PC info

30. 12. 2019.

Deveta medijska konferencija dijaspore i Srba u regionu: Očuvanje identiteta saradnjom i umražavanjem medija

Saradnja, umrežavanje, borba za očuvanje identiteta, jezika i ćirilice najvažnije su poruke Devete medijske konferencije dijaspore i Srba u regionu koja je okupila se veliki broj novinara i urednika srpskih medija u inostranstvu, kao i predstavnika udruženja Srba koji žive van Srbije.

 

Cilj ove, devete konferencije, bilo je jačanje veza medijskih javnih servisa matice i medija dijaspore, pa su programe „za inostranstvo“ predstavili RTS, RTV i RTRS, a o uslovima u kojima rade i problemima govorili su urednici i novinari medija iz regiona i dijaspore.

Otvarajaući konferenciju, Ivica Dačić, potpredsednik Vlade i ministar inostranih poslova, istako je da kontunuitet održavanju ovih medijskih konferencija svedoči da informisanje dijaspore i Srba u regionu predstavlja vitalan deo saradnje matične države i dijaspore. 

„Naša je ne samo ustavna, nego i moralna obaveza i svakodnevni zadatak da unapređujemo odnos matice sa našim sunarodnicima u inostranstvu. Informisanje jeste dvosmeran proces. Jedan smer je na relaciji matica rasejanje i bitno je ukazatui da se protok u ovom smeru ne završava među našima u inostranstvu. Posredsvtom naše dijaspore glas Srbije jasno odjekuje i u stranoj javnosti. To se pokazalo jako važnim naročito kada se radilo o temama za zaštitu nacionalnih interesa. Drugi smer posebno je važan za nas koji u matičnoj državi pratimo položaj Srba u dijaspori i regionu i svojom radom nastojimo da unapredimo i jačamo veze između nas“, rekao je Ivica Dačić.

On je dodao da Vlada Srbije finansijski, ali i na druge načine radi na očuvanju kulturnog i jezičkog indentiteta Srba u rasejanju. Kao neke od mehanizama spomenuo je sufinansiranje kulturnih delatnosti i medija Srba u dijaspri i regonu, pomoć pravoslavnoj crkvi, mrežu škola za učenje srpskog jezika i pisma. Poslednjih godina se dosta radi i na programu saradnje naučnika iz Srbije i dijaspore, kao i podsticanje ideje povratka visokoobrazovanih ljudi u Srbiju.

Sledeće godine se navršava decenija kako Udruženje novinara Srbije i Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva inostranih poslova organizuje ove konferencije. Tokom godina ne samo da su se novinari i urednici prilikom boravka u Beogradu upoznavali i ostvarivali različite vidove saradnje, nego su ove konferencije iznedrile i neke projekte, na koje je podsetio Nino Brajović, genralni sekretar UNS-a. Među njima je škola veb novinarstva, se predavanjima na daljinu, u kojoj su se obučavali novinari srpskih redakcija iz inostranstva, kao i studijski borvak novinara iz regiona u beogradskim redakcijama. On je istakao i da nova medijska strategija koje treba da bude usvojena, prepoznaje interes medija regiona i dijaspore, kao i potrebu da njihov rad bude predstavljen u medijima u Srbiji. U tom kontekstu najavio je još jedan projekat-portal na kome bi bile sve informacije ne samo o ovim konferencijama, već bi se na njemu predstvio rad medija iz regiona i dijaspore.

Uloga medija je, između ostalog povezivanje ljudi, pa tako i Srba matice i dijspore. Neke od emisija RTS-a i RTV-a, kao što su „Večeras zajedno“, „Srbija na vezi“ i „Naši u svetu“ su već antologijske. Međutim, javni servisi promenom koncepcije pokušavaju da dopru i do tzv. „druge generacije“, rođenih van Srbije, koji su podložniji asimilaciji. Javna snimanja emisija i organizovanje kulturnih događaja takođe su pokušaj da se dopre do naših ljudi van zamlje. Istaknuta je i velika uloga crkve u očuvanju identiteta Srba van zemlje, kao i doprinos dijaspore u humanitarnim akcijama.

Sa druge strane, jedan od najvećih problema medjija koji rade van Srbije je finansiranje, pogotovu u zemljama gde Srbi nisu prepoznati kao nacinalna manjina ili autohtona zajednica. Tu teško ili nikako ne uspevaju da dobiju novac za svoje projekte od država u kojima žive i rade, pa se oslanjaju samo na novac iz Srbije. Finansijski problemi uzrokuju i nedovoljan broj novinara u redakcijama koje izveštavaju na srpskom jeziku. Takođe, u zemljama regiona ima dosta problema sa uvođenjem srpskog jezika u škole, kao i broja dece obuhvaćene učenjem jezika. Zbog toga je zatražena aktivnija ulogu Srbije u rešavanju tog problema. U nekim zemljama na zapadu, gde postoji velika dijaspora iz zemalja bivše Jugoslavije, srpski jezi se ne prepoznaje kao poseban, već je zajedno  „bosansko-hrvatsko-srpski“. Zbog toga je i teže doći do finansijske podrške projektima na srpskom jeziku.  

Nema preciznih podataka koliko Srba živi van zemlje. Na ovoj konferenciji pominjana je nezvanična cifra od pet milona, od čega su oko milion mladi. Samo aktivnijom ulogom države Srbije, ali i saradnjom medija i udruženja  dijaspore i regiona sa maticom i nove generacije iseljenim moći će da sa prepoznaju kao Srbi. Ove konferencije doprinele su da se novinari iz Srbije i oni koji rade van matice upoznaju i započnu saradnju i razmenu informacija. I da se margine koje postoje između dijaspore, naročito primenom novih tehnologija, polako brišu.