PC info

19. 12. 2017.

Srednja škola „Sezai Suroi“ Bujanovac - Imamo samo udžbenike za albanski jezik

Srednjoj školi „Sezai Suroi“ iz Bujanovca, u kojoj se nastava izvodi na albanskom jeziku, nedostaju udžbenici. Učenici ove škole imaju udžbenik jedino za albanski jezik. Sa sličnim teškoćama, kako za „Komšijske novosti“ ističe direktor škole Zejni Fejzulahu, suočene su i druge osnovne i srednje škole u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa u kojima je nastava organizovana na albanskom jeziku

 

 

Fotografija direktora Zejni Fejzulahu: Rtv Bujanoci, printscreen

- Samo za učenike naše škole, od prvog do četvrtog razreda, potrebno je oko 300 udžbenika - kaže Fejzulahu, koji je i predsednik Komisije za obrazovanje pri Nacionalnom savetu Albanaca (u ostavci).

- Do 2006. godine imali smo pravo da koristimo udžbenike sa Kosova, ali izmenom zakonskih propisa to više nije moguće zbog različitih školskih programa.

Fejzulahu dodaje da su pretprošle godine održani protesti Albanaca zbog toga što Ministarstvo prosvete Republike Srbije nije dozvolilo da u osnovne škole na jugu Srbije u kojima se nastava izvodi na albanskom „uđe“ oko 100.000 udžbenika koje je kao pomoć uputilo Ministarstvo prosvete iz Prištine.

Ministarstva iz Beograda i Prištine nisu postigla dogovor oko ovih udžbenika, pa su posle šest meseci stajanja u magacinu oni vraćeni na Kosovo. Ti udžbenici se nalaze u Gnjilanu, ali još nema sporazuma dva ministarstva.

- Nije teško razumeti u kakvoj su situaciju đaci osnovnih škola u Preševu, Bujanovcu i Medveđi imajući na umu da, s jedne strane, udžbenici sa Kosova stoje u magacinu, a, s druge strane, Ministarstvo prosvete Republike Srbije ih nije obezbedilo, što je zakonska obaveza tog Ministarstva-naglašava Fejzulahu.

- Još je teža situacija u srednjim školama, koje po zakonu nisu obavezne. Praktično, srednjim školama je prepušteno da se same snalaze kako znaju i umeju. Nekada su se udžbenici za osnovne i srednje škole, oni za koje je postojala saglasnost Ministarstva prosvete Republike Srbije, uvozili iz Albanije, ali zbog različitih programa za  mnoge predmete odavno i to nije moguće.

Neki profesori bujanovačke Srednje škole „Sezai Suroi“ su  problem nedostatka udžbenika ublažili svojom inicijativom, tako što su sami preveli manji broj udžbenika sa srpskog na albanski. Drugi su nastavu organizovali korišćenjem digitalnih nastavnih sredstava, s obzirom na to da je ova škola savremena i u njoj je takva nastava moguća. Ali nemaju svi takve uslove.

Fejzulahu naglašava da bi digitalni udžbenici mogli trajno da reše sadašnje probleme. On ističe da Izdavačka kuća „Albas“ iz Tirane, koja ima predstavništvo u Preševu,  školama na jugu Srbije nudi digitalne udžbenike na albanskom, na koje će Komisija za obrazovanje Nacionalnog saveta Albanaca verovatno dati pozitivno mišljenje.

Ali to neće imati značaja ukoliko i Ministarstvo prosvete Republike Srbije ne da odobrenje za njihovo korišćenje. I tu se, međutim, očekuju problemi, jer je u pripremi zakon o digitalnim udžbenicima koji bi trebalo da reguliše ovu oblast, a nepoznato je koliko će trajati procedura donošenja tog zakona.

Učenici bujanovačke gimnazije kao nematernji jezik uče srpski jezik. U nastavi srpskog jezika koriste se stari udžbenici, koji ne ispunjavaju savremene standarde.

Inače, srpski jezik se kao nematernji jezik uči u osnovnim školama u kojima se nastava izvodi na albanskom još od prvog razreda. Učenici, pripadnici albanske nacionalne manjine, dosta dobro znaju srpski jezik, tako da ne bi bilo jezičke barijere pri upisu na studije. Svršeni srednjoškolci iz Bujanovca, Preševa i Medveđe se, međutim, odlučuju za nastavak studija na Kosovu i Metohiji (Priština, Gnjilane) ili Tirani, na albanskom jeziku. Ima i onih koji studiraju na fakultetima u Makedoniji i Turskoj, na engleskom jeziku.

Fotografija škole „Sezai Suroi“ preuzeta je sa Fejsbuka

Pola veka postojanja

Srednja škola  „Sezai Suroi“ postoji od 1968. godine, a ime nosi po partizanu iz Prizrena ubijenom 1941. u rodnom gradu. Najpre je bila istureno odeljenje gimnazije iz Preševa, a od 1973. je samostalna.  Od uvođenja usmerenog obrazovanja u bivšoj SFRJ krajem sedamdesetih godina prošlog veka gimnazija postaje srednja škola u okviru koje samo jedan deo nastavlja da radi po programu za gimnazije. Više puta je menjala nazive, a današnji nosi od 2005. godine. Škola ima i medicinski, ekonomski, mašinski, elektrotehnički i trgovački smer. Učenici medicinskog smera praksu obavljaju u Vranju, a ostali u privatnim firmama u Bujanovcu. Nastava se od 1968. godine izvodi samo na albanskom (ne računajući srpski kao nematernji jezik).

Školski list

Škola „Sezai Suroi“ od 2013. godine izdaje svoj list koji se zove „Zgjimi Rinor“. Štampanje lista se finansira iz sopstvenih sredstava škole, a izlazi 3-4 puta godišnje. List objavljuje priloge o aktivnostima škole između dva broja, đačke i nastavničke radove, zanimljivosti iz biografija stvaralaca na albanskom, savete psihologa i pedagoga i slično.

Jovica Vasić

---

Tekst je nastao u okviru projekta o obrazovanju na jezicima nacionalnih manjina. Projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja uz obaveznu napomenu „Stavovi izneti u podržanom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“.

---