Foto: Pixabay

Zoom Vam omogućava:

- Sastanke jedan na jedan: mogućnost organizovanja sastanaka jedan na jedan

- Grupne video konferencije – omogućuju do 500 učesnika

- Deljenje ekrana: moguće deljenje jedan na jedan ili sa velikim grupama

- Deljenje prezentacija, foto i video materijala, dokumenata

- Chat kanal za pitanja i komentare

- Simultano deljenje ekrana

- Audio/ video snimanje (MP3; snimanje u kvalitetnoj rezoluciji)

- Održavanje vebinara i podučavanja na daljinu (opcije za virtualno podizanje ruku, interaktivno glasanje, pitanja i odgovore i slično).

- Održavanje konferencija sa integrisanim simultanim prevodom

Za više informacija:

Tel: + 381 (11) 262 - 4994

Tel/fax: + 381 (11) 328 - 5086

Mob.tel: + 381 (63) 611 086

 ana.petronijevic@uns.rs   i    pc@uns.org.rs

Za razliku od drugih u Evropi, u Srbiji se uopšte ne ceni ovaj dragoceni energent, koji se, uzgred, proizvodi u Srbiji, a može da pomogne da se lakše prebrode energetska i ekonomska kriza.

Pre 20 godina Srbija je imala više od 500.000 vozila koje je pokretao auto-gas, danas nema ni pola od tog broja! To je smo jedna od brojnih tema dvodnevne Međunarodne TNG konferencije, koja će biti održana 7. i 8. decembra 2022. godine u Beogradu, u hotelu Bleecker (Novi Beograd, Zemunska 24).

Program konferencije je u prilogu.

Pozivamo predstavnika vaše redakcije da izveštava s ovog događaja, koji bi trebalo da pruži odgovore na mnoga pitanja i dileme u ovom, za energetsku budućnost Srbije i Evrope veoma delikatnom trenutku.

_________________________________________________________________________________________________________________

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

_________________________________________________________________________________________________________________

Naša zajednička obaveza je da poboljšamo položaj NEKOLIKO HILJADA medijskih radnika koji u ovom trenutku u Srbiji rade u neregularnim uslovima: neki bez ugovora o radu, drugi- sa minimalnim i neredovnim platama, treći – bez plaćenog prekovremenog rada, četvrti – bez slobodnih dana i godišnjeg odmora, peti – bez zdravstvenog osiguranja ....  

To se sve dešava jer vlasnici medija ne žele da sednu za sto i dogovore  sa zaposlenima elementarne uslove za dostojanstveni rad u medijskoj delatnosti.

Ako mogu prosvetari, zdravstveni radnici, radnici u kulturi i mnogi drugi da dogovore uslove rada – zašto to ne učinimo mi u medijima?

Ako medijske gazde ne žele dijalog sa novinarima i medijskim stručnjacima i postave pravila koja bi svima, i nama i njima, omogućila profesionalan angažman – POVEŽIMO SE MI SA DRUGE STRANE STOLA I DIGNIMO GLAS PROTIV STATUSA NADNIČARA.

 Tako nas je opravdano nazvao uvaženi sociolog Srećko Mihajlović na osnovu istraživanja u kojem je utvrdio da su elementarna prava do te mere uskraćena novinarima i medijskim radnicima da im je položaj uporediv sa nadničarima.

SINDIKAT NOVINARA SRBIJE TRAŽI SASTANAK SA MEDIJSKIM SINDIKATIMA,  UDRUŽENJEM NOVINARA I NEZAVISNIM UDRUŽENJEM NOVINARA NA KOJEM ĆEMO DOGOVORITI OSNOVNI DOKUMENT ZA PREGOVORE SA VLASNICIMA MEDIJA.

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

Ilustracija (foto: Pixabay)

Na forumu kojim ima za cilj da okupi predstavnike nadležnih organa državne uprave i organizacija civilnog društva koji direktno ili indirektno učestvuju u borbi protiv zloupotrebe droga, učestvovaće 200 stranih i domaćih eksperata, koji rade u oblasti borbe protiv zloupotrebe droga.

Tokom trodnevnog programa, učesnici će imati prilike da prisustvuju različitim predavanjima i učestvuju na radionicama, te da se upoznaju s rezultatima najnovijih istraživanja, primerima dobre prakse iz Republike Srbije i regiona, kao i rezultatima projekta „Biram oporavak“.

