PC info

06. 11. 2019.

Većina građana za EU, ali nedovoljno informisana o evropskim donacijama

Više od 50 odsto srpskih građana je za pristupanje Srbije EU, a 25 procenata je protiv, rečeno je na treningu za novinare u Pres centru Udruženja novinara Srbije (UNS) u organizaciji Ministarstva za evropske integracije, Delegacije Evropske unije i Projekta unapređenja vidljivosti i komunikacija EU podrške Srbiji.

Na treningu, kojem je prisustvovalo dvadesetak novinara, govorilo se o Instrumentu za predpristupnu pomoć (IPA programu), načinu na koji srpska javnost percipira pomoć koju EU pruža Srbiji, i o pravilima za pisanje uspešnih medijskih projekata po standardima EU.

Cilj treninga bio je i unapređenje medijskog izveštavanja o evropskim integracijama Srbije i o pozitivnim posledicama koje pomoć EU Srbiji ima na  svakodnevni život srpskih gradjana.

Načelnik Odeljenja za komunikacije Ministarstva za evropske integracije Ivana Đurić rekla je da prema istraživanjima iz jula ove godine, 53 odsto gradjana Srbije za pristupanje EU, 25 odsto je protiv, dok su ostali neopredeljni.

Navela je da većina srpskih gradjana i dalje veruje da su EU, Kina i Rusija medju najvećim donatorima Srbije, ali da podaci pokazuju da je EU uložila tri milijarde evra, SAD 700 miliona dolara, da slede pojedinačne zemlje donatori, ali da Rusija „nije na tom spisku“.

„To su podaci koje dobijamo od samih donatora. Dakle, ono što nam oni govore, o čemu nas informišu u vezi sa sredstvima koje zajedno planiramo. To znači da postoje donatori i potenciajalni donatori koji se ne javljaju. Rusija je jedna od njih, tako da svakako nisu na nivou donacija koje sam ovde navela“, rekla je ona.

Naglasila je i da rezultati istraživanja pokazuju da je za gradjane Srbije  najvažnija tema borba protiv korupcije i reforme zdravstvenog sistema i  pravosudja. „I zdravstvo i pravosudje posmatraju se i dalje iz perspektive korupcije“, kazala je ona.

Istraživanja takodje pokazuju da su gradjani Srbije zainteresovni da saznaju na šta su potrošena sredstva koja se dobijaju od EU. „ Mi se akcijama trudimo da pokažemo gde su sredstva otišla i koji su rezultati“, rekla je ona.

Objasnila je da je dominantan strah kod građana Srbije i dalje to da bi ulaskom u EU došlo do gubitka nacionalnog identiteta, dok je 32 odsto zabrinuto za domaće poljoprivrednike.

Vođa Projekta unapređenja vidljivosti i komunikacija EU podrške Srbiji, Mirko Mandić, rekao je da prema rezultatima istraživanja Minsitrastva za evropske integracije, 33 odsto građana Srbije zna da postoje projekti EU u Srbiji, i da među njima samo devet odsto zna za EU projekte zaštite životne sredine u Srbiji.

Naveo je da je posle projekta u junu i julu ove godine, „Pogledaj oko sebe i pokreni se“, kada je nekoliko stotina gradjana učestvovalo u sakupljanju 3,5 tona otpada u Beogradu, procenat onih koji znaju za projekte EU povećen za jedan odsto.

„Ipak na 17 odsto povećan je procenat gradjana Srbije koji znaju za projekte EU u vezi sa zaštitom životne sredine. Kampanja je dala dobre rezultate jer je bila  fokusirana, integrisana i zato što su stvari bile prikazane na način koji je za građane smislen“, objasnio je on.

Rekao je da je odluka da se počne sa tom i sličnim kampanjama doneta jer je, uprkos tome što je EU najveći donator Srbiji  sa 3,6 milijardi evra, i tome što dve trećine izvoza iz Srbije ide u zemlje EU, u javnosti i dalje često prisutno uverenje da su Kina i Rusija najveći ekonomski partneri Srbije.

