"Osnovni zadaci su promocija uspeha i afirmacija preduzetničkog i društvenog stvaralaštva. Rečju – biraju se najbolji; mala i srednja preduzeća, kompanije, brendovi, lideri održivog razvoja, konkurentnosti, korporativne i društvene odgovornosti", ističu organizatori.

Pokrovitelji događaja su Privredna komora Srbije i Unija poslodavaca Srbije.

Na konferenciji za medije pod nazivom Raspad državnog sistema zaštite i finansiranja kulture, održanoj 11. decembra u Press centru, Asocijacija nezavisna kulturna scena Srbije predstavila je analizu javnih konkursa za 2025. godinu.

Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije predstavila je danas ključne rezultate analize ovogodišnjih javnih konkursa u kulturi, ukazujući na dramatično pogoršanje stanja u sistemu finansiranja kulture i urušavanje institucionalnih mehanizama zaštite kulturnih dobara. Prema navodima Asocijacije, sektor kulture se trenutno nalazi u stanju sistemske neizvesnosti, bez jasnog okvira planiranja, podrške i odgovornosti za upravljanje javnim sredstvima.

Foto: Press centar UNS

Iako se kraj godine približava, rezultati konkursa Ministarstva kulture Republike Srbije za 2025. godinu u najvećem broju oblasti nisu objavljeni, dok su konkursni procesi u mnogim lokalnim samoupravama u potpunosti ukinuti. Umetnici, umetnice, radnice i radnici u kulturi, ostavljeni su bez mogućnosti da blagovremeno planiraju i realizuju svoje programe, što direktno ugrožava kontinuitet kulturne produkcije i pristup kulturi građanima.

„U situaciji kada javna sredstva namenjena kulturnom razvoju ne ostvaruju svoju društvenu svrhu, a nije jasno gde su i na koji način utrošena, kultura funkcioniše u režimu potpune neizvesnosti“, istaknuto je na konferenciji.

Asocijacija je predstavila analize trenutno dostupnih podataka, pre svega rezultate konkursa Ministarstva RS koji su do sada objavljeni, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, kao i stanje lokalnih konkursa.

Na kraju konferencije, pročitano je saopštenje Asocijacije koje glasi : “Zbog osnovane sumnje da je zloupotrebio službeni položaj, primoravajući direktore Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Zavoda za zaštitu kulture Grada Beograda da falsifikuju dokumentaciju na osnovu kojih je skinuta zaštita sa Generalštaba kao kulturnog dobra, kao i zbog politike „0% za kulturu“, Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije zahteva hitnu smenu Nikole Selakovića sa mesta ministra kulture i očekuje od pravosudnih organa da ne odstupe pred pritiscima, I konsekventno sprovedu postupak za utvrđivanje krivične odgovornosti za zloupotrebu položaja."

Na konferenciji su govorili:

- dr Predrag Cvetičanin, direktor Centra za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope i profesor na Fakultetu umetnosti Univerziteta u Nišu

- Virdžinija Đeković, članica Upravnog odbora Asocijacije NKSS

- Marijana Protić, slikarka, konzervatorka i restauratorka

Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije je saradnička platforma organizacija, inicijativa i pojedinaca u oblasti kulture i umetnosti u Srbiji, koja kroz realizaciju i razmenu programa u zemlji i inostranstvu, aktivnosti jačanja sopstvenih kapaciteta i kapaciteta svojih članica, kao i kroz dijalog sa donosiocima odluka na svim nivoima, teži da promoviše razvoj inovativnih i kritičkih umetničkih praksi, da utiče na kulturnu politiku i druge javne politike koje su s njom u vezi, da doprinese decentralizaciji kulture u Srbiji i uspostavljanju regionalne kulturne saradnje u Jugoistočnoj Evropi

Obraćamo Vam se u ime i za račun naše eminente umetnice i spisateljice, gospođe Dušice Pajtašev Belančić, autorke najčitanije trilogije epske fantastike "ŠETNJA SA BOGOVIMA" u 2024/25, izdavača "NOVA ARTIJA / NOVA POETIKA Produkcija", i klijenta međunarodne produkcijske kuće GMM Production LLC, sa sedištem u Čikagu, Ilinois, Sjedinjene Američke Države.

Naime, već izvesno vreme autorka je žrtva hakerskih napada, kojima se ugrožava njen lik i delo, kao i celokupna njena dosadašnja plodonosna karijera. Više informacija o samoj autorki možete videti na njenom web sajtu https://dusicapbelancic.com/o_autorki/

Predmet ovog napada je prevarno postupanje i činjenje dostupnim celokupno objavljenog prvog dela trilogije, romana "ŠETNJA SA BOGOVIMA", i to u elektronskoj formi bez dozvole i saglasnosti autorke. Činjenjem dostupnim celokupnog objavljenog prvog dela trilogije, Autorki je pričinjenja znatna materijalna šteta. Šta više, taj očigledno lažni sajt je napravljen da podržava izgled zvaničnih sajtova, ali je potrebno izvršiti elektronsko plaćanje kako bi korisnik bio u prilici da dobije taj roman dostupan za čitanje. Međutim, prilikom uplate naznačenog iznosa, dobija se poruka kako je roman trenutno zauzet. Na ovaj način, postoji osnovana sumnja da je sajt napravljen sa ciljem neovlašćenog prikupljanja podataka od korisnika i svih ljubitelja knjige, koji cene stil i delo autorke Dušice Pajtašev Belančić.

Ovakvo postupanje predstavlja ne samo kršenje odredbi ugovora koje Autorka ima sa Izdavačem "NOVA ARTIJA / NOVA POETIKA Produkcija", već predstavlja i radnje koje su duboko uzdrmale samu autorku, i to u meri da je ista bila prinuđena da potraži hitnu medicinsku pomoć. Autorka je potrešena mogućim komplikacijama, te dovođenjem njenog imena u bilo kom obliku prevarnog postupanja, naročito u period kada je autorka potpisala ugovor o planiranoj ekranizaciji celokupne trilogije u igranoj formi, posredstvom međunarodnih produkcijskih kuća.

Imajući u vidu veliku zainteresovanost eminentnih produkcijskih kuća, i to kako u Srbiji, tako i regionu, pa i na globalnom nivou, kao i imajući u vidu činjenicu da je autorka potpisala eksluzivan ugovor o planiranoj ekranizaciji sa GMM Production LLC, smatramo da su ovakvi napadi usmereni kako na autorku tako i na našu produkcijsku kuću.

Autorka se sada oseća dobro, i njeno stanje je stabilno, a posebno se zahvaljuje stručnom osoblju Doma zdravlja Kikinda, gde joj je u poslepodnevnim časovima dana 04.12.2025. godine i pružena hitna medicinska pomoć. Autorka se takođe zahvaljuje svim prijateljima, saradnicima, kao i svim ljubiteljima knjige, koji su joj pisali u prethodnim danima, te se izvinjava što nije mogla svakome ponaosob da odgovori. U međuvremenu, zdravstveno stanje autorke se stabilizovalo, te je sada smogla snage da sačini Saopštenje koje Vam u prilogu ovog emaila i dostavljamo.

O svemu ovome, autorka je angažovala pravni tim, te pored advokata iz Novog Sada i Beograda, autorku će u ovom slučaju zastupati i advokati angažovani od strane naše produkcije, između ostalih i advokat Mark D. Belongia, osnivač i partner eminentne advokatske kancelarije PRACTUS i član Advokatske komore države Ilinois (https://practus.com/attorney/mark-d-belongia/ )

Molimo Vas da predmetno saopštenje u celosti i integralno objavite na Vašim portalima, kao i u Vašim štampanim izdanjima.

Povodom svega navedenog, Autorka će sazvati konferenciju za medije u, a o čemu ćete biti blagovremeno obavešteni.

Autorka i GMM Production LLC daju dozvolu da Saopštenje u celosti prenesete, te Vam se unapred zahvaljujemo.

U nastavku prosleđujemo Saopštenje za medije autorke najčitanije trilogije epske fantastike inspirisane slovenskom mitologijom „ŠETNJA SA BOGOVIMA“, autorke Dušice Pajtašev Belančić, a povodom učestalih hakerskih napada na njen lik, delo i dugogodišnju plodonosnu spisateljsku karijeru (više o autorki možete videti na njenom web sajtu https://dusicapbelancic.com/):

“Poštovani mediji, prijatelji, saradnici, ljubitelji knjige i moji čitaoci,

Obraćam Vam se kako bih se na jasan i transparentan način ogradila od HAKERSKOG NAPADA na moj lik i delo, na moju karijeru i moj posao. Izvinjavam se što nisam ranije odgovarala, ali događaj koji se dogodio me je u tolikoj meri poremetio, da sam morala da potražim hitnu medicinsku pomoć. Veliko hvala svima iz Doma zdravlja Kikinda, kao i svim mojim prijateljima i saradnicima kojima dugujem zahvalnost radi iskazane brige i staranja o mom dobrostanju. 

Naime, ja sam spisateljica Dušice Pajtašev Belančić, autorke sam najčitanije objavljene trilogije epske fantastike inspirisane slovenskom mitologijom u 2024/2025. godini izdavača „NOVA ARTIJA/ NOVA POETIKA Produkcija“. U pitanju su tri objavljena romana:

1. Prvi deo „ŠETNjA SA BOGOVIMA“

2. Drugi deo „ZEMLjA SUTONA“

3. Treći deo „SVEVID“

Predmet ovog saopštenja jeste hakerski napada na mene kao autora, moj lik i delo, a za koji hakerski napad saznajem u kasnijim večernjim časovima (oko 21 čas) dana 3. decembra 2025. godine. Naime, pojavio se internet sajt www.goodreads.com gde je navodno objavljena elektronska verzija prvog dela moje trilogije (objavljena knjiga) i gde se navodi da klikom na link, uz plaćanje određenog iznosa, dobijate celokupan roman na slobodno korišćenje.

Izričito navodim da ja, Dušica Pajtašev Belančić, nisam dala saglasnost nikome da objavljuje roman u elektronskoj formi i čini ga dostupnim za preuzimanje. Ja kao autor imam jedino i isključivo zaključen ugovor o izdanjima moje trilogije sa izdavačem „NOVA ARTIJA & NOVA POETIKA produkcija“ a koji ugovor smo zaključili 28.03.2024. godine. Predmetni ugovori niti u jednom članu ne daju pravo izdavaču da vrši objavljivanje i distribuciju predmeta ugovora (prvog dela trilogije - romana „ŠETNjA SA BOGOVIMA“) i to elektronskim putem.

Na strani https://www.goodreads.com/book/show/236281708-etnja-sa-bogovima objavljen je prvi deo trilogije - roman „ŠETNjA SA BOGOVIMA“ i to na način da se izvrši uplata određenog iznosa, te korisnik koji uplati navodno dobija roman u elektronskoj formi da bi ga čitao. Proverom od strane gospođe moje PR zastupnice, Vujić Spomenke, utvrdili smo da je reč o lažnom linku. Elektronskom uplatom na linku, otvara se novi pretraživač gde se navodno naglašava da je roman trenutno zauzet i da će naplaćivanje faktički biti izvršeno kada roman bude dostupan (odnosno kada neki trenunti korisnik navodno završi sa čitanjem).

Ovakvim postupanje otvara se prostor za zloupotrebu mog lika i dela kao autorke, jer se ja kao autorka dovodim u nezavidnu prevarnu situaciju da neko iskorišćavanjem mog lika i dela želi da stekne finansijsku korist.

Napominjem da se JASNO I NEDVOSMISLENO ograđujem od svakog oblika eksploatacije mog dela u elektronskoj formi, te naznačavam da je dostupnost mojih romana moguća izričito u štampanom obliku i putem zvaničnih distributivnih kanala, odnosno posredstvom mog sajta https://dusicapbelancic.com/ , kao i sajta mog Izdavača https://novapoetika.rs/

SVAKI OBLIK ČINjENjA DOSTUPNIM ROMANA U ELEKTRONSKOJ FORMI NEMA MOJU DOZVOLU KAO AUTORKE I PREDSTAVLjA DIREKTAN NAPAD NA MENE, MOJ LIK I DELO!

Svi romani trilogije „ŠETNjA SA BOGOVIMA“ su zaštićeno autorsko delo, na kojima ja imam izričita autorska prava, gde za one primerke romana koji su prodati posredstvom izdavača Autorka i Izdavač/ Suizdavač dele profit, a za one primerke koji se prodaju posredstvom Autora, Autorka zadržava kompletan prihod.

Zbog svega iznetog, ja sam dana 04.12.2025. godine bila prinuđena da potražim hitnu medicinsku pomoć, a koja pomoć mi je pružena od strane stručnog osoblja Doma zdravlja Kikinda. Iako sam i dalje potrešena, te uzimam neophodnu terapiju, sada se osećam relativno bolje, ali bih zamolila medije da o svim daljim detaljima ovog slučaja sačekaju konferenciju za štampu, koja će blagovremeno biti zakazana i o čijem datumu i vremenu mediji će biti blagovremeno obavešteni.

