PC info

27. 11. 2012.

Saopštenje za javnost radnika Narodnog pozorišta Priština sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici

Povodom u poslednje vreme učestalih izjava predstavnika vlasti u kulturi, a vezano za rad našeg pozorišta, tačnije za njegovo nepostojanje, osećamo se prozvanim da se obratimo javnosti.

 

      Naime, pre nekoliko dana je održan sastanak posvećen sudbini naše kulture na Kosovu Ministra kulture R.Srbije i savetnika predsednika Srbije sa rektorom prištinskog univerziteta i direktorom Rudarskog kombinata „Trepča“ (sic!), gde su izveštaču Tanjuga date izjave u kojima stoji da je naše pozorište „terazijski turističko“, a naš se Ministar iznenadio postojanjem sale u Zvečanu gde bi se mogle da igraju naše predstave. Ne sumnjajući u dobre namere našeg ministra želimo da našem resornom ministru, ali i javnosti, predočimo činjenice vezane za naš višegodišnji rad, kako njegove dobre namere ne bi rezultirale popločavanjem pravca suprotnog putu za raj:

Dakle:

            Narodno pozorište Priština je marta 2005. godine, nakon šest godina izgnanstva sa Kosova, vraćeno u Leposavić. Nakon godinu dana i više bezuspešnih pokušaja da nam se reši pitanje sedišta (sedište pozorišta bilo je na drugom spratu stambene zgrade, za koji smo plaćali kiriju), Koordinacioni centar nam je ustupio dvospratnu kuću na raspolaganje, na periferiji severnog dela Kosovske Mitrovice. Od tada do danas, napravili smo preko dvadeset predstava, a u Domu kulture u Zvečanu koji ste pomenuli, odigrali smo do sada preko stotinu predstava sa procentom gledanosti koji je neretko prevazilazio i naša očekivanja. Vaš entuzijazam vezan za objekat Doma kulture u Zvečanu mogao je da se desi i pre nekoliko meseci, kada smo Vas pozvali da dođete na otvaranje sezone upravo u Zvečanu, u Domu kulture. Ako ništa drugo, da ste samo dva dana pre  Vašeg sastanka  doputovali u Kosovsku Mitrovicu, mogli ste da uživate u našoj predstavi koju smo održali u ledeno hladnoj sali Doma kulture u Zvečanu. Ovako, osećamo se, ne samo poniženim, već i zabrinutim što Vi, kao naš osnivač i najviši predstavnik ove države zadužen za kulturu na ČITAVOJ teritoriji R. Srbije, ali i, valjda šire, niste upoznati sa činjenicama koje nedvosmisleno ukazuju na našu aktivnost u nehumanim uslovima, uslovima neuporedivim sa bilo kojim pozorištem u savremenom svetu. (Navešćemo samo jedan primer: ovog meseca gostovali smo u Lipljanu, privatnim kanalima došli do tri prijatelja koji imaju RKS tablice, a kada su sami sipali gorivo, zajedno smo otišli na gostovanje i sami platili smeštaj) – da li takvu praksu poznaje neko drugo pozorište, a da se naziva NARODNIM??? A, vi pričate o terazijskom turizmu!? Kad smo već kod turizma, nabrojaćemo Vam mesta koja smo posetili (tamo smo turizma radi umeli i predsatvu da odigramo, a kao zadovoljni turisti više se puta i vraćali) samo u poslednje dve godine,  a koja su redovno u ponudama raznih turističkih agencija:

Prizren, Orahovac, Štrpce, Osojane, Goraždevac, Sredska, Gotovuša, Peć, Brestovik, Đakovica, Gračanica, Laplje selo, Lipljan, Velika Hoča, Priština, Uroševac, uključujući, naravno i iznenadni Zvečan.

 

Znajući za probleme koji već dugo postoje u drugim kosovskim institucijama kulture čiji je Ministarstvo osnivač, duboko smo rezignirani apostrofiranjem naše ustanove koja od svih institucija koje ste  pomenuli intenzivno RADI na čitavoj teritoriji Kosova i Metohije, a u krajnjem neskladu sa sredstvima koja su nam određena. Posebno smo uvređeni Vašom izjavom da novac nije problem, dok mi, po Kosovskoj Mitrovici, nebrojeno puta do sada molimo prijatelje da nas svojim automobilima i o svom trošku razvoze po Kosovu i Metohiji zbog besparice u kojoj se nalazimo.