Izjave za medije daće predstavnici Kancelarije za borbu protiv droga Vlade Republike Srbije, Svetske federacije protiv droga, Udruženja “Izlazak” iz Srbije, Udruženja “Proslavi oporavak” iz Bosne i Hercegovine i Udruženja “Preporod” iz Crne Gore.

Organizatori konferencije pozivaju sve medije da isprate ovaj događaj.

Za sve dodatne informacije i potvrdu dolaska kontakt osoba je Aleksandar Žugić, tel: 061/255-27-37, imejl: aleksandar.zugic@izlazak.org

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

Karikatura koju je načinio Milenko Kosanović (foto: porodična arhiva)

Kosanović je bio jedan od najzapaženijih srpskih karikaturista druge polovine 20. i početka 21. veka. Dobitnik je nagrade “Zlatni Pjer” i velikog broja festivalskih nagrada u zemlji i inostranstvu.

Karikaturom se intenzivno bavio od 1966. godine, sve do poslednjeg dana života.

Milenko Kosanović (foto: porodična arhiva)

Objavljivao je u vodećim nacionalnim novinskim i onlajn izdanjima, a subotička publika, budući da je bio rođeni Bajmočanin, i danas prepričava njegove karikature iz nekadašnjih Subotičkih novina.

Kosanovićevu izložbu, koja obuhvata uži izbor radova prikazanih na njegovoj izložbi u holu Politike 2007. godine, otvoriće njegov dugogodišnji prijatelj i kolega Jugoslav Vlahović.

Organizatori izložbe su galerija "Aksios" i Udruženje novinara Srbije (UNS), na inicijativu novinara Branka M. Žujovića.

Na dan 18. oktobra 1692. godine položen je kamen temeljac Petrovaradinske tvrđave, monumentalne vojne građevine koja će uticati na nastanak i razvoj Novog Sada tokom 18. veka. Dva i po veka kasnije , 22. oktobra 1954. godine osnovan je Muzej grada Novog Sada sa sedištem u zgradi Arsenala na gornjem platou Tvrđave, a sa ciljem da baštini bogato kulturno nasleđe Grada.  

Svi zainteresovani mogu pogledati i izložbu Basanova Godišnja doba iz rimske Galerije Borgeze u Zbirci strane umetnosti Muzeja grada Novog Sada (Dunavska broj 29). Postavku čine remek-dela renesansnog slikara 16. veka, Jakopa Basana.
 
U subotu, 22. oktobra, povodom Dana Muzeja grada Novog Sada, ulaz u sve objekte Muzeja biće bespatan.

Radno vreme objekata:

Centralna zgrada Muzeja na Petrovaradinskoj tvrđavi, od 9 do 17 časova

Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, od 10 do 18 časova

Zavičajna zbirka u Sremskim Karlovcima od 9 do 17 časova

Spomen zbirka Jovana Jovanovića Zmaja, Sremska Kamenica, od 8 do 15 časova.

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

O knjigama će govoriti Irina Deretić i Milica Lilić.

Iz beleške o piscu:

"Ilija Šaula, zaljubljenik u književno stvaralaštvo, krenuo je putem ličnog usavršavanja kako bi nadogradio talenat i nadoknadio nedostatke uskog obrazovanja. Izabrao je put umjetnika, da bi životnu borbu pretvarao u igru i sa njom život činio ljepšim i boljim..."

"Poezija Ilije Šaule prevođena je na italijanski, engleski, španski, poljski i albanski jezik. Šaula danas živi i stvara u Filadelfiji (Pensilvanija, SAD), član je Srpsko-kanadskog udruženja pisaca "Desanska Maksimović" sa sjedištem u Torontu i član Udruženja književnika Srbije. Francuska 7, Beograd.

Pored pisanja bavi se slikarstvom i izdavaštvom. Osnivač je i vlasnik Književne radionice "Kordun", čiji se rad može pratiti na portalu www.literaryworkshopkordun.com i izdavačke kuće Književni ESNAF u Beogradu.

Dobitnik je i književne nagrade "Rastko Petrović" za roman "Midar", najbolji roman u dijaspori na srpskom jeziku 2019, koji mu je dodijelila Matica iseljenika Srbije i Srba u regionu.

Do sada je objavio osam knjiga:

"Na zgarištu samoće", poezija, 1989, Napoli: La Sfinga 1989.

"Piramida misli", poezija, Beograd, DTA, 2007.

