PC info

20. 09. 2021.

Srbija između ideja zadruživanja i zaduživanja

Do 2017. godine bili smo zemlja u kojoj se godišnje gasilo po 100 poljoprivrednih zadruga, ali je onda za tri godine u Srbiji osnovano 956 novih zadruga. Sada se zadruge masovno osnivaju, ali se njihovo poslovanje ne kontroliše.

Foto: Pixabay

Milan Krkobabić, tadašnji ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća, u saradnji sa Akademskim odborom za selo SANU-a pokrenuo je 2017. program podrške zadrugarstvu, popularno nazvan “500 zadruga u 500 sela”. Kroz ovaj program, bespovratnim sredstvima potpomognute su 152 zadruge, sa ukupno 1,7 milijardi dinara.

Branislav Gulan, član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, kaže da subvencionisanje ima i socijalni i ekonomski karakter. Po njegovim rečima projekat je zamišljen i kao pomoć siromašnim poljoprivrednicima, ali i kao mera podsticaja za povećanje zadrugarske proizvodnje.

Najveći broj zadruga novac je dobio u prve dve godine od početka programa (97 od ukupno 152), ali ostaje činjenica da je svaka deseta zadruga ugašena ili ne posluje, što dovodi u pitanje ekonomsku opravdanost ovih subvencija.

    Istraživanje UNS-a pokazuje na koji način su zadrugari potrošili narodni novac, da li se ulaganje u Projekat “500 zadruga u 500 sela” isplatilo, da li su ostvareni očekivani efekti ili je 60 miliona dinara “bačeno u bunar”.

Iz Ministarstva poljoprivrede smo dobili kompletan spisak svih subvencionisanih zadruga od 2017 do 2019. godine, zajedno sa iznosom dobijenih sredstava, kao i planiranom namenom istih.

Na osnovu redovnih godišnjih finansijskih izveštaja, koji se nalaze u registru Agencije za privredne registre (APR), a koje je svaka zadruga u obavezi da izda, ocenili smo kakav je bio efekat subvencija na poslovanje zadruga.

Značajan deo zadruga još nije objavio finansijske izveštaje za 2020. godinu. Uzevši u obzir i da je to bila godina pandemije u punom jeku, teško je oceniti da li su subvencije dale rezultata, jer su se zadruge, kao i celokupna privreda susrele sa nepredviđenim poteškoćama. Iz pomenutih razloga, kada smo analizirali efekte podrške zadrugarstvu na poslovanje zadruga, izuzeli smo one koje su subvencionisane 2019. godine.

Pored neaktivnih zadruga, od preostalih 88, njih 13 je u narednom periodu uprkos subvencijama doživelo značajniji pad prometa. Dve su subvencionisane u prvoj godini projekta, a ostale u narednoj.

Ako se ovde dodaju i 22 zadruge, koje nisu nazadovale, ali nisu ostvarile ni napredak, onda je skoro polovina subvencija 2017. i 2018.  izašla iz svih okvira ekonomske efikasnosti.

Iz Kabineta ministra Krkobabića tvrde da kontrolu dodeljivanja subvencija vrši Komisija za ocenu i kontrolu realizacije projekta, osnovana od strane ministra Krkobabića, a koju čine “eminentni stručnjaci i univerzitetski profesori, članovi Nacionalnog tima za preporod sela Srbije i predsednici zadružnih saveza Srbije i Vojvodine”.

Na pitanje ko kontroliše finansijsko poslovanje posle dobijanja subvencija, dobili smo odgovor da ista Komisija vrši kontrolu realizacije, dok su “službe Ministarstva u kontaktu sa zadrugama”, i kako kažu, do sada su uspevali da bar kvartalno analiziraju poslovanje zadruga koje su dobile sredstva i da čuju kako je investicija uticala na njihovo poslovanje.

Komisija je u obavezi da u roku od 60 dana po isteku roka za ispunjenje ugovornih obaveza, sprovede kontrolu.