Takođe nas iznenađuje činjenica da kada smo počinjali da obnavljamo rad ovog pozorišta pre nekoliko godina, nismo bili ničija tema, osim puno dragih prijatelja iz inostranstva, iz ostatka Srbije, kao i sa Kosova, ni jedne političke stranke, ni jednog političkog lobija, niti pamtimo da je iko od vas, kao ni od onih pre, kao ni od onih pre njih, ikada stajao u našu odbranu, osim kada ga primoramo. Tada nas lupate po ramenu, što bi rekao naš direktor (koji nas, uzgred, teši da je samo reč o prozaičnom razlogu, njegovoj smeni, koga opet, uzgred, po vašoj izjavi, treba da zameni neko ko treba da dođe na Kosovo, a on, opet, uzgred, živi sa porodicom u Kosovskoj Mitrovici): „Sve što sam dobio od Beograda je spondiloza. Razbole me tapšanje po ramenu.“

Želimo takođe da Vam skrenemo pažnju i na činjenicu da naše pozorište odavno već nije grupa anonimnih ljubitelja pozorišta, već renomirani i priznati pozorišni i TV glumci (mada ne zvuči skromno, prinuđeni smo da Vas informišemo i o tome). Ponosni smo što nas prepoznaju i van granica geta, a po kosovskim getima dobro znaju da nismo njihovi gosti, već saborci u ratu za civilizovan život!

A, to što nam zamerate što  povremeno gostujemo u Narodnom pozorištu u Beogradu, takve izjave ipak više priliče predstavnicima kosovske vlade, njihova je namera da naše ustanove prekinu saradnju sa Beogradom. Jer nešto nismo čuli da se iko do sada bunio što u Beogradu gostuje pirotsko, ili, npr. užičko pozorište. Ali je tačno da ponekad imamo probe u beogradskom Narodnom pozorištu, zbog čega smo im neizmerno zahvalni. Gde biste vi smestili taj deo proba, reditelj ste, ako treba da platite grejanje Domovima kulture u Zvečanu ili Zubinom potoku u iznosu od nekoliko hiljada evra tokom sezone  sa budžetom od 0 (nula) dinara da biste zagrejali salu... Tuberkuloza ili beogradsko Narodno, odlučite sami!

Stoga, molimo Vas da nas ne vraćate na Kosovo, samo prosto svratite na neku od naših predstava dole, mnogo je jeftinije nego da naše i vaše pozorište bude žrtva Vaše neinformisanosti, ili, eventualno, pojedinačnih intriga zlonamernih ili nekompetentnih ljudi koji ne razlikuju pozorište od pijace. Mi takve, bar, nismo viđali na našim predstavama.

Ili je sve ovo, ipak, uvertira u sprovođenje platforme o gašenju srpskih institucija, pod plaštom brige o svima nama. Ako je tako, više nismo „nepostojeći“, kako rekoste Vi i gospodin Radoslav Pavlović. Onda smo mrtvi.

Radnici prištinskog Narodnog pozorišta sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici:

Glumci

Bojan Stojčetović (i zamenik direktora), Igor Damnjanović, Milan Vasić, Uglješa Vujović, Branko Babović, Bora Nenić, Anika Grujić, Ivana Kovačević, Jasmina Stojiljković, Aida Kožar, Aleksandra Cucić, Milena Jakšić

Vladan Pavić - majstor tona, Goran Stojčetović - scenograf, Dragan Stević i Dragan Ilić – majstori svetla i dekorateri, Jovanka Košanin- šminker, vlasuljar, Vesna Bogićević – rekviziter, Zorica Grahovac – inspicijent, Ivanka Simić-organizator, dekorateri Zoran Mijatović, Branko Janićijević, Zvonimir Vanić, Ivica Jeftić, šef računovodstva – Vladislav Đerković, Nataša Veljković – sekretar, nabavljači, vozači i domari – Goran Jezdimirović, Ivica Spirić, Miljan Rakić, Radmila Šćepanović - garderober i higijeničar, Milan Milosavljević – programer.

 

U prilogu se nalazi saopštenje.