"Moj dio neba", poezija i proza, 2008.

"Žena u meni ili ja u ženi", poezija, Užice, Grafičar, 2017.

"Midar", roman, Beograd, ALMA, 2018.

"Bijeg iz vječnosti", eseji, kratka proza, Beograd, ALMA, 2019.

Priredio je zbornik radova autora u rasijanju na sjevernoameričkom kontinentu.

"Reč iz rasejanja", poezija i proza, West Chester: Književna radionica Kordun, 2014.

Kao i zbornik radova posvećenih oproštaju sa Nj.P. mitropolitom Crnogorsko-primorske mitropolije SPC, Amfilohijem Radovićem:

"Omilije sa Amfilohijem", poezija i proza, Beograd: Arte i Književni ESNAF, 2021. (zajedno sa kolegama Miodragom JAkšićem i Milanom S. Markovićem)".

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

U isto vreme (19. i 20. oktobra), posetioci će ispred Metropola moći da pogledaju najnoviji model električnog Mercedesa na izložbi električnih automobila i punjača.

Tokom prethodnih godina, Simpozijum je postao jedna od najpoznatijih evropskih konferencija u oblasti e-mobilnosti i tako privlači najveće stručnjake u različitim oblastima e-mobilnosti.

Ovogodišnji predavači dolaze iz Norveške, Nemačke, Holandije, Švajcarske, Austrije, Slovačke i Slovenije. Prethodnih osam godina domaćin je bila Slovenija, a ove godine je ona zemlja partner ovogodišnjeg Simpozijuma.

Emobilnost Slovenija i Eko Klub Srbija su dogovorili da narednih godina u Beogradu organizuju simpozijume, uz želju da Srbija postane zemlja partner i pokrovitelj i da nastave sa rešavanjem izazova u razvoju kružne ekonomije i zelene energije. E-mobilnost sa sobom nosi izazove, kao što su mreže, infrastruktura, finansijske i druge pogodnosti za vlasnike automobila, o čemu će biti diskusije na ovogodišnjem Simpozijumu.

E-mobilnost, kao jedan je od najvažnijih privrednih sektora i razvojnih potencijala, postaje sve važnija u savremenom svetu zbog životne sredine i zdravlja. Naša zajednička šira regija, poput inicijative Otvoreni Balkan, ima izvanrednu priliku (koju je Mate Rimac odlično iskoristio) da zahvaljujući iskustvu, tradiciji i znanju koje imamo u ovim oblastima, postane jedan od lidera u oblasti E-mobilnosti u Evropi.

Učešće su već potvrdile skoro sve automobilske kompanije koje proizvode električne automobile, pojedine velike svetske korporacije i najveće kompanije iz Srbije i šireg regiona, ELAAD (NL) BEM (D), PETROL (SLO9, TRIGLAV (SLO) NIS (SRB).

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

Gosti:

- Tanja Andrijić - sopran

- Vidan Maslovarić - književnik

Danica Dana Dodić rođena je 1934. godine u Milutovcu kod Trstenika. Diplomirala je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Živi i radi u Parizu.

Sva svoja dela, knjige pesama, objavila je na srpskom i francuskom jeziku (Samo stih, 1998, Pariska svitanja, 2003, Platno vremena, 2006., Platno vremena, II 2009, Nevreme, 2014, Ovde daleko, 2019.)

Rekli su o Dani i njenom stvaralaštvu:

„... Literarno traganje Danice Dade Dodić kroz istorijske slojeve na njenim zavičajnim prostorima setno je i uzneto prema onima koje vekovima pamtimo kao posvećeništvo, kao ljubav prema Višnjem, kao sećanje na zlatovez, kao uzdarje svetostima koje ni jedno vreme nije previdelo i prećutalo – Kosovu polju, Kruševcu, Ljubostinji, Smederevskoj tvrđavi, Kragujevcu, u kome „školski čas još uvek traje“ i još nebrojenima pred kojima putnik samotnik nošen unutarnjim drhtanjem – bledi. U istom emocijonalnom kapacitetu pesnikinja zapada u sećanje na kućni prag, koga odveć dugo niko ne prekoračuje, „zagleda se u svoju dušu“ i, po moranju odvojenost od njega doživljava kao samoprekor, ne previđajući, pritom, testamenarnu oporuku da je iz neke daljine vrate da vekuje medju svoje...“

