Najave

27. 03. 2026. PETAK, 27. mart 2026. godine u 11 sati, Press centar UNS-a (Knez Mihailova br. 6/III, Beograd

Nacionalni dan borbe protiv limfoma 2026: Difuzni B-krupnoćelijski limfom

Udruženje pacijenata obolelih od limfoma LIPA Vas poziva na konferenciju za novinare

PETAK, 27. mart 2026. godine u 11 sati, Press centar UNS-a (Knez Mihailova br. 6/III, Beograd

Nacionalni dan borbe protiv limfoma 2026: Difuzni B-krupnoćelijski limfom

Nacionalni dan borbe protiv limfoma, hronične limfocitne leukemije (HLL) i mijeloproliferativnih neoplazmi (MPN) posvećen je značaju ranog otkrivanja ovih oboljenja, prepoznavanja simptoma i adekvatnog lečenja pacijenata.

Ove godine tema je najčešći agresivni podtip non-hočkinovog limfoma, difuzni B-krunoćelijski limfom (DBKL).

Više od 20 godina u Srbiji nijedan inovativni lek za DBKL nije stavljen na listu lekova! Ova situacija dovodi do neprihvatljive nejednakosti u pristupu savremenom lečenju između naših pacijenata i pacijenata u okruženju

O važnosti podizanja svesti o ovim bolestima govoriće:

- Dr Marija Elez, Klinika za hematologiju VMA

- Dr Vojin Vuković, Klinika za hematologiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije

- pacijent sa limfomom

- Maja Marković, Udruženja “LIPA”

 

Zabrinjavajuće zaostajanje za regionom i EU

Evropska agencija za lekove (EMA) je u periodu 2018-2025. godine odobrila 9 inovativnih lekova za lečenje DBKL-a. Analiza dostupnosti ovih lekova u zemljama regiona i EU pokazuje sledeću situaciju:

• Nemačka i Austrija: svih 9 lekova dostupno na listi lekova

• Slovenija: 7 lekova na listi lekova

• Grčka i Bugarska: 6 lekova na listi lekova

• Hrvatska: 3 leka na listi lekova

• Srbija: 0 lekova na listi lekova

 

Inovativne terapije kao rešenje

Otkrivanje i započinjanje lečenja u što ranijoj fazi bolesti sprečava ozbiljnije zdravstvene komplikacije ili progrediranje bolesti, a samim tim i šanse za izlečenjem su veće. Međutim, ukoliko nije uključena adekvatna terapija, bolest može završiti letalno. Danas postoje inovativni terapijski modaliteti čijom primenom su šanse za izlečenjem ovih bolesti mnogo veće.  

Uvođenjem savremenih terapija na pozitivnu listu lekova, RFZO je napravio neverovatan pomak za neke karcinome, ali i dalje imamo maligne bolesti, poput velikog broja hematoloških maligniteta, odnosno agresivni difuzni B-krupnoćelijski  limfom, Hočkinov limfom, policitemija vera (PV), kod kojih nisu dostupni inovativni lekovi ili ih nije moguće dobiti nijednim mehanizmom.

Ističemo da je kod bolesnika, bez obzira na formu bolesti, neophodno uvesti najefikasniju terapijsku opciju za lečenje u svim linijama, naročito u prvoj, kada bi ishodi lečenja bili najbolji i kada su šanse da se spreči ponovna pojava bolesti (relaps) i očuva kvalitet života, najveće.  

Višestruki teret bolesti

Difuzni B-krupnoćelijski limfom i njegovo lečenje imaju značajan uticaj na sve aspekte života pacijenata:

Ekonomski teret: Direktni i indirektni troškovi lečenja relaps/refraktarnog DBKL-a su značajni. Upotreba resursa zdravstvene zaštite je visoka, uključujući bolničko lečenje, hitne slučajeve i suportivnu negu. Indirektni troškovi nastali kao rezultat smanjene produktivnosti, izostajanja sa posla i prevremenog penzionisanja dodatno opterećuju sistem značajnim uticajem na pad BDP-a. 

Kvalitet života: U poređenju sa zdravim ljudima, pacijenti sa DBKL-om imaju značajno narušeno zdravstveno stanje i fizičko funkcionisanje, uz veće stope anksioznosti i depresije, čak i dugo nakon završetka terapije.

Kliničke komplikacije: Skoro 47% pacijenata se suočava sa ozbiljnim komplikacijama kao što su neutropenija, pneumonija, anemija, trombocitopenija i sepsa.

Dostupnost inovativnim terapijama omogućila bi našim pacijentima da se nesmetano vrate u društvene i radne tokove, da doprinose ekonomskom rastu i razvoju naše zemlje i da njihova bolest, vrlo često dobije hronični tok. Treba imati na umu i to da pacijenti koji se ne izleče prvom linijom terapije imaju mnogo lošiju prognozu i moraju biti podvrgnuti agresivnijim vidovima lečenja.

 

Šta je DBKL?

DBKL je maligno oboljenje limfocita – belih krvnih ćelija koje imaju ključnu ulogu u imunološkoj odbrani organizma. Bolest se često razvija tiho i podmuklo, a prvi simptomi mogu ličiti na bezazlenu infekciju: bezbolno uvećani limfni čvorovi, povišena temperatura, noćno znojenje, gubitak telesne težine, svrab, crvenilo kože i izražen umor.

U trenutku postavljanja dijagnoze, bolest se razvrstava u stadijume u zavisnosti od proširenosti u organizmu. U Srbiji se godišnje dijagnostikuje oko 350 novih slučajeva, a 200 premine. Uprkos tome što se primenom odgovarajuće hemioterapije i imunoterapije između 50-60% pacijenata može izlečiti nakon prve linije lečenja, između 40% i 50% pacijenata ponovo dobije bolest (relapsira) ili ne odgovori (je refraktarno) na inicijalno lečenje. Ukoliko se ne leči, relapsni/refraktorni (R/R) DBKL ima očekivani životni vek od svega 3 do 4 meseca.

Nacionalni dan borbe protiv limfoma uspostavljen je pre pet godina, zajedničkom inicijativom Srpske limfomske grupe, strukovnog udruženja i Udruženja obolelih od limfoma LIPA i obeležava se poslednje nedelje marta. 

Direktan prenos događaja možete pratiti preko Jutbjub kanala Press centra UNS-a.

 

VREME:

PETAK, 27. mart 2026. godine

11 sati

 

MESTO:

Press centar UNS-a, Knez Mihailova br. 6/III,

Beograd