Svi članovi Planinarskog saveza Srbije i oni koji žele to da budu, a koji su saradnici i zaposleni u medijima, mogu da postanu pridruženi članovi Komisije za informisanje u cilju međusobnog povezivanja i intenzivnije promocije planinarstva i planinarskog pokreta.

Komisija osniva Registar novinara planinara koji će predstavljati bazu podataka pripadnika "sedme sile".

Registrovani članovi imaće mogućnost da budu polaznici i predavači na seminarima i obukama u organizaciji Planinarskog saveza Srbije. Pored toga, učestvovaće u obukama kao edukatori kolegama iz svog kluba u oblasti odnosa s javnošću, pisanja najava, formiranja mejling lista medija i novinara koji pokrivaju region u kojem planinarska društva deluju.

Članstvo u Planinarskom savezu Srbije, pored osiguranja,  donosi i niz pogodnosti kao što su učešće u akcijama,  popusti u specijalizovanim prodavnicama sportske opreme, mogućnost besplatnih obuka i dr.

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

(Foto: Press centar UNS)

SAOPŠTENjE ŽIRIJA

ZA DODELU KNjIŽEVNE NAGRADE „DR ŠPIRO MATIJEVIĆ“
***

Književna nagrada „Dr Špiro Matijević“ osnovana je u znak sećanja na pesnika, proznog pisca, kritičara, esejistu i prevodioca dr Špiru Matijevića (1943 – 1993), koji je na tragičan način izgubio život, u ratnim okolnostima, u Tuzli.

Žiri za dodelu ove književne nagrade radio je u sastavu: Ivan Negrišorac, predsednik, prof. dr Aleksandar Jerkov i Selimir Radulović, članovi. Na svojoj pretposlednjoj sednici žiri je, u drugom krugu selekcije, odabrao osam autorskih dela: pesničke zbirke „Put za Hum” Gojka Đoga (izdavač Srpska književna zadruga, Beograd) i „O stvarima koje je Homer propustio” Miodraga Raičevića (Gramatik, Beograd), romane „Kad đavoli polete” Vladimira Kecmanovića (Laguna, Beograd), „Paklena putarina” Vladimira Kopicla (Laguna, Beograd), „Vidiš li da ne vidim” Emira Kusturice (Srpska književna zadruga, Beograd) i „Ikonostas” Gorana Petrovića (Laguna, Beograd), zbirku pripovedaka „Nijedna od sedam” Mihajla Pantića (Arhipelag, Beograd), te studiju „Transmuzikalizacija teksta: Muzika srpske modernističke književnosti” Mine Đurić
(Savez slavističkih društava Srbije).

Na završnoj sednici, održanoj u Novom Sadu 20. februara 2023, žiri je izbor sveo na knjigu pesama Gojka Đoga „Put za Hum“ i studiju Mine Đurić „Transumuzikalizacija teksta: Muzika srpske modernističke književnosti“. Potom je doneo jednoglasnu odluku da se za najbolju u 2022. godini proglasi knjiga pesama u izdanju Srpske književne zadruge iz Beograda

P U T   ZA    H U M
GOJKA ĐOGA

Gojko Đogo je pesnik jasno uobličenog opusa u kojem je izgradio model ironično-mitopejskog kazivanja u formi slobodnog stiha, sa izrazito govornom intonacijom. Pesnik se čitaocu obraća sa punom prisnošću ukazujući na slike i prilike mitske stvarnosti, a na takvoj podlozi se jasnije ukazuju raznovrsni oblici odstupanja kakve možemo prepoznati u savremenom svetu: od blago humorne i ironijske, preko kritičke i satiričke, pa do groteskne i parodijske perspektive. Svojom poetikom Đogo je svojevremno, knjigom „Vunena vremena“ (1981), izgradio najsnažniji oblik pesničke kritike komunističke ideologije, autoritarnog državnog sistema i Titove tehnike vladanja, a za takav stvaralački čin on je, budući osuđen na kaznu zatvora, platio cenu kakvu su samo retki, beskompromisni, autentični pesnici bili spremni da plate.

Nagrađena knjiga „Put za Hum“ nastala je na temelju dobro poznate Đogove poetike, ali je sada pesma dovedena do blagosti saznanja, mudrosti zrelih godina i duhovnih obasjanja koje otvaraju perspektive viših, metafizičkih svetova. Pesnik se suočava sa dalekim arhetipskim, svetosavskim obrascima, sa predačkim istorijskim iskustvima, ali i ličnim, individualnim
preispitivanjima na osnovu kojih se dobija bogata i sadržajna slika sveta. Ovo je knjiga jednog zrelog pesnika čiji kreativni plodovi će se dugo, sa punom estetskom rafiniranošću i toplinom pamtiti, čitati i tumačiti.

Laureatu će nagrada - koja se sastoji od povelje i novčanog iznosa od 15.000 evra - biti uručena u Novom Sadu, u Svečanoj sali Matice srpske, u petak, 24. februara 2023. godine, u 12 časova na otvaranju manifestacije Dani Špire Matijevića.

***

PROGRAM DANA ŠPIRE MATIJEVIĆA

Petak, 24. februar, Svečana sala Matice srpske, 12 časova

Svečano otvaranje Dana Špire Matijevića
- Beseda predsednika Programskog saveta Fondacije „Dr Špiro Matijević“
Selimira Radulovića
- Svečano uručenje Nagrade „Dr Špiro Matijević“ za najbolju knjigu u 2022. godini

Subota, 25. februar, Mala sala Matice srpske, 10 časova

Naučni skup posvećen delu dr Špire Matijevića.

- U radu će učestvovati 15 književnih teoretičara i kritičara: Mina Đurić, Nina Stokić,
Emilija Popović, Lenka Nastasić, Rastko Lončar, Sanja Perić, Milan Gromović, Jelena
Marićević Balać, Lazar Bukumirović, Luna Gradinšćak, Miloš Jocić, Jovana Vojvodić,
Vladimir Papić, Jana Aleksić i Nikola Marinković. Moderator je Zoran Đerić.
Prilozi sa ovog naučnog skupa biće objavljeni u posebnom zborniku.

Subota, 25. februar, Galerija Matice srpske, 18 časova

Predstavljanje projekta art-dokumentarnog filma „Svetlosti i senke” o velikom srpskom
slikaru Savi Šumanoviću.

 - Reditelj ovog ostvarenja je prof. Dragoljub Elčić, dekan Akademije umetnosti u
Beogradu, a u autorskom timu su i kompozitor Svetislav Božić, snimatelj Radoslav
Vladić i montažer Svetolik Mića Zajc. Koproducenti su filmska kuća „Ramonda
Production” i Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski”.

Nedelja, 26. februar, scena „Pera Dobrinović“ Srpskog narodnog pozorišta, 19.30 časova

Svečana akademija u znak sećanja na dr Špiru Matijevića
- U poetsko-muzičkom programu učestvovaće Kamerni hor Opere Srpskog narodnog
pozorišta, pod upravom Vesne Kesić Krsmanović, Muški hor „Istočnik”, kojim će
dirigovati Dijana Cvetković, kao i vokalna solistkinja Milica Dosković. Odabrane
stihove i izvode iz proze dr Špire Matijevića kazivaće glumci Srpskog narodnog
pozorišta Sonja Damjanović i Nebojša Savić.

