Fotografija generisana veštačkom inteligencijom

Autor: Slađana Grnčarski

Lični pratioci deteta sa smetnjama u razvoju i invalididtetom su osobe koje detetu pomažu u oblačenju, održavanju lične higijene, pri hranjenju, pomažu pri kretanju, korišćenju gradskog prevoza. Lični pratioci asistiraju detetu pri odlasku i povratku u školu, ponekad borave u učionicama i pomažu im tokom nastave. Lični pratioci pružaju podršku detetu sa invalididtetom ili smetnjama u razvoju i u slobodno vreme, u igri i sportu.

Usluga lični pratilac deteta finansira se iz budžeta gradova i opština. Za lokalne samouprava čiji je stepen razvijenosti ispod republičkog proseka, ova usluga se može finansirati i iz budžeta Republike Srbije.

Pre 15 godina, stupanjem na snagu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u Srbiji je obrazovanje počelo da se transformiše u inkluzivno. Namera je bila da deca iz osetljivih grupa imaju jednak pristup obrazovanju kao i sva druga.

„Inkluzija je insistirala da sva deca koja imaju smetnje u razvoju budu uključe u redovan sistem, jer su u tom trenutku išli u specijalizovane škole. Te škole su doživljavane kao ustanove koje označavaju, obeležavaju, izdvajaju decu, što inkluzija kao ideja nije podržavala, kaže Goran Rojević, direktor Humanitarne organizacije „Dečije srce“, ustanove koja je licencirana za pružanje usluge ličnog pratioca dece.

On smatra da u tom trenutku sistem nije bio spreman za naglo uključivanje dece sa invaliditetom i smetnjama u razvoju u redovne škole.

„Tada se shvatilo da podrška ne može da dođe od učiteljice, jer najčešće ima 30 učenika u odeljenju. I dešavaju se situacije da dete istrči na hodnik ili ima potrebu za toaletom i po pet puta u toku časa ili da šeta po učionici i ne može da nađe svoje mesto zbog hiperaktivnosti ili nekog drugog stanja u kome se nalazi“, dodaje Rojević.

Kao posledica  te situacije, pre 10 godina počela je da se primenjuje usluga ličnog pratioca u Beogradu za 44 korisnika. A danas ih u glavnom gradu ima 860 u 240 objekata.

Trećina lokalnih samouprava nema uslugu ličnog pratioca

Fotografija generisana veštačkom inteligencijom

U „Izveštaj o uslugama socijalne zaštite na lokalnom nivou koje pružaju licencirani pružaoci usluga u periodu 2016 – 2020. godine“ navodi se da je 2016. godine 360 dece koristilo uslugu ličnog pratioca. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u poslednjem objavljenom izveštaju, za 2022. godinu, navodi da je broj dece koja koriste ovu uslugu povećan za 749, 2 odsto u odnosu na 2016, što znači da je pre dve godine taj broj bio oko 2700 dece.

Osnovne škole za učenike sa smetnjama u razvoju pohađalo je 3198 učenika, a srednje 1160. I dok je odnos osnovaca i srednjoškolaca u specijalnim školama 3:1, kada su u pitanju deca sa invaliditetom i smetnjama u razvoju koja pohađaju redovne škole, taj odnos je još nepovoljniji. Podaci Ministarstva pokazuju da se 16.615 učenika obrazovalo po individualnim obrazovnim planovima u osnovnoj školi i sedam puta manje (2324) u srednjim školama.

Veliki broj dece, posle osnovne, ne nastavlja obrazovanje, što može biti posledica činjenice da nema dovoljno ličnih pratilaca. To potvrđuje i izveštaj Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja podatkom da je usluga lični pratilac deteta prisutna u 108 lokalnih samouprava ili 67 odsto.

Iako se poslednjih godina u nekim gradovima poput Niša drastično povećao broj ličnih pratilaca dece, i dalje ih je nedovoljno potvđuje Jelena Petković, predsednica organizacije Dan, za pomoć osobama sa autizmomo, razvojnim poteškoćama i retkim bolestima.

“Niš je 2022. godine imao 28 ličnih pratilaca, a sada ih ima 120. To je odličan broj, ali još uvek nedovoljan u odnosu na svu decu koja će konkurisati ove godine za tu uslugu. Za dve godine smo došli do nekog zadovoljavajućeg broja, ali taj broj nije konačan, jer, nažalost, prevalenca autizma i razvojnih smetnji, a to su korisnici koji koriste uslugu ličnog pratioca je takva da će se potreba za ličnim pratiocima iz godine u godinu povećavati”, kaže Jelena.

Njene reči potvrđuje i “Izveštaj o uslugama socijalne zaštite na lokalnom nivou koje pružaju licencirani pružaoci usluga u periodu 2016 – 2020. godine“ u kome se navodi da među korisnicima usluge ličnog pratioca “dominiraju deca i mladi sa pervazivnim razvojnim poremećajima (autizam, Retov sindrom, Aspergerov sindrom i drugi razvojni poremećaji) sa udelom od 28,3 odsto”. Izveštaj pokazuje da više od petine dece i mladih ima višestruki invaliditet, dok je 14,5 odsto sa telesnim invaliditetom.

Iako su pretpostavke da će se potreba za ličnim pratiocima u budućnosti povećavati, trenutno postoji niz problema u realizaciji ove usluge.

Po Jeleninim rečima, veliki problem je nezadovoljstvo ličnih pratilaca platom koju primaju.

“Mislim da je situacija ista na nivou cele Srbije, kao i u Nišu. Lični pratioci nisu plaćeni za vreme praznika, zimskog i letnjeg raspusta, kada im se prekida radni staž i zdravstveno osiguranje. Oni su uvek na republičkom minimalcu, nažalost, a posao je izuzetno zahtevan i odgovoran. Mi ćemo se kao Organizacija Dan zalagati da njihova plata bude pristojna, za taj posao koji obavljaju“, kaže Jelena.

I Goran Rojević se slaže da bi materijalni uslovi ličnih pratilaca trebalo da budu bolji, ali kaže da se oni svake godine poboljšavaju.

„Plata koju su imali prošle godine, ove godine je povećana makar za onoliko kolika je inflacija. I prošle godine i ove za svoju platu mogu da kupe isto. Da li je naknada velika i da li treba da bude veća, mislimo i mi da treba da bude veća. Ali ako se poveća plata, druga deca neće moći da dobiju uslugu, pa grad razmišlja bolje da više dece ima uslugu i da mnogo više porodica dobije to, nego da neki pratioci dobro žive i da neka deca dobro žive, a neka ne“, kaže Rojević.

Osim materijalnog položaja ličnih pratilaca, problem su i liste čekanja na koje je ukazala i Državna revizorska institucija. U izveštaju „Obezbeđivanje usluge u oblasti socijalne zaštite – Lični pratilac deteta” navode da se 2019. godine u proseku na ovu uslugu čekalo od 128  do 1.231 dan.

Jelana Petković kaže da se u Nišu konkurs obično raspisuje u decembru, kada su prvaci uveliko krenuli u školu, pa je “skoro četiri meseca prazan hod bez ličnog pratioca, a roditelji se snalaze kako znaju i umeju”.

Da bi se rešio ovaj problem, Jelena smatra da bi konkurs za ličnog pratioca morao da bude stalno otvoren.

Međutim, u Beogradu je konkurs otvoren preko cele godine, ali po rečima Gorana Rojevića, liste čekanja i dalje postoje.

 „Nama na dnevnom nivou stigne od tri do 30-oro nove dece. Da biste uspostavili sistem i da eliminišete liste čekanja, morali bi da imamo tri ili 30 ličnih pratilaca koji su već spremni, ljudi bez posla koji hoće da rade. A mi ne možemo da ih pustimo da rade, jer ne znamo da li oni odgovaraju baš toj deci. A ne znamo da li će, kada se i koliko dece prijaviti“, kaže Rojević.

Da li su lični pratioci zamena za pedagoške asistente?

Fotografija generisana veštačkom inteligencijom

Uvođenjem inkluzivnog obrazovanja, osim ličnih pratilaca, deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom trebalo je da dobiju i pedagoške asistente, koji bi im bili podrška u učenju. Međutim, po rečima Jelene Petković, pedagoške asistente dobija uglavnom romska populacija, a njih nema dovoljno.

Na pitanje da li su lični pratioci preuzeli ulogu pedagoških asistenata Goran Rojević kaže da ne bi smeli da je preuzmu.

„Jer, onda će da se omasovi ova usluga do tih granica da i mi više ne možemo da trpimo teret pritiska. Kad imate samo jednu uslugu, onda svi i kojima treba i kojima ne treba koriste to što ima. Kada bi postojale različite usluge, znatno bi se rasteretili lični pratioci i svako dete bi dobilo ono što mu treba. Jer nekom detetu treba samo mala podrška u okviru nastave, koju lični pratilac ne pruža“, kaže Rojević.

