašuma Meksika, tačnije period od 15 godina koji je provela živeći i slikajući na živopisnoj, vegetacijom bogatoj obali Karipskog mora u Jukatanskoj džungli. Taj karipski period njenog života i proživljeno u rajskom predelu, očito se snažno urezao u podsvest umetnice i ona ga uspešno prenosi na svoja platna, na zadovoljstvo ljubitelja umetnosti i publike stvarajući apstraktne pejzaže intenzivnih unutrašnjih previranja.

 “Ova izložba zatvara ciklus na temu lavirinta. To je ciklus na kome sam radila manje-više u kontinuitetu poslednje tri godine. Može se reći da to transcendentno putovanje kroz lavirint još uvek nije završeno. Osvrćući se na apstraktni prikaz slika, autobiografske motive prenesene u njma, smatram da je ovo tek jedan krug tog lavirinta koji je došao do svog kraja i najavio ulazak u novi.

Tokom proučavanja istorijata lavirinta, bilo mi je fascinantno saznanje da je pojam lavirinta rasprostranjen na celoj zemljinoj kugli u svim drevnim kulturama. Kod Hopi indijanaca u urezanim petroglifima lavirint je predstavljao putanju rođenja, života i smrti. Moja poslednja slika "Prolaze a možda i ne" je osvrt na sve ove događaje, na pitanje koje često postavljamo, na monstruozne kreature i momente koje srećemo u tom našem hodočašću po lavirintu zivota. Šta je život no jedna apstraktna putanja sastavljena od stvarnosti, snova i zelja? To isto su i moje slike”, ističe Suzana Stojadinović.

Suzana Stojadinović izlagala je samostalno 15 puta i grupno 76 puta u Meksiku, SAD-u, Kolumbiji, Švedskoj, Švajcarskoj, Grčkoj, Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji. Dela joj se nalaze u više država Južne, Severne Amerike i Evrope.

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.