Vidan D. Maslovarić

„ ... Univerzalni motivi ljubavi, prelaznosti i čežnje za minulim obavijeni su prigušenom, noćnom i zvezdanom atmosferom, gde svitanje i zora pozivaju vedrinu novog dana, u kome dominira pariski ambijent. Nasuprot njima je sadašnjica i začudnost novog doba, uronulog u osamu i preteću destrukciju, kojoj se lirski subjekt ne predaje...“

Blaženka Trivunčić

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

Đoko Vještica (foto: privatna arhiva)

Novinari koji žele da se prijave na Konkurs mogu dostaviti radove objavljene u štampanim, onlajn i elektronskim medijima u periodu od 26. oktobra 2021. godine do 19. oktobra 2022. godine.

Za nagradu „Đoko Vještica“ mogu konkurisati novinari iz Srbije i drugih zemalja, ukoliko su njihovi radovi doprineli humanim akcijama čiji se sadržaj odnosi na Srbiju.

Đoko Vještica (foto: privatna arhiva)

Predlog sa obrazloženjem, linkove ka tekstovima, radio i TV prilozima kao i skenirane tekstove treba dostaviti na imejl adresu nagrade@uns.rs

Nagrada “Đoko Vještica” ustanovljena je 2011. godine.

Dosadašnji dobitnici su - Dragoljub Janojlić („Palanačke novine“) 2011, Silvija Slamnig („Kurir“) i Sadik Hamidović (net radio „Veselje“) 2012, Tamara Grujić (TV Prva) i Branko Stanković (RTS) 2013, Miroljub Dugalić („Politika“) 2014, Stevo Lapčević („Sremske novine“) 2015, Velimir Perović („Blic“) 2016, Ana Stamenković (RTS) i Danijela Davidov Kesar („Politika“) 2017, Stevo Lapčević („Sremske novine“) 2018, Jasna Đurović (TV Prva) 2019, Slobodan Vasić (Radio Bravo) 2020 i Olivera Radić (Jedinstvo) za 2021. godinu.

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

Možete doneti:

* Konzerviranu i suvu upakovanu hranu
* Mušku i žensku sportsku i udobnu obuću
* Muške i ženske zimske jakne (ne kaputi i mantili)
* Mušku sportsku i praktičnu odeću: majice kratkih rukava, trenerke, dukserice, farmerke, nov donji veš i čarape
* Žensku sportsku odeću: helanke, trenerke, dukserice, nov donji veš i čarape
* Rančeve, torbice za oko vrata i struka (za dokumenta i sl.), sportske torbe
* Ćebad, vreće za spavanje
* Kišne kabanice, rukavice, kačkete
* Sredstva za ličnu higijenu (vlažne i papirne maramice, sapune, šampone, paste za zube, higijenske uloške i tampone, brijače i penu za brijanje)
* Medicinska pomagala: štake i štapovi
* Pelene za bebe i bebi kozmetiku

Akciju povodom Svetskog dana beskućništva zajednički organizuju udruženja Inicijativa A11, ADRA, Klikaktiv, Karitas, PIN i Liceulice.  

Autor: D. Bjelica

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

- Dr Radmila Radić

- prof. dr Predrag J. Marković

- dr Aleksandra Novakov

- prof. dr Branko Bešlin, glavni urednik

VREME:

SREDA, 5. oktobar 2022. godine

18 časova

MESTO:

Mala sala Kolarčeve zadužbine,

Studentski trg 5, Beograd

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

Goste će pozdraviti Nikola Bradić, urednik programa u Pokrajinskom kulturnom centru Priština - Leposavić i Andrijana Živanović, direktorka Doma kulture „Stari Kolašin“, a izložbu će otvoriti mr Danilo Vuksanović.

U umetničkom delu programa učestvovaće Natalija Nikšić.

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

Skup će otvoriti prof. Dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske i Perica Milutin, predstavnik Fondacije „Simonida“, nakon kojih će se gostima obratiti i dr Mileta Aćimović Ivkov, prof. dr Dragiša Bojović i Andrijana Živanović, dirketorka Doma kulture „Stari Kolašin“.

U umetničkom delu programa učestvovaće Natalija Jakšić.

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

U drugom delu večeri, biće promovisana i knjiga “Poslovice i izreka” koju će predstaviti Slobodan Petrović i Tatjana Trninić.