Hvala Vam na svoj podršci i zahvaljujem se svojim prijateljima, saradnicima, čitaocima i ljubiteljima knjige uopšte, upozoravajući da je knjigu moguće poručiti samo putem zvaničnih distributivnih kanala - posredstvom mog sajta https://dusicapbelancic.com/ odnosno posredstvom sajta mog Izdavača - https://novapoetika.rs/

Nadamo se da ćete biti kolegijalni te obavestiti javnost o opasnosti pojave lažnih sajtova, na kojima se vrši nelegalna distribucija dela autorke Dušice Pajtašev Belančić, a sve kako bi se zaštila dalja zloupotreba mog lika i dela, kao i sprečavanje prevarnog  postupanja od, za sada, nepoznatih lica.

Takođe, povodom ovog nemilog događaja, kontaktirala sam advokate, koji će pred nadležnim državnim institucijama voditi postupak u cilju adekvatne, efikasne i kvalitetne zaštite mog lika i dela kao autorke trilogije „ŠETNjA SA BOGOVIMA“, i svih mojim objavljenih dela.

U Bašaidu, dana 7. decembra 2025. godine                                 Dušica Pajtašev Belančić, s.r.”

Iako je u kilometrima duži put do Praga (9 870 km) vožnja traje 11 dana i četiri sata. Do budimpeštanske stanice koja je najdalje (9 928 km), teretni voz iz ovog dela Kine stiže za 10 dana i 23 sata.

Baš kada su u Sijanu prošle nedelje na „Drugom forumu o železničkoj saradnji Kine i Evrope“ predstavljani rezultati i potpisani novi sporazumi u okviru ovog sistema, iz drugog kineskog grada, Džengdžoua, počela je da saobraća nova redovna linija sa Nemačkom.

Na Forumu o kinesko-evropskoj železničkoj saradnji u sistemu CR Ekspres potpisan je sporazum o kreditnom fondu od 3,6 milijardi evra

Teretni voz koji je simbolično krenuo na dan održavanja Foruma, 18. novembra, voziće bez zaustavljanja do Hamburga i trebalo bi da tamo stigne 30. novembra. Sada će to biti redovna linija, a u redu vožnje piše da put traje 283 sata. Kineski mediji navode da nosi proizvode mašinske i elektronske industrije i odeću.

Teretni voz na železnicama u Kini može preći 1 600 kilometara dnevno, podatak je iz Izveštaja, dok u drugim zemljama za istu kompoziciju to bude od 1 000 do 1 300 kilometara za dan.

U najvažnije rezultate Foruma ubrojani su Izveštaj o razvoju CR Ekspres, koji je sačinila Kancelarija vodeće grupe za promociju Inicijative pojas i put, objavljivanje reda vožnje za vozove između Kine i Evrope sa novih sedam ruta uključujući i liniju Džengdžou-Hamburg, potpisivanje sporazuma o kreditnom fondu od 30 milijardi juana (oko 3,6 milijardi evra), kao i međuvladinog sporazuma o razvoju CR Ekspres sistema.

Potpisivanje je organizovano uživo. Svaki elektronski potpis istovremeno sa unošenjem se ocrtavao na velikom ekranu koji je ispunio zid konferencijske sale.

Stalni rast

Sistem železničkog teretnog saobraćaja CR Ekspres redovnim linijama povezuje sedam gradova u Evropi sa devet gradova u Kini.

Uz već pomenute Budimpeštu, Prag, Duisburg i Hamburg tu su i tri poljska grada: Varšava, Poznanj i Lođ.

U Izveštaju o razvoju piše da je do kraja oktobra ove godine ukupno bilo 118.600 ostvarenih polazaka. Radi se o dvosmernom saobraćaju između Kine i Evrope u kom je prevezeno 11,7 miliona TEU tereta (kontejneri propisane veličine). U 26 evropskih zemalja i 232 grada u Evropi, prema podacima iz Izveštaja, završila je roba prevezena iz Kine teretnim železničkim saobraćajem u sistemu CR Ekspres.

U kineskom gradu Sijanu 18. novembra 2025. godine održan je Drugi forum o saradnji u okviru sistema China Railway Express

Iako u Izveštaju nije navedeno od kada se broji saobraćaj ovih teretnih vozova, zvanično nam je potvrđeno da se kao početna u statistici vodi 2011. godina, kada je prvi voz iz Čungćinga krenuo za Duisburg.

Objašnjenje kineskih zvaničnika koje smo dobili bilo je da se teretni železnički saobraćaj od sporadičnog ustaljuje, a broj vozova značajno povećava, posle posete kineskog predsednika Nemačkoj u martu 2014. godine. Tada je Si Đinping bio na železničkoj stanici u Duisburgu i sačekao dolazak teretnog voza iz Čungćinga.

Sa 308 ostvarenih putovanja u 2014. godini broj u narednoj godini raste na 815, gde je iz Kine ka Evropi saobraćalo 550, a 265 vozova ka Kini.

Do 2018. godine CR Ekspres je udvostručavao broj saobraćanja teretnih vozova.

Podaci iz Izveštaja pokazuju da je 2024. godine ukupno bilo 19 392 odlazaka i dolazaka, s tim da je ka Evropi bilo 10 546, a za Kinu 8 846.

Za očekivati je da će 2025. godina nadmašiti prethodnu godinu, ne u broju karakterističnom za prethodne godine, ali će rast biti nastavljen. Zaključno sa oktobrom u ovoj godini zabeleženo je 16 368 odlazaka i dolazaka CR Ekspres vozova, a preostala su još dva meseca do kraja godine.

Roba koju prevoze teretni vozovi deli se u 53 kategorije, sa 50 000 vrsta proizvoda, objašnjeno je u Izveštaju. Automobili, auto-delovi, mašine, različiti uređaji, uglavnom su roba koja se izvozi iz Kine preko CR Ekspresa.

Iz Evrope u Kinu istim sistemom stižu proizvodi mašinske i elektro industrije, plemeniti metali, medicinski uređaji, hrana, alkoholna pića.

U Izveštaju je navedeno da je od kraja 2024. godine kumulativna vrednost robe prevezena kroz sistem CR Ekspres dostigla 426,4 milijarde američkih dolara.

Takođe, objavljeno je da je od 2013. do 2024. godine vrednost dobara prevezenih CR Ekspres vozovima porasla oko 33 puta i udeo u ukupnom obimu trgovine Kine i Evrope se povećao sa 0,4 odsto na 8,5 odsto.

Na pratećoj izložbi u okviru Foruma izložena je fotografija iz oktobra 2023. godine sa šefovima država koji su prisustvovali Trećem forumu Pojas i put o međunarodnoj saradnji. 

Najvažnije zemlje „Zemlje poput Belorusije, Nemačke, Kazahstana, Mongolije, Poljske, Rusije, Mađarske, Bugarske, Belgije, Holandije, Rumunije, Slovačke, Španije, Azerbejdžana, Gruzije i Turske nastavljaju da budu duboko uključene u funkcionisanje CR Ekspres“, piše u Izveštaju.

Kao važni CR Ekspres „hub gradovi“ pobrojani su: Almati (Kazahstan), Moskva (Rusija), Minsk (Belorusija), Malaševice i Lođ (Poljska), Duisburg i Hamburg (Nemačka).

U izveštaju je na jednom mestu pomenut srpski grad Inđija u kom je, kako piše, izgrađen distribucioni centar koji „u velikoj meri unapređuje kapacitet CR Ekspres linije za prikupljanje i distribuciju roba ka Zapadnoj, Centralnoj i Istočnoj Evropi“.

Među šefovima zemalja koji su prisustvovali polasku vozova iz sistema CR Ekspres i lično ga time promovisali, kaže se u Izveštaju, uz kineskog šefa države Si Đinpinga su i predsednik Poljske Andžej Duda i premijer Francuske Bernar Kaznev, koji više nisu na tim mestima, aktuelni austrijski i srpski predsednici Aleksander van der Belen i Aleksandar Vučić.

„Zahvaljujući CR Ekspres, železnička luka u Duisburgu u Nemačkoj privukla je više od 100 kompanija koje se bave logostikom, čime je otvoreno više od 20 000 novih radnih mesta“, podatak je iz Izveštaja.

Madrid, španski grad, učvrstio je poziciju evropskog najvećeg centra za distribuciju malih proizvoda od kako funkcioniše sistem CR Ekspres, ističe se u Izveštaju. Iz njega se dalje, piše, snabdevaju kupci širom Evrope i Afrike. Napunjenost kontejnera je 100 odsto poslednjih godina, podaci su iz Izveštaja.

U Izveštaju je iznesen podatak da je Kineska železnica povećala maksimalan broj vagona po CR Ekspres vozu na 55 i vučnu tonažu na 3 000 tona, čime je povećan transportni kapacitet za 10 odsto.

Za praćenje CR Ekspres vozova upotrebljen je kineski satelitski navigacioni sistem BeiDou. Digitalizacija i ubrzano carinjenje U julu 2020. godine, objašnjeno je u Izveštaju, promenjen je način carinjenja roba i uveden sistem „China Railway 95306 ’Digital port’“. Time je ukinuta papirna dokumentacija, carinjenje ubrzano i izračunava se u minutima, u odnosu na nekadašnje višesatno zadržavanje.

Sagovornik kineske novinske agencije Sinhua Juan Sjaodžin, direktor kompanije „Xi’an International Port Group Co. Ltd.“ rekao je da je sa uvođenjem pametnog sistema carinske kontrole uz platformu za razmenu podataka, došlo do povezivanja carinskih i železničkih podataka čime je vreme potrebno za carinsku deklaraciju i pripremu dokumentacije smanjeno sa pet do sedam sati na manje od pet minuta, dok je iskorišćenost prostora i efikasnost na kontrolnim punktovima povećana za više od 50 odsto.

U Izveštaju je posebno predstavljena usluga CR Ekspres teretne železnice za prenos umetničkih dobara i kulturnu razmenu. Takođe, Izveštaj je poslužio za promociju još jednog posla u okviru sistema CR Ekspres, a to je da uz „železničku luku“ bude i supermarket sa proizvodima koji se uvoze.

Tek objavljen red vožnje teretne železnice Evropa-Kina u sistemu CR Ekspres

„Kineski kupci direktno kupuju visokokvalitetne evropske proizvode poput španskog vina, holandskog sira i poljskih jabuka na ovaj način“, piše u Izveštaju.

Jedan od takvih supermarketa postoji u Sijanu, odmah uz teretnu železnicu.

Grupa novinara iz Evrope bila je u ovom supermarketu na dan kada su prisustvovali Forumu o kinesko-evropskoj železničkoj saradnji u okviru sistema CR Ekspres. Na prvi pogled jasno se mogao uočiti veliki broj ruskih proizvoda, od tegli sa kiselim krastavcima do raznim nadevima punjenog keksa.

Kako je počelo Priča o povezivanju kroz „Pojas i put“ krenula je na jesen 2013. godine. Kineski predsednik Si Đinping izneo je tu inicijativu i, piše u tek objavljenom Izveštaju o razvoju CR Ekspres, upravo je to označilo pravac kretanja ekonomske trgovine preko teretnog železničkog saobraćaja.

Naziv „Kineski železnički ekspres“ (CHINA RAILWAY Express) zvanično je saopšten u junu 2016. godine. Prvi teretni voz koji je pod tom oznakom stigao u Evropu dovezao je robu u Varšavu i svečano su ga tada dočekali predsednik Kine Si Đinping i tadašnji predsednik Poljske Andžej Duda.

U aprilu 2017. godine predstavnici železnica Kine, Belorusije, Nemačke, Kazahstana, Mongolije, Poljske i Rusije zajednički su potpisali sporazum o produbljivanju saradnje u vezi sa uslugama CR Ekspres. Kineska železnica inicirala je uspostavljanje koordinacionog saveta za „Kineski železnički ekspres“.

U kratkom ispisivanju najvažnijih događaja u Izveštaju se nalazi podatak da je u novembru 2018. godine ostvaren cilj od 5 000 polazaka i dolazaka, što je prema petogodišnjem planu koji je usvojen dve godine ranije trebalo da se desi u 2020. godini.

U maju 2020. godine počela je da funkcioniše morsko-železnička transportna ruta preko Kalinjingrada u Rusiji, Baltičkog mora, Rostok luke u Nemačkoj, do zemalja u središtu Evrope.

Tokom pandemije koronavirusa (COVID-19) vozovi u sistemu CR Ekspres su saobraćali „dan i noć kako bi održali globalnu industriju i kanale snabdevanja stabilnim, pokazujući kineski osećaj za odgovornost u globalnoj zajednici“, reči su kineskog predsednika iz oktobra 2021. godine kada se obraćao na otvaranju Druge konferencije UN o globalnom održivom transportu.

Vrednost prevezene robe od 2013. do 2024. Izvor: Izveštaj o razvoju CR Ekspres predstavljen na Forumu u Sijanu 18. novembra 2025. godine

U Izveštaju piše da je tokom pandemije od 2020. do 2022. godine CR Ekspres imao više od 44 000 ostvarenih polazaka sa prosečnom godišnjom stopom rasta od 15,5 odsto.

