PC info

12. 02. 2019.

Na predstavljanju Povelje EFJ-a o medijima: Ove smernice treba hitno primeniti

U Beogradu je danas predstavljena Povelja Evropske federacije novinara (EFJ) o radnim uslovima za medijske radnike. Povelju je već potpisalo 14 novinarskih organizacija, članica EFJ-a, vodećih novinarskih sindikata iz zemalja Zapadnog Balkana i Turske. Ova neobavezujuća Povelja od 10 tačaka ima za cilj da se omoguće bolji uslovi za rad medijskih radnika.

 

Mehmet Koksal, projektni menadžer EFJ-a je ukazao na najčešće probleme medija u ovom delu Evrope. On je istakao da u mnogim zemljama novinari ne smeju da se udružuju kako bi se borili za svoja prava.

„Rade na osnovu ortačkog ugovora, nisu prijavljeni i ne mogu da zaštite svoja prava pred sudom. Diskriminisani su na radnom mestu, a zbog aktivnosti u sindikatima bivaju premešteni na druga radna mesta ili otpušteni. Novinari bi trebalo da imaju pravo na odmor, a posle radnog vremena niko ih ne može kazniti ako nisu reagovali na određeni zahtev poslodavca“, rekao je Koksal.

On je naveo da „svi novinari i fotografi koji izveštavaju iz ratnih područja moraju da dobiju adekvatnu obuku“.

O problemima novinarske profesije govorio je i Rajner Rajšard, predsednik ekspertske grupe Larek za radno zakonodovstvo, koja je u prethodne dve godine radila na ovoj Povelji.

On je istakao da lažne vesti narušavaju poverenje javnosti u novinare.

Rajšard je rekao da „neke vlade zatvaraju novinare, ne dozvoljavaju im pristup informacijama ili raspiruju mržnju protiv njih“.

„Ova Povelja predstavlja smernice, koje već postoje u vašem nacionalnom zakonodavstvu i zalažemo se da se hitno primene. Novinarstvo nije profesija koja služi da podrži interesne grupe u širenju lažnih informacija. Novinarstvo je javno dobro i instument kojim se postižu različiti međunarodni standardi i razvijaju naše demokratije. Mi verujemo u ove principe, u vrednosti Evropske unije, gde je Srbiji mesto, ukoliko ispuni ove uslove“, rekao je Rajšard i dodao da će Povelja biti predata Evropskoj komisiji i Savetu Evrope sa nadom da će biti korišćena za procenu medijskih sloboda u zemljama kandidatima za pridruživanje EU.

Tamara Čausidis, predsednica Sindikata novinara Makedonije istakla je da u ovoj zemlji je honorarno zapošljavanje, koje gotovo da nije prepoznato u njihovom Zakonu o radu. Po njenim rečima, u takvoj situaciji, novinari uglavnom rade kako im manadžment ili urednik nalaže. Ona je istakla da bez slobodnih i kritičkih medija nijedna zemlja ne može da stane na demokratske noge. 

Dragana Čabarkapa, predsednica Sindikata novinara podsetila je da Zakon o javnom informisanju donet 2014. godine nije dao očekivane rezultate, a oko 1.300  novinara je ostalo bez posla tokom privatizacije. Brojni mediji su ugašeni, a drugi, po njenim rečima, „kroz projektno sufinansiranje su kupljeni našim parama, a u njima uglavnom ugašeni sindikati“. Ona se založila da ova Povelja postane obavezujući dokument, deo granskog kolektivnog ugovora, koji postoji u zemljama Zapadne Evrope.  

Komentarišući Čabarkapino izlaganje, Mehmet Koksal je rekao da Evropska unija nije želela da se na ovaj način sprovede privatizacija srpskih medija.

„Jedan od najvećih nedostataka je nemogućnost pristupa vlasničkim strukturama medija. Proces privatizacije je otvorio prostor da vlasnici medija postanu ljudi na vlasti. Umesto slobodnih medija i medijskog pluralizma, imamo centralizovanu medijsku situaciju, a svi mediji izveštavaju isto. Rešenje treba da potekne od srpskog naroda, to ne treba da nametne EU ili bilo ko drugi. Ne možemo da kažemo šta treba da uradite, ali određeni principi ili pravila treba da se primenjuju“, rekao je Mehmet Koksal, dodajući da nova Medijska strategija treba da zaživi, a ne da ostane mrtvo slovo na papiru.