Programska menadžerka Delegacije EU u Srbiji, Maja Vučković Krčmar objasnila je da je novac koji Evropska komisija opredeljuje za zemlje kandidate zapravo novac poreskih obveznika građana EU i da njime treba da se pomogne pridruživanju jedne zemlje EU i reformi njene pravne regulative.

„To podrazumeva da su ta sredstva opredeljena za konkretne stvari koje u suštinskom smislu imaju veze sa pridruživanjem“, naglasila je Vučković.

Podsetila je da je Instrument za predpristupnu pomoć (IPA) počeo da se sprovodi 2007. godine za zemlje Zapadnog Balkana i za Tursku i da se svota novca koja za jednu zemlju određuje prema njenoj veličini i potencijalnim potrebama.  

„Ta pomoć vezana je za reforme, za razoj svih sektora, koji treba da se pretoče u otvaranje odredjenih poglavlja - o kojima se potom pregovara i na kraju se ona zatvaraju“, ukazala  je ona.

Odluka EU da Severnoj Makedoniji i Albaniji ne odredi datum za početak pregovora izazvala je zabrinutost u delu javnosti, podsetila je ona, ali i naglasila da se Evropska komisija „i dalje zalaže za isto“.

„Mi ćemo nastaviti da radimo na isti način. Ako je jedna država članica imala  nešto protiv, to ne znači da će cela struktura da padne“, rekla je Maja Vučković Krčmar.    

Navela je da je IPA najviše sredstava donirala izmedju ostalog u javne administrracije, energetiku, transport i socio-ekonomski razvoj Srbije.

„Poslednja velika investicija, od 50 miliona evra, bila je izgradnja gasovoda izmedju Niša i Dimitrovgrada. U okviru transporta, IPA je finasirala nekoliko projekata, medju kojima je i završetak Žeželjevog mosta, i pristupnih puteva“, podsetila je ona.

Dodala je da su u planu projekti u vezi sa sigurnošću na putevima, kao i da je pitanje zaštite životne sredine u Srbiji „ ogroman kolač“. „Srbija u prošlosti nije dovoljno investirala u svoju sigurnu životnu sredinu i zato mnogo toga treba uraditi u vezi sa otpadnim vodama, vazduhom, itd“, objasnila je ona.

Ivana Đurić je navela da rezultati analize medijskog istraživanja o evropskim integracijama Srbije pokazuju da je u oktobru 2019. na tu temu bilo objavljeno 2.404 teksta.

Od toga su 38 odsto bili dnevno-politički izveštaji, Kosovo je bila tema 12 odsto tekstova, reformski procesi su se pojavili takodje u 12 odsto izveštaja, a 11  odsto bilo je posvećeno pristupanju Srbije EU.

„Zanimljivo je da jeu oktobru objavljeno malo tekstova koji se bave odnosima Srbije, EU i Rusije. Njihov odjek je veliki, ali to je samo dva ili tri odsto ovih objava“, rekla je ona.

Navela je i da su među medijima koji najviše pišu o tim temama „Danas“,  RTS, RTV, Fonet, „Blic“, agencija Tanjug  i „Politka“, i da je u vezi sa EU temema najviše bilo neutralnih tekstova, pozitivno 29, kritički nastrojeno 14, a negativno 1odsto.

Na treningu je govorio i Endre Balaša, koji je objasnio pravila za uspešno pisanje projekata za EU fondove. Rekao je da je za predlog projekta važno imati okvire, definisane ciljeve, rokove i resurse. Rekao je i da projekat treba da bude pregledan, realan,  inovativan i da „efekti treba da stignu do korisnika“.

 

---

Informacija može da sadrži stav koji nije stav Press centra UNS-a, ukoliko to nije izričito navedeno. Odgovornost za sadržinu informacije i tačnost podataka snose fizička lica ili pravna lica u čije ime je Press centar prosledio informaciju.

---