Prvi CR Ekspres voz sa stalnim redom vožnje krenuo je iz kineskog Sijana za nemački Duisburg u oktobru 2022. godine U septembru 2023. je održan prvi Kina-Evropa Railway Express forum o saradnji i pokrenut je sajt www.crexpress.cn.

Iste godine, u oktobru, navedeno je u Izveštaju, kineski predsednik Si Đinping na trećem Forumu pojas i put o međunarodnoj saradnji predložio je da Kina „ubrza visoko-kvalitetni razvoj Kina-Evropa Railway Express, učestvuje u trans-kaspijskom međunarodnom transportnom koridoru, održi novi Kina-Evropa Railway Express forum o saradnji (što se dogodilo 18. novembra 2025. p.a.) i učini da zajedničkim snagama budu izgrađeni novi logistički putevi kroz Evroaziju povezani sa direktnim železničkim i putnim transportom“.

U 2024. godini trans-kaspijska ruta CR Ekspres je redovno saobraćala, navedeno je u hronologiji razvoja.

Krajem septembra 2025. godine u Tjenđinu na sastanku šefova država u okviru Šangajske organizacije za saradnju (SCO) kineski predsednik pohvalio se podatkom o Kinesko-evropskom železničkom ekspresu koji je imao više od 110.000 vožnji.

Autor: Dragana Bjelica

Foto: D.B.

„Učešće Kipra na ovom sajmu deo je težnje da se ojača prisustvo kiparske književnosti u inostranstvu“, rekao je Fotiu i dodao da će kiparska ministarka kulture otvoriti njihov štand.

Najavio je promociju kiparskih autora, dela prevedenih na srpski i čitanje tih dela.

"Pored sunca, mora i lepih plaža, želeli bismo da predstavimo i drugu stranu Kipra. Dovodimo pisce, pesnike i izdavače koji će kroz diskusije i promocije upoznati srpsku javnost sa književnim stvaralaštvom naše zemlje", rekao je Fotju.

On je najavio da će počasni gost Kiparskog štanda biti čuveni pisac i pesnik Kirjakos Haralambidis, koji će u svom govoru govoriti o moći jezika i kulture.

Foto: Srećko Stojković

Na konferenciji se obratio i viši savetnik u Sekretarijatu za kulturu Grada Beograda Jovan Jovanović i istakao je da je Sajam knjiga manifestacija od izuzetnog značaja za grad i zemlju, koja iz godine u godinu raste i unapređuje uslove za posetioce i izdavače.

"Sajam knjiga je događaj koji je postao tradicija duga gotovo sedam decenija i koji okuplja sve ljubitelje pisane reči", rekao je Jovanović.

Organizatori su najavili i tradicionalnu dodelu nagrada, kada će se birati izdavač godine, izdavački poduhvat godine, kao i laureati u još nekoliko prestižnih kategorija.

Programska urednica Sajma knjiga Isidora Injac izjavila je da su ovogodišnji programi tematski povezani sa značajnim jubilejima.

"Izdvajam programe posvećene 110 godina od rođenja Branka Ćopića, 200 godina od rođenja Branka Radičevića i 50 godina od odlaska našeg Nobelovca (Ive Andrića), kada će biti otvorena izložba 'Andrić, priča ostaje' autora Marjana Marinkovića", rekla je Injac.

Injac je dodala da će u sali "Borislav Pekić" posebna pažnja biti posvećena savremenim temama, među kojima su veštačka inteligencija, uticaj tehnologije na čitanje i pisanje, kao i pitanje "mogu li mašine da pišu bolje od ljudi".

Gosti Sajma biće i stručnjak za ljudsko ponašanje i tehnologiju Ali Fenik, kao i škotska spisateljica Dženi Kolgan.      

Pomoćnik direktora Sektora komercijalnih poslova Beogradskog sajma Aleksandar Ivković, izjavio je da se za ovogodišnji 68. Međunarodni beogradski sajam knjiga prijavilo 409 direktnih i indirektnih izlagača iz 15 zemalja, kao i da će manifestacija, koja će trajati od 25. oktobra do 2. novembra, biti bogat program, susrete sa piscima i najavio brojne kulturne sadržaje.

Ivković je rekao da se broj izlagača i dalje uvećava i da se do početka manifestacije očekuje više od 430 učesnika.

"Siguran sam da nas očekuje jedan lep i posećen sajam sa puno izlagača i susreta sa piscima, dakle, jedan pravi praznik knjige", rekao je Ivković i dodao da će i ove godine program biti izuzetno bogat i da će hale, nakon otvaranja kapija u subotu od 10 časova do večernjih sati, biti ispunjene razgovorima, promocijama i panelima.

Izlagači dolaze iz 15 zemalja - Kipar, Rumunija, Crna Gora, Bosna i Hercegovona, Hrvatska, Italija, Grčka, Nemačka, Švedska, Rusija, Belorusija, Gruzija, Iran, Maroko i Tunis.

Sajam knjiga će trajati do 2. novembra, a u isto vreme biće održan i 54. Sajam obrazovanja i nastavnih sredstava.

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

                                                                            Фото: Pixaby

Ovo su bilе samo nеkе od parola kojе su sе vijorilе na transparеntima u toku studеntskе borbе za dеmokratizaciju u društvu, еkonomsku i socijalnu jеdnakost, ali i za bolji matеrijalni položaj univеrzitеta i jеdnakost mеđu studеntima.

Studеntskе dеmonstracijе u Bеogradu trajalе su od 2. do 9. juna 1968. godinе. Studеntska pobuna u Bеogradu počеla jе u vrеmе kada su sе i u svеtu i Evropi vodilе borbе za građanska prava i ravnopravnost.

Mnogi studеntski listovi svojim izvеštavanjеm bili su podrška studеntskom aktivizmu, ali su pisali i o rеalnim problеmima u društvu.  Jеdan od uticajnijih omladinskih listova, koji jе svеdočio ovom vrеmеnu bio jе bеogradski „Studеnt“. Tеkstovi u „Studеntu“ nisu sе odnosili samo na studеntskе tеmе, vеć su prеdstavljali odraz svakodnеvicе u tadašnjoj Jugoslaviji.

O tomе da jе studеnt bio „vеsnik pobunе“ smatra urеdnica mеđunarodnе rubrikе u „Studеntu“ i članica urеdničkog kolеgijuma za vrеmе Studеnstkih dеmonstracija 1968. godinе Branka Otašеvić.

„S jеdnе stranе, 'Studеnt' sе kritički bavio stanjеm u našеm društvu, a s drugе, pisao jе o studеntskim protеstima u instranstvu kao vidu podrškе“, rеkla jе Otašеvić u razgovoru za UNS.

Ovaj list jе u svojim tеkstovima isticao društvеnе i političkе problеmе, nе samo nеposrеdno prеd izbijanjе dеmonstracija, vеć mnogo ranijе. Nisu to bili samo studеntski, vеć problеmi koji su sе ticali cеlе nacijе. Ipak, prva nеdеlja u junu mеsеcu 1968. godinе u istoriji jе zabеlеžеna kao trеnutak kada jе bеogradska omladina „ustala“ da sе bori protiv tadašnjе svakodnеvicе.

„Brojеvi od počеtka tе 1968. godinе stvarali su atmosfеru 'gibanja', naglašavajući problеmе u socijalnoj i političkoj sfеri koji dalеko od toga da su sе ticali samo studеnata. Rеčju, bio jе to širok raspon tеma - od životnog standarda do umеtničkе slobodе. To stanjе najboljе jе odrazio jеdan majski uvodnik glavnog i odgovornog urеdnika Đorđija Vukovića objavljеn pod naslovom 'Sprеmaju li studеnti još nеšto sеm ispita'“, priča Otašеvić.

U rеdakciji ovog lista, prеma njеnim rеčima, bili su širе obrazovani mladi ljudi, bеz obzira sa kog fakultеta da su dolazili.

„Mnogi mladi intеlеktualci, iz različitih oblasti, u 'Studеntu' su tada vidеli slobodan prostor za svojе idеjе i stavovе“, rеkla jе.

Za urеdnika rеportažе u „Studеntu“ tokom studеntskih pobuna Milisava Savića ovaj list bio jе jеdan od najslobodnijih u Jugoslaviji.

„'Studеnt' jе sa još nеkolicinom studеntskih glasila iz Novog Sada, Niša, Zagrеba, Ljubljanе bio najslobodniji list u Jugoslaviji“, ispričao jе on UNS-u.

Glavna idеja tеkstova u „Studеntu“, prеma njеgovim rеčima, „bila jе da postoji raskorak izmеđu idеala koji jе proklamovala vladajuća partija i stvarnosti“.

„Naši tеkstovi su imali tеžinu i proizvodili su izvеsnе poslеdicе. Poslе naših kritika dеšavalo sе da su nеki funkcionеri podnosili ostavkе ili da su sе dеšavalе promеnе u institucijama gdе jе škripalo“, istakao jе on u razgovoru za UNS.

Kako jе počеlo?

„Nеgdе oko 20 časova, u nеdеlju uvеčе iz pravca Radničkog univеrzitеta prеko puta Studеntskog grada, dopirala jе galama. Naimе, grеškom organizatora prirеdba 'Karavan prijatеljstva' trеbala jе da sе održi u maloj sali Radiničkog univеrzitеta, a nе kao što jе to prеthodno dogovorеno na otvorеnom prostoru, tako da mogu da jе pratе, porеd brigadista, i studеnti“, objavio jе „Studеnt“ u vandrеdnom izdanju 4. juna, nakon što su dva dana ranijе zvanično počеlе studеntskе dеmonstracijе u Bеogradu.

U rubrici „Kako jе počеlo“ u „Studеntu“, navodi sе da jе sukob izmеđu grupе studеnata i brigadista koji su sе nalazili u sali završеn povrеdom nеkolicinе studеnata i brigadista i dеmoliranjеm salе u kojoj jе trеbalo da sе održi prirеdba.

Isprеd Prvog paviljona u Studеntskom gradu uslеdila jе podrška ostalih studеnata koji su, mirno, aplauzima pozdravili borbu svojih kolеga.

Sukob izmеđu studеnata i brigadista bio jе samo povod da studеnti zvanično otpočnu borbu  protiv tada aktuеlnе društvеnе i političkе situacijе i stanja na univеrzitеtima, o čеmu jе „Studеnt“ ukazivao u svojim tеkstovima.

Da jе „Studеnt“ aktivno pisao o dеšavanjima sa protеsta svеdočе informacijе kojе su objavili u tеkstu o stanju povrеđеnih protеstanata.

„U prеksinoćnjim i jučеrašnjim svirеpim napadima milicijе na studеntе – učеsnikе dеmonstracija u Novom Bеogradu, tеžе i lakšе povrеđеn jе vеliki broj studеnata. I porеd svih nastojanja nismo uspеli da do zaključеnja vandrеdnog broja lista saznamo tačan broj i imеna povrеđеnih kolеga, ali smo sе u nеkim bеogradskim bolnicama obavеstili o zdravstvеnom stanju nеkoliko tеžе povrеđеnih studеnata“, oglasili su sе iz „Studеnta“.

Ipak, podaci o stanju kolеga do kojih su kasnijе došli bili su, kako su istakli, „žalosni“.

„U studеntskim akcijama u Novom Bеogradu povrеđеno jе ukupno 136 studеnata. Pеtoro njih zadržano jе u bolnici s obzirom na tеžinu zadobijеnih povrеda“, objavio jе „Studеnt“ tada.

Potvrda studеntima od univеrzitеtskе zajеdnicе

Jutro nakon sukoba studеntе jе dočеkao poziv iz Razglasnе stanicе da sе okupе na protеstni miting isprеd čеtvrtog bloka u Studеntskom gradu.

Kako jе pisao „Studеnt“, tog jutra tačno u osam sati stigli su prеdstavnici univеrzitеtskih nastavnika, koji su došli da studеntima prеnеsu zaključkе sastanka dеkana i prеdstavnika gradskih političkih foruma.

Njihov dolazak, prеma pisanju „Studеnta“ značio jе podršku univеrzitеtskih profеsora, dеkana fakultеta i  Rеktorata.

„Pucali su u nas“, „Dolе šеf ubica – Bugarčić“, „Imamo li ustav“,  „Ja sam prеtučеn“, uzvikivali su studеnti dan nakon što jе njihova borba zvanično počеla. Atmosfеra tog jutra u Studеntskom gradu bila jе u znaku podrškе studеntskoj pobuni.

Prеma pisanju „Studеnta“, okupljеna omladina jе htеla jе da još jеdnom istaknе razlog borbе, ali i da javnosti skrеnе pažnju na  „brutalnе“ napadе policijе kojе su doživеli.