Dane Špire Matijevića organizuje Fondacija „Dr Špiro Matijević“ u saradnji sa Maticom
srpskom, Srpskim narodnim pozorištem i Kulturnim centrom Vojvodine „Miloš
Crnjanski”.

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

Bezbednost žena i dece mora nam biti apsolutni prioritet. Svaki dan izgubi se trag desetinama njih. U sajber svetu i brojnim virtuelnim atrakcijama koje mladi prate, olakšan je put vrbovateljima. Iza maske influensera, tiktokera, gejmera, stend ap izazovista, fejk jutjubera, fensi tviteraša i brojnih lica koji po društvenim mrežama bacaju prašinu u oči, bahatim i skupim lajf stajlom (kako to zovu danas tinejdžeri), često se krije organizovana grupa ili pojedinac u takozvanom "sajber lovu". Nema šablona, negativni fenomen sa kojim se suočavamo je najprofitabilnija kriminalna delatnost bez puno rizika za vrbovatelje. Teško im je ući u trag, uz laku moć prikrivanja identiteta (lažni profili i lažno predstavljanje). Uz proveren metod obmane i psihološki pristup potencijalnoj žrtvi.

Prevencija u cilju suzbijanja, mora imati kontinuitet kroz radionice, predavanja, seminare, konferencije i brojne druge aktivnosti. Medijski prostor igra važnu ulogu u procesu borbe protiv trgovine ljudima. Na taj način, informacije koje plasiramo, ulaze u sve domove i postaju viralne.

"JEDNA REČ VIŠE, JEDNA ŽRTVA MANJE!!!"

Autor: Maja Jovanović, "IBSSA AHTB", Biro za borbu protiv trgovine ljudima

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

Za sve zainteresovane učesnike biće organizovane onlajn kvalifikacije u četvrtak 19. januara od 18 časova.

https://lichess.org/tournament/jQ0WtGH

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

Predsednik globalnog marketinga kompanije Huawei Peng Song je tom prilikom objasnio je da tri slova iz naziva označavaju pokrivenost, arhitekturu i fuziju koja simbolizuje vezu između povezivanja i cloud-a.

Kako je naveo Song to je izuzetno važno za ubrzanje digitalizacije, a model je dizajniran kako bi operaterima pomogao da izgrade veću konkurentnost mreže.

Uz pomoć C.A.F. modela, moguće je povezati svaki dom i kompaniju sa cloud tehnologijom.

Pored povezivanja, Huawei je predstavio i projekat „Smart IDC – Inteligentna ušteda energije za centre podataka“.

Upotrebom različitih tehnologija i veštačke inteligencije, on stvara rešenja za uštedu energije, smanjivanja emisije ugljen-dioksida i efikasnog korišćenja resursa vode.

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

Foto: Pixabay

Zoom Vam omogućava:

- Sastanke jedan na jedan: mogućnost organizovanja sastanaka jedan na jedan

- Grupne video konferencije – omogućuju do 500 učesnika

- Deljenje ekrana: moguće deljenje jedan na jedan ili sa velikim grupama

- Deljenje prezentacija, foto i video materijala, dokumenata

- Chat kanal za pitanja i komentare

- Simultano deljenje ekrana

- Audio/ video snimanje (MP3; snimanje u kvalitetnoj rezoluciji)

- Održavanje vebinara i podučavanja na daljinu (opcije za virtualno podizanje ruku, interaktivno glasanje, pitanja i odgovore i slično).

- Održavanje konferencija sa integrisanim simultanim prevodom

Za više informacija:

Tel: + 381 (11) 262 - 4994

Mob.tel: + 381 (63) 611 086

 ana.petronijevic@uns.rs   i    pc@uns.org.rs

Ilustracija, (foto: Pixabay)

U Srbiji je ova tema malo poznata, a u nekim zemljama EU ima ogroman značaj. Poplava ugljenokopa Tamnava Zapad 2014. godine, kao i brojni akcidenti u rudarstvu su ukazali da bi i kod nas trebalo posvetiti mnogo veći značaj instrumentima osiguranja rudarstva, kako prema rudarima, tako i generalno prema oštećivanju životne sredine, kao i zbog nanošenja materijalnih i nematerijalnih šteta meštanima koji žive kraj rudnika i koji su izloženi su brojnim negativnim uticajima.

Tokom radionice, prof. dr Dejan Molnar predstavio je istraživanja stanja u Srbiji, a prisutnima su se obratili i Zvezdan Kalmar, predsednik Koalicije za održivo rudarstvo, kao i Pera Marković, pravnik Centra za ekologiju i održivi razvoj.

https://kors.org.rs/radionica-o-instrumentu-osiguranja-u-sektoru-rudarstva/

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

Centar za Ekologiju i održivi Razvoj (CEKOR, članica CEE Bankwatch Network)

Koalicija za održivo rudarstvo u Srbiji (KORS)

Ministarstvu rudarstva i energetike Republike Srbije

U Beogradu/Subotici, 14.12.2022. godine

Otvoreno pismo

O problemima u funkcionisanju EPS-a, njegovim strateškim investicijama kako u Srbiji tako i u regionu, načinu funkcionisanja, svrsi postojanja, nastavku obavljanja delatnosti od javnog značaja te o stalnim pokušajima puzajuće privatizacije EPS-a čime bi se u Srbiji aktivirala socijalna i ekonomska bomba

Obraćamo Vam s ovim pismom sa namerom da Vas upozorimo na višestruke probleme koji će dovesti do katastrofalnih posledica po ekonomiju, životnu sredinu i društvo (posebno lokalne zajednice na koje utiču rudnici i termocentrale EPS-a), ukoliko se nastavi sa procesom privatizacije koji je zapravo započeo pre više od 10 godina a koji sada ulazi u najnoviju i najopasniju fazu.

Nastavak puzajućeg procesa privatizacije EPS-a koji se dešava već od trenutka kada su se zarad navodnog  pospešivanja efikasnosti i profitabilnosti, a pod direktnim uticajem MMF-a, EBRD-a, Svetske Banke dogodile strukturne i organizacione promene u EPS ali posebno u trenutku kada je EPS počeo da iznajmljuje privatne firme za praktično sve poslove u održavanju, gradnji, pripremi rudnika, transportu, održavanju kako rudarske tako i elektroenergetske i saobraćajne opreme i usluga, u izgradnji rudarske mašinerije, izgradnji i održavanju tzv ekoloških instalacija, i kada je krenuo da iznajmljuje privatnu mehanizaciju za praktično sve poslove te da sprovodi ogroman broj tendera za sprovođenje praktično svih projekata uključujući pripremu rudnika, rudna istraživanja, pripremu projekata, sprovođenje i nadzor investicionih projekata, procena uticaja itd.

Smatramo da je potpuno neprihvatljiv način na koji se raspolaže najvažnijom kompanijom u Srbiji odnosno da se pristupa pretvaranju kompanije u akcionarsko društvo čime se ona očigledno priprema za privatizaciju. Smatramo da su negativna iskustva privatizacije energetskih kompanija, odnosno pozitivna iskustva zadržavanja javnog vlasništva nad kompanijama (ČEZ u Češkoj Republici) dovoljan razlog da se prihvati ova naša sugestija.

Prvi i osnovni razlog protivljenja privatizaciji i ubrzanom prilagođavanju tržišnim uslovima poslovanja je da su građani Republike Srbije gotovo potpuno nepripremljeni za bilo kakvu formu izlaganja silama tržišta u oblasti energetike i smatramo da se ovaj važan socijalni instrument mora zadržati u rukama javnog vlasništva. Više od 80% od oko 3 miliona stambenih objekata u Srbiji su izuzetno neefikasni, građani nemaju obezeđene finansijske ni druge mogućnosti da redukuju potrošnju energije što u slučaju delimične ili većinske privatizacije može dovesti do takvog povećanja tarifa koji će isključiti sa tržišta veliki broj građana i dramatično povećati energetsko siromaštvo koje i ovako obuhvata sasvim izvesno bliže 80% građana Srbije.

EPS ima ozbiljan potencijal da se razvija, da se kroz investicioni ciklus pripremi za prelazak na obnovljive izvore energije, i da postane najznačajnija energetska kompanija u celoj jugoistočnoj Evropi slično kako je to i Telekom Srbija, te da nastavi da obavlja SVOJU SOCIJALNU ULOGU JEDNIM DELOM SVOJE PROIZVODNjE, a da kroz prodaju značajnih viškova energije koji se mogu obezbediti ukoliko se izoluju objekti stanovništva Srbije, u sledećih 5 do 10 godina obezbedi toliki nivo profitabilnosti koji će omogućiti značajno širenje kapaciteta i tržišta i konkurentnost kako u Srbiji takoi u jugoistočnoj Evropi i šire.

Mi smo potpuno svesni da je neophodno obezbediti likvidnost EPS-a ali to neće biti moguće ukoliko EPS ne obavi tehnološku modernizaciju, izgradnju većeg broja projekata obnovljivih izvora energije, gde posebno mislimo na Bistricu reverzibilnu hidrocentralu, Đerdap 3 reverzibilnu hidrocentralu, nekoliko hidrocentrala na Drini, Ibru, ali i da izgradi nekoliko hidro projekata sa Republikom Srpskom i Crnom Gorom.

Osim toga EPS mora da pristupiu izgradnji većeg broja projekata vetroparkova i solarnih centrala čime bi svoj portfolio učinio dekarbonizovanim i pripremio bi se na najbolji mogući način za uvođenje takse na CO2 koje se očekuje u narednih nekoliko godina.

Kao što smo naznačili, profitabilnosti EPS-a bi zapravo najviše doprinelo ukoliko bi se značajno redukovala potrošnja stanovništva za grejanje i hlađenje čime bi se omogućio kako rast cene tarifa izvan zelene tarife, tako i prodaja viškova energije na uvek za enegijom gladnom evropskom tržištu a za to je neophodno da se kao javni interes prepozna hitni proces izolacije objekata u Srbiji, uz povećanje subvencija za stanovništvo.

Smatramo da su pozivi građanima da štede energiju na način kako se ovi pozivi sada upućuju potpuno neprihvatljivi jer uprkos činjenici da smo upozoravali da je potrebno hitno i na masivnoj skali pokrenuti ubrzano izolovanje objekata stanovništva, i to naravno upozoravamo godinama, ništa se nije dešavalo, odnosno ništa nije urađenoi da se uspostave mehanizmi podrške građanima.

O smešnim i neprihvatljivim rezultatima ovogodišnje navodne kampanje za štednju energije dovoljno je reći da je Vlada uspela, da na jedvite jade izoluje, odnosno prilagodi novim energetskim izazovima jedva više od 4000 objekata.

Sledeća važna činjenica povezana sa pitanjem efikasnosti i profitabilnosti je da ovakvo poboljšanje poslovanja neće biti moguće ukoliko se nastavi sa insistiranjem na nastavku proizvodnje iz uglja, otvaranjem novih kopova, tzv. ekološkim merama u termocentralama koje su ogromni gutači kako finansijskih sredstava, tako i energije, odnosno koje će dovesti do potrebe za otvaranjem većeg broja rudnika da bi se zadovoljile potrebe za povećanom potrošnjom termo postrojenja na ugalj. 

Želimo da Vas upozorimo da svaka investicija u odsumporavanje i elektrofiltere, iako obezbeđuje produženje životnog veka i redukuje emisije, isto tako dramatično povećava sopstvenu potrošnju celog sistema i to do nivoa od čak 30% čime se primenom najprostije matematike dolazi do opasne i poražavajuće činjenice da će za istu količinu dostupne energije biti potrebno i do 30% više uglja, odnosno da će pod hitno morati da se investira u nekoliko novih polja, koje investicije će usled povećanja cena čelika i drugih resursa na svetskom nivou morati da se kreću bliže 10 milijardi evra. Sav taj novac će zapravo otići u ruke stranim korporacijma, jer niti jedan šraf rudarske opreme se ne proizvodi u Srbiji, čime se rudokopi zapravo moraju smatrati FAKTIČKI UVOZOM, povećaće spoljnotrgovinski deficit, dovešće do dramatičnog povećanja nelikvidnosti EPS-a i zapravo smanjiti njegovu likvidnost i efikasnost.

U tom kontekstu Vi kao bivši zaposlenik EIB-a sasvim sigurno znate da se zapravo mora pospešiti hitna dekarbonizacija i da se EPS pod hitno mora ratosiljati opasnosti da bude izložen MASIVNOJ TAKSI NA ugljendioksid CO2 koja će imati potencijal da finansijskiu potopi EPS za samo jednu godinu plaćanja.

Druga izuzetno važna činjenica, ili grupa problema je problematika vladavine prava u donošenju odluka, odnosno demokratičnost procesa. Smatramo da Vi kao Ministar Rudarstva i Energetike ne smete da dozvolite da se na potpuno neprihvatljiv i protivzakonit i protivustavan način u razmatranje o budućnosti EPS-a uključuje Predsednik Republike angažovanjem u vidu projekta sa Norveškom vladom kroz koji je On očigledno preuzeo poslovne odnose koji se odnose na realizaciju projekta „Podrška Republici Srbiji u rešavanju trenutne energetske krize i izradi dugoročne energetske strategije za zemlju“, što je u potpunosti  protivno pozitivnopravnim propisima Republike Srbije pri čemu želimo da pobrojimo činjenice da se mešanjem predsednika kroz potpuno netransparentno formulisanje bilo kakvih smernica za razvoj energetike obesmišljava vladavina prava, i krše se zakoni i podzakonski akti: Ustav RS, Zakon o energetici, Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o javnim nabavkama, Strategija razvoja energetike Republike Srbije od 2040. sa projekcijama do 2050. godine („Službeni glasnik RS, br. 101 od 08.12.2015. godine“).

Ovakvim netransparentnim i nelegalnim uvođenjem norveške (ili bilo koje kompanije) u proces nekakvog koncepta razvoja energetike, obesmišljava se decenijsko bavljenje enrgetikom domaćih stručnjaka, civilnog sektora, akademskih institucija ali ovim se potpuno obesmišljava i proces izrade  Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana (NECP) Republike Srbije za period 2021. do 2030. sa vizijom do 2050. godine koji je uz više desetine konsultativnih sastanaka, uz uključenost velikog broja domaćih institucia, eksperata i civilnih organizacija izrađivan zadnjih nekoliko godina..  Reč je o imperativnim pravnim propisima koji proizvode pravno dejstvo i koji su deo pravnog poretka Republike Srbije.

Iako se ne slažemo sa većinom scenarija koje je NECP doneo (posebno svih scenarija koji planiraju nuklearnu energiju da počne da se koristi u budućnosti), ipak je izradom ovog plana na zakonit način ispoštovano uključivanje struke, a kroz proces konsultacija o ovom planu se nadamo da će biti ispoštovane i ostale demokratske procedure. Predsednikov projekat budi apsolutnu sumnju u integritet, onemogućava transparentnost, izrađivač je izabran ko zna kakvim procesom, i smatramo da je ovaj „predsednikov projekat“ u tom smislu nišatavan.

Posebno želimo da upozorimo da ste vi obavezni da štitite zakonitost procesa donošenja odluka o budućnosti energetike Srbije, jer ovaj proces podrazumeva velike sadašnje i buduće investicije i svako ovakvo netransparentno interferiranje od strane bilo koje strane države kroz netransparentne memorandume o saradnji dovodi do situacije u kojoj postoji osnovana sumnja da će se javna sredstva i javne nadležnosti vaše i drugih instanci u Srbiji koristiti za korist kompanija koje su povezane sa tim stranim državama kao što je to bio slučaj sa Kineskom državom.

Ovim putem želimo da Vas upozorimo da smo se na jedan takav memorandum o razumevanju koji je Srbija potpisala 2009 sa  Kineskom državom oko rekonstrukcije Kostolca B1,2 te proširivanja kopa Drmno žalili Arhuskoj konvenciji jer smatramo da je kineskoj  kompaniji izdat veći broj dozvola na ilegalan način i time je ukinuta vladavina prava u slučaju ovih projekata, onemogućena javnost da učestvuje u donošenju odluka, nanešena velika materijalna šteta građanima sela Drmno, Kličevac, Rečica na teritoriji grada Požarevca, i uspostavljen opasan presedan omogućavanja otvaranja rudnika što je kasnije korišćeno i sada se koristi u Borskom basenuu gde je strana kompanija Zi jin otvorila veći broj rudarskih objekata bez dozvola ili sa dozvolama koje su pribavljane bez transparentnog konsultativnpog procesa, ili su procesi obavljani nakon izdavanja dozvola, počela premeštanje kriveljske reke bez transparentnog i zakonitog projekta i dozvola, izgradila kriveljsku flotaciju bez transparentno pribavljenih dozvola itd.

Sličan je slučaj i u kolubarskom regionu gde je Kolubara potpuno ilegalno bez prostornog plana, procene uticaja, urađenih projekata već pre nekoliko godina pod okriljem pandemije otvorila kop polje E bez dozvola.

Treća grupa problema na koju želimo da vas upozorimo, a povezana sa prethodnom je da smatramo da vi kao bivši zaposleni Evropske investicione Banke morate biti potpuno svesni kako obaveze dekarbonizacije energetike tako i potrebe masivne štednje energije, potrebe diverzifikacije, ali možda i najvažnije od svega potrebe da se investicioni projekti posmatraju ne samo sa stanovišta trenutne nego i buduće obavezujuće regulative te isplativosti odnosno održivosti kako ekološke tako i socijalne i ekonomske.

U tom smislu želimo da Vas upozorimo da Republika Srbija mora da uskladi svoje prostorne planove (iako oni nisu striktno u Vašoj nadležnosti) sa budućim ciljevima klimatske mitigacije te da svoj investicioni ciklus mora tako da planira da se energetski projekti moraju projektovati sa ukalulisanim svim troškovima koji će biti uvedeni u vidu obaveznih taksi. U sklopu ovoga tražimo od Vas da se urade analize održivosti (finansijske rezistentnosti) projekata Kostolac B3 te planiranog projekta Kolubara B za koje smo na osnovu naših kalkulacija utvrdili da neće biti isplativi ukoliko budu izloženi taksi na CO2 čak i na nivou od manje od 10% od trenutne cene ove takse na evropskom tržištu.  

U kontekstu energetske tranzicije sve se češće spominje litijum, odnosno upotreba litijumskih baterija u regulaciji energetskog sistema a mi Vas ovim putem pdsećamo da je za pretežnu većinu građana iskopavanje i obrada litijuma neprihvatljiva odnosno da smatramo da se negativne posledice koje bi ovo rudarenje donelo ne mogu poništiti, odnosno učiniti pozitivnim, nikakvim pozitivnim učincima omogućavanja integracije intermitentnih obnovljivih izvora energije. Makar koliko se ovo ne činilo povezanim sa pitanjem privatizacije EPS, ipak je činjenica da je kroz omogućavanje izmene regulative o eksprorpijaciji i rudarstvu da bi se omogućila eksprprijacija za rudarstvo (a što je prvo urađeno radi EPS) zapravo pripremljen teren kako za litijumsko ali isto tako i za rudarenje bakra i durgih minerala u Boru i drugim basenima.

Na ovaj način dolazimo do neočekivanoe posledice da se umesto ZELENOSti i održivosti energetske tranzicije ukoliko se omogući destruktivno rudarenje litijuma, bakra i drugih minerala, zapravo energetska tranzicija pretvara u CRNU. Podsećamo da litijum nije gorivo i da Srbija ima zapravo potencijal da umesto litijumom regulaciju sistema obezbedi izgradnjom velikih hidro i reverzibilnih hidro centrala, što nas vraća na potrebu dugoročnog, održivog i pametnog planiranja investicija u EPS, što se privatizacijom i pretvaranjem u akcionarsko društvo sigurno neće obezbediti, jer kao što je poznato interes privatnog kapitala je uvek kratkoročni i brzi povrat a ne dugoročno socijalno i ekološki održivo poslovanje.

U ovu grupu problema spada i naš zahtev da se pod hitno pristupi reviziji većeg broja zakona i regulativa, posebno onih koji se odnose na rudarenje i da se onemoguće rudarska istraživanja bez procena uticaja, da se revidira regulativa o rudnoj renti, odnosno da se nakon širokih javnih konsultacija drastično podignu rudna renta, ali i taksa na upotrebu javnog dobra (minerala, vode itd), te da se revidira regulativa o nivou taske na zagađenje i da se kao obavezna uvede procena uticaja za sva primenjena geološka istraživanja.

