Prethodni događaji

21. 09. 2012. Press centar, 21.septembar, 11.00 sati

Kako će biti potrošeno 300 miliona evra donacija za zatvaranje „izbegličkog poglavlja“ u regionu

Komesarijat za izbeglice Republike Srbije i Međunarodna organizacija za migracije Vas pozivaju na konferenciju za novinare

PETAK, 21. septembar 2012, 11.00 sati

Press centar, Knez Mihailova 6/III, Beograd

Komesarijat za izbeglice Republike Srbije i Međunarodna organizacija za migracije Vas pozivaju na konferenciju za novinare

 

Teme:

- Kako će biti potrošeno 300 miliona evra namenjenih za zatvaranje „izbegličkog poglavlja“ u regionu

- Položaj azilanata, izbeglica i interno raseljenih lica

- Migracioni profil Republike Srbije - odliv mozgova

   Tokom konferencije će govoriti:

• Ivana Anić Ćurko, rukovodilac Grupe za saradnju sa međunarodnim i nevladinim organizacijama Komesarijata za izbeglice Republike Srbije
•  Jelena Marić iz Komesarijata za izbeglice Republike Srbije, zadužena za odnose s javnošću
•  Olga Mitrović, konsultant na projektu CBMM

 Na donatorskoj konferenciji u Sarajevu u aprilu ove godine prikupljeno je oko 300 miliona  evra, što je oko 60 odsto donatorskih sredstava potrebnih za stambeno zbrinjavanje najugroženijih izbeglica u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Crnoj Gori. Evropska unija i Sjedinjene Američke Države obećale su da će u narednih pet godina obezbediti ostatak novca kako bi konačno bio obezbeđen krov nad glavom za 27.000 izbegličkih porodica.

Prema prvim procenama, ukupni investicioni troškovi programa inose 584 miliona evra za period od pet godina, od čega bi BiH pripalo 17 odsto, Crnoj Gori pet, Hrvatskoj 21, a Srbiji 57 odsto.

Koliko je zatvaranje izbegličkog poglavlja u regionu bitno pitanje potvrđuje i statistika Komesarijata za izbeglice Republike Srbije. Oko 10 odsto od ukupnog sadašnjeg stanovništva Republike Srbije nije živelo u njoj do 1992. godine. Dvadeset godina nakon izbijanja prvih ratnih sukoba u SFRJ, u Republici Srbiji još živi oko 70.000 lica sa statusom izbeglica. Ukupan broj interno raseljenih lica u Srbiji kreće se oko 210.000, a prema podacima UNHCR-a, Srbija je jedna od pet država na svetu sa trajnim izbeglištvom.

Srbija se poslednjih godina suočava i sa sve većim prilivom tražilaca azila, jer se nalazi na putu kojim se kreće veliki broj ilegalnih migranata iz afričkih zemalja, Avganistana i sa Bliskog Istoka, preko Turske, Grčke, Bugarske i Rumunije ka Mađarskoj i drugim zemljama EU.

I srpski građani traže azil širom Evrope. Srbija je 2011. godine, sa 13.390 podnosilaca zahteva za azil, zauzela peto mesto u zemljama EU, navodi se u poslednjem izveštaju Eurostata, Evropskog statističkog zavoda. Poseban problem su državljani RS koji neosnovano traže azil, pa su u jednom momentu potencijalno ugrozili i beli šengen.

 U kategoriju migranata o kojima nedostaje precizna evidencija spadaju emigranti, mahom mladi visoko obrazovani ljudi, pa se u tom kontekstu govori o „odlivu mozgova“. Prema poslednjem istraživanju Svetskog ekonomskog foruma, Srbija se po odlivu mozgova, od ukupno 133 ispitane zemlje, nalazi na visokom drugom mestu iza Gvineje Bisao. Procenjuje se da oko četiri miliona stanovnika živi van granica Srbije, a da veliki deo njih čine mladi i obrazovani ljudi.

 Za potvrdu dolaska i dodatne informacije možete se obratiti organizatoru konferencije Ivanu Miškoviću telefonom na broj 064-2754-852.