Jelena Petković kaže da je uloga ličnog pratioca potpuno drugačija od pedagoškog asistenta. Lični pratilac nema veza sa obrazovanjem, „on pomaže oko socijalizacije, a i ako bude u učionici, što zakon ne dozvoljava, ne učestvuje u procesu obrazovanja, već je tu da doda olovku, da izvede dete do toaleta, da mu ponudi užinu, da ga izvede ako se uznemiri, da mu doda materijal za rad“.

Pedagoških asistenata, po njenim rečima, u zavisnosti od veličine škole, treba da ima 1-2 u svakoj školi i tu su za svu decu sa smetnjama u razvoju, više kao podrška nastavnicima pri radu sa detetom.

Dodaje i da se poslednjih godina u većim gradovima osnivaju resursni centri, „što mu dođe kao neka zamena za padagoške asistenta“. 

„To su defektolozi, psiholozi, stručnjaci iz specijalnih škola koji imaju ulogu pedagoških asistenata. Oni dolaze u osnovne i srednje škole po pozivu, ako interresorna komisija preporuči. Osim pomoći nastavnicima oko sagledavanja deteta, oni su tu da ponude asistivne tehnologije, određuju kom detetu je potrebno koje asistivno sredstvo za određeni ciklus obrazovanja“, navodi Jelena.

Uz zaključak da bi resursni centri trebalo da budu model inkluzivnog obrazovanja, postavlja i pitanje.

„A šta ćemo sa manjim gradovima, sa selima i manjim mestima, koja nemaju u blizini niti jednu specijalnu školu? Niti resursni centar?“

Osmislili su ga i oslikali korisnici psihijatrijskih usluga, članovi Udruženja Prostor, uz podršku umetnika Sava Vujičića.

Kreiranjem murala i stvaranjem umetnosti u javnom prostoru korisnice i korisnici imaju priliku da pokažu svoje sposobnosti, razbijaju predrasude i stvore više prostora za mentalno zdravlje.

“U prvom delu smo imali seriju radionica na kojima su korisnici skicirali ideje za mural. Krenuli smo od teme mentalnog zdravlja koju su slobodno obrađivali kroz skice. Najčešći motivi su bili priroda i pokret i veliku važnost su pridavali koloritu i atmosferi. U drugom delu, na zidu, smo učili o procesu izrade murala i svako je imao priliku da učestvuje, ostavi svoj trag, ili čak unese važne promene u različitim fazama nastanka slike. Mural predstavljaju objedinjene ideje svih polaznika radionica”, ističe slikar Savo Vujičić, coordinator radionice murala.

Mural je nastao u okviru projekta “Radionica murala sa korisnicima psihijatrijskih usluga” koji je podržan od strane Ministarstva kulture Republike Srbije i projekta Vlade Švajcarske “Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT” čiji je cilj aktivno građansko društvo u kome građani više učestvuju u procesu donošenja odluka, naročito na lokalnom nivou a koje sprovode dve nevladine organizacije: Helvetas Srbija i Građanske inicijative.

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

Nagradu za najbolju režiju dobio je film “Addicted to life”, u režiji Pole Rapaport (USA).

"Autorka se na vrlo jasan način odnosi prema temi - nemogućnost života na "uobičajen" način i borba sa tim, koja do kraja prerasta u nemogućnost života na način dostojan čoveka, kao i svesna odluka da sa tim prekine. Kroz film nas vodi kroz svet protagonistkinje na odlučan, bolan i dostojanstven način, na taj način veličajući snagu volje i čežnje za životom u svakom njegovom obliku.
Zbog upečatljivo obrađene sudbine glavne junakinje, empatije koju imamo sa njom, emotivno učestvujući u svakom prikazanom trenutku, smatramo da je "Addicted to Life" zaslužio nagradu za najbolju režiju", ističe u obrazloženju član žirija Marko Nikolić.

Nagradu je primila rediteljka Pola Rapaport Iz Amerike.

Nagrada za najbolji scenario pripada filmu “Super Natural”, u režiji Žorža Žakoma iz Portugala.

U obrazloženju žirija nagrade za najbolji scenario se navodi: "U ovom nadasve drugačijem i jedinstvenom, može se čak reći i eksperimentalnom filmu, gledalac vrlo brzo biva hipnotisan. Najpre fantastično napisanom naracijom kojom nam se obraća artificijelni glas u formi robota a zatim atipičnim narativom koji nas poput esejističkih filmova vodi i na meditativan način istražuje ideje prirode, tehnologije i odnosa koji imamo sa svojim telima. Film je duboko smirujuće iskustvo koje nas podseća da smo svi mi ljudi pre svega i da svi postojimo sa razlogom".

Nagradu za najbolji scenario je u ime reditelja primio ambasador Portugala, Njegova Ekselencija Žoze Veleš Karoso.

Specijalno priznanje BOSIFEST 2024 pripalo je filmu “My brother is deaf” režija Peter Hoffman Kimball (USA).

"Ovaj film zavređuje posebnu pažnju žirija zbog iskrenog i srceparajućeg prikaza bezuslovne ljubavi starijeg brata prema mlađem, koji nažalost živi sa hendikepom. Film ne samo da osvetljava izazove sa kojima se suočavaju mnoge porodice, već i slavi njihovu istrajnost i želju da malom Benetu pruže sve što je u njihovoj moći kako bi mogao da vodi pristojan život", ističe žiri u svom obrazloženju.

Diplomu za širenje inkluzije u obrazovanju dobila je rediteljka iz Indonezije Ineu Rahmawati za film Mama Jo.

Podršku festivalu svojim prisustvom dao je i Ambasador Indonezije u Srbiji, Njegova Ekselencija Mohamad Čandra Vidja Juda.

Koktel za goste na zatvaranju festivala pripremila je Indonežanska ambasada.

Prisutnima se na zatvaranju festivala obratio i direktor BOSIFEST–a Darko Ivić.

Selektor ovogodišnjeg 15. BOSIFEST-a bio je poznati dokumentarista Dragan Nikolić.

Publika je imala priliku da pogleda 12 dokumentarnih filmova na temu života i rada osoba sa invaliditetom. Cilj je bio da se publika u Srbiji upozna sa vrsnim domaćim i inostranim dokumentarnim ostvarenjima i da filmska umetnost podstakne promene u komunikaciji, doprinese prihvatanju različitosti i rušenju postojećih predsrasuda.

Milica Mima Ružičić-Novković (foto: privatna arhiva)

Autor: Slađana Grnčarski

Milica Mima Ružičić-Novković je magistrirala na Odseku za srpski jezik i lingvistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i aktivistinja je pokreta za samostalan život osoba sa invaliditetom. Jedna je od 484 osobe u Srbiji koje ostvaruju pravo na finansiranje asistencije iz budžeta. Da bi osoba sa invaliditetom u Srbiji ostvarila pravo na personalnu asistenciju mora da prima uvećan dodatak za tuđu negu i pomoć, da bude zaposlena ili društveno aktivna, kao i da ima sposobnost samostalnog odlučivanja

Personalni asistenti su osobe koje minimalno 20, a maksimalno 40 sati nedeljno asistiraju osobama sa invaliditetom u aktivnostima koje osoba fizički sama ne može da uradi. Personalna asistencija podrazumeva pomoć u održavanju lične i higijene stana, nabavku namirnica, spremanje obroka, pomoć pri kretanju u kući i do radnog mesta, pomoć u korišćenju terapeutskih i zdravstvenih usluga. Personalni asistenti asistiraju i u komunikaciji i zadovoljavanju kulturno-zabavnih potreba.

Ideja o ovoj vrsti podrške osobama sa invaliditetom javila se početkom sedamdesetih godina prošlog veka na Univerzitetu Berkli u Kaliforniji, a u Srbiji se na uvođenju u sistem socijalne zaštite radi od 1996. godine, kad je osnovan Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije.  Uvođenje personalne asistencije u naš sistem počelo je intenzivno od 2001. godine kada je Centar započeo svoj prvi pilot projekat personalne asistencije.  

Po navodima iz Centra za samostalni život osoba sa invalididtetom, licencirane organizacije za pružanje usluge personalne asistencije, njihova organizacija je sama radila 11 godina na formiranju i uvođenju u Zakon o socijalnoj zaštiti ove usluge. Grad Sombor, zahvaljujući tadašnjem gradonačeniku, bio je prva lokalna samouprava koja je donela odluku o finansiranju personalne asistencije 2007. godine.

Zakonom o socijalnoj zaštiti iz 2011. godine ova usluga je konačno zakonski regulisana.

Ali u praksi, neke lokalne samouprave i dalje nisu shvatile značaj ove usluge, nisu donele pravilnike o finansiranju personalne asistencije, pa se ona sprovodi sporadično ili za mali broj osoba. 