Zašto je to bitno? Upravo zbog toga jer se Srbija pretvorila u rudarski el dorado upravo zbog izuzetno nisle rudne rente, koja omogućava enormne ekstraprofite rudarskim kompanijama, istovremeno drastično smanjujući, ili potpuno ukidajući koristi koje durštvo i nacionalne ekonomija Srbije ima od vađenja OVIH NEOBNOVLjIVIH MINERALNIH REZERVI. Kada se pokušaj pretvaranja EPS u delimično ili većinski privatizovanu kompaniju posmatra sa tog stanovišta, pokazuje se opravdanom naš zahtev da se onemogući proglašavanje javnog interesa za rudarenje, za obezbeđivanje površina za rudarenje kroz eksproprijacije, a koji smo insitut kroz ustavnu inicijativu zahtevali da ga razmotri i obori ustavni sud, jer ga smatramo direktno protivustavnim i protiv civilizacihjskim, a što su potvrdili i ogromni narodni protesti tokom 2021 i 2022 izazvani mogućnošću proglašenja mogiućom eksproprijacije za bilo koju rudarsku kompaniju.

I upravo tu se vraćamo na našu tvrdnju da je na delu već preko deceniju dugačak proces privatizacije EPS, jer je sada jasno da bi ukoliko bi se delimično ili većinski privatizovao EPS, zapravo sva zemlja pribavljena za EPS kroz Eksporprijacije, zapravo pretvorila u privatno vlasništvo, građani i budžet bi time bili dramatično oštećeni, legalizovano kriminalno pribavljanje privatne imovine kroz praktično prisilni mehanizam eksproprijacije i time ukinuta vladavina prava, a privatnim vlasnmicima dato nekoliko hiljada kvadratnih kilometara teritorije Republike Srbije da na njima ostavruju dramatičan ekstra profit a sve štete od rudarenja uglja ostavljajući kao odgovornost i opasnost svim građanima.

Imajući sve ovo u vidu, i sve ove predloge koje smo Vam izneli, mi Vam predlažemo da se sastanemo zvanično tokom januara 2023. godine i da razmenimo mišnjenja i da vam prezentujemo nalaze naše studije o stvarnoj ceni uglja u Srbiji koju završavamo tokom decembra 2022. godine.

Očekujući vašu reakciju

Kalmar Krnajski Jović Zvezdan,

kordinator za program energetike i monitoringa svetskih finansijskih intitucija u Srbiji za CEKOR, i direktor mreže KORS (Koalicije za održivo rudarstvo u Srbiji).

Link do održane konferencije za medije CEKOR-a i KORS-a: https://presscentar.uns.org.rs/previous-events/4816/zasto-smo-protiv-privatizacije-eps-a---javna-prezentacija-otvorenog-pisma-ministarstvu-rudarstva-i-energetike.html

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

Mnogo je razloga za ovakvo stanje i ne postoje svi razlozi od juče. Odgovornost snose razne društvene okolnosti i vlasti, ali i sami novinari, poručila je moderatorka debate Olivera Milošević, potpredsednica Udruženja novinara Srbije.

Olivera Milošević: Šta je sa istraživačkim novinarstvom u lokalnim medijima – gde se ono izgubilo (foto: Pres centar)

“Tema ove debate je vrlo važna za medijske radnike, ali pre svega za javnost, odnosno građane. Šta je sa istraživačkim novinarstvom u lokalnim medijima – gde se ono izgubilo, zašto, ko sve snosi odgovornost, ima li načina da ga koliko - toliko vratimo na lokalnu medijsku scenu i dugujemo li to javnosti, samo su neka od pitanja. Ovaj skup osmišljen je da otvoreno razgovaramo o tome, da čitaocima, slušaocima, gledaocima jasno kažemo šta sve to sprečava lokalne medije da u dovoljnoj meri istražuju teme od interesa za lokalne zajednice, da ih informišu na objektivan i profesionalan način”, rekla je Milošević otvarajući debatu.

O ovoj temi razgovarali su novinari i urednici, vlasnici medija, predstavnici novinarskih udruženja i civilnog sektora iz Braničevskog i Podunavskog okruga.

Dragana Deurić, dugogodišnja novinarka iz Požarevca, članica Uprave UNS-a, uporedila je kako je pre nekolioko decenija bilo raditi u novinarstvu i kako je danas.  

“Zapamtila sam iz nekih vremena repliku novinara iz jednog filma: “Ja sam istraživački novinar, opasnost je moja stvarnost”. U tom trenutku mi je to bilo smešno, a onda su  novinari počeli da bivaju ubijeni ili da navodno izvršavaju samoubistvo. Ja i danas ne želim da verujem da je ljudski život cena za nešto čime se novinar bavi. Mediji su danas u strašnoj poziciji jer društvo nije spremno da izdvaja više novca na primer za kupovinu novina, a finansije su najmoćniji aparat ucene medija i tu kod većine stane ta potreba da istraže neki društveni događaj, da ga objasne i prikažu javnosti. Mislim da je to jedan od faktora koji nas sputva da radimo posao kako bi trebalo da ga radimo i tu je vlast u ovom trenutku dobila bitku”, kazala je Deurić i dodala da novinarima danas nedostaje solidarnost i da su u stanju da sapliću jedni druge u borbi za finansijski kolač.

Milorad Miša Tadić: Ono što je 90-ih postojalo, a što danas, nažalost, ne postoji, jeste optimizam, strast prema profesiji, hrabrost, integritet i solidarnost (foto: Pres centar)

Milorad Miša Tadić, vlasnik i urednik Bum radija iz Požarevca i predstavnik Centra za razvoj lokalnih medija, podsetio je da je radio osnovan 1992. godine u vreme koje se, smatra on, može nazvati najgorim vremenom u Srbiji za život običnog građanina.

“Položaj medija je bio neuporedivo gori devedesetih godina u periodu Miloševićeve strahovlade. U to vreme novinari su često proganjani, prebijani, čak i ubijani, redakcije su zatvarane.  Vučićevim zakonom iz 1997. godine, uvedene su restriktivne mere koje su medije procesuirale u roku od 48 sati za verbalni delikt, a vi ste kao novinar ili medij u tom roku morali da dokazujete suprotno”, istakao je Tadić.

Ono što je tada postojalo a što danas, po njegovim rečima, nažalost ne postoji, jeste optimizam, strast prema profesiji, hrabrost, integritet i solidarnost. Svesni tog rizika novinari su imali ulogu ljudi koji su željni promena, koji žele da se izbore za pravednije i bolje demokratsko društvo, smatra Tadić.

Slobodan Radičević: Oni nisu osnivali ili kupovali medij da bi se bavili novinarstvom, već imaju svoje medije iz nekih interesnih prohteva (foto: Pres centar) 

Slobodan Radičević, predsednik IO UNS-a i glavni i odgovorni urednik RT Kruševac, slaže se da je jedan od uzroka nedostatka istraživanja na lokalu finansijske prirode, ali ne i ključni.

“Loš socijalno ekonomski položaj i neinteresovanje za istraživačke teme proističe iz toga što je veliki broj vlasnika medija u Srbiji danas nezainteresovan za novinarstvo. Oni nisu osnivali ili kupovali medij da bi se bavili novinarstvom, već imaju svoje medije iz nekih interesnih prohteva i zamišljaju ih kao propagandna glasila. Samim tim mi imamo zatvorenu kapiju tamo gde ima sredstava, da se novinari bave istraživačkim novinarstvom jer vlasnici određuju programski koncept svog medija. To je zaista bitan faktor, zašto nema istraživačkog novinarstva u lokalu i zašto nema velike nade da će se to promeniti”, smatra Radičević.

Radičević i Tadić su se dotakli i teme projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja ističući da je to dobar model ali da se, nažalost, opet nalazi način da se dodeljuje novac iz lokalnih budžeta uglavnom projektima koji se ne bave istraživačkim novinarstvom.

Željko Milojević, vlasnik i urednik internet portala SD kafe iz Smedereva, ove godine je prvi put dobio sredstva iz budžeta grada Smedereva, iako je godinama konkurisao, a poznato je da ova lokalna samouprava izdvaja pozamašan novac za medije, oko 20 miliona dinara.

“Bavim se i dodatnim poslom u marketingu, i od tog dela kolača finansiram postojanje portala. Interesantno je to da punih 18 godina nismo dobili ni dinar, a aplicirali smo kod svih mogućoh vlasti u Smederevu i nikome nismo bili podobni. Mislim da svi koji dođu na vlast zaborave šta si ti radio pre toga i misle da si ti protiv njih, sve doživljavaju lično, ne shvataju kritiku kao društveni kontekst i gledaju kako će da ti se osvete”, istakao je Milojević i naglasio da je proživeo različite pretnje i zabrane firmama da se reklamiraju na portalu.

Kao još jednu prepreku istraživačkom novinarstvu navodi zatvorenost institucija i Gradske uprave Smederevo za saradnju sa novinarima.

Anika Živanović, novinarka iz Smedereva i aktivistkinja Pokreta Tvrđava, kaže da je počela da radi u medijima 2002. godine, kada se, kako tvrdi, radilo relaksiranije.

“Strašno je teško kad dve godine nakon toga shvatite da vam ministar policije šalje policiju u televiziju jer radnici štrajkuju, kada vidite da se sve menja, urušava, i kada shvatite da ste imali sreće samo da krenete u takvim okolnostima da radite. Tako sam naučena da radim i teško je posle da se promenite ako ste u novinarstvu iz pravih pobuda. Menjala sam redakcije i imala sam prilike da vidim kako izgleda raditi za mediji koji je u vlasništvu grada, a šta se menja kada je u privatnom vlašništvu gde vlasnik diktira sva pravila”, ispričala je Živanović. 

Ivana Rašković, novinarka iz Smederevske Palanke, bivša vlasnica lokalnog Nedeljnika, a sada novinarka u RTV Velika Plana, dodala je da pored svega što su njene kolege navele na debati neophodna i zaštita novinara.

“Danas je novinarski hleb sa devet kora. Između tog hleba i istine, kako se zove i debata, trebalo bi da stoji novinar. Veliki problem što smo dozvolili da danas bilo ko može da se bavi novinarstvom i da su vlasnici medija koji se mešaju u uređivačku politiku po profesiji pekari, mesari i kontraverzni biznismeni koji sa novinarstvom nemaju veze i zato nam je slika ovakva kakva jeste”, kazala je Rašković.

Ona je još dodala da je bila primorana da zatvori svoj medij upravo jer se bavio istraživačkim novinarstvom, zbog čega su im na lokalu “sve slavine bile zatvorene”.

Nataša Rašković, aktivistkinja Crvenih bedževa u Smederevu i voditeljka Podkasta “Zajedno”, ukazala je da aktivisti imaju problem sa plasmanom informacija jer su mediji uglavnom zatvoreni. Ona je navela da u brzini i borbi za egzistenciju mediji nemaju vremena, energije ni pažnje da isprate sve teme.

“Pozicija aktivista u ovom trenutku je vrlo specifična i poput raznih samozvanih novinara koji osvajaju medijske prostore i mi smo primorani da to radimo. Tako je i nastao podkast “Zajedno” u kome promovišimo neke ljude na lokalu koji su nešto značajno uradili”, kazala je ova aktivistkinja.

Bilo je reči i o drugim problemima koji novinare na lokalu sprečavaju ili ograničavaju da se upuste u istraživačke priče. Konstatovano je da osim finansija i zloupotreba projektnog sufinansiranja, novinari na lokalu trpe ogromne pritiske jer uglavnom zavise od lokalnih moćnika koji budžete doživljavaju kao sopstvene novčanike. Lokalno medijsko tržište ne postoji u ovim sredinama ili je uslovljeno političkim odlukama, Teško je, čulo se, istraživati u sredinama gde se svi poznaju, pritisci, strahovi i odgovornost su tada još veći. Nema ni solidarnosti ni saradnje medija, niti jedinstvenosti oko ključnih pitanja za profesiju, čulo se na ovom skupu u Požarevcu.

Olivera Milošević. Jelena Zorić, Tamara Skroza (foto: E-Braničevo)

Nakon debate usledila je medijska radionica - obuka novinara za rad na istraživačkim pričama kojoj je prisustvovalo oko 15 lokalnih novinara iz dva okruga. Obuku su vodile Jelena Zorić, novinarka nedeljnika “Vreme” i BIRN-a i Tamara Skroza, novinarka agencije Fonet i članica Komisije za žalbe Saveta za štampu.

Skroza je govorila o novinarskoj etici prilikom stvaranja istraživačkih priča, potencirala šta novinari ne smeju da rade u ovom poslu. Takođe je ohrabrivala lokalne novinare da se uprkos svim problemima upuštaju u istraživanja i da kreiraju sadržaje koje su od interesa za javnost.   

Jelena Zorić govorila je o alatima istraživačkog novinarstva, izvorima, pretrazi podataka, javnom interesu, kako se proveravaju podaci i dokumantacija, o društvenim mrežama kao potencijalnim zamkama za novinare…

Kao bitnu stavku u novinarskom poslu obe su istakle nepristrasnost i savetovale okupljenim novinarima da ne rade priče sa bliskim osobama zbog sukoba interesa, već da tu priču proslede kolegama u svojim ili nekim drugim redakcijama.

Zorić je konstatovala da bi UNS i NUNS trebalo da obezbede tzv. kontakt tačke u Beogradu među istraživačkim novinarima, kojima bi lokalni novinari uvek mogli da se obrate za pomoć u kreiranju priča, a potom i da te priče sa lokala objavljuju na sajtovima udruženja.

(foto: Planinarski savez Srbije)

Apsolutni pobednici takmičenja „Izazovi planinara“ su planinari „Ozrena“ iz Sokobanje, pošto su se za 10 meseci 2022. godine jedini popeli na sva 74 zadata planinska vrha u Srbiji.

Najmasovniji na republičkim akcijama bili su planinari beogradske „Pobede“, čačanskog „Kablara“ i paraćinskog „Javorka“.

"Vikend iza nas", manifestacija na kojoj su planinski vodiči i klubovi tokom godine, jednom sedmično, neposredno posle sprovedenih akcija slali fotografije i statistike, proglasila je najbolje među najboljima.

(foto: Planinarski savez Srbije)

Najbolji planinski vodič je Dejan Tomić iz užičkog ”Rujna”. Tokom protekle godine, Tomić je vodio ukupno 554 planinara i sa njima je prešao 521 kilometar, a pri usponima savladao 35 kilometara visinske razlike. Takođe, „Rujno“ je proglašeno i za najbolje planinarsko društvo sa pređenih 858 kilometara i ispenjanih 49 kilometara u visinu.

Za najbolju akciju proglašene su „Visoke Tatre“ koju su organizovali planinari ”Vidliča”. Piroćanci, njih 35, vođeni Ivanom Mladenovićem su, za tri dana, prešli 53 kilometra i pri tome u usponu savladali 3.573 metra i isto toliko u spustu.

(foto: Planinarski savez Srbije)

Priznanje za poseban doprinos u razvoju rada sa mladima,  pripalo je Lazarevčanima, Osnovnoj školi „Dule Karaklajić“ i  Planinarskom društvu „Vis.“

Plaketu za doprinos razvoju planinarske infrastrukture zaslužili su klubovi  “Povlen“, „Magleš“ i  „Pobeda“ za markiranje staza u valjevskom regionu u ukupnoj dužini od 278 kilometara.

Šampioni u sportskom penjanju na prirodnoj steni su  Luka Perunović iz Planinarskog kluba „Zemun“  i Nora Bognar iz subotičkog „Spartaka“Posebno priznanje za obaranje rekorda na bolderu osvojila je srpska reprezentativka u sportskom penjanju Nišlijka Staša Gejo, višestruka osvajačica najsjajnijih odličja na svetskim i evropskim prvenstvima.

Planinarskim trekingom u ekipnoj katergoriji dominirale su takmičarke niškog „Mosora“ i  trekingaši „Železničara“  iz Inđije, a  juniori „Spartaka“ bili su nenadmašni.  U pojedinačnoj konkurenciji bili su to, među damama Sanja Jovanović iz  „Vukana“ i među muškarcima Aleksandar Jovanović iz „Balkana“. Među juniorima zasijali su Tara Manić iz „Jastrebca“ i Viktor Prčić iz „Spartaka“.

U planininskom trčanju ekipno i pojedinačno neprikosnoveni su bili trkači niškog „Mosora“, posebno šampioni Ljiljana Krasić i Nenad Živković.

Šampioni Lige Srbije u planinarskoj orijentaciji, u apsolutnoj kategoriji, su orijentirci ”Čelika” iz Smedereva.  Među najmlađima tron su zauzele pionirke „Pobede“ i pioniri „Spartaka“.

Nagradu za najbolju planinarsku fotografiju po ocenama posetilaca Fejsbuk stranice Planinarskog saveza Srbije je, za  fotografiju Stare planine, osvojio Ivica Mladenović iz kluba „Zmaj sa Radana“.

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

Za razliku od drugih u Evropi, u Srbiji se uopšte ne ceni ovaj dragoceni energent, koji se, uzgred, proizvodi u Srbiji, a može da pomogne da se lakše prebrode energetska i ekonomska kriza.

Pre 20 godina Srbija je imala više od 500.000 vozila koje je pokretao auto-gas, danas nema ni pola od tog broja! To je smo jedna od brojnih tema dvodnevne Međunarodne TNG konferencije, koja će biti održana 7. i 8. decembra 2022. godine u Beogradu, u hotelu Bleecker (Novi Beograd, Zemunska 24).

Program konferencije je u prilogu.

Pozivamo predstavnika vaše redakcije da izveštava s ovog događaja, koji bi trebalo da pruži odgovore na mnoga pitanja i dileme u ovom, za energetsku budućnost Srbije i Evrope veoma delikatnom trenutku.

_________________________________________________________________________________________________________________

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

_________________________________________________________________________________________________________________

Naša zajednička obaveza je da poboljšamo položaj NEKOLIKO HILJADA medijskih radnika koji u ovom trenutku u Srbiji rade u neregularnim uslovima: neki bez ugovora o radu, drugi- sa minimalnim i neredovnim platama, treći – bez plaćenog prekovremenog rada, četvrti – bez slobodnih dana i godišnjeg odmora, peti – bez zdravstvenog osiguranja ....  

To se sve dešava jer vlasnici medija ne žele da sednu za sto i dogovore  sa zaposlenima elementarne uslove za dostojanstveni rad u medijskoj delatnosti.

Ako mogu prosvetari, zdravstveni radnici, radnici u kulturi i mnogi drugi da dogovore uslove rada – zašto to ne učinimo mi u medijima?

Ako medijske gazde ne žele dijalog sa novinarima i medijskim stručnjacima i postave pravila koja bi svima, i nama i njima, omogućila profesionalan angažman – POVEŽIMO SE MI SA DRUGE STRANE STOLA I DIGNIMO GLAS PROTIV STATUSA NADNIČARA.

 Tako nas je opravdano nazvao uvaženi sociolog Srećko Mihajlović na osnovu istraživanja u kojem je utvrdio da su elementarna prava do te mere uskraćena novinarima i medijskim radnicima da im je položaj uporediv sa nadničarima.

SINDIKAT NOVINARA SRBIJE TRAŽI SASTANAK SA MEDIJSKIM SINDIKATIMA,  UDRUŽENJEM NOVINARA I NEZAVISNIM UDRUŽENJEM NOVINARA NA KOJEM ĆEMO DOGOVORITI OSNOVNI DOKUMENT ZA PREGOVORE SA VLASNICIMA MEDIJA.

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

Ilustracija (foto: Pixabay)

Na forumu kojim ima za cilj da okupi predstavnike nadležnih organa državne uprave i organizacija civilnog društva koji direktno ili indirektno učestvuju u borbi protiv zloupotrebe droga, učestvovaće 200 stranih i domaćih eksperata, koji rade u oblasti borbe protiv zloupotrebe droga.

Tokom trodnevnog programa, učesnici će imati prilike da prisustvuju različitim predavanjima i učestvuju na radionicama, te da se upoznaju s rezultatima najnovijih istraživanja, primerima dobre prakse iz Republike Srbije i regiona, kao i rezultatima projekta „Biram oporavak“.

Izjave za medije daće predstavnici Kancelarije za borbu protiv droga Vlade Republike Srbije, Svetske federacije protiv droga, Udruženja “Izlazak” iz Srbije, Udruženja “Proslavi oporavak” iz Bosne i Hercegovine i Udruženja “Preporod” iz Crne Gore.

Organizatori konferencije pozivaju sve medije da isprate ovaj događaj.

Za sve dodatne informacije i potvrdu dolaska kontakt osoba je Aleksandar Žugić, tel: 061/255-27-37, imejl: aleksandar.zugic@izlazak.org

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

Karikatura koju je načinio Milenko Kosanović (foto: porodična arhiva)

Kosanović je bio jedan od najzapaženijih srpskih karikaturista druge polovine 20. i početka 21. veka. Dobitnik je nagrade “Zlatni Pjer” i velikog broja festivalskih nagrada u zemlji i inostranstvu.

Karikaturom se intenzivno bavio od 1966. godine, sve do poslednjeg dana života.

Milenko Kosanović (foto: porodična arhiva)

Objavljivao je u vodećim nacionalnim novinskim i onlajn izdanjima, a subotička publika, budući da je bio rođeni Bajmočanin, i danas prepričava njegove karikature iz nekadašnjih Subotičkih novina.

Kosanovićevu izložbu, koja obuhvata uži izbor radova prikazanih na njegovoj izložbi u holu Politike 2007. godine, otvoriće njegov dugogodišnji prijatelj i kolega Jugoslav Vlahović.

Organizatori izložbe su galerija "Aksios" i Udruženje novinara Srbije (UNS), na inicijativu novinara Branka M. Žujovića.

Na dan 18. oktobra 1692. godine položen je kamen temeljac Petrovaradinske tvrđave, monumentalne vojne građevine koja će uticati na nastanak i razvoj Novog Sada tokom 18. veka. Dva i po veka kasnije , 22. oktobra 1954. godine osnovan je Muzej grada Novog Sada sa sedištem u zgradi Arsenala na gornjem platou Tvrđave, a sa ciljem da baštini bogato kulturno nasleđe Grada.  

Svi zainteresovani mogu pogledati i izložbu Basanova Godišnja doba iz rimske Galerije Borgeze u Zbirci strane umetnosti Muzeja grada Novog Sada (Dunavska broj 29). Postavku čine remek-dela renesansnog slikara 16. veka, Jakopa Basana.
 
U subotu, 22. oktobra, povodom Dana Muzeja grada Novog Sada, ulaz u sve objekte Muzeja biće bespatan.

Radno vreme objekata:

Centralna zgrada Muzeja na Petrovaradinskoj tvrđavi, od 9 do 17 časova

Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, od 10 do 18 časova

Zavičajna zbirka u Sremskim Karlovcima od 9 do 17 časova

Spomen zbirka Jovana Jovanovića Zmaja, Sremska Kamenica, od 8 do 15 časova.

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

O knjigama će govoriti Irina Deretić i Milica Lilić.

Iz beleške o piscu:

"Ilija Šaula, zaljubljenik u književno stvaralaštvo, krenuo je putem ličnog usavršavanja kako bi nadogradio talenat i nadoknadio nedostatke uskog obrazovanja. Izabrao je put umjetnika, da bi životnu borbu pretvarao u igru i sa njom život činio ljepšim i boljim..."

"Poezija Ilije Šaule prevođena je na italijanski, engleski, španski, poljski i albanski jezik. Šaula danas živi i stvara u Filadelfiji (Pensilvanija, SAD), član je Srpsko-kanadskog udruženja pisaca "Desanska Maksimović" sa sjedištem u Torontu i član Udruženja književnika Srbije. Francuska 7, Beograd.

Pored pisanja bavi se slikarstvom i izdavaštvom. Osnivač je i vlasnik Književne radionice "Kordun", čiji se rad može pratiti na portalu www.literaryworkshopkordun.com i izdavačke kuće Književni ESNAF u Beogradu.

Dobitnik je i književne nagrade "Rastko Petrović" za roman "Midar", najbolji roman u dijaspori na srpskom jeziku 2019, koji mu je dodijelila Matica iseljenika Srbije i Srba u regionu.

Do sada je objavio osam knjiga:

"Na zgarištu samoće", poezija, 1989, Napoli: La Sfinga 1989.

"Piramida misli", poezija, Beograd, DTA, 2007.

"Moj dio neba", poezija i proza, 2008.

"Žena u meni ili ja u ženi", poezija, Užice, Grafičar, 2017.

"Midar", roman, Beograd, ALMA, 2018.

"Bijeg iz vječnosti", eseji, kratka proza, Beograd, ALMA, 2019.

Priredio je zbornik radova autora u rasijanju na sjevernoameričkom kontinentu.

"Reč iz rasejanja", poezija i proza, West Chester: Književna radionica Kordun, 2014.

Kao i zbornik radova posvećenih oproštaju sa Nj.P. mitropolitom Crnogorsko-primorske mitropolije SPC, Amfilohijem Radovićem:

"Omilije sa Amfilohijem", poezija i proza, Beograd: Arte i Književni ESNAF, 2021. (zajedno sa kolegama Miodragom JAkšićem i Milanom S. Markovićem)".

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

U isto vreme (19. i 20. oktobra), posetioci će ispred Metropola moći da pogledaju najnoviji model električnog Mercedesa na izložbi električnih automobila i punjača.

Tokom prethodnih godina, Simpozijum je postao jedna od najpoznatijih evropskih konferencija u oblasti e-mobilnosti i tako privlači najveće stručnjake u različitim oblastima e-mobilnosti.

Ovogodišnji predavači dolaze iz Norveške, Nemačke, Holandije, Švajcarske, Austrije, Slovačke i Slovenije. Prethodnih osam godina domaćin je bila Slovenija, a ove godine je ona zemlja partner ovogodišnjeg Simpozijuma.

Emobilnost Slovenija i Eko Klub Srbija su dogovorili da narednih godina u Beogradu organizuju simpozijume, uz želju da Srbija postane zemlja partner i pokrovitelj i da nastave sa rešavanjem izazova u razvoju kružne ekonomije i zelene energije. E-mobilnost sa sobom nosi izazove, kao što su mreže, infrastruktura, finansijske i druge pogodnosti za vlasnike automobila, o čemu će biti diskusije na ovogodišnjem Simpozijumu.

E-mobilnost, kao jedan je od najvažnijih privrednih sektora i razvojnih potencijala, postaje sve važnija u savremenom svetu zbog životne sredine i zdravlja. Naša zajednička šira regija, poput inicijative Otvoreni Balkan, ima izvanrednu priliku (koju je Mate Rimac odlično iskoristio) da zahvaljujući iskustvu, tradiciji i znanju koje imamo u ovim oblastima, postane jedan od lidera u oblasti E-mobilnosti u Evropi.

Učešće su već potvrdile skoro sve automobilske kompanije koje proizvode električne automobile, pojedine velike svetske korporacije i najveće kompanije iz Srbije i šireg regiona, ELAAD (NL) BEM (D), PETROL (SLO9, TRIGLAV (SLO) NIS (SRB).

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.