Svi zainteresovani moći će da pogledaju izložbu crteža Luke Dedića “Ljubav, vera i nada ostavile traga” koju će otvoriti Jelena Tankosić i imaće priliku da uživaju u muzičkoj interpretaciji Slavka Bubala.

VREME I MESTO:

30. septembar 2022. godine

Rodna kuća Đorđa Ocića, Josipa Glibušića 24, Dalj

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

Prof. dr Slobodan Samardžić rekao je da u srpskom političkom životu nema potrebnog jedinstva po pitanju Kosova i Metohije. Konsenzus nije nužan samo zbog stabilnosti unutrašnjeg političkog života, nego i da bi se državama koje vode politiku rasparčavanja Srbije pružio otpor.

Samardžić je naglasio da takav konsenzus nije nedostižan, da je postojao u vreme vlade Vojislava Koštunice (2004-2008) i da je počivao na poverenju u njenu kosovsku politiku. Takvo poverenje u današnje srpske izvršne vlasti, posle svih spornih izjava i popuštanja NATO državama i albanskim šovinistima na Kosovu i Metohiji, više ne postoji. U tome je, po mišljenju Slobodana Samardžića, glavni razlog nesloge u srpskom javnom životu po pitanju Kosova i Metohije. Da bi se poverenje uspostavilo, potreban je dijalog kvalifikovanih i ustavno odgovornih političkih ličnosti. Predsednik republike Aleksandar Vučić, koji je u potpunosti preuzeo u svoje ruke pregovore o KiM, u tome bi mogao da učestvuje, ali na osnovu Ustava ne bi mogao da igra odlučujuću ulogu. U tome su, kako je naglasio Slobodan Samardžić, mogući važni koraci koji ne zahtevaju bilo kakvo učešće «spoljnog faktora». Tako se može doneti ustavni zakon o KiM, što na osnovu Ustava Republike Srbije, još od 2006. godine, predstavlja neispunjenu obavezu srpskih državnih organa.

Pokret za odbranu KiM izradio je koncept tog zakona i on je pod imenom Projekat reintegracije Kosova i Metohije u ustavnopravni poredak Republike Srbije svima dostupan na internet sajtu Pokreta.

Foto: Press centar UNS

Časlav Koprivica govorio je o, kako je rekao, «bankrotu kosovske politike Aleksandra Vučića». Ukazao je na to da je veoma loše kada predsednik republike govori o tome kako nećemo predati ni pedalj naše teritorije, dok ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin u isto vreme iznova zagovara politiku «razgraničenja» Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji. To su, kako je Koprivica naglasio, ne samo kontradiktorne poruke, nego se mora ponoviti da je politika «razgraničenja» veleizdajnička politika.

Projekat «Otvoreni Balkan» podrazumeva povezivanje, za srpski novac i kredite, zemalja na koje albanski šovinisti polažu pravo. Koprivica je naglasio i da je položaj Srba na KiM sve teži, da su iseljavanja masovna i da predstavnici Srpske liste, koji učestvuju u nelegalnoj albanskoj vlasti, nemaju ugled ni autoritet u srpskom narodu. On je rekao da položaj Srbije jeste težak, ali da se moraju povlačiti potezi koji će ga olakšati. Na tom putu veoma je važno odustajanje od pogubnog Briselskog sporazuma, koji je uostalom, zbog stava albanskih secesionista, ostao mrtvo slovo na papiru.

Miloš Ković rekao je da su povod za ovu konferenciju dva važna događaja: izgradnja baza «Kosovske policije» na severu KiM, za šta je, kako se ispostavilo, kriza oko ličnih dokumenata i registarskih tablica poslužila kao «dimna zavesa». Drugi važan događaj je istupanje ambasadora SAD Kristofera Hila kao istinskog gospodara Srbije za vreme krize oko beogradskog «Evroprajda». Pokazalo se da je njegova volja iznad volje predsednika republike, iznad srpske policije i sudstva. To je podstaklo pitanje: ko vlada Srbijom?

Postoje, kako je Ković primetio, i osnovane sumnje u to da će vlast koja je ponižena i koja se odrekla suvereniteta nad centrom Beograda, moći da odbrani Kosovo i Metohiju. On je naglasio da su baze «KP» na severu i priznanje «kosovskih» dokumenata od strane Beograda samo nastavak pogubnog procesa postepenog povlačenja Srbije sa KiM, započetog Briselskim sporazumom. Upitao je da li je nezainteresovanost srpskih vlasti za rasprodaju srpske imovine južno od Ibra samo stvaranje uslova za «razgraničenje», o kome iznova govori ministar Vulin?