    Srbija je u razvoj zadrugarstva od 2017. do 2019. godine uložila 60 miliona dinara. Subvencije je dobilo 97 zadruga, ali svaka deseta zadruga u prvoj godini posle državne pomoći ugašena je ili nije ostvarila nikakav poslovni uspeh. Ipak, u prvoj godini pomoći 12, a u drugoj čak 38 zadruga ostvarilo je napredak u radu.

Celokupan projekat je i sprovodilo i kontrolisalo ministarstvo na čijem se čelu nalazi Krkobabić. Postavlja se pitanje da li je “kontakt sa zadrugama” zamena za sprovođenje finansijske kontrole? Da li se na taj način kontroliše (ne)postignuti efekat trošenja budžetskog novca?

Nikola Mihajlović, predsednik Zadružnog saveza Srbije, smatra da je kontrola bitan element, jer kako kaže treba dodeljivati sredstva, ali ih treba i kontrolisati. Mihajlović dodaje da je celokupna kontrola rezultata u rukama Ministarstva, koje je o tome vodilo zapisnike.

Na naše insistiranje da dobijemo spisak članova Komisije i izveštaje o efektima subvencionisanja, nismo dobili odgovor od Ministarstva do dana pisanja teksta. Ni državna revizorska institucija nije ispratila ovo finansiranje. Za protekle četiri godine, nije urađena kontrola rada tadašnjeg Krkobabićevog ministarstva.

Kome su otišle pare?

Stare zadruge, odnosno one osnovane do kraja 2016. mogle su da konkurišu za maksimalan iznos od 15 miliona dinara, a one osnovane posle januara 2017. mogle su maksimalno da računaju na sedam i po miliona dinara. U prvoj godini projekta podsticajna sredstva su bila nešto niža – maksimalno 12,5 miliona dinara za stare i 6,25 miliona za nove zadruge.

Grafik 1 prikazuje koliko je novca po godinama utrošeno na subvencionisanje pomenute 152 zadruge. Daleko više je potrošeno za subvencionisanje zadruga u 2018. godini u odnosu na 2017. Međutim, u 2019. se primećuje određen pad izdvojenih sredstava u odnosu na prethodnu, ali i dalje mnogo više nego dve godine ranije.

Prosečna veličina individualnog poljoprivrednog gazdinstva u Srbiji je 6 hektara, od toga 11 hektara u Vojvodini, 4,5 hektara u Centralnoj i samo 2,4 hektara u Južnoj Srbiji. Posed manji od 10 ha ima 91,8% gazdinstava, a tako mali posedi su i dodatno usitnjeni.

Gulan objašnjava da je cilj samog projekta bila podrška najnerazvijenijim okruzima u Srbiji: Niškom, Pirotskom, Pčinjskom, Jablaničkom i Topličkom, kao i da mali proizvođači postanu robni proizvođači, da prodaju tržišne viškove i da za to dobiju novac.

Međutim, na grafikonu dva može se videti da je južni region bio dominantan u subvencionisanju samo 2017. godine. Naredne dve godine, najviši broj zadruga je iz Centralne Srbije, a u 2019. jug je na čak trećem mestu, iza Vojvodine.

Posmatrano po uloženim sredstvima, za 2017. godinu, kada je najviše zadruga koje su ostvarile pravo na subvencije bilo upravo iz južne regije, iz budžeta je izdvojeno svega 200 miliona dinara, što je ubedljivo manje novca nego narednih godina. (videti Grafik 1)

Od pomenutih 9 neaktivnih zadruga, čak 4 su upravo iz Južne Srbije.

Grafik 2 prikazuje broj subvencionisanih zadruga po godinama i po regionima u Srbiji. Primetan je trend rasta od 2017. do 2018, ali i blagi pad 2019. Centralna Srbija dominira u 2018. i 2019, po broju subvencionisanih zadruga, ali u 2017. situacija je nešto drugačija, te je Južni region najviše zastupljen.

Zanimljivo je da je dosta zadruga osnovano u godini kada su dobile subvencije. Za tri godine osnovano je ukupno 35 zadruga, odnosno jedna četvrtina od ukupnog broