Najave

„Širenjem uticaja društvenih mreža došli smo u poziciju da pojedinac može napraviti pometnju i u velikoj meri falsifikovati činjenice i predstaviti ih u digitalnom svetu“, rekao je predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) Živojin Rakočević.

Na Kosovu i Metohiji su Srbi, dodao je, posebno suočeni sa falsifikatima u oblasti kulturnog nasleđa.

„Ne možete zaustaviti desetine i stotine onih koji imaju svoju verziju istorije, vrednosti i vlasništva kulturnog nasleđa“, rekao je Rakočević.

Prema rečima predsednika UNS-a, „poplava“ falsifikata može se zaustaviti sistemskim radom.

Korišćenje tehnoloških mogućnosti koje sežu od virtuelnih turneja muzejima do zasebnih platformi za promociju kulturnih institucija je kao sredstva za učvršćivanje veze matice sa dijasporom izdvojio ministar bez portfelja zadužen za odnose sa dijasporom Đorđe Milićević.

Tehnološke mogućnosti su, rekao je Milićević, posebno bile vidljive kada je krenula pandemija kovida-19, a kasnije su digitalni alati u većoj meri počeli da se koriste i za očuvanje kulturnog identiteta.

„Digitalne platforme su novi alati koji doprinose očuvanju jezičkog, kulturnog i nacionalnog identiteta posebno kod dijaspore i ljudi koji žive u drugim kulturama“, dodao je Milićević.

Kod Srba iz dijaspore promocija kulturnog nasleđa putem digitalnih tehnologija može, kako je istakao, povećati zainteresovanost za povratak u Srbiju. Milićević je dodao da važnu ulogu u osnaživanju veze dijaspore sa maticom ima obrazovanje, te je govorio i o programu onlajn nastave na srpskom za učenike osnovnih škola u inostranstvu.

O važnosti medijskog sadržaja za promociju kulturnog nasleđa govorio je direktor Uprave za saradnju sa dijasporom Ministarstva spoljnih poslova Arno Gujon preko video-poruke.

 „Dok sam živeo u Parizu i kada sam tek počeo da učim srpski jezik, nekoliko puta nedeljno sam putovao do udaljene stanice da kupim  ‘Vesti’  – novine na srpskom jeziku koje izlaze u dijaspori. Tada sam razmišljao ‘Kako je moguće da u Parizu nađem novine na srpskom?’ Tako sam vežbao svoj srpski i naučio ćirilicu“, rekao je.

Gujon je dodao da je danas lakše doći do tekstova na srpskom jeziku, prevashodno zbog socijalnih platformi koje medijski sadržaj čine dostupnim.

„Za nas u Upravi za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu društvene mreže su izuzetno korisne. Teško je doći do svakoga u svetu“, rekao je Gujon.

Kao primer važnosti društvenih mreža u promociji ideja i dolaska do što većeg broja ljudi naveo je kampanju podrške Srbima poreklom iz BIH koji su bili u riziku da izgube imovinu ukoliko se ne jave kancelarijama za pomoć koje je Uprava osnovala u saradnji sa Republikom Srpskom. Najbolje su se, kako je istakao, pokazale društvene mreže koje su doprinele tome da objave Uprave dođu do 2. 600.000 ljudi.

Da su društvene mreže dobro sredstvo za ostvarivanje ciljeva kulturne politike, saglasna je bila i pomoćnica ministarke kulture za kulturno nasleđe i digitalizaciju Danijela Vanušić, koja je rekla da su socijalne platforme važne za ostvarivanje ciljeva kulturne politike.

Ministarstvo kulture redovno objavljuje sadržaje o institucijama lokalnih zajednica, kako bi bile vidljivije, rekla je. Kao primere je napomenula biblioteku u Doljevcu i muzej u Leskovcu, o kojima ljudi iz većih mesta nisu dovoljno informisani.

„Da bi se omogućila tačnost podataka bitno je da oni dolaze od relevantnih institucija“, rekla je.

Vanušić je kao način promocije kulturnih institucija istakla platformu Google Arts and Culture, za koju je rekla da iziskuje kvalitetan multimedijalni sadržaj i prateći tekst koji jasno sugeriše o čemu je reč.

Direktorka Muzeja Grada Beograda Jelena Medaković rekla je da ovaj muzej za promociju koristi društvene mreže, ali i sopstvene platforme poput Holograda, koji sadržaj iz muzeja čini dostupnim preko telefona. Ipak, istakla je da virtuelno ne može zameniti realno iskustvo.

Da postoje dva „fronta“ na kojima se iz Muzeja bore za očuvanje kulturnog nasleđa –  virtuelni i realni, istakla je operativna direktorka Narodnog muzeja u Beogradu Gordana Grabež. Od društvenih mreža, kako je rekla, ne očekuje da doprinesu porastu realne posećenosti muzeja već širenju kulturnog nasleđa u digitalnom svetu.

Upravnica Galerije Matice Srpske dr Tijana Palkovljević Bugarski rekla je da ne samo promocija kulture već i rad na društvenim mrežama uopšte zahteva kontinuitet i inovativnost. Stoga je predstavila nove programe ove galerije koji doprinose većoj dostupnosti digitalnog sadržaja.

Inovativne platforme su važne i za obrazovanje, jer privlače mlađu publiku koja proširuje znanje ovim neformalnim putem, rekla je zamenica upravnika Muzeja Srpske pravoslavne crkve Miljana Matić.

O koracima koji čine kampanju na društvenim mrežama, SEO optimizaciji i važnosti biltena govorio je ekspert za digitalni marketnig Nebojša Janković u predavanju novinarima iz dijaspore, koje je usledilo nakon konferencije. Dodatne savete za bolju promociju Fejsbuk stranica i Jutjub kanala dao je novinarima iz Švajcarske, Australije, Italije i Norveške, koji su se uključili putem Zuma.

Skup je moderirala novinarka RTS-a Maja Milić.