Naglasio je katastrofalan položaj Srba južno od Ibra, koji karakteriše ubrzana rasprodaja imovine, nekažnjeni napadi na Srbe (najnovije ranjavanje nožem Saše i Nemanje Mitrovića iz Babinog mosta), nasumična hapšenja muškaraca, pri čemu je skrenuo pažnju na to da u Beogradu niko više ne pominje te žrtve sudskih progona, kakvi su Milorad Đoković ili Darko Tasić.

Ković je istakao da je u toku progon članova Pokreta za odbranu KiM, naglasivši da se na Pravnom fakultetu u Novom Sadu događa skandalozno proterivanje sa posla redovnih profesora prof. dr Branislava Ristivojevića i prof. dr Slobodana Orlovića. Motiv za progon i prethodno smenjivanje Ristivojevića sa položaja dekana jeste njegov pokušaj uspostavljanja saradnje sa fakultetima u Rusiji. Sada sa Fakulteta ne proteruju samo Ristivojevića i Orlovića, koji mu je pružio podršku, nego i redovnog profesora Dragutina Avramovića, asistenata Stefana Radojčića, dr Ivana Milića i dr Milane Pisarić, koji su takođe odbili da učestvuju u progonu Ristivojevića. Ković je istakao da je tu reč ne samo o otvorenoj rusofobiji, nego i o potpuno nekademskom i neetičkom postupanju.

Na kraju, Miloš Ković je rekao da je u javnom životu u toku okupljanje istaknutih intelektualaca i četiri parlamentarne stranke, koje za cilj ima sprečavanje svih daljih ustupaka Beograda na KiM i proglašenje zajedničkog cilja kosovske politike - reintegracije KiM u ustavnopravni poredak Srbije.

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

 
Govoriće i:

- akademik Slavenko Terzić

 - akademik Teodor Atanacković

 - prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske i predsednik Uređivačkog odbora Srpske enciklopedije

VREME I MESTO:

Ponedeljak, 26. septembra u 12 časova

Svečana sala Matice srpske (Matice srpske 1, Novi Sad)

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

Milenko Mihajlović rođen je 1953. godine u Beogradu.

Završio je Fakultet likovnih umetnosti u klasi Mirjane Mihać. Magistrirao 1987. godine sa izložbom iz ciklusa Lokvanji. Član ULUS-a i ULUPUDUS-a.

Na otvaranju izložbe, posetioci će imati priliku da slušaju izvođenja BluesTone Band-a.

BluesTone Band osnovali su 1995. godine Zoran Zojko Obradović (vokal, gitara - ex: Strip Blues Band, Sirova Koža, Down Homes) i gitarista Miodrag Mika Pavlović (ex: Blues Vremeplov, Sirova Koža, Down Homes) koji su prisutni na srpskoj bluz sceni od sredine sedamdesetih godina.

BluesTone Band bavi se pretežno autorskim radom i do sada su objavljena četiri samostalna izdanja u izuzetno malim tiražima od 50-100 kopija.

Sarađivali su sa velikim brojem bluz muzičara i nastupali pretežno u klubovima, kao i na domaćim i stranim jazz & blues festivalima : Beogradski Blues dani/1987, Jazz Blues festival - Gorizzia, Italija /1988, Valjevski Jazz Festival /1997, Jazz & Blues Festival - Šabac /2002, North City Jazz & Blues festival - Kosovska Mitrovica /2004, Art & Blues World Music Festival, Beograd /2008-9, Fusion and Gospel Festival - Garana, Rumunija / 2017), BELEF 2018/ Beograd, Festival Blues Bendova /Beograd - DKSG / 2018, In Wires XIX Blues Rock Festival – Užice 2020...

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

Foto: Jakov Simović/ DMD Srbija

Dišenova mišićna distrofija jedna je od najučestalijih retkih neuromišićnih bolesti. Uzrok je nasledna greška na genu koji proizvodi distrofin, a koji se nalazi na X hromozomu. Činjenica da je greška na X hromozomu znači da se bolest pojavljuje praktično samo kod dečaka, koji pokazuju prve simptome najčešće do pete godine života. Postoji veliki broj različitih mogućih grešaka na genu koje izazivaju ovu bolest, a za samo neke od njih trenutno postoji terapija. Mišićna slabost je osnovni simptom i obično se deca dovode kod lekara jer teže trče, penju se uz stepenice ili ustaju sa poda nego njihovi zdravi vršnjaci. Karakteristika bolesti je ubrzano i nepovratno propadanje mišića. Podaci pokazuju da se Dišenova mišićna distrofija javlja kod 1 od 3.500 muške novorođenčadi. Bez obzira na to, tačan broj obolelih u Srbiji nije poznat.