Personalna asistencija dostupna u samo 26 gradova i opština

Lokalne samouprave uslugu personalne asistencije mogu da pružaju osnivajući Centre za pružanje usluga socijalne zaštite ili angažovanjem licenciranih udruženja. U drugom slučaju sprovodi se procedura javne nabavke. Oba modela su ravnopravna. Na primer, Niš, Užice Kraljevo i Sombor su formirali gradske Centre, a u Beogradu, Kragujevcu, Leskovcu, Boru, Smederevu i Vršcu se raspisuju javne nabavke.

Zakonom o socijalnoj zaštiti propisano je da osobe sa invaliditetom, korisnici usluge personalnog asistenta, paricipiraju u ceni usluge najmanje 20 odsto ukupnog iznosa. U Centru za samostalni život osoba sa invalididtetom kažu da je usluga decentralizovana i da lokalne samouprave mogu da usvoje sopstvene pravilnike, pa da participacija bude i viša od zakonskog minimuma, što je zakonom dozvoljeno. Pa tako, u Beogradu i Nišu korisnici usluge ne plaćaju. U Kragujevcu i Somboru plaćaju i više od 20 odsto. Kuriozitet je Novi Sad, gde prema navodima iz Centra za samostalan život, postoje dva pružaoca usluge personalne asistenciju, a korisnici kod jednog plaćaju, a kod drugog ne. 

U Srbiji prema podacima Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom postoji 28 licenciranih organizacija, a po podacima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, usluga se pruža u 26 jedinice lokalne samouprave, što je 16,1 odsto.

Po navodima Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom, taj broj ni izadaleka nije dovoljan.  

„U nekim gradovima postoji više licenciranih pružalaca usluga, a uslugu pruža samo jedna organizacija ili Centar za pružanje usluga. Takođe, u nekim gradovima postoje licencirani pružaoci usluga ali opština/grad nemaju novca za finansiranje (prioritet su recimo pratioci dece ili pomoć u kući). Nažalost, postoje opštine koje finansiraju samo po jednog korisnika, kao i opštine koje ovu uslugu finansiraju samo nekoliko meseci godišnje, navode iz Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom.

Prema njihovim podacima u Požegi, Čajetini, Ivanjici i Prijepolju finansira se usluga za po jednog korisnika. Prokuplje je ove godine raspisalo konkurs za pružanje usluge personalne asistencije za četiri korisnika koja bi trajala samo četiri meseca, od 1. septembra do 31. decembra.

Foto: Centar za samostalan život osoba sa invaliditetom

Mr Milica Mima Ružičić- Novković, jedna od osnivača Centra „Živeti uspravno“ iz Novog Sada kaže da je grad u početku uslugu finansirao dotacijama, 2013. godine je uslugu finansirao šest meseci, a 2019. osam meseci. Oni su uslugu pružali, svesni gubitka, jer nisu mogli da dozvole da tri žene budu ugrožene zbog nedostatka asistencije. Zbog toga je račun Centra blokiran , a 2019. Milica je podigla lični kredit, koji još uvek otplaćuje, da bi izbegla novu blokadu.

Broj osoba koje ostvaruju pravo na personalnu asistenciju ipak je veći. Po rečima Milice Ružičić-Novković povećanja su uglavnom u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Kaže da ih je do pošle godine bilo manje od 300 i smatra da bi za mnogo veći broj osoba trebalo da bude obezbeđena usluga personalne asistencije. Takođe, smatra da nije dobro što se ne povećava broj lokalnih samouprava koje pružaju ovu uslugu.

Iako oba udruženja navode da bi znatno veći broj osoba od sadašnjih 484 trebalo da ima pravo na personalnu asistenciju, u Centru za samostalni život osoba sa invaliditetom smatraju da je personalna asistencija  samo jedna od usluga u zajednici za podršku osobama sa invaliditetom, ne jedina.

Zakon o socijalnoj zaštiti pruža mogućnost razvijanja i drugih usluga, pa i usluga podrške za samostalan život, ali kažu da za 13 godina, od donošenja ovog Zakona, nijedna nova usluga nije uvedena u sistem.

Misle da nije dobra tendencija da se svim osobama sa invaliditetom omogući personalna asistencije, jer Zakon dozvoljava pluralitet usluga i da je šteta što više od deceniju nije razvijena niti jedna druga usluga.    

A na konstataciju da je najčešći razlog za nedostatak usluge personalne asistencije tvrdnja da „u budžetu nema dovoljno novca“ odgovara da je nedavno na javnoj raspravi u Evropskom parlamentu, u okviru  manifestacije „Vožnja za slobodu“ rečeno da je Evropa bogata regija i da se izgovorom da nema novca ne može osobama sa invaliditetom uskraćivati pravo koje je na nivou vazduha i vode.

„Jer kada imam vazduh, vodu i asistenciju, hranu mogu da stvorim i za druge i za sebe“, dodaje Ružičić-Novaković .

Sa druge strane u Centru za samostalan život osoba sa invaliditetom navode da u Konvenciju UN o pravima osoba sa invaliditetom piše da svaka država potpisnica ove konvencije preuzima obaveze da preduzme mere u skladu sa svojim maksimalno raspoloživim sredstvima kako bi se postepeno osiguralo puno ostvarivanje prava osoba sa invaliditetom.

Milica Mima Ružičić-Novković (foto: privatna arhiva)

U raljama medicinskih komisija i birokratije

A.J. je od ove godine student na dva fakulteta. Međutim, zbog člana 99 Pravilnika o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite koji propisuje da pravo na personalnu asistenciju imaju osobe koje imaju „sposobnosti za samostalno donošenje odluka” A. J.  nema pravo na personalnu aistenciju koja se finansira iz gradskog budžeta.

„Dovoljno je da neko vidi dijagnozu da je neko autistična osoba, pa da odmah procene da je u pitanju treći stepen podrške, što automatski znači da osoba ne može sama da odlučuje o sebi. To znači i da nema pravo na finansiranje asistencije. Problem je i u tome što deo organizacija koje zastupaju osobe sa invaliditetom takođe smatraju da tako treba. Međutim, član 19 Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, asistenciju smatra potencijalnim pravom svake osobe na osnovu procenjenog nivoa potreba za podrškom“, kaže Milica Ružičić- Novković.

U Centru za samostalni život osoba sa invaliditetom kažu da se u pomenutom članu Konvencije nigde ne navodi personalna asistencija, nego se kaže da osobe sa invaliditetom treba da imaju pristup većem broju kućnih, rezidencijalnih i drugih usluga koje su im potrebne za život i uključivanje u zajednicu, kao i sprečavanje izolacije.

Smatraju i da je važno da postoje kriterijumi, kao i za ostale usluge. A da li treba promeniti timove koji rade procenu da li je nekoj osobi potrebna asistencija, o tome može da se razgovara.

Osim toga što po zakonu osobe sa intelektualnim i mentalnim invaliditetom i autistične osobe nemaju pravo na finansiranje personalne asistencije budžetskim sredstvima, što je ovo pravo suženo kriterijumom da moraju biti korisnici uvećane naknade za tuđu negu i pomoć, pojedine lokalne samouprave su uvele i neke birokratske prepreke.

U Novom Sadu od 2021. godine članom 2 Pravilnika o bližim uslovima i postupku za ostvarivanje prava na naknadu troškova za uslugu personalne asistencije propisano je da pravo na finansiranje  personalne asistencije imaju osobe koje bar godinu dana imaju prebivalište u Novom Sadu. Ovakvom odlukom osobe sa invaliditetom koje nisu Novosađani, a upisali su studije u ovom gradu ili rade, u prvoj godini nemaju pravo na finansiranje asistencije.

„Osoba mora da prijavi prebivalište u Novom Sadu, da prođe godinu dana, pa da podnese zahtev za personalnu asistenciju. U praksi, procedura odobravanja sredstva traje do tri meseca, tako da prođe i po 15 meseci“, kaže Milica Ružičić- Novković.

Dodaje da su više puta gradskoj upravi i Centru za socijalni rad skretali pažnju da su procedure o izveštavanju o utrošenim sredstvima takve da je nemoguće da neko koristi asistenciju, a ne živi u Novom Sadu. Takođe, smatra da su cene stanova poslednjih godina drastično skočile, pa je malo verovatno da bi neko imao interes da se doseljava u Novi Sad samo zbog personalne asistencije.

I Beograd takođe ne finansira uslugu korisnicima koji odu na primer u Novi Sad da studiraju, jer navode da bi bilo komplikovano da sprovode javnu nabavku u drugoj lokalnoj samoupravi.

Milica Ružičić-Novković navodi da su imali slučaj devojke iz Kraljeva koja studira u Novom Sadu, za koju su sa tamošnjim centrom za pružanje usluga u lokalnoj zajednici potpisali sporazum da su oni zaduženi za administrativno-finansijski deo, a Centar „Živeti uspravno“ za pružanje usluge, obuku, praćenje kvaliteta i direktnu podršku korisnici i asistentkinji i saradnja je sasvim dobra.

„Studentkinji iz Beograda, koja studira u Novom Sadu, lokalna samouprava ne može da obezbedi asistenciju na koju ima pravo. A po Zakonu o visokom obrazovanju možemo studirati na svim visokoškolskim ustanovama u Srbiji. Novac namenjen podršci za samostalni život treba da prati korisnika“, kaže Milica.     

Foto: Centar za samostalan život osoba sa invaliditetom    

Licenca skupa, plata minimalna

„Položaj osoba sa invaliditetom je trenutno bolji od ljudi koji nam asistiraju“, kaže Milica Ružičić- Novković. Po njenim rečima oko 4500 personalnih asistenata i ličnih pratilaca dece sa invaliditetom radi po ugovoru o delu, čime nemaju nikakva prava garantovana Zakonom o radu. Nemaju naknadu za bolovanje, porodiljsko odsustvo, odmor, a ovaj posao obavljaju uglavnom žene. Takođe za svoj rad personalni asistenti primaju naknadu koja je u nivou minimalne zarade.

Sa druge strane, u Centru za samostalni život osoba sa invaliditetom kažu da je trenutna situacija takva da su ugovori o radu za personalne asistente gotovo „nemogući“. Godišnji odmori, prvih 30 dana bolovanja i naknada u slučaju povrede na radu „padaju na teret“ pružaoca usluga, koji su neprofitne organizacije i nemaju ta sredstva. Po Zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom morali bi na 20 zaposlenih da zaposle i jednu osobu sa invaliditetom, a ističu da oni nemaju ni sredstva, ni prostorne kapacitete, niti potrebe za tim. A kao neprofitna organizacija ni sredstva za plaćanje penala zbog nezapošljavanja osobe sa invaliditetom. Dodaju i da se prilikom raspisivanja tendera za pružanje socijalnih usluga insistira na najnižoj ceni, a ako bi se uračunala sva navedena davanja, mogućnost dobijanja tendera bi se smanjila.   

Osim minimalnih zarada personalnih asistenata, problem su po rečima Milica Ružičić- Novković i troškovi za dobijanje licence. Udruženje mora da ima za prostor, zaposlenog stručnog radnika po ugovoru o radu i bar jednog licenciranog asistenta koji je prošao akreditovanu obuku.

Navodi da bi troškovi mogli da se smanje kada bi se novac odobren za uslugu personalne asistencije uplaćivao direktno osobi, na čemu insistira i Evropska mreža za samostalan život. Korisnici usluge bi imali mogućnost da zaposle asistenta koga sami izaberu. Međutim, to nije moguće po našem zakonu, jer uslugu može da organizuje samo licencirano pravno lice.

Milica Ružičić-Novković smatra da bi pravo na finansiranje personalne asistenciie trebalo da bude opšte. Međutim, kaže da kod nas postoji samo u onim mestima gde su  ljudi kojima je potrebna učinili sve da se za nju izbore.

I u Centru za samostalan život osoba sa invaliditetom se slažu da organizacije osoba sa invaliditetom još uvek nedovoljno prepoznaju ovu uslugu. A te organizacije bi trebalo da se zalažu za nju i da budu nosioci promena u svojim lokalnim sredinama u oblasti invalidnosti.

Iako Milica Ružičić-Novković kaže da je u Novom Sadu situacija sada bolja nego u nekim evropskim državama, problem je što i dalje postoji medicinski pristup proceni potreba za podrškom i „gradska uprava bi sutra sve prebacila u specijalnu školu, jer im je tako administrativno lakše“.

„Još uvek nije prepoznato da je ovo usluga koju su smislili sami korisnici i ne bi je bilo da nije korisnika. Personalna asistencija je tekovina pokreta osoba sa invaliditetom i o njoj treba da odlučuju korisnici“, zaključuje Milica.

INTERFER gotovo tri decenije predstavlja mesto prezentovanja najviših vrednosti novinarske profesije, afirmišući kritičku misao, društvene promene i uticaj na javno mnjenje. Okupljajući najbolje reportere na godišnjoj smotri reporterskih dela, INTERFER uzdiže reportažu na mesto koje joj u medijskom svetu i pripada

Na ovogodišnji INTERFER pristigli su radovi iz brojnih medijskih kuća, pre svega iz Srbije, ali i regiona: Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, ali i Evrope i sveta: Nemačke, Ukrajine, Češke, Austrije, Francuske, čak i iz Palestine.

Dobitnica GRAND PRIX-a ovogodišnjeg festivala INTERFER i najvišeg priznanja, statue Zlatne NIKE za 2024. godinu je:

ALEKSANDRA VUKIĆEVIĆ, za reportažu „Arhitektura identiteta“, Radio Beograd 2.

U obrazloženju odluke žirija, direktor festivala Tamara Popov Radonjić je navela:

„ U današnjem svetu digitalnih i elektronskih medija, radio je odoleo vremenu, ostajući prvi vesnik medijske revolucije. U godini u kojoj Radio Beograd obeležava vek postojanja, reportaža autorke Aleksandre Vukićević o rušenju Beogradskog sajma, simbola našeg zajedničkog nasleđa, postavila je pred nas pitanje vrednosti i identiteta. Ova reportaža nije samo iznosila činjenice; ona je oživela reči, pružajući snažne argumente koji su prodrli u našu svest i probudili razmišljanje o značaju Sajma u našem svakodnevnom životu“.

Foto: Interfer

NAGRADE I PRIZNANJA 29. INTERFER-a 2024.

GRAND PRIX

ZLATNA NIKA – BOGINJA POBEDE

ALEKSANDRA VUKIĆEVIĆ

„Arhitektura identiteta“, Radio Beograd 2

TELEVIZIJSKA REPORTAŽA

1. Milan Katanić „Vuna“, Eksploziv, PRVA TV

2. Ljubica Balać „Lice(m) u lice“, RTV Vojvodina

3. Jasna Đurović „Pas Dena“, UNA TV

Diplome

Isabel Schayani: „Deportacija, izolacija, azil“, ARD, Nemačka

Maja Obradović „Trovačice“, Eksploziv, PRVA TV

Specijalna nagrada žirija INTERFER-a

Mohammed Alaloul, „Reporter“, Palestina

NOVINSKA REPORTAŽA

1. Svetlana Mandić „Malo je godina za šavnički boj“, Vijesti, Crna Gora

2. Aleksa Anđelić „Pravednici među narodima“, NIN

2. Stefan Slavković „Propade im rat, ako ljudi normalno pričaju“, Radar

3. Katarina Blagović „Jel ti znaš ko sam ja?“, Portal Republika

Diplome

Dimitrije Petrović „Ovde više života nema“, Kurir

RADIO REPORTAŽA

1. Gordana Jelić „Preko trnja do Ljubice“, Radio Beograd 2

2. Milena Radić „Pobediću smirenom ljubavlju“, Radio Beograd 2

3. Milan Petrović „Nasilje u školama“, Regionalni Radio M, Knjaževac

3. Aleksandar Milivojević „Bombardovanje Jugoslavije“, Radio Beograd

FOTO REPORTAŽA

1. Ivica Veselinov „Dosanjani san“, Sportski žurnal

2. Uroš Arsić „Evakuacija zarobljenih životinja na Krčedinskoj adi“, WMG Group

3. Anđela Radojičić „Trag u vremenu“

Diplome

Armin Durgut „Razorne poplave“, Jablanica, BiH

George Ivanchenko „Ukrajina, zemlja u vatri“, Ukrajina

DRUŠTVENO ODGOVORNA REPORTAŽA

1. Suzana Stamenković i Danica Canić „Ropac reke Timok“, Za media

2. Ana Rajković „Osvetnička pornografija“, Eksploziv, PRVA TV

3. Mirjana Čvorić Gubelić „Da moja kosa bude tvoja“, PublicInfo

3. Tijana Tošić „Za buduća pokolenja“, RTV Belle Amie

Fotografije dobitnika možete preuzeti na:

https://wetransfer.com/downloads/48fbfa15d781facc71d02d476dbe17f520241020133519/0efde12714fbcbe1a5f33bf6389a547f20241020133519/fd15d6?t_exp=1730036119&t_lsid=6aed58d8-537f-4956-9021-e9c489c80f26&t_network=email&t_rid=YXV0aDB8VHJhbnNmZXJ8cWprc3V6NGJoOGFrdnQ%3D&t_s=download_link&t_ts=1729431319&utm_campaign=TRN_TDL_01&utm_source=sendgrid&utm_medium=email&trk=TRN_TDL_01

Foto: INTERFER

Ovaj vodič je, kako navodi Mik, osmišljen sa ciljem da pruži pristupačan i sveobuhvatan uvod u svet novinarstva, nudeći čitaocima neophodna znanja i uputstva za razvoj novinarskih veština.

Valentin Mik u svojoj knjizi ističe da novinarstvo nije samo skup tehnika i pravila, već profesija čiji je osnovni zadatak istinito izveštavanje, promovisanje odgovornosti i podsticanje transparentnosti u društvu.

Knjiga obuhvata široku lepezu pogleda na novinarstvo - od etike i profesionalne odgovornosti, do tehnika prikupljanja informacija i načina na koji se novinarstvo prilagodilo digitalnoj eri.

Jedan od ključnih aspekata knjige je isticanje značaja novinarstva u očuvanju i promociji kulturne i jezičke raznolikosti, posebno u multikulturalnim sredinama poput Banata, gde je autor i sam aktivan.

Značajan aspekt knjige je, dodaje Mik, značaj kritičkog razmišljanja i procene izvora informacija, što je, kako kaže, od presudnog značaja u današnjem vremenu kada su lažne vesti i dezinformacije sve prisutnije.

Izdavač knjige je NIU „Libertatea“ iz Pančeva.

Na istom štandu, u ovo vreme, biće promovisana i knjiga Marijane Stratulat i Gordane Vlajić „O verodostojnosti sopstvenih otmica“, koju je takođe izdala NIU „Libertatea“.

______________________________________________________________________________________

Рад Удружења новинара Србије (УНС) подржава Шведска у оквиру програма Београдске отворене школе „Млади и медији за демократски развој“

Selektor ovogodišnjeg festivala je poznati dokumentarista Dragan Nikolić.

Publika će moći da vidi 12 dokumentarnih filmova na temu života i rada osoba sa invaliditetom. Cilj je da se publika u Srbiji upozna sa vrsnim domaćim i inostranim dokumentarnim ostvarenjima i da filmska umetnost podstakne promene u komunikaciji, doprinese prihvatanju različitosti i rušenju postojećih predsrasuda.

Prateći program BOSIFEST-a biće radionice, panel diskusije, izložbe i performansi. Učenica baletske škole Lujo Davičo, Katarina Anić, biće jedna od učesnica Festivala sa svojim performansom.

U multimedijalnoj sali Jugoslovenske kinoteke 22. oktobra 2024. godine u 14 sati biće održana radionica “Inkluzija osoba sa invaliditetom u filmsko stvaralaštvo”.

Žiri ovogodišnjeg BOSIFEST-a, 15. po redu, čine reditelji Marko Grba Sing, Marko Nikolić i Gorana Jovanović.

Žiri će dodeliti Gran Prix za najbolji film, nagradu za najbolju režiju, nagradu za najbolji scenario, kao i specijalna priznanja.

Festival su podržali Minitarstvo za rad, zapošljavanje boračka i socijalna pitanja – sektor za zaštitu osoba sa invaliditetom, Ministarstvo kulture, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, Filmski Centar Srbije, Jugoslovenska kinoteka i Ministarstvo prosvete,

BOSIFEST se održava u organizaciji Hendi Centra Koloseum, a njegov direktor je Darko Ivić.

Sve informacije o filmovima ovogodišnjeg BOSIFEST-a možete pronaći na sajtu http://bosifest.rs

Ulaz je besplatan, ali je ulaznice za filmske projekcije potrebno rezervisati na imejl hc.koloseum@gmail.com

Na isti imejl je potrebno prijaviti dolazak na radionicu.

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

 U Novinarskoj školi UNS-a učimo kako se piše vest Foto: D. Bjelica/UNS

Moto UNS-ove Novinarske škole je „Volimnovinarstvo“ i pod tim heštegom na društvenim mrežama moguće je lako videti aktivnosti koje su deo dvomesečnog kursa.

Profesionalni novinari, urednici, snimatelji, montažeri radiće i sa ovom grupom. Prenosiće im znanja i raditi sa mladima kako bi stekli nove veštine potrebne za rad u medijima, a u skladu sa novinarskim standardima i poštujući etiku.

Polaznici će biti u prilici da pišu svoje prve vesti i izveštaje, odlaze na teren i vraćaju se sa najzanimljivijim pričama koje će uz stručnu pomoć oblikovati za objavu u mediju.

U okviru kursa biće u prilici da čuju više o pravilima kojih treba da se pridržavaju u formulisanju naslova, pri izradi radijskog paketa i televizijskog priloga.  

Posebni nastavni blokovi posvećeni su medijskoj fotografiji, javnom nastupu i profesionalnoj etici.

Novinarska škola UNS-a je najstariji i najobuhvatniji kurs na našim prostorima u okviru kog polaznici prolaze kroz novinarstvo u štampi, novinskim agencijama, radiju, televiziji i onlajn medijima.

Polaznicima Novinarska škola omogućava da posle uspešnog završetka teorijskog dela i vežbi u prostorijama UNS-a, odu na dvonedeljnu praksu u redakciju.

Moguće je pohađati nastavu u Novinarskoj školi i na daljinu! Značajan broj polaznika iz Srbije, regiona, inostranstva, na taj način pohađali su ovaj kurs.

Obuka traje dva meseca, časovi su svakog vikenda s početkom u 10 sati. Na kraju Novinarske škole polaznici polažu završni ispit. Oni koji s uspehom završe kurs dobijaju diplome Novinarske škole.

Školarina je 53.000 dinara i postoji mogućnost isplate u pet mesečnih rata.

Zainteresovani za upis u Novinarsku školu UNS-a mogu da se prijave i dođu na predupisni razgovor javljanjem na imejl dragana.bjelica@uns.rs ili telefon  062 530 337.

Sniman studiozno tokom čitave decenije, prateći arheološka istraživanja Narodnog muzeja na ostacima rimskih rudnika i naselja na planini Kosmaj, dokumentarni film „ArheologIja: Kosmaj“ (45 minuta) vodi publiku tragovima pionira naše arheologije ka otkrićima, zaštiti i mogućnosti održive prezentacije javnosti arheološkog blaga Srbije koje se nalazi na teritoriji današnje beogradske opštine Sopot.

Film nastao u koprodukciji Srpskog arheološkog društva i Udruženja „Šta hoćeš“ uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i Narodnog muzeja Srbije premijerno će biti prikazan publici, u okviru aktuelne izložbe posvećene rotondi u Stojniku, lokalitetu koji se nalazi upravo na planini Kosmaj.

Trejler: https://youtu.be/Y5WVjofLA68

Legendarni arheolog profesor dr Nikola Vulić (1872-1945) je 1899. godine započeo istraživanje rimske rudničke oblasti, naselja i građevina na planini Kosmaj rekognosciranjem terena, da bi do prvih iskopavanja gradine došlo 1911. godine. 1950-ih godina istraživanja pod rukovodstvom dr Milivoja Veličkovića (1922-2008) dalo je izuzetne rezultate, a arheolozi su svoj rad nastavili i sredinom 1980-ih godina.

U novom milenijumu Narodni muzej Srbije započinje nova istraživanja kosmajske rimske rudničke oblasti 2015. godine pod rukovodstvom muzejskog savetnika dr Adama Crnobrnje, koja se odvijaju do danas. Kinematografska ekipa pratila je deceniju arheoloških radova na terenu, od rekognosciranja, iskopavanja, otkrića, nevolja sa divljim arheolozima, pa sve do lidar snimanja iz vazduha i 3D modela terena i artefakata. Vidi se utvrđenje, rotonda koja je postala crkva, starostavne nekropole i dokazi života. U potpunosti očuvana rimska rudarska oblast koja se nalazi na teritoriji današnjeg Sopota međunarodno je jedinstvena, i pruža izuzetnu razvojnu priliku sjedinjavanja prirodnog i kulturnog blaga u predstavljanju javnosti.

Dr Adama Crnobrnje, rukovodilac istraživanja ističe: „Prvi put smo imali sreću da sarađujemo sa kinematografskom ekipom koja u potpunosti razume kompleksnost naučnog rada kojim smo se bavili tokom prethodne dekade na lokalitetu rimske rudničke oblasti na Kosmaju. Oni su uspeli da budu deo našeg istraživačkog rada, neremetilački faktor, i to je ono što ovaj dokumentarni film pokazuje. Opšte prihvatanje vrednosti zaštite i naše borbe za arheološku kulturnu baštinu zahteva ovu vrstu javne akcije i vidljivosti načina rada i razmišljanja arheološke struke".

Reditelj i scenarista filma Rastko Šejić smatra da: „Sve nas definiše kulturna zaostavština, zato ne smemo da dozvolimo da bude zapostavljena. U serijalu dokumentarnih filmova pod nadnaslovom „ArheologIja“ bavimo se upravo tom borbom čuvara i zaštitnika naših korena. Na filmu o Kosmaju radili smo od 2015. godine, poslednji dan snimanja bio je u junu 2024, i radost je sarađivati sa nacionalnim institucijama poput Srpskog arheološkog društva i Narodnog muzeja Srbije.“

Pored domaće javnosti prvi od filmova iz ovog dokumentarnog serijala „ArheologIja: 140 godina Srpskog arheološkog društva“ međunarodnu premijeru će imati 18. oktobra na prestižnom međunarodnom filmskom festivalu Alexandre Trauner ART/Film Festival (ATAFF) u gradu Solnok u Mađarskoj. Reč je o festivalu nastalom 1960-ih godina, koji jedini na svetu kombinuje filmsku produkciju i scenografiju sa likovnom umetnošću i naukom. Pored toga što je omiljeno mesto okupljanja mađarskih filmadžija, do danas je ugostio neka od najvećih imena svetske kinematografije, uključujući i našeg Emira Kusturicu, koji je pre dve godine držao master klas.

Scenario i režija: Rastko Šejić; Arheolozi: dr Adam Crnobrnja, Nenad Jončić MA; Kinematografi Časlav Petrović, DP; Marko Ristić; Stefan Nikolić; Kompozitor, audio dizajner Vladimir Lešić; Dizajner Zoran Mujbegović.

Izvor: www.wdoyouw.org

Konferenciju je otvorio Nikola Lončar, osnivač i predsednik Tesline Naučne Fondacije koja ove godine slavi dve decenije svog postojanja i rada na približavanju lika Nikole Tesle i svega onoga što je izumeo.

Nikola Lončar (foto: Teslina Naučna Fondacija)

“Osim promovisanja lika i dela srpskog i svetskog genija Nikole Tesle, mi u Fondaciji prepoznajemo ljude koji rade nešto značajno, posebno mlade, kojima dajemo vetar u leđa da budu prepoznati. Ovom prilikom bih se posebno zahvalio glumcu Srpskog dramskog pozorišta iz Čikaga Igoru Obradoviću i slikarki Gordani Nenadović, koja živi na relaciji Majami-Čikago, bez kojih ova konferencija ne bi bila ovako uspešno realizovana”, istakao je Lončar. 

Prisutnima su se obratili i Nada Martinović, potpredsednik Fondacije iz Klivlenda, otac Dobrivoje Milunović iz Čikaga koji je pročitao molitvu, dok je hor “Branko Radičević” otpevao srpsku i američku himnu.

O liku i delu Nikole Tesle govorili su konzul Republike Srbije u Čikagu Andrija Zečević, konzul iz Bosne i Hercegovine Tatjana Telić, Marko Živković (Teslina energija u medicine), Jelena Rosić (Tesla u školstvu), Srbo Radisavljević (Odnos Tesle i Morgana), Velibor Pikelja (Teslin karakter i delo), dr Nebojša Knežević (Zagrljaj kao terapija), Miodrag Mašić iz Teslinog kluba u Detroitu, Stojan Stevanović, predstavnik srpske dijaspore iz Švajcarske, pisac Maja Cvetković Sotirov, koja je predstavila svoju knjigu “Čarobni Jedrenjak” na srpskom i engleskom, Katarina Ristić, mlada srpkinja iz Čikaga (koja je sa svojim ocem Rankom uspela da u školskom sistemu SAD donekle ispravi priču o Srbima), novinar Aleksandra Žigić, glumica Zorana Vukčević, prof. dr Ivan Cvetanović, Slavica Petrović, urednica novina “Srpsko ogledalo”, prof. Željko Tadić, otac Dobrivoje Milunović, advokat Miroljub Đukić i dr Milena Tatić Bajić. 

Andrija Zečević, generalni konzul Republike Srbije u Čikagu (foto: Teslina Naučna Fondacija)

Pesmu “Tamo daleko” otpevao je operski pevač Mika Epps. Kooridinator programa bio je glumac Dejan Jelača iz Njujorka, a koordinator događaja glumac Igor Obradović.

U večernjem umetničkom programu učestvovali su glumac Igor obradović, aforističar Milenko Šišarica, pesnik i glumac Milovan Glogovac, glumac Dejan Jelača, novinarka Radio Karavana Dragana Ivanović, gitarista Branko Aleksić i deca Srpskog Dramskog pozorišta, koja su otpevala pesmu o Tesli. U muzičkom programu nastupili su Slavica Momaković i Alija Dalipović.

Treći dan konferencije počeo je Svetom liturgijom u Sabornom hramu na Redvud drajvu u Čikagu, nakon koje je pisac i pesnik Maja Cvetković Sotirov održala radionicu na temu Tesle sa decom nedeljne srpske škole u tom hramu. U svečanoj sali pri hramu održan je “Susret Teslinog naroda”, skup predstavnika srpskih organizacija i srpskih medija iz Čikaga i iz Evrope.

O značaju očuvanja samih organizacija, korena, kulture, običaja i srpskog jezika govorili su predstavnici udruženja: Koreni, Republika Srpska Majevica,  Hercegovci,  Prelo, Krajišnici, Žena USA, kao i Tamara Vesna, urednica Srpske televizije u SAD, Nina Stojković, novinarka emisije “Amerika u objektivu” i drugi.                                                                           

Cilj konferencije bio je međusobno upoznavanje srpske zajednice u Čikagu i dijaspori, kao i razmatranje mogućnosti za osnivanje Tesla Science Foundation (TSF) Čikago i otvaranje novih Nikola Tesla klubova.

Čikago je izuzetno značajan grad za Teslu i Drugu industrijsku revoluciju, jer su upravo tu Vestinghaus i Tesla pobedili u „ratu struja“. Tako je tokom susreta na koferenciji u Čikagu proizašao i predlog da se napravi spomenik Tesli i Vestinghausu i da se postavi ispred Muzeja nauke i industrije u Čikagu. U planu je da sledeći susret bude više posvećen Teslinom narodu. Jedno od pitanja i budućih tema konferencije je i saradnja matice i dijaspore.

Svetska izložba u Čikagu 1893: Tesla i Westinghouse – Simboli Druge industrijske revolucije

Svetska izložba 1893. godine, poznata i kao World's Columbian Exposition, održana je u Čikagu u čast 400. godišnjice Kolumbovog dolaska u Ameriku. Ovaj događaj predstavljao je prekretnicu u industrijskoj i tehnološkoj revoluciji, a Nikola Tesla i George Westinghouse imali su ključnu ulogu. Zahvaljujući njihovim revolucionarnim dostignućima, ceo svet bio je svedok snage i mogućnosti naizmenične struje (AC), koja je postala srž modernog električnog sistema.                                                                                                       

Učešće Tesle i Westinghousea na izložbi

Na Svetskoj izložbi, Tesla i Westinghouse predstavili su svoje sisteme naizmenične struje, pobedivši konkurenciju Thomasa Edisona i njegove jednosmerne struje (DC). Westinghouse je dobio ugovor da osvetli celu izložbu, koristeći Teslin AC sistem, što je prvi put da je tako veliki događaj osvetljen električnom energijom.

Zahvaljujući tome, milioni ljudi su videli snagu naizmenične struje, što je obeležilo početak elektrifikacije gradova širom sveta. Tesla je izveo spektakularne demonstracije svojih izuma, uključujući čuveni eksperiment sa Kolumbovim jajetom. Ova mašina demonstrirala je principe rotacionog magnetnog polja – ključnog koncepta u razvoju električnih motora. Kolumbovo jaje je postalo simbol inženjerske genijalnosti i otkrića koji su Tesla i Westinghouse doneli svetu.

Značaj projekta za Drugu industrijsku revoluciju

Teslina i Westinghouseova saradnja na izložbi u Čikagu cementirala je naizmeničnu struju kao dominantnu tehnologiju, ubrzavši Drugu industrijsku revoluciju. Ova tehnologija je omogućila široku upotrebu električne energije u domaćinstvima i industriji, što je dovelo do brze urbanizacije, razvoja transporta, komunikacija i značajnog tehnološkog napretka. Tesla i Westinghouse su direktno uticali na moderni svet kakvog danas poznajemo, ali njihova uloga u američkoj istoriji često je nepravedno zanemarena.

Predlog za postavljanje spomenika

Cilj ovog projekta je izgradnja monumentalnog spomenika u čast Nikole Tesle i Georgea Westinghousea u Čikagu. Planira se da spomenik bude postavljen ispred Muzeja nauke i industrije ili na prigodnom mestu u parku pored jezera Mičigen. Spomenik će imati dve potencijalne verzije: Tesla i Kolumbovo jaje – Tesla stoji pored Kolumbovog jajeta, koje će biti funkcionalna mašina. Svakog sata, jaje će se pokrenuti, simbolizujući Teslina dostignuća i njegov doprinos modernom svetu.

Tesla i Westinghouse zajedno

Ova verzija prikazuje Teslu i Westinghousea zajedno iza Kolumbovog jajeta, naglašavajući njihovu zajedničku ulogu u unapređenju naizmenične struje. Spomenik će biti ne samo umetničko delo, već i edukativni centar koji će posetiocima pružiti informacije o istorijskom značaju Teslinih izuma i njihovom uticaju na svet. Svaka interakcija sa spomenikom biće osmišljena tako da podstakne mlade generacije da uče o nauci i istoriji na interaktivan i zanimljiv način.

Prikupljanje potpisa za peticiju    

Kako bi ovaj projekat bio uspešan, neophodno je prikupiti što veći broj potpisa putem online peticije. Cilj je dobiti podršku zajednice, kako bi grad Čikago odobrio instalaciju ovog spomenika. Poseban akcenat stavićemo na to da Tesla i Westinghouse, dva najvažnija američka naučnika, budu prepoznati kao pioniri koji su oblikovali moderni svet. Američka omladina zaslužuje da zna pravu istinu o ljudima koji su oblikovali njihovu budućnost, a ne da uči iskrivljene verzije istorije. Ovaj projekat nije samo umetničko delo, već i patriotski i edukativni projekat, koji ima za cilj da inspirira buduće generacije. 

Teslina Naučna Fondacija poziva da se pridruže i prijave učesnici i gosti na koferenciji u Njujorku 11. januara 2025. godine pod nazivom „Kulturna diplomatija Teslinog naroda kroz Nikola Tesla klubove“.

Izvor: Teslina naučna fondacija

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

Osim muzičkog programa u toku dana biće organizovan nastup Plesne grupe Aurorai muzički pab kviz, beer pong i besplatna razmena knjiga. Za pab kviz zainteresovani mogu da se prijave slanjem poruke na zvanične naloge Akademske inkluzivne asocijacije na Fejsbuku, Instagramu i TikToku, dok će ekipe za beer pong biti formirane na licu mesta. Oni koji budu želeli da učestvuju u razmeni knjiga mogu poneti na festival knjige koje žele da nekome poklone i da izaberu za sebe knjige koje su drugi poklonili. Takođe, biće moguće da se ostavi poruka budućem čitaocu, gde će darodavci moći da izraze svoju kreativnost i ljubav prema čitanju. Svaki učesnik u razmeni knjiga moći će da uzme najviše onoliko knjiga koliko je poklonio (ukoliko poklonite 3 knjige - imate pravo najviše 3 druge knjige da uzmete).

Festival promoviše značaj inkluzije, jednakosti u šansama i ideju da hendikep nije bauk. Na jednom mestu vođeni kulturnim i zabavnim programom biće okupljeni naši sugrađani sa i bez hendikepa. Inkluzijadaima i ekološki karakter, pa će organizatori uz pomoć prijatelja nakon festivala očistiti ceo šumski prostor na kom će se festival i održati. Organizatori pozivaju posetioce da svakako vode računa o životnoj sredini i smeće odlažu na za to predviđena mesta.

Dobrodošli su svi koji žele da se zabave - studenti i mladi, porodice sa decom, stariji. Povedite prijatelje, porodicu, partnere, komšije, decu i svoje ljubimce. Hajde da zajedno pokažemo da smo svi isti i da nas sve spaja muzika i zabava!

Pokrovitelj festivala je Gradska opština Zvezdara, sponzor Zlatiborac, a prijatelj Šumski bar.

Autor plakata: Rade Berak

U  petak, 13. septembra,  od sedam časova popodne biće otvorena izložba slika posvećena jednom od najvećih srpskih i svetskih naučnika i u naredna tri dana će zainteresovani moći da vide dela slikarki Ivane Milijev, Biljane Glogovac, Gordane Milivojčević i Kristine Stanek i predstavljanje rada Teslinog muzeja o kojem će govoriti dr Milena Tatić Bajić i Nikola Lončar. 

Glavni program trodnevne manifestacija biće održan u subotu, 14. septembra, s početkom od 11.30 časova, u hali Sabornog hrama na Redvud drajvu u Čikagu, koji će otvoriti Nikola Lončar, predsednik i Nada Martinović, potpredsednik TNF.

Tom prilikom, biće predstavljeni aktuelni radovi istaknutih srpskih naučnika i inženjera, ali i drugih pojedinaca iz Matice i dijaspore koji se bave negovanjem srpske kulture i našeg identiteta.

Od 18 časova biće održan kulturno-umetnički program u okviru kojeg će se predstaviti operska pevačica Slađana Sarić, glumac Igor Obradović, aforističar Milenko Šišarica, pesnik Milutin Glogovac, deca Dramskog pozorišta u Čikagu, pevač Alija Dalipović, glumac Dejan Jelača i gitarista Branko Aleksić.

Od 19.30 časova do ponoći, učesnicima i gostima konferencije će se pesmom predstaviti Slavica Momaković Miljanović, dobitnik Tesline nagrade za negovanje izvorne srpske narodne muzike i Zoran Radovanović na klavijaturama.

Treći dan manifestacije „Dani Nikole Tesle“ u Čikagu (nedelja, 15. septembar od 13 časova)  rezervisan je za „Susret Teslinog naroda“ gde će će istaknuti članovi srpske zajednice, među kojima će biti Stojan Stevanović iz švajcarskog udruženja „Koreni“, Savo Mitrović i Miodrag Korać iz Nemačke, Dušan Magazin ispred Udruženja „Hercegovci“, Ljubinko Špegar iz „Prela“, Stevan Dokić iz Udruženja Krajišnici, Petko Petković u ime humanitarne organizacije „Srbi za Srbe“, Željko Živak, predstavnik Udruženja Srba Republike Srpske u Čikagu, kao i predstavnici Srpske narodne odbrane i Srpske bratske pomoći iz Čikaga, razgovarati o načinima saradnje i umrežavanja srpskih organizacija iz Matice i rasejanja.

Nešto ranije, od 11 časova, pisac Maja Cvetković Sotirov održaće literarnu radionicu za decu, učenike crkvene škole Sabornog hrama u Čikagu.

Promocija knjige „Čarobni jedrenjak“ Maje C.S. biće održana i u hali Srpske narodne odbrane od 18 časova.

U čarima ove knjige o Tesli će u ponedeljak, 16. septembra, od 14 časova, moći da uživaju učenici srpske škole Sveti Sava u Milvokiju.

Kontakt organizatora u Čikagu: teslinakonferencijacikago@gmail.com i tel. + 1 773-322-6747

Izvor: Teslina naučna fondacija, Čikago (SAD)

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

PROGRAM:

* 10. septembar, Svetski dan prevencije samoubistva - akcija “Pokreni razgovor, unesi svetlost” (Plato ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu, od 19-21h)

- 19h - Okupljanje na Platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu

- 19.30h - Obraćanje Pokreta za mentalno zdravlje i stručnjaka iz oblasti mentalnog zdravlja

Govornici:

-  Doc. dr Nataša Ljubomirović, Institut za mentalno zdravlje

- Slavica Ranisavljev Kovačev, Centar Srce/OPENS

- Irena Stojadinović, PIN - Pokret za mentalno zdravlje

- Anne Marie Ćurčić, Inicijativa “Za Tebe #VAŽNOJE” - Pokret za mentalno zdravlje

* 20h Paljenje sveća u znak sećanja na preminule od suicida, kao vid podrške porodicama preminulih i osobama koje se nose sa suicidalnim mislima

- 20.15h - Prostor za razgovor, međusobnu razmenu i ostavljanje poruka podrške

- 21h - Zatvaranje skupa

Ove godine, Srbija se prvi put priključuje globalnoj akciji Međunarodnog udruženja za prevenciju samoubistva (IASP) #LightACandle, te Festival otvaramo simboličnim okupljanjem i paljenjem sveća u znak sećanja na preminule od suicida, ali i kao vid podrške porodicama preminulih, osobama koje su preživele pokušaj samoubistva ili se nose sa suicidnim mislima, a koje se zbog postojećih predrasuda i stigme ne usuđuju da potraže pomoć.

O važnosti pokretanja razgovora i promene narativa na ovu vrlo osetljivu temu, svedoče i sledeći podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO):

- na globalnom nivou, od suicida godišnje premine 703.000 ljudi

- samoubistvo je drugi najčešći uzrok smrti u populaciji između 15 i 29 godina

- na jedno samoubistvo ide 20 pokušaja samoubistva

Otuda i preporuke SZO o nužnosti razvijanja sveobuhvatnih nacionalnih strategija i programa prevencije samoubistva u zajednici (posebno za grupe pod rizikom - mladi i stariji), ali i edukativnih programa za zaposlene u medijima, koji u prevenciji samoubistva mogu imati značajnu ulogu.

Kada je reč o Srbiji, u 2023-oj registrovano je 668 slučajeva samoubistva (RZS, jul 2024.). Iako se, poslednjih godina, u našoj zemlji beleži pad stope samoubistva, istaživanja ukazuju da postoji povećan rizik od suicida, posebno među mladima (PIN, 2022).

Akcijom “Pokreni razgovor, unesi svetlost”, želimo da kroz neposredan razgovor sa građanima damo doprinos većoj vidljivosti i boljem razumevanju ove važne javno-zdravstvene teme, duboko verujući da ključ efikasne prevencije, kao i destigmatizacije osoba koje se nose sa suicidnim mislima i osećanjima, pre svega leži u edukaciji gradjana. Tokom celog događaja, građanima će biti na raspolaganju prva psihološka pomoć.

Za više informacija:

Anne Marie Ćurčić, mob:0652069052, mail: zatebevaznoje@gmail.com

Irena Stojadinović, mob:0642515389, mail: stojadinovic@pin.org.rs

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

Predavači su ugledni i ostvareni stvaraoci i autori koji svoja iskustva, znanja i veštine žele da prenesu mladim učesnicima radionice na brz, moderan i elokventan način i time ih, možda, zainteresuju za kasniji, ozbiljniji pristup filmskoj i TV umetnosti. Zainteresovani učesnici, ove godine, mogu pohađati neki od sledećih kurseva, zavisno od sopstvenih afiniteta:

- Režija – Stefan Krasić 

- Scenario – Ivan Jovanović 

- Gluma – Anđela Kiković

- Montaža – Marija Šarac  

- Zvuk – Srđan Bajski  

- Kamera i produkcija – Bojana Andrić  

Tema ovogodišnje Škole filmske magije biće „Kratki film do pet minuta“.

Iako je radionica otvorena za sve, bez obzira na godine, primarnu ciljnu grupu čine srednjoškolci. To je uzrast koji je najotvoreniji za nova saznanja i doba kada se formiraju stavovi i mišljenja o „lepom”. Stoga, osim osnovne edukacije naša radionica usmerena je i na formiranje stavova i karaktera mladih, kao i njihove odnose prema pravim vrednostima.

U prilogu se nalazi aplikacija za prijavu.

Pokrovitelji: Kancelarija za Kosovo i Metohiju, Ministarstvo kulture Vlade Republike Srbije.

Foto: Aca Perić

U ime Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja - sektora za zaštitu osoba sa invaliditetom, koji je podržao ovaj događaj, prisustvovala je Dragana Lazarević. 

Predsednik Udruženja za mlade i osobe sa invaliditetom Ivan Miletić je pozdravio prisutne regataše kojih je ove godine bilo 72, uzrasta od 7 do 77 godina, 55 iz Srbije, 17 iz Bosne i Hercegovine (10 iz Lukavca, 3 iz Cazina , 1 iz Teočaka, 3 iz Tuzle) i zahvalio se Ministarstvu i opštini Ljubovija na podršci. Ističe da danas proslavljaju 17 godina ove regate, od čega 5 godina u organizaciji Udruženja.

Foto: Aca Perić

Podršku regati su svojim prisustvom dali i članovi Saveza paraplegičara i kvadriplegičara Srbije i mnogih drugih udruženja iz Čačka, Užica, Šapca, Kragujevca itd.

Nakon plovidbe i iskrcavanja, nastavljeno je druženje uz muziku i etno trpezu u "Etno selu Vrhpolje".

Foto: Aca Perić

Na ovaj način poslata je važna poruka da osobe sa invaliditetom mogu ravnopravno učestvovati u različitim društvenim aktivnostima kada su obezbeđeni adekvatni uslovi i podrška. 

Autor: Aca Perić

Izjava Predsednika Udruženja Ivana Miletića (Jutjub kanal Portal 015)

Kreativnost, ključ transformativnih promena, je u središtu ovog događaja. Izložba umetnosti će predstaviti radove brojnih talentovanih lokalnih i međunarodnih umetnika, a takođe će sadržati kulturni program namenjen kako deci, tako i odraslima. Posetioci će imati priliku da se angažuju i učestvuju u raznim kreativnim aktivnostima, slaveći čuda inovacije i mašte.

Pozivamo vas da doživite "Dane Nikole Tesle 2024" na ovoj multimedijalnoj umetničkoj izložbi, gde Teslin genije oživljava kroz živopisne umetničke izraze.

Centralni program proslave počinje konferencijom „Teslina naučna fondacija i Matica srpska“ 8. jula u Novom Sadu, koju će otvoriti predsednici ove dve organizacije Nikola Lončar i dr Dragan Stanić, i na kojoj će glavna tema biti kako je Tesla, i kako u budućnosti tek može da bude, spona povezivanja srpskog naroda u matici i u rasejanju, takozvanog Teslinog naroda.

Dan kasnije, 9. jula, u beogradskoj Zadužbini Ilije Kolarca, sada već tradicionalnom mestu julskog okupljanja poštovalaca lika i dela Nikole Tesle, brojni predavači iz Srbije, regiona i ostalih delova sveta će predstaviti šta je to bitno što se dešavalo u prethodnih godinu dana, a da ima veze sa legatom našeg velikog naučnika. Predstaviće se Nikola Tesla klubovi iz Sjedinjenih Američkih Država, Holandije, Mađarske, Republike Srpske i Srbije, a posebno zanimljivo će biti uključenje članova ogranka Tesline naučne fondacije iz Ugande. Predavanje na temu Tesle i karikature će održati Vladimir Jelenković, dugogodišnji urednik Naučnog programa RTS-a i nekadašnji direktor Muzeja Nikola Tesla u Beogradu. Ekskluzivno sa Univerziteta Sinsinati u SAD-u nam dolazi profesorka Kristen Iversen koja više od decenije, na multidisciplinarni način istražuje rad i život Nikole Tesle u zemlji u kojoj je proveo dve trećine života.

Trećeg dana konferencije, 10. jula, vrsni poznavaoci Teslinog dela, ali i tematike kulturne diplomatije će u beogradskom Pres centru Udruženja novinara Srbije, diskutovati na temu zloupotrebe Teslinog imena, projekta Teslinog naroda i Nikola Tesla klubova. Članovi Tesline naučne fondacije će predstaviti glavne projekte koji su realizovani u prethodnih 20 godina rada fondacije.

Kao prateći program konferencije u Beogradu će se održati dve izložbe sa bogatim programom, jedna od 1. do 15. jula u Galeriji Nikola Radošević, na kojoj će posetioci moći da uživaju u slikama, skulpturama i fotografijama inspirisanih Nikolom Teslom autora iz Sjedinjenih Američkih Država, sa Kube, iz Izraela i Rusije, zemalja bivše Jugoslavije i iz Srbije. S obzirom da se galerija nalazi u pešačkoj zoni u neposrednoj blizini Knez Mihailove ulice, svakog drugog dana tokom trajanja izložbe biće organizovani radionice i zajednička druženja uz umetnost za najmlađe.

Trećeg jula se otvara izložba slika na temu Nikole Tesle u galeriji Kuće Đure Jakšića u Skadarliji, gde su selektovani radovi iz umetničke kolekcije Tesline naučne fondacije koje su umetnici darivali svih ovih godina, kao i deo radova nastalih posebno za ovu izložbu. I ovde je predviđen bogat prateći program koji počinje radionicama „Mali Nikolica i veliki zmaj“ umetnika Jovice Pantića Joleta i „Slova ćirilice“ (5. jula), nastavlja se dečijom radionicom i književnom promocijom „Dečak Tesla osvetljava maštu deteta“ dečije književnice Maje Cvetković Sotirov i njenih gostiju (6. jula), a završava se kljiževnom večeri „Priča o Nikoli Tesli“ Ivane Đorđević (7. jula).

Manifestacija „Dani Nikole Tesle 2024 – 20 godina očuvanja Teslinog nasleđa“ se završava donatorskom večeri 10. jula u beogradskom hotelu Palas, kada će se rukovodstvo Tesline naučne fondacije zahvaliti svima koji su svih ovih godina omogućavali da se priča o Nikoli Tesli, njegovim pronalascima, ali i njegovim moralnim i duhovnim vrednostima, širi kroz umetnost i tehnologiju do svih krajeva sveta.

Informacije o programima i dešavanjima tokom julske konferencije o Tesli svi zainteresovani mogu pratiti putem portala Nikolatesla.org.rs, kao i brojnih kanala društvenih mreža Tesline naučne fondacije/Tesla Science Foundation (Fejsbuk, Instagram, Jutjub).

Najveći broj programa je dostupan svim zainteresovanima, s tim što se moraju obratiti organizatorima u vezi sa proverom raspoloživih slobodnih mesta za posetioce.

Gosti:

- Miodrag Jakšić

- Ilija Šaula

- Bogdan Miščević

* * *

Bogdan Miščević je rođen 1936. godine u malom selu u Kordunu. Već 1963. godine kreće za Pariz da bi tamo ostvario svoju mladalačku ljubav u slikarstvu, a 1970. godine se sa suprugom seli za Baltimor (Merilend).

Živeći u Americi učestvuje u mnogim kolektivnim i samostalnim izložbama, uključujući Merilendski Bijenale pri Baltimorskom muzeju slikarstva gde je dobio Samuel Holtzman nagradu. U više navrata izlaže sa velikim uspehom na Vašington skver vilidžu u Njujorku gde je dobio George Buckett nagradu. Slede kolektivne i samostalne izložbe u Jaro galeriji na Medison aveniji kao i na Njujorškom Artekspou u više navrata.

Njegovi radovi nalaze se u mnogim kolekcijama širom Amerike i Evrope. 1984. godine izlaže u Kulturnom centru u Beogradu, Zagrebu i rodnom Topuskom. U kolekciji manastira Hiladar nalazi se jedna njegova slika koju je darovao ovom manastiru.

* * *

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.