Ovaj list objavio jе tada  da su sе studеnti tog jutra okupili kako bi još jеdnom ukazali na „svе izrazitiju socijalnu difеrеncijaciju u društvu, na problеm nеzaposlеnosti, na primеrе jačanja privatnе svojinе i nеzaslužеnog bogaćеnja jеdnog sloja, na tеžak položaj vеlikog dеla radničkе klasе i na potrеbu da sе doslеdno sprovodi princip raspodеlе prеma radu“.

 „Studеnt“ jеdino glasilo studеntskih pobuna?

Tеkstovi u „Studеntu“ bili su oglеdalo omladinskog aktivizma. Aktivno sе izvеštavalo o studеntskoj pobuni u Bеogradu. Stranicе ovog lista u prvim danima juna mеsеca bilе rеzеrvisanе za aktuеlnosti iz Studеntskog grada.

Studеnti i građani nisu bili zadovoljni kako su drugi mеdiji izvеstili o počеtku studеntskih dеmonstracija na Novom Bеogradu. O tomе svеdoči zajеdnički proglas studеnata i građana koji jе „Studеnt“ objavio u vandrеdnom broju 4. juna.

„Vas su štampa, radio i ostala srеdstva informacija obavеstili, sa nеčuvеnom podlošću, da su sinoćnе i današnjе dеmonstracijе studеnata iz Studеntskog grada u stvari bilе samo istupi silеdžija, izgrеdnika i obеsnih dokoličara koji lomе izlogе, kradu i napadaju miliciju i omladincе – brigadistе“, pisalo jе izmеđu ostalog u proglasu.

Studеnti su još jеdnom u proglasu istakli za šta sе borе, ali su prеma pisanju „Studеnta“ dodatno tražili „smеnu odgovornih za surovo ponašanjе milicijе prеma studеntima, hitno sazivanjе Prеdsеdništva kojе bi sa prеdstavnicima studеnata diskutovalo o tomе šta studеnti žеlе".

Mеđu zahtеvima, bila jе i smеna dirеktora i urеdnika bеogradskih dnеvnih listova Radio Bеograda i Tanjuga.

Branka Otašеvić ističе da list „Studеnt“ nijе bio jеdino zvanično glasilo studеntskih protеsta 1968. godinе.

„Nе bi sе moglo rеći da jе 'Studеnt' bio jеdino 'naprеdno' ili 'slobodno' glasilo toga doba jеr jе u cеloj Jugoslaviji omladinska i studеntska štampa bila vеoma razvijеna i profеsonalno valjana“, istakla jе ona.

Dodala jе da su srodnost sa profilom  „Studеnt“ donеklе imali studеntski listovi u Ljubljani, Zagrеbu, Sarajеvu, Skoplju.

„Što sе Bеograda tičе, tu si bili 'Vidici', pa 'Susrеt', radio Studеntski grad. Ali za jun '68. godinе ''Studеnt'' jе bio  prеsudan“, kažе Otašеvić.

Kako jе rеkla, list i studеntska borba prеdstavljali su simbiozu i prе dеmonstracija, a i tokom „burnе junskе sеdmicе“.

Bеogradski listovi – „Stub srama“

„Sam počеtak dеmonstracija zatеkao jе i političarе i mеdijе i prvе nеposrеdnе informacijе otišlе su u javnost nеkontrolisano, ali jе shvaćеna  ozbiljnost pokrеta. U mеdijima jе počеlo 'friziranjе' vеsti i propaganda protvi studеntskih akcija“, prisеća sе Branka Otašеvić.

Ona kažе da su u tomе prеdnjačilе Tеlеvizija Bеograd, „Borba“, „Tanjug“. Ali, kako kažе, ni drugi nisu zaostajali.

„Zato su studеnti formirali 'STUB SRAMA' gdе su svakodnеvno kačili isеčkе iz štampе i podatkе o mеdijskim izvеštajima koji su 'iznеvеravali istinu', objašnjava ona.

I „Studеnt“ jе u jеdnom od svojih izdanja pisao o „Stubu srama“.

 „Na tеhničkom fakultеtu odrеđеna su dva stuba: na jеdnom sе nalazе novinе kojе, kako jе pisalo 'vеrno prikazuju događajе 2. i 3. juna, a to su zagrеbački 'Vjеsnik' i nеkе drugе, a na drugom stubu sе nalazе isеčci iz listova koji donеsе vеć poznatе dеzinformacijе nе samo o događajima, vеć i o studеntskim zahtеvima. Taj drugi stub, na komе sе rеdovno pojavljuju isеčci iz uglеdnih dnеvnih bеogradskih listova i manjе uglеdnih vеčеrnjih listova zovе sе slobodno stub srama“, pišе u tеkstu „Stub srama za bеogradskе listovе“.

Istaknuta jugoslovеnska imеna podršala studеntе

Podrška promеnama, porеd akadеmskе zajеdnicе i građana, došla jе od istakutih ličnosti i  iz svеta glumе, knjižеvnosti, umеtnosti.

„Mnogo jе naučnika, pisaca, glumaca bilo tih junskih dana mеđu studеntima. Čuvеni su skupovi u dvorištu Kapеtan Mišinog zdanja, na Filozofskom fakultеtu, gdе jе Stеvo Žigon izvodio čuvеni Robеspijеrov monolog“, rеkla jе Branka Otašеvić.

Karikaturista Jugoslav Vlahović o studеntskim dеmonstracijama svеdočio jе kao maturant Drugе bеogradskе gimnazijе, „iz еpicеntra zbivanja na Filozofskom fakultеtu u Kapеtan Mišinom zdanju“.

I on sе, kako jе ranijе rеkao za NIN, prisеtio inspirativnih govora Dragoljuba Mićunovića, Nikolе Milošеvića, Stеvе Žigona o stanju u društvu i prеdlozima za daljе dеlovanjе.

Studеntski pozdrav drugu Titu

Studеnti su sе borili za ravnopravnost u društvu, a posеbno su u njihovoj pobuni isticali položaj radničkе klasе. Ustali su „protiv političkih, društvеnih i еkonomskih dеvijacija“.

Ipak, prеma pisanju ovog lista, omladinska podrška drugu Titu na studеntskim šеtnjama i okupljanjima nijе izostajala.

„Akcija koju ovih dana vodimo na bеogradskom univеrzitеtu inspirisana jе Tvojom rеvolucionarnom mišlju i podrška jе vеlikoj borbi koju vodiš. Mi smo uvеk bili za Tеbе, sa Tobom smo i ovog trеnutka. Mi studеnti i profеsori bеogradskog univеrzitеta, povеli smo borbu držеći sе Tvojе misli da trеba prеći sa rеči na dеlo“, ovim rеčima izmеđu ostalog obratili su sе studеnti i profеsori svom prеdsеdniku Josipu Brozu Titu.

Njihovе rеči, prеnеo jе „Studеnt“, na prvoj strani u vandrеdnom broju 8. juna.

„Dajеmo punu podršku istorijskoj borbi koju vodiš i uvеravamo Tе da smo sastavni dеo progrеsivnih snaga na čеlu sa Savеzom komunista Jugoslavijе i Tobom“, pisalo jе.

Studеnti su provеli višе od nеdеlju dana na ulici. Od izbijanja dеmonstracija, do zvaničnog obraćanja prеdsеdnika Tita i „potvrdе da su studеnti u pravu, a njihovi zahtеvi opravdani“ prošlo jе višе od nеdеlju dana.

Dеvеti dan od izbijanja dеmonstracija, studеntska borba prеkinuta jе Titovim zvaničnim obraćanjеm.

Studеnti su u pravu

„Vеliki broj, 90 procеnata studеnata jе poštеna omladina o kojoj mi nismo vodili dovoljno računa, u kojoj smo vidеli samo učеnikе i đakе u školama, za kojе još nijе vrеmе da sе uključuju u društvеni život našе zajеdnicе. To jе bilo pogrеšno. Mi smo njih ostavili samе, tu svoju grеšku mi saglеdavamo. I mi smo jе utvrdili na današnjoj sеdnici“, bilе su Titovе rеči, kojе su odjеkivalе na tеlеvizorima i ulucama nе samo u Bеogradu, vеć i u rеgionu 9. juna.

Pozvao jе tada Tito, studеntе,  drugovе,  drugaricе, radnikе i radnicе na „konstruktivno rеšavanjе problеma“.

Titovе rеči izazvalе su odušеvljеnjе kod građana. Radnička klasa prihvatila jе njеgov govor sa odušеvljеnjеm, a studеnti su odlučili da sе vratе na svojе fakultеtе.

Jugoslav Vlahović prisеtio sе da jе 9. jun u vеčеrnjim satima protеkao u iščеkivanju obraćanja druga Tita.

„Tih dana sam sе zaljubio u dеvojku, kasnijе suprugu, sa kojom sam šеtao Kalеmеgdanskom stazom uz Parisku ulicu kada sе drug Tito prеdvеčе obratio naciji i formalno podržao studеntе“, prisеtio sе Vlahović za NIN.

Kako jе ispričao „svi crno-bеli tеlеvizori u stanovima u Pariskoj su titrali, ton pojačan, grad jе odjеkivao od njеgovih rеči“.

„Bilo mi jе pomalo krivo što ih nе slušam, ali ljubav jе bila jača, a i sutra ću to pročitati u novinama. Nеki su poslе govorili da nas jе Tito „prеvеslao“ i da su dеmonstracijе uzaludnе. Nisam sе slagao sa timе, dobili smo ipak puno toga, barеm kada jе umеtnost i kultura u pitanju“, ispričao jе Vlahović.

„Studеnt“ jе dva dana nakon Titovog obraćanja, u dеlu „Izjavе studеnata povodom govora druga Tita“, objavio rеakacijе kojе su uslеdilе poslе njеgovih rеči. Stavovi studеnata bili su prilično ujеdnačеni – odušеvljеnjе i vеra u pozitivan ishod njihovе borbе.

„Smatramo da jе govor druga Tita bio vеoma pamеtan i da znači poslеdnji udarac rеprеsivnim snagama, koji jе započеo još na IV Plеnumu. Ono što jе najvažnijе u cеlom govoru to jе što jе naš pokrеt usmеrеn i što imamo odrеđеnе ciljеvе“, bila jе jеdna od rеakcija studеta filozofskog fakultеta Nikolе Jеftića.

List „Studеnt“, nijе značio samo jеdnakost sa omladinskim aktivizmom i pobunama. Njеgovi tеkstovi su imali uticaj  na širu javnost, a čitan jе i izvan univеrzitеtskih krugova.

Tomе idе u prilog, kako jе rеkla Branka Otašеvić, tadašnji tiraž od 90.000 primеraka u junu 1968. godinе.

Ovaj tekst nastao je  u okviru projekta "Od avangarde do nestajanja - uloga studentskih medija u javnom životu", koji je sufinansiran iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za informisanje

Autor: A.Momčilović

Posebno je obrađena tema očuvanja istorijskog sećanja na Veliki otadžbinski rat kojoj Republika Belorusija pridaje jedan od prvostepenih značaja.

„Pored fotografija, svaki pano u nekoliko rečenica predstavlja činjenice koje prikazuju koliki put je republika prošla od trenutka sticanja nezavisnosti. Sva ova dostignuća su delo vrednih i miroljubivih Belorusa. Upravo na ovoj jednostavnoj i razumljivoj poruci zasniva se koncept izložbe fotografija“, ističu organizatori.

Beograđani i gosti srpske prestonice imaju jedinstvenu priliku da iz različitih perspektiva vide život Belorusa i steknu predstavu o modernoj Republici Belorusiji.

Izložbu fotografija “Suverena Belorusija” otvoriće Ambasador Belorusije u Republici Srbije njegova ekselencija gospodin Sergej. N. Malinovski.

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

Ova jedinstvena manifestacija i na ulasku u sedmu deceniju postojanja predstavlja ključnu regionalnu tačku okupljanja proizvođača, distributera, dizajnera, arhitekata i krajnjih korisnika, stvarajući jedinstven prostor gde se prepliću tradicija, inovacija i vizija budućnosti enterijera.

Osim toga, Srbija kao zemlja bogate tradicije u drvnoj industriji, koristi svoju jedinstvenu mogućnost da se pozicionira kao ključni igrač na globalnom tržištu, a poseban akcenat stavljen je na vidljivost i plasman domaćih proizvoda i kompanija koje učestvuju, kao i na međunarodne kontakte i izvozno poslovne konekcije koje se ostvaruju tokom sajamskih dana.

Ovogodišnje izdanje donosi osvežen koncept - uz snažan biznis segment, poseban akcenat stavljen je na mogućnost kupovine i prodaje tokom sajamskih dana. Posetioci će imati priliku da, po posebnim sajamskim cenama, pronađu nameštaj po vlastitoj meri, od modernog i minimalističkog do klasičnog i rustičnog, kao i drugih komada koji kompletiraju izgled prostora.

Sajam nameštaja nije samo prilika da se predstave najnoviji modeli i kolekcije, već i da se otvore teme o održivosti, novim materijalima, digitalizaciji u industriji i promenjenim navikama potrošača.

S obzirom na to da u današnjem dinamičnom svetu nameštaj više nije samo funkcionalna stvarnost doma ili radnog prostora, nego da postaje deo ličnog identiteta, izraz stila i vrednosti, i izlagači na ovom Sajmu nameštaja nastojaće da objedine širok spektar segmenata i ponude iskustvo koje prevazilazi puku kupovinu.

Tako će se na jednom mestu naći: stambeni nameštaj (od dnevnih i spavaćih soba, preko kuhinjskog i trpezarijskog nameštaja, do rešenja za dečije i multifunkcionalne prostore, sa modularnim rešenjima, ametnim sistemima odlaganja i komadima prilagođenim urbanim stanovima manjih dimenzija); kancelarijski nameštaj (uz naglasak na ergonomska rešenja, fleksibilne radne stanice i akustična rešenja za otvorene prostore.

S obzirom na rast "hibridnog rada", sve više proizvođača razvija modele koji se mogu podjednako koristiti i kod kuće i u poslovnim okruženjima); eksterijer i outdoor programi (vrtni setovi, baštenske garniture, pergole, suncobrani, kao i inovativna rešenja za terase i balkone); luksuzni segment (dizajnerski komadi limitiranih serija, kolekcije renomiranih imena, kombinacije prirodnih materijala i zanatske obrade u skladu sa savremenim trendovima); mali nameštaj i detalji (stolice, klub-stolovi, rasveta, dekorativni elementi i aksesoari koji daju završni pečat enterijeru) i dr.

Jednu od centralnih uloga i ovog puta dobile su inovacije, koje je najlakše uočiti na održivom dizajnu i "zelenoj" proizvodnji (fokus na materijalima koji se recikliraju, smanjenom ugljeničnom otisku, upotrebi drveta iz održivih izvora i prirodnih tkanina), te pametnom nameštaju (integracija tehnologije u enterijer, poput stolova sa bežičnim punjačima, kreveta sa integrisanim senzorima, modularnih ormara sa LED rasvetom i kontrolom putem aplikacije).

Isto tako, u rastućem trendu je i personalizacija, prilagođavanje nameštaja potrebama i željama kupaca, od dimenzija i boja do kombinacija materijala i dodatnih funkcija, ali i minimalizam i multifunkcionalnost, s obzirom na to da urbani život zahteva racionalno korišćenje prostora, zbog čega raste potražnja za komadima koji kombinuju više funkcija, ali i estetski prate trend jednostavnih linija i neutralnih tonova.

Izlagači su najavili i prezentacije i radionice na svojim štandovima, gde bi se razmatrala nova rešenja u oblasti dizajna i proizvodnje (novi materijali, ekološki standardi, digitalni alati u projektovanju, uređenje doma, demonstracije novih tehnologija, softver za 3D modelovanje enterijera, tehnike obrade drveta i tekstila...).

"Prateći", 61. Međunarodni sajam mašina i alata za drvnu industriju svojim sadržajem ispratiće jedan od glavnih ciljeva u oblasti razvoja obrade drveta - automatizaciju i digitalizaciju proizvodnih procesa, tehnologije koje omogućavaju proizvođačima da smanje troškove, povećaju efikasnost i poboljšaju kvalitet proizvoda.

Izlagački program obuhvatiće širok spektar mašina i alata za visoku preciznost primarne i završne obrade drveta, pilane, sušare, mehaničke, električne i pneumatske alate, kao i paletu repromaterijala za izradu nameštaja (građa, stolarske ploče, furniri, folije, kant trake), površinsku obradu i spajanje (boje i lakovI, sve vrste lepkova, razređivača, brusnih papira), okove i ukrase za nameštaj (bravice, šarke, kvake, ručice, žice, opruge i ukrasni elementi), a na sajmu će biti ponuđen i bogat izbor tekstila i tkanina za nameštaj, kože za nameštaj kao i materijala, poliuretanske pene, sunđera, elemenata od gume i plastike i dr.

Međusobna saradnja učesnika (oba sajma), posebno sa inostranim kupcima i poslovnim posetiocima kojih je na ovom događaju svake godine sve više, dodatno je pojačana programom b2b, koji već kroz predsajamke aktivnostu umrežava učesnike i organizuje njihove kontakte.

Organizacioni tim manifestacije čine: Aleksandar Pavić, koordinator (+381 /0/11 2655-831), Tamara Stojanović, saradnik na projektu (tel: +381 /0/11 2655-919), Nemanja Nikić, administrator projekta (tel: +381 (0)11 2655-231)

Medijski partneri manifestacije: Kamatica.rs, Krov.rs, Style.rs, Drvotehnika, Enterijer i Arhitekta

Hotel partner: Mona Plaza

Radno vreme ove jedinstvene manifestacije je 8. oktobra od 10 do 19 časova, a od 9. do 12. oktobra - od 10 do 20 časova.

Cena pojedinačne ulaznice je 500 dinara (važi i kao ulaznica za Sajam Grafima), a grupne 350 dinara. Parking za automobile u sajamskom krugu plaća se 200 dinara po satu.

www.sajamnamestaja.rs

https://furniturefair.talkb2b.net/

namestaj@sajam.rs

Pesnički susreti „Lazar Vučković“ traju već više od pola veka, a pesnici kažu da je Vučković bio jedan od najboljih srpskih pisaca tog, ali i ovog vremena.

Rada komazec i žarko Milenković (foto: L. Stojanović/Dom kulture Gračanica)

Ovogodišnji laureat pesnik Žarko Milenković istakao je da je počastvovan nagradom i naveo da se poezija može nazvati poezijom, u najčistijem obliku, samo ako je slobodna.

"Pisanje poezije je specifičan oblik žrtve u kome pesnik žrtvuje sve, ne znajući do samog kraja šta će stvoriti. Iz toga proizilazi da je pisanje zapravo borba sa silama tame u koju svet svakodnevno sve više upada i silama zla. Poezija je onaj Vučkovićev fenjer, koji, iako nedovoljan da osvetli svet, može biti sasvim dovoljan da osvetli srce i um. I što je više tih fenjera sve više će biti slobodnih" rekao je on.

Biti pesnik, naveo je Milenković, znači biti odgovoran prema poeziji, ali i prema svemu ostalom što se u svetu događa.

"Svi smo odgovorni i onda kada ćutimo i onda kada mislimo i onda kada pišemo. I za sebe i za onog pored sebe! Efekat jednog upaljenog fenjera u sredačkom Gornjem Selu, upalio je mnoge druge fenjere svuda po Kosovu i Metohiji, neki su se ugasili, neki održavaju svetlost, neki će se tek upaliti", zaključio je Milenković.

Pesnikinja Grozdana Lučić Lalić je uz zahvalnost žiriju istakla da joj je nagrada „Lazar Vučković“ jedna od najdražih.

„Presrećna sam što sam bila u kući Lazara Vučkovića. Presrećna sam što to traje. Nadam se da će i dalje. Nadam se da mogu da kažem da se i dogodine vidimo na Kosovu. Verujem u to. Verujem da će ovaj narod opstati, jer pesnici zapisuju" istakla je Lučić Lalić.

Direktorka i glavna i odgovorna urednica „Panorama-Jedinstvo“ Rada Komazec je istakla da je Vučković kao novinar "Jedinstva" pisao tople, divne reportaže o malim, običnim ljudima iz svoga kraja.

„Pojavio kao pokretački dan, izmenio duh i estetiku tadašnje srpske poezije na Kosovu i Metohiji i doprineo njenom osavremenjivanju. Lepota poezije, vrednost magične reči, jake slike, skladne versifikacije su odlike ili karakteristike Lazareve poezije“, navela je Komazec.

Foto: L. Stojanović/Dom kulture Gračanica

Lazar Vučković, dodala je ona, ostavio je veliki uticaj na druge pesnike na Kosovu i Metohiji.

„Nigde kao ovde, pesnici ne stoje sa strahopoštovanjem, otkrivajući smisao života i onoga što on jeste. Jer upravo ovde, čovek moli, moli za malo počinka i mira u nemirnoj okolini“, istakla je Komazec.

Žiri koji je birao najbolji ovogodišnji ciklus pesama činili su Radomir Stojanović, Milutin Đuričković, Rada Komezac,  Radovoje Kubić i Dragana Zečević, a odluke su donete jednoglasno.

Ovom prilikom uručene si i zahvalnice piscu, novinaru i članu UNS-a Đorđu Jevtiću i saradniku "Jedinstva" Stanislavu Kojiću. 

Stihove pesama su sinoć u Domu kulture u Gračanici kazivali Pero Zubac, Živojin Rakočević, Radomir Stojanović, Novica Sovrlić, Majo Danilović, Anastasija Kostić i mnogi drugi.

Susreti "Lazar Vučković" su književna manifestacija koju organizuje list "Jedinstvo" od 1969. godine u znak sećanja na tragično preminulog pesnika Lazara Vučkovića, koji se 1966. godine utopio u Ohridskom jezeru zajedno sa crnogorskim pesnikom Blažom Šćepanovićem, dok su učestvovali na Struškim večerima poezije.

Ovom prilikom uručene si i zahvalnice piscu, novinaru i članu UNS-a Đorđu Jevtiću i saradniku "Jedinstva" Stanislavu Kojiću. 

Foto: Pexels Fauxels 

Uloga veštačke inteligencije u medijima danas postaje jedno od ključnih pitanja globalnog novinarstva.

Najuticajnije svetske redakcije već integrišu alate veštačke inteligencije u različite domene novinarskog posla, od automatizacije rutinskih redakcijskih zadataka (transkripcije, prevoda, prikupljanja podataka…), preko specifičnih domena produkcije medijskih sadržaja, pa sve do njihove distribucije do publike (pametno targetiranje, personalizacija, optimizacija…).

Istovremeno, pokreću se važna etička pitanja o odgovornoj i transparentnoj upotrebi ovih alata.

Ovo istraživanje predstavlja korak ka boljem razumevanju konkretnih potreba novinara i urednika u Srbiji kada je reč o ovom izazovu.

Na osnovu informacija dobijenih od samih medijskih profesionalaca biće kreirani edukativni materijali, preporuke, ali i spisak konkretnih VI alata prilagođenim svakodnevnom radu u redakciji, uz poseban akcenat na upotrebu VI kao korisnog asistenta profesionalnom, odgovornom i kvalitetnom novinarstvu.

Pozivamo sve novinare i urednike nacionalnih, regionalnih i lokalnih medija, kao i frilens novinare, da učestvuju u istraživanju i doprinesu boljem razumevanju potreba i izazova sa kojima se suočava domaći medijski sektor u eri veštačke inteligencije.

Link ka upitniku

Rok za popunjavanje upitnika: 15. septembar 2025. godine. 

Za dodatne informacije možete se obratiti Istraživačkom timu Centra za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost na email adresu: info@ceprom.rs 

Izvor: CEPROM

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

3. septembar 2025, obeležavanje "Dana pobede", Peking, Kina
Foto: Press centar/D. Bjelica

Tri boje postavljenih stolica, zelena, crvena i zlatna, simbolizovale su plodnu zemlju, žrtve naroda i mir, dala je objašnjenje državna kineska televizija CCTV.

Vojni orkestar i hor. Sa ozvučenja sa se čuli vojnici, učesnici vojne parade, koji su raportirali i davali komande. Vojna vozila, avioni, oni u vazduhu i prikazani na paradi, helikopteri koji su na nebu formirali broj 80, različite rakete... Pre prikazivanja naoružanja, smenjivale su se u maršu različite jedinice i rodovi kineske vojske.

U loži, jedan do drugog, danas su sedeli predsednici Kine i Rusije, domaćin Si Đinping i gost Vladimir Putin. Oni su se s vremena na vreme naginjali jedan ka drugom i razgovarali. Sa leve strane kineskog predsednika sedeo je Kim Džong Un, predsednik Severne Koreje. S Putinove desne strane nalazio se predsednik Indonezije Prabovo Subianto, koji se ipak pojavio u Pekingu na „Dan pobede“ uprkos najavama da zbog nemira koji su izbili u toj državi neće doći.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić posmatrao je vojnu paradu iz prvog reda lože, zajedno sa suprugom, a do njega je sedeo predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev, koji je takođe bio sa suprugom.

Paradi je prisustvovalo više od 20 šefova država i vlada.

Vojna parada na Trgu Tjenanmen najvažniji je događaj obeležavanja 80. godišnjice pobede Kine u Drugom svetskom ratu.

Kineski zvaničnici u periodu pre parade isticali su da je za Kinu antifašistički rat počeo mnogo ranije, 1931. godine, kada je Japan okupirao deo kineske teritorije i da je više od 30 miliona Kineza, vojnika i civila, u ovom ratu stradalo.

Završetak vojne parade bio je kada su u nebo poleteli, kako organizatori kažu, 80.000 raznobojnih balona i isto toliko golubova.

Autor: Dragana Bjelica

Novinarka UNS-ovog Press centra učestvuje u programu CIPCC u okviru kog u Kini boravi više od 100 novinara i medijskih radnika iz Istočne Evrope, Azije i Afrike.

Fotografije sa kineske vojne parade održane 3. septembra (iz Galerije u nastavku) mediji besplatno mogu preuzeti uz navođenje autorstva Press centar/D. Bjelica.

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

Na Tjenanmen trgu ne pomera se ništa. Svečane tribine sa crvenim, zlatnim i zelenim mestima odavno stoje pripremljene. Nepomični su i vojnici. Uzdignutih glava, usmerenog pogleda, raspoređeni su na udaljenosti od više desetina metara.

Centralno mesto na Trgu zauzima lik Mao Cedunga, prvog komunističkog predsednika Kine. Ispod njegovog portreta nalazi se svod i tuda će, preko crvenog tepiha, sutra proći predsednici zemalja, šefovi vlada i druge zvanice, kako bi gledali vojnu paradu na kojoj će Kina prikazati sopstveno proizvedeno naoružanje.

Ranije danas novinarima su se u pekinškom Press centru obratili, kako su organizatori obeležavanja godišnjice naveli, „međunarodni prijatelji koji su pomogli kinesku pobedu u narodnom ratu protiv japanske agresije, odnosno predstavnici njihovih porodica“.

Među svečanim zvanicama na „Danu pobede“ biće Kobajaši Jokići (74) čiji je otac bio vojnik japanske vojske. On je novinarima danas govorio o svojim aktivnostima na promociji mira, japansko-kineskog prijateljstva i udruženju „Kokosovo društvo“ koje okuplja japanske veterane.

Nekadašnji pilot u američkim Marincima Džefri Grin (71), predsednik kinesko-američke vazduhoplovne fondacije posvećene zajedničkom nasleđu, rekao je da je u Americi malo poznato šta se u Kini događalo u Drugom svetskom ratu.

Najveći broj američkih vojnika, rekao je Grin, borio se u Evropi, na Južnom Pacifiku i nije ih bilo toliko u Kini, stoga su izuzetak predstavljali piloti poznati kao „Leteći tigrovi“.

„’Leteći tigrovi’ su prvo došli u Kinu u decembru 1941. godine. Samo nekoliko dana posle Perl Harbura. U Burmi su se pripremali. General Šenolt, koji ih je u to vreme predvodio, bio je savetnik kineske avijacije. Uspeo je da obezbedi 100 pilota dobrovoljaca, pre Perl Harbura, da lete kao pripadnici kineskih avio snaga. Zvali su se Američka dobrovoljačka grupa“, ispričao je Grin na konferenciji. 

Objasnio je kako su Japanci stalno bombardovali grad na granici Kine i Burme koji je bio ruta za snabdevanje i kineski jedini most ka spoljnom svetu, i da je ginulo na stotine civila svake nedelje.

„Došao je 20. decembar i krenulo je 10 japanskih bombardera misleći da će to biti još jedan laki napad u kom će baciti bombe i otići kući da rade nešto drugo. Ali, suočili su se sa 16 modernih američkih borbenih aviona, sa 16 vrlo agresivnih i motivisanih mladih Amerikanaca koji su bili besni zbog napada na Perl Harbur“, opisao je Grin.

On je kazao i da su američki piloti, nekoliko dana ranije, prilikom dolaska, videli na putu tela ubijenih kineskih muškaraca, žena i dece iz pređašnjeg japanskog napada, što ih je dodatno motivisalo za borbu.

„Prvi put u ratu u Kini, japanski bombarderi su se vratili. Četiri su srušena. Preostalih šest vratili su se oštećeni u svoju bazu u Hanoju. Obaveštajna kineska služba imala je saznanja da je samo jedan od tih bombardera mogao ponovo da poleti. Bilo je mrtvih članova posade tih bombardera. To je bio veliki doprinos podizanju morala kineskog naroda“, rekao je Grin.

Ovaj nekadašnji Marinac govorio je o američkim pilotima koje je kineski narod spasavo i odmazdi koju je zbog toga trpeo. Ispričao je da su se u aprilu 1942. godine američki bombarderi koji su napali Tokijo vraćali, noću, i da su ostali bez goriva i da su tada Japanci, nekoliko pilota zarobili, troje ubili, a da je 64 njih spaseno.

„Spasio ih je kineski narod, a to je bila teritorija koja je bila okupirana od strane Japanaca. Njih 64 su se vratili u svoje baze u slobodnoj Kini“, rekao je Grin.

Odmazda je bila, nastavio je Grin, takva da su imperijalni Japanici u blizini mesta spasavanja pilota i u susedne dve provincije ubili 250 000 kineskih muškaraca, žena i dece.

„To je trebalo da bude lekcija. ’Ako pomažeš američkim pilotima, ubićemo te’“, nastavio je Grin.

Uprkos tome, sledeće tri godine, rekao je Grin, svaki put kada se američki pilot prinudno spustio na zemlju, a Japanci nisu prvi stigli, bio bi spasen od kineskog naroda i to je, konstatovao je Grin, značaj odnosa iz Drugog svetskog rata između američkih pilota, „Letećih tigrova“ i kineskog naroda.

Među svečanim inostranim zvanicama za Dan pobede u Pekingu su i Nikolaj Vladimirovič Čujkov (65), unuk maršala Sovjetskog saveza Vasilija Ivanoviča Čujkova, koji je u vreme Drugog svetskog rata od 1940. do 1942. godine bio vojni savetnik kineskih vlasti.  Zatim, Mišel Kruk (74), sin Dejvida Kruka, Britanca koji je 1936. godine otišao u španski građanski rat i postao deo Međunarodnih brigada protiv fašizma, a zatim, kao član Komunističke partije, poslat u Kinu 1938. godine. I francuski kardiolog Žan Lui Buser (70), biće na „Danu pobede“. Njegov otac Žan Žerom Ogustin Buser tajno je dostavljao lekove kineskim vojnicima za vreme rata.

Obeležavanje 80. godišnjice pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu Kina organizuje 3. septembra na Tijenanmen trgu, u Pekingu, i uključuje vojnu paradu. Počinje u 10 sati, što je 4 sata izjutra po vremenu u Srbiji.

Na ovoj svečanosti govoriće generalni sekretar Komunističke partije Kine Si Đinping. Po završetku vojne parade koja bi prema pisanju medija trebalo da traje 70 minuta, predsednik Điping će se još jednom, u 12 sati, obratiti zvanicama za koje je organizovan prijem. Uveče će biti organizovan literarni i umetnički program, na kom će, kako su organizatori naveli, biti vodeći predstavnici Komunističke partije i kineske države.

Na „Danu pobede“ biće predsednik Srbije Aleksandar Vučić, uz više od 20 predsednika država i šefova vlada.

Autor: Dragana Bjelica

Novinarka UNS-ovog Press centra učestvuje u programu CIPCC u okviru kog u Kini boravi više od 100 novinara i medijskih radnika iz Istočne Evrope, Azije i Afrike.

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

Na ulicama Pekinga uoči obeležavanja Dana pobede 3. septembra postavljeni su cvetni aranžmani na kojima su ispisane godine 1945-2025. Glavni događaj biće vojna parada na Trgu Tjenanmen kada će Kina prikazati svoje naoružanje. Kina obeležava 80. godišnjicu pobede nad fašizmom. Foto D.Bjelica/Press centar

Uz predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Slovačke Roberta Fica, na Trgu Tjenanmen biće, kako su kineski zvaničnici najavili, mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto, kao i član Evropskog parlamenta Ondrej Dostal, koji dolazi iz Češke. Prisutan će biti i predsednik bugarske Socijalističke partije i zamenik bugarskog premijera Atanas Zafirov.

Na Dan pobede u Pekingu biće i Vu Von Šik, predsednik Korejske narodne skupštine. Tako će se na istom događaju naći severnokorejski predsednik Kim Džong Un i predsednik skupštine Južne Koreje Von Šik. 

Pomoćnik ministra spoljnih poslova Kine Hong Lej, ranije je najavio da će na Dan pobede u Peking na poziv kineske vlade doći i predsednik Narodne skupštine Istočnog Timora Maria Fernanda Lej, predsednik venecuelanske Narodne skupštine Horhe Rodrigez. Zamenik premijera Singapura Gan Kim Jong, takođe će prisustvovati paradi, kao i specijalni predstavnik egipatskog predsednika i zamenik premijera Kamel Al-Vazir. 

Svečanost će pratiti i specijalni savetnik za spoljnu politiku predsednika Brazila Selso Amorim, zatim predstavnici Nikaragve, Bruneja, Bangladeša, Alžira.

Na proslavi Dana pobede u Pekingu biće i zamenik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Li Junhua.

Među nekadašnjim političkim liderima koji će u Pekingu prisustvovati godišnjici pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu su bivši premijeri Japana Jukio Hatojama, Belgije Iv Leterm, zatim Grčke Jorgos Papandreu, Italije Masimo Dalema, nekadašnji premijeri Rumunije Adrijan Nastase i Vjorika Dančila, kao i Novog Zelanda Helen Klark i Džon Kej, potom i bivši predsednik Švajcarske Ulrih Maurer. Prisutni će biti i bivši ministar spoljnih poslova Australije Bob Kar i nekadašnji guverner Viktorije (Australija) Den Endrjuz.

Australijskim medijima nekadašnji ministar spoljnih poslova Kar rekao je da će u Kinu putovati o svom trošku i da nije zabrinut što će, kako su mediji konstatovali, događaju prisustvovati lideri zemalja koje imaju neprijateljski odnos prema Australiji. Kar je odgovorio da je „kineska pobeda nad Japanom istorijski događaj vredan slavlja“. 

„Dakle, to je upravo društvo u kom će premijer biti kada kao predstavnik Australije poseti Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija“, izjavio je Kar. 

Posebne pozivnice kineske vlasti poslale su, kako su ranije zvaničnici ove zemlje naveli, međunarodnim prijateljima koji su se borili zajedno sa kineskim narodom, odnosno njihovim potomcima. Tako će njih 50, iz 14 zemalja, uključujući Rusiju, SAD, UK, Francusku i Kanadu, prisustvovati ovogodišnjem Danu pobede.

Pomoćnik ministra spoljnih poslova Kine Hong Lej, ranije je na konferenciji za novinare objavio kojih 26 predsednika država i šefova vlada su se odazvali pozivu predsednika Kine i to čitajući njihova imena i funkcije na konferenciji za novinare sledećim redosledom: ruski predsednik Vladimir Putin, generalni sekretar Radničke partije Koreje i državni sekretar Kim Džong Un, kralj Kambodže Norodom Sihamoni, predsednik Vijetnama Lung Kung, predsednik Laosa Tonglun Sisulit, predsednik Indonezije Prabovo Subijanto, premijer Malezije Anvar Ibrahim, predsednik Mongolije Ukna Kurelsuk, premijer Pakistana Šehbaz Šarif, premijer Nepala Kadga Prasad Šarma Oli, predsednik Maldiva Muhamed Muizu, predsednik Kazahstana Kasim Žomart Tokajev, predsednik Uzbekistana Šavkat Mirzijojev , predsednik Tadžikistana Emomali Rahmon, predsednik Kirgistana Sadir Žaparov, predsednik Turkmenistana Serdar Berdimuhamedov, predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko, predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev, premijer Jermenije Nikol Pašinjan, predsednik Irana Masud Pezeškijan, predsednik Republike Kongo Denis Sasu Ngeso, predsednik Zimbabvea Emerson Mnangagva, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Slovačke Robert Fico, prvi sekretar Komunističke partije Kube i predsednik Migel Dijaz Kanel, predsednik Mjanmara Min Aung Hlajng.

On je ranije naveo i da se kineski narod, posle 14 godina krvave borbe, izborio za veliku pobedu u ratu protiv japanske agresije i proglasio kompletnu pobedu u svetskom antifašističkom ratu pre 80 godina.

„Kineski odbrambeni rat počeo je najranije i trajao je najduže, bivajući glavno borbeno polje u svetskom antifašističkom ratu na Istoku, uz velike narodne žrtve“, rekao je Lei koji je ukazao da je za kineski narod rat trajao od 1931. do 1945. godine. 

Zapadni mediji uoči kineskog obeležavanja Dana pobede ukazuju na vidno odsustvo šefova država i predstavnika EU, SAD, kao i Indije. Inače, premijer Indije Narendra Modi stigao je u Kinu u subotu, 30. avgusta, kako bi bio na sastanku u gradu Tjenđin gde će se sresti šefovi više od 20 zemalja koje pripadaju Šangajskoj organizaciji za saradnju. Uoči ove posete Kini, Modi je posetio Japan.

U Kini obeležavanje pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu, suštinski je podsećanje na, kako svuda zvaničnici ističu, kineski narodni odbrambeni rat protiv japanske agresije. 

U medijima zapadnih zemalja proslava Dana pobede u Pekingu 3. septembra naziva se obeležavanjem 80. godišnjice kapitulacije Japana i završetka Drugog svetskog rata.

Glavni događaj održaće se 3. septembra na Tjenanmen trgu, u Pekingu, i uključuje vojnu paradu. Počinje u 10 sati, što je 4 sata izjutra po vremenu u Srbiji. 

Na ovoj svečanosti govoriće generalni sekretar Komunističke partije Kine Si Đinping. Po završetku vojne parade koja bi prema pisanju medija trebalo da traje 70 minuta, predsednik Điping će se još jednom, u 12 sati, obratiti zvanicama za koje je organizovan prijem. Uveče će biti organizovan literarni i umetnički program, na kom će, kako su organizatori naveli, biti vodeći predstavnici Komunističke partije i kineske države.

Autor teksta i fotografije: Dragana Bjelica

Novinarka UNS-ovog Press centra prisustvovala je u Pekingu konferenciji za novinare 28. avgusta na kojoj su kineski zvaničnici govorili o predstojećem obeležavanju Dana pobede i visokim zvanicama koje će prisustvovati događaju. Novinarka UNS-ovog Press centra učestvuje u programu CIPCC u okviru kog u Kini boravi više od 100 novinara i medijskih radnika iz Istočne Evrope, Azije i Afrike. 

U duhu afirmacije najviših vrednosti novinarstva: kreativnost, originalnost, novinarska hrabrost i društveni značaj, INTERFER upućuje poziv svim medijskim stvaraocima i autorima da se prijave i pošalju svoja ostvarenja na jubilarnu smotru najboljih reportaža koje su obeležile vreme za nama. 

Rok za slanje prijava i radova je 30. septembar 2025. godine.

Prijave za učešće na 30. INTERFER-u šalju se elektronskim putem na: interfertv@gmail.com

Selekcija INTERFER-a će obuhvatiti najbolje reportaže po oceni stručnog žirija u okviru pet festivalskih kategorija:

1. TV REPORTAŽA
2. NOVINSKA REPORTAŽA
3. RADIO REPORTAŽA
4. FOTO REPORTAŽA
5. DRUŠTVENO ODGOVORNA REPORTAŽA

U prilogu je prijavni formular.

Cilj izložbe je povezivanje kulturnih scena Srbije i Belorusije, kao i predstavljanje bogatstva savremenog srpskog likovnog izraza međunarodnoj publici.

U ime organizatora, velikom broju poštovalaca i ljubitelja umetnosti, obratila se Jasmina Debeljak, izvršni direktor Centra Aksios, istakavši:

"Izložba 'Art misija' je poklon srpskih umetnika beloruskom narodu – u znak prijateljstva, poštovanja kao i promocije trajnih vrednosti srpske umetnosti i tradicije. Ona je naš doprinos izgradnji mostova saradnje, razumevanja i uzajamne podrške među slovenskim narodima. Čast nam je što smo upravo u Vitebsku – gradu umetnosti i otvorenosti".

Izvor: Foto: Axios

Zvaničnici grada Vitebska istakli su značaj ovog projekta.

"Ovo je potvrda motiva festivala – 'Kroz umetnost ka miru i međusobnom razumevanju'. Raznovrsnost žanrova i tehnika koju donosi srpska škola pokazuje snagu i dubinu njihove umetnosti. Ova izložba je postala značajan događaj u kulturnom životu našeg grada", naglasio je Viktor Glušin, zamenik predsednika Izvršnog komiteta Vitebska.

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko, na svečanom otvaranju festivala, podsetio je na suštinu kulturne politike Belorusije, rekavši:

"Kažu da je 'Slovenski bazar' van politike. Nije tačno. On je važan deo politike koju ćemo mi, šefovi država sprovoditi. Ovde sve počinje. Zato je ovo velika politika – bez ksenofobije, bez predrasuda. Iskreno i otvoreno".

On je dodao i snažnu poruku o misiji festivala:

"Ovo je glas festivala – glas mira i prijateljstva među narodima. Taj glas mora da se čuje. I sigurno će se čuti, čak i kod onih koji su gluvi i ne žele da ga čuju".

Izvor: Foto: Axios

Srpsku delegaciju činile su Jasmina Debeljak, izvršni direktor Centra Aksios, i Anđela Mandić, umetnica i art direktor Centra Aksios.

"Prvi put smo u Belorusiji i oduševljene smo – grad, festival i ljudi imaju izuzetnu energiju. Nadamo se da će ovo biti početak trajne saradnje naših naroda i kultura", istakle su one.

U izložbi učestvuju umetnici: Anđela Mandić, Andrej Alfirević, Anđelko Vasiljević, Boban Stojanović, Bogdan Miščevič, Borko Petrović, Damjan Martinović, Dragan Martinović – Martin, Dragan Stojkov, Ekaterina Milićević, Zoran Anđelković, Ivana Nestorović, Jasmina Sarić, Jovan I. Rakidžić, Ljubica Kržić Walter, Milenko Mihailović, Miodrag Miša Jelić, Mirjana Đidić Kaurin, Miroslav Arsić, Nemanja Marunić, Olivera Stanišić, Rade Dimitrijević, Renata S. Trifković, Teodora Peković.

Izložba „Art misija“ realizovana je u okviru šireg projekta „Karavan umetnosti“, koji ima za cilj međunarodnu promociju umetnika iz slovenskih zemalja.

Izložba će biti otvorena tokom čitavog trajanja festivala uz prateće programe i razgovore sa publikom.

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

O tome kako zanimanje koje su odabrali zaista izgleda imaju samo predstavu. Ponovo moraju da dokazuju ko su i koliko vrede. Ne zna se kada niti da li će pronaći stabilan posao sa platom koja je dovoljno visoka da im omogući da se osamostale. Nisu više među vršnjacima sa kojima dele način razmišljanja. Posledično, kako pokazuje istraživanje “Startuj Infostud” iz 2024. godine, veliki broj mladih ljudi opisuje prelazak iz obrazovog sistema u poslovno okruženje kao “stresan” i “izazovan”.  

Praktično (ne)pripremljeni

“Neku decu je jako teško obuzdati i ponekad imam problem sa uspostavljanjem autoriteta. Sa nekim slabim učenicima je teško raditi jer zahteva dosta strpljenja i motivisanja” priča Teodora (24), profesorka engleskog jezika iz Jagodine.

Da je ovaj problem iznela na časovima metodike nastave, njena profesorka bi joj dala savet baziran na teoriji i idealnim uslovima. Stoga ne čudi da čak 60 odsto ispitanika navedenog istraživanja tvrdi da ih obrazovne instutucije nisu adekvatno pripremile za tržište rada.

 “Očekivala sam da se fakultetska diploma ceni mnogo više nego što je to zapravo slučaj. Kada sam krenula da radim shvatila sam da je ona samo ulaznica, dok je važnije praktično iskustvo jer poslodavci nerado zapošljavaju osobe bez njega”, ističe Tijana (25), filolog anglista, koja se kao savetnik za međunarodne studente bavi između ostalog i komunikacijama i marketingom.

Međutim, studenti nemaju mnogo prilika da steknu praktična znanja jer, osim navedenog problema da je nastava mahom bazirana na teoriji, kultura volontiranja u Srbiji nije razvijena.

  Istraživanja KOMS-a iz 2024. godine

Iz klupe na biro, sa biroa bilo gde?

Prema istraživanju Krovne organizacije mladih Srbije iz 2024. godine, od ukupnog broja nezaposlenih u Srbiji, čak 18,6 odsto čine mladi. Šta to u praksi znači osetila je na svojoj koži i Milena (25) iz Pančeva koja je na posao čekala duže od godinu dana. U periodu traženja, osim za ciljano zanimanje prevodioca, prijavila se između ostalog i za poziciju marketing stručnjaka i pomoćnika notara.

Ono za šta su se školovali, pokazuje spomenuto istraživanje, ne radi 61 odsto mladih. To, ipak, ne znači da ima mnogo prilika za traženje idealnog radnog mesta, u i van struke.

 „Nakon fakulteta sam očekivala da ću steći praksu na različitim pozicijama“, kaže profesorka Teodora. Ipak, pre tri godine se zaposlila u privatnoj školi i u drugim zanimanjima se još uvek nije okušala.

Plata kao merilo odrastanja

Istraživanje dalje pokazuje da platu od 130.000 dinara koju priželjkuje više od polovine mladih, u realnosti dobija samo njih 9,4 odsto. Visoke naknade često donose poslovi novog doba koji sa sobom vuku upitnik čime se osoba tačno bavi, za koga, kako je do toga došla često i bez diplome i da li je to radno mesto održivo na duže staze.

U tradicionalnoj varijanti, visokoj plati može da se nada između ostalih i Nikola (27) iz Beograda, student Fakulteta organizacionih nauka.

Uprkos tome što se približava tridesetoj, Nikola, zajedno sa čak 70 odsto mladih u Srbiji, nije u mogućnosti da otpočne samostalan život. Posledica života sa roditeljima, kažu stručnjaci, je da mladi žive život van svojih realnih mogućnosti, dok se, sa druge strane, povećava osećaj sigurnosti što pozitivno utiče na njihovo mentalno zdravlje.

Izvor: Fleur Magazine

(Ne)viđeni način razmišljanja

Rano ustajanje, saobraćajne gužve, mnogo radnih obaveza, kratki rokovi i loši međuljudski odnosi su pojave sa kojima svaki zaposleni u Srbiji može da se susretne.

“Nisam očekivala da će mi u početku biti toliko teško da se naviknem da trećinu svog života provedem na radnom mestu”, kaže Tijana.

Da ne bi sagoreli, mladi sve češće traže da rade od kuće. Prema istraživanju startuj.com, važan im je i balans između privatnog i poslovnog života.

“Iako postoje stvari na poslu koje volim da radim, ne bih rekla da u njemu pronalazim isti nivo entuzijazma kao u svojim hobijima” dodaje Tijana.

U razgovoru sa ostalim sagovornicama, kao jedno od najvažnijih karijernih očekivanja pojavljuje se ljubav.

„Ne bih mogla da studiram nešto što ne volim, makar plata bila i deset hiljada evra.“ kaže Lena (21), student druge godine Filološkog fakulteta u Beogradu.

“Moj entuzijazam prema poslu varira od perioda do perioda, ali je sličan onome iz doba studija kada sam zamišljala da ću imati uspešnu karijeru dok radim šta volim”, dodaje Teodora.

Zbog načina razmišljanja i zahteva u kojima se razlikuju u odnosu na prethodne generacije, takozvanim Zumerima se poslodavci teže prilagođavaju. Stoga se sve veći broj mladih odlučuje da otvori sopstvenu firmu. Kako piše Bloomberg Adria, oni čine šestinu registrovanih preduzetnika.

Optimizam ipak preovlađuje

Neosporno je da se mladi u Srbiji na početku karijere susreću sa velikim brojem izazova. Do posla se često teško dolazi, naknada i benefita je malo, a stresa mnogo. Uprkos preprekama, “mladima nije problem da postave granice i traže ono što žele” tvrdi Tijana.

U firme koje o sebi daju lažnu sliku ne žele da uđu, bore se za svoj položaj na radnom mestu, traže priliku da napreduju i hrabri su da osnuju sopstvenu firmu. Veruju u sebe, kao što i stariji treba da veruju u njih. Tržište rada svakako čine drugačijim, a možda ga učine i boljim mestom koje će novopridošlice dočekivati otvorenijih ruku.

Autor: Tijana Dimić, autorka je polaznica Škole veb novinarstva Udruženja novinara Srbije

Razmere zloupotrebe smo utvrdili, nakon što nas je početkom ovog meseca kontaktirala Blic TV tražeći deo materijala iz filma “MAG i JA”, što smo odbili uz objašnjenje da mogu da otkupe prava na emitovanje čitavog filma, ali ne i delova.

Međutim, iznenadila nas je drskost urednika Blic TV-a koji su 1.7.2025. godine u emisiji Blic uživo, ipak objavili delove našeg filma, bez označavanja autora, imena dela, izvora…

Nakon toga smo sproveli istraživanje i utvrdili da je osim na Blic TV, film “MAG i JA” u poslednjih nekoliko godina zloupotrebljen još najmanje 40 puta (ne računajući nezakonito preuzete fotografije), tako što su delove filma na svojim digitalnim platformama nezakonito objavljivala gotovo sva tabloidna izdanja naše medijske scene (Kurir, Blic, Espreso, Telegraf, 24 sedam, Republika, Informer, Objektiv, Happy portal…).

Nezakonito je objavljivan deo našeg filma, koji se odnosi na devetostruko ubistvo u Jabukovcu iz 2007. godine, u kome je u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu zabeležen razgovor sa masovnim ubicom Nikolom Radosavljevićem.

Imajući u vidu da je 27. jula godišnjica zločina u Jabukovcu, što može poslužiti kao povod za novi talas zloupotrebe našeg filma, Za media i autori filma “MAG i JA”, ovim putem upozoravaju novinare, urednike i menadžmente tabloidnih medija, da prekinu sa nezakonitim publikovanjem delova filma.

Za media podseća da je dokumentarni film “MAG i JA” sufinasiran sredstvima Ministarstva kulture i informisanja, da je film premijerno objavljen 2021. godine u takmičarskoj selekciji 68. Martovskog festivala. U pitanju je reprezentativno filmsko delo čija produkcija je podrazumevala složena istraživanja koja su trajala duže od decenije, a za to vreme je snimljena izuzetno ekskluzivna dokumentarna građa (među kojom je razgovor sa masovnim ubicom).

Napominjemo da je prilikom produkcije filma “MAG i JA“ posebna pažnja posvećena etičkom aspektu objavljivanja razgovora sa devetostrukim ubicom i snimaka zabeleženih odmah nakon zločina u Jabukovcu (čiji je sadržaj veoma uznemirujuć). U skladu sa tim autori su navedenu dokumentarnu građu u filmu “MAG i JA” prikazali kao potresno svedočanstvo o tome kako su primitivizam i mistifikacija takozvane crne vlaške magije u kombinaciji sa sumanutim ubeđenjima psihotičnog čoveka, rezultirali masovnim zločinom.

Nažalost, taj deo filma je ipak poslužio kao “crni biser” tabloida koji su ga nezakonito objavili više desetina puta. U pitanju je perfidna i beskrupulozna masovna krađa eksluzivnog dela filma, koji je publikovan u izmenjenom kontekstu u suprotnosti sa zakonom i etičkim normama profesije, a u svrhu prikupljanja klikova i građenja senzacionalističkih narativa na nesreći koja je zadesila žrtve zločina u Jabukovcu. Upravo štetnost takvih medijskih zloupotreba je bio i zaključak filma “MAG i JA”, a toj temi smo posvetili i Drugi deo navedenog filma koji se zove “MAGIJA MEDIJA” (prim. aut. oba filma su dostupna na ZA MEDIA  yotube kanalu).

Kada se toma doda činjenica da su delove našeg filma u izmenjenom kotekstu (dijametralno suprotnom od originalnog), najčešće objavljivali Kurir i Blic (čak 12 različitih objava), koji su dva najčitanija internet portala u Srbiji, nije teško zaključiti da je tako oskrnavljen sadržaj filma “MAG i JA” video višemilionski auditorijum, čime je produkciji Za media  i autorima filma naneta ogromna materijalna i nematerijalna šteta.

Zbog toga će Za media i autori filma “MAG i JA” podneti tužbe protiv svih medija i izdavača koji su nezakonito objavljivali delove našeg filma.

                Manifestacija traje od 1. do 15. jula 2025. godine i okupiće stručnjake, umetnike, naučnike, mlade talente i predstavnike srpske zajednice iz regiona i rasejanja. Program će se odvijati u Srbiji – u Beogradu, Užicu, Smederevu; u Republici Srpskoj – u Banjaluci; ali i u Hrvatskoj – u Žegru, Smiljanu, Kistanju i Zadru, mestima značajnim za Teslino poreklo i duhovno nasleđe.

Program manifestacije „Dani Nikole Tesle 2025.“

- 1. jula 2025. godine u Galeriji „Nikola Radošević“ u Beograu u 19 časova održaće se pozorišna predstava „Iskra“, a u 20 časova otvaranje međunarodne izložbe „Dani Nikole Tesle 2025.“                                                                                                                         

- 4.  jula 2025. godine u „Kući Milanovića“ u Banjaluci u 19 časova održaće se kulturno-umjetnički program „Tesla – genije za budućnost“ 

- 5 . jul 2025. godine u Kući Đure Jakšića, u Beogradu u 18 časova kulturno-muzički program „Nikola Tesla 2025.“                                   

- 7.  jul 2025. godine u 11 časova u Press centar Udruženja novinara Srbije u Beogradu -prezentacija manifestacije „Dani Nikole Tesle 2025.“                                                                         

- 7. jula u 18 časova u Užicu kulturno-umetnički program „Dani Nikole Tesle 2025.“   

- 8. jula 2025. godine u Kući Kralja Petra u Beograu u 18 časova održaće se otvaranje međunarodne multimedijalne izložbe „Umetnost i tehnologija – Nikola Tesla“                                                                                                     

- 9. jula 2025. godine u 10 časova u Smederevu na Gradskom trgu, u Tehničkoj školi i Regionalnom centaru za profesionalni razvoj održaće se „Nikola Tesla po prvi put u Smederevu“. A u 13 časova biće održana konferencija i svečano otkrivanje biste Nikole Tesle.         

U Beogradu u 19 časova u Udruženju književnika Srbije (UKS) biće održano Poetsko-muzičko veče „U duhu Nikole Tesle       

- 10. jula 2025. godine u 11 časova u Press centaru Udruženja novinara Srbije u Beogradu održaće se panel-diskusija za medije Tesline naučne fondacije. U Narodnom muzeju Srbije u Beogradu u 18 časova održaće se koncert Internacionalnog hora “Singers United”. A u 20 časova u Galeriji „Nikola Radošević“ u Beogradu organizovano je proglašenje pobednika i dodela nagrada umetnicima koji su uradili svoje umetničke radove na temu Nikola Tesla.                                                                                                                                             

- 12.  jula 2025. godine u Žegaru (opština Obrovac), u Hrvatskoj u 10 časova upriličeno je otkrivanje biste Nikole Tesle i obeležavanje Petrovdana.    

- 12. jula 2025. godine u Smiljanu u Gospiću u Hrvatskoj u 13 časova – obilazak crkve, rodne kuće, Memorijalnog centra Nikola Tesla i grobova roditelja Nikole Tesle.

- 14.  jula 2025. godine u Kistanju (kod Knina) u Hrvatskoj u 10 časova – obilazak manastira Krka i groba sestre Nikole Tesle. A u 14 časova – sastanak sa udruženjem „Žene Kosovske doline“ i razgovori o budućoj saradnji.

- 15. jula 2025. godine u Zadaru, u Hrvatskoj, obilazak crkve i sveštenstva Srpske pravoslavne crkve. Sastanak sa predstavnicima Srpskog narodnog veća i razgovori o budućoj saradnji.

Manifestacija ima i duboko duhovno i dijasporsko značenje, objedinjujući srpsku zajednicu u regionu i širom sveta u misiji kulturne i građanske diplomatije. Poseban akcenat biće na mladima i očuvanju kulturno-istorijskog sećanja kroz umetnost i dijalog.

Teslina naučna fondacija, sa sedištima u Filadelfiji i Beogradu, godinama deluje kao nosilac kulturno-naučnih inicijativa širom sveta, podstičući formiranje Tesla klubova, izložbi, panela i obrazovnih projekata.

Pozivamo medije, institucije, umetnike, nastavnike, učenike i sve poštoaoce dela Nikole Tesle da nam se pridruže u proslavi života i rada čoveka koji je čovečanstvu darovao svetlost.

Mole se zainteresovani da potvrde svoje prisustvo na i-mejl: info@urosbrkic.com

VREME I MESTO:

UTORAK, 10. jun u 12 sati

Delta Automoto – Honda izložbeni salon

Omladinskih brigada 33, Novi Beograd

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

(Fotografija napravljena uz pomoć veštačke inteligencije)

Ali hajde da se vratimo nekoliko koraka unazad. Da objasnim šta je to bubrežna bolest. Šta je hemodijaliza?

Hronična bubrežna bolest, može se reći slabost, a često čujemo i „insuficijencija“ znači da funkcije ovog organa slabe. Jednog bubrežnog krila. Ili oba.

Da bi se proglasila hroničom, mora da prođe najmanje tri meseca. To su ti meseci odluke.

Slabljenje funkcije bubrega znači njihov nedovoljan rad. To znači da ovi organi više ne vrše svoje osnovne funkcije, a to su čišćenje krvi od otpadnih materija i otrova koji su nusprodukt našeg organizma (urea, kreatini, feoli, indoli, itd.). Tu je zatim regulacija vode, minerala, jona, elektrolita, baza i kiselina u našem organizmu. Viškove ovih produkata bubreg izbacuje iz krvi u urin

Bubrezi, dok su zdravi, luče jedan važan hormon koji se zove eritropoetin koji pidstiče stvaranje crvenih krznih zrnaca, ali i stvaranje vitamina D, koji je zapravo hormon i reguliše čvrstinu kostiju, nivelaciju kalcijuma i fosfora u organizmu, smanjuje lučenje paratireoidnog hormona, renina, koji rguliše krvni pritisak.

Dakle, jasno je da bubrezi nisu samo nešto malo, organ smešten u zadnjem delu našeg abdomena, tik uz kičmeni stub koji pomažu u izbacivanju tečosti. U velikom problemu, opasnom po život, može se naći neko ko zanemari zdravlje svojih bubrega.

Zdravlje bubrega možemo lako zanemariti. Bubreg ne boli i bolesti bubrega ne daju simptome sve do momenta otkazivanja. Zato bolest bubrega svrstavamo u bolesti nazvane „tihim ubicama“.

Mogu se prevenirati veoma lako i što je najvažnije, bezbolno.

Jednom do dva puta godišnje analizom krvi kroz biohemijske analize, i pregledom urina, možemo utvrditi postoji li problem.

Svakako je lakše i brže, mnogo bezbolnije nego provoditi dane, nedelje, mesece i godine više puta nedeljno po nekoliko sati sa iglama u rukama. Biti vezan za hemodijalizni aparat. Čekati na mogučnost eventualne transplantacije organa, koja je sama po sebi poseban problem i posebna tema.

No, vratimo se sad prvom pitanju.

Kada je već bubrežna insuficijencija ustanovljena i otpočinje lečenje hemodijalizom pitamo se „Koliko dugo ću ja moći i morati ovako da živim?“.

Onda se nadovezuje sledeće: „Da li medicina uopšte može da proceni dužinu pacijentovog života?“.

Statistika je moćna nauka.

Postoje ogromni registri bubrežnih bolesnika u celom svetu. I kod nas naravno.

Tu su takođe istraživanja, ispitivanja i radovi koje sprovode razna udruženja pacijenata koji su se uhvatili u koštac sa svojom bolešću, usprotivili se ležanju i čekanju kraja. Ti ljudi dobili su motivaciju da pomognu i onima koji nemajau dovoljno snage, možda ni mogućnosti, da se sa ovim problemom bore sami.

Neretko govorimo da nas niko ne može više voleti i poštovati od nas samih. Da, da bi bili dobri drugima moramo biti dobri prvo sebi. Isto je i kada se suočimo sa bolešću.

Kakav će tok bolesti biti, jednim delom i koliko će trajati, zavisi i od samog pacijenta i njegove spremnosti da se sebi posveti i izvuče u datim okolnostima najbolje za sebe.

Dobro medicinski kontrolisan pacijent, kome su predočene sve situacije kojih bi trebao da se kloni kako bi što kasnije došao na hemodijalizu, u proseku šest do osam godina može da ne dopadne hemodijalize. U obrnutim slučajevima, neretko su u pitanju meseci, nedelje, a nekada i dani kada će se to dogoditi.

Sa druge strane, mnogo zavisi od države u kojoj živimo, odnosno od zdravstvenog sistema i njegove posvećenosti ovoj grupi pacijenata.

Nedovoljnoj posvećenosti, biću veoma slobodna da primetim. Jer za sistem, ovi pacijenti su „odradili svoje“, „na dijalizi su i to je to“, kao sviranje kraja.

Uverila sam se mnogo puta da nema mnogo želje da nam se pomogne, da lečenje bude kvalitetnije. Da na listi lekova budu i oni koji bi smanjili prateće pojave, kako osnovne bolesti, tako i mnogih pridruženih, koje se javljaju zbog dugog vremena koji se provodi „na iglama“.

To, znamo, i smanjuje vreme života ako si na hemodijalizi.

Kvalitet takvog života? Mogla bih reći da nije dobar.

Zašto ne bi bilo normalno očekivati isti životni vek ovakvih pacijenata u našoj i u razvijenijim zemljama?

Podatke u Srbiji, naših ustanova, u vezi sa životnim vekom pacijenata na hemodijalizi, onih koji čekaju transplantaciju ili imaju transplantiran organ teško se može dobiti, čak i kada ste zainteresovani jer kao pacijent imate pravo na više informacija.

Takvi podaci se nigde ne objavljuju, čime se pacijenti neretko lažu, manipulišu i na kraju okrive da su sami krivi za sve što im se dešava.

Kao neko ko se godinama leči, na hemodijalizi je, a i okuplja veliki broj pacijenata koji žive iste probleme kroz aktivizam i rad u udruženju pacijenata, ne mogu da dozvolim sebi da se ne čuje i druga strana istine.

Ona je da bolujemo od pogrešnih bolesti u pogrešno vreme i na pogrešnom mestu. Da nas to čini statističkom greškom ove države i da će izlečenje, nekih od nas, biti jednako čudu.

Olivera Jovanović, polaznica Škole veb novinarstva, pacijentkinja na hemodijalizi i listi čekanja za kadaveričnu transplantaciju bubrega, članica udruženja pacijenata koji čekaju na transplantaciju organa ili su transplantirani „Zajedno za novi život“