- Nažalost, mi ne znamo tačan broj obolelih, jer nemamo registar. Međutim, u saradnji sa Klinikom za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu radimo na tome i uskoro ćemo imati tačne podatke. Pored registra, ciljevi naše organizacije, koja okuplja obolele dečake i mladiće i njihove roditelje, su podrška osobama obolelim od Dišenove mišićne distrofije i povezivanje međunarodnih kliničkih ispitivanja sa relevantnim dečijim klinikama u Srbiji obezbeđivanje trenutno dostupnih terapija za 13 dečaka za koje terapija postoji, kao i uključivanje naših dečaka u svetska klinička ispitivanja lekova za lečenje ove bolesti. Pored toga, sarađujemo sa domaćim stručnjacima na razvoju genske terapije i terapije matičnim ćelijama za dečake sa DMD-om i nadamo se da će i u Srbiji uskoro moći da se izvode kliničke studije za ove terapije. – kaže Goran Vasović, predsednik udruženja pacijenata DMD. 

Oboleli od Dišenove mišićne distrofije suočavaju se sa ubrzanim propadanjem mišića. Već sa 12 godina moraju da koriste kolica, a mnogi od njih ne dožive 20. rođendan. Pošto je propadanje mišića nepovratno, svaki dan u njihovim životima je veoma važan kako bi se pravovremeno obezbedio najviši standard lečenja i time produžio život.

Foto: Jakov Simović/ DMD Srbija

- Polaskom u prvi razred kod najvećeg broja dečaka u našoj zemlji dijagnoza je već postavljena i na genetičkom nivou omogućena je prenatalna dijagnostika u svakoj sledećoj trudnoći i uvedena je "stara" terapija koja predstavlja standard u lečenju (steroidna terapija i multisistemski pristup). Upornost u sprovođenju standarda u lečenju može uticati na stepen komplikacija osnovne bolesti, ali ne i na konačan ishod a to je gubitak hoda i samostalnosti. U ovom trenutku, mnogobrojne kliničke studije su u toku, nekoliko lekova je registrovano, sa različitim mehanizmima delovanja - od usporavanja zamene mišićnog tkiva vezivnim i masnim tkivom, preko korekcije očitavanja genetičkog zapisa do genske terapije. Cilj ovih terapija je za sada usporenje bolesti – objašnjava prof. dr Vedrana Milić Rašić, dečji neurolog.

- Kod Dišenove mišićne distrofije svaki dan uzima neki pokret. Ono što ste mogli sami juče, danas ne možete. Moji mlađi drugovi su deca koja ni ne znaju šta ih je snašlo, još hodaju i veruju da će tako ostati. Moji stariji drugovi ne mogu da dišu bez medicinskih aparata. Prošle godine sam mogao da oteram komarca sa lica, da držim čašu vode. Često gledam stari porodični snimak kada sestra i ja ribamo tepih na terasi. Da, ribao sam tepih... Kada sam ja bio mali nije bilo nikakve pomoći za nas. Sada su novi lekovi izmišljeni! Nauka pobeđuje! Mi ih sa radošću čekamo! – kaže Vuk Đorđević (20) iz Niša, mladić koji boluje od Dišenove mišićne distrofije.

Prof. dr Predrag Sazdanović, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja najavio je povećanje sredstava u budžetu za retke bolesti.

- Poslednjih godina imamo trend porasta sredstava u budžetu za lečenje retkih bolesti. Uprkos koroni u 2020. godini budžet je bio 3 milijarde dinara, u 2021. godini 3,7 milijarde i videćemo kolika će sredstva biti izdvojena za 2023. godinu. Očekuje se konstantan porast sredstava, koji treba i mora biti obezbeđen za lečenje ovih dečaka – rekao je prof. dr Sazdanović.

Željko Popadić iz RFZO je rekao da je stav države jasan, kada su u pitanju retke bolesti.

- Od 2012. godine se krenulo sa posebnim izdvajanjima sredstava sa svega 130 miliona dinara za retke bolesti i tada su se lečila samo deca obolela od urođenih bolesti metabolizma. U 2021. godini lečilo se 460 pacijenata obolelih od neke retke bolesti i za te namene je izdvojeno 3,7 milijarde dinara iz posebnog Fonda za retke bolesti. Pored toga, na listi lekova se nalaze i drugi lekovi za lečenje retkih bolesti i za njih je izdvojeno 8,5 milijardi dinara u 2021. godini  - rekao Popadić.

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

“Bez ikakve sumnje, ne postoji ništa što privlači pažnju posmatrača toliko kao golo ljudsko telo”. Ovaj komentar novinara i fotografa Kurta Frajtaga iz 1909. godine istinit je danas koliko je i tada bio.

Akt fotografija je oduvek proces između otkrivanja i skrivanja. Jasna ambivalentnost onoga što je vidljivo i svega što je nevidljivo ili se samo naslućuje, stida i radoznalosti, običnog i provokativnog. Prikaz nagog tela veoma usko povezan je sa specifičnošću društvenog konteksta vremena u kojem se pojavljuje, ideja i realnosti moralnih načela uz neizbežni estetski ideal određene ere. Ovaj fotografski motiv uvek je pod uticajem istorije, to jest umetničke tradicije, kao i vrlo lične reakcije na savremene impulse - onako kako se tumače od strane svakog fotografa ponaosob. Fotografije koje su “skandalozno” prikazivale nago telo početkom 20. veka, kada su moralne sumnje i kontroverze o ovoj temi doživljavane kao veoma delikatne, teško da bi izazvale bilo kakvu reakciju u današnje vreme.

Poreklo fotografija nagog tela leži u takozvanim “akademijama” iz 19. veka, koja su slikarima i vajarima služile kao predlošci. Ali sa napredovanjem fotografije uopšte, umesto da samo snimaju skice drugim umetnicima, fotografi razvijaju svoje umetničke ambicije. Kraj devetnaestog veka umetnici su označili posebnim terminom - fin de siècle, koji ne znači samo završetak vremenskog perioda već i početak potpuno novih shvatanja u brojnim oblastima. Ljudsko telo je sve manje tabu tema a sve više predmet divljenja i obožavanja, od slobode u prikazu do upotrebe u komercijalne, reklamne ali i propagandne svrhe kao što se dešavalo u Nemačkoj gde je kroz lepotu atletskih tela promovisana ideja o “nadmoćnoj rasi”.

Nova, još radikalnija vizija razvijena je od strane avangardnih pokreta nakon 1920-ih, i ogleda se u apstraktnim i nadrealnim eksperimentima, kao što su igre svetlosti i senke ili deformisana tela. Pojavljuje se i “glamur” fotografija koja ima ključnu ulogu u modi. I svakako je nemoguće zaobići “muške” časopise koji razvijaju specifičnu viziju idealizovanog, pre svega, ženskog tela. Sve ovo pokazuje kako se percepcija ali i moralni standardi menjaju tokom kulturne istorije.

Ova izložba (i knjiga koja je prati) ima provokativan naziv. Ipak to nije puki san o drugim ženama već pokušaj da se na lični i, što je više moguće, originalan način prikaže žensko telo. Više od trideset godina, na filmu ili digitalno, snimane su prijateljice koje su, pored poverenja, imale želju da budu deo ovog projekta koji se neće skoro završiti, sve dok budem imao mogućnosti da držim fotoaparat.

Neprekidna potraga za lokacijama i modelima u velikoj meri zavisi od vremena kojeg, sa poslom koji sada radim, ima veoma malo. Ipak i to je dovoljno da s vremena na vreme, nastane neka nova serija i u njoj po jedna fotografija koju vredi pokazati.

 Nebrojeno puta odgovarao sam na glupa pitanja: kako te žena pušta da to radiš? I skoro uvek sam, sa smeškom, odgovarao da bi trebalo da brine jedino onda ako se sa snimanja vratim bez fotografija. Uostalom odavno je poznata stvar da ako počnete da razmišljate nečim drugim a ne glavom od dobrih fotografija nema ništa!

Na kraju bi voleo da se zahvalim svima koji imaju bilo kakve veze sa ovom izložbom i njenom “škakljivom” temom i to pre svega na poverenju bez kojeg bi sve bilo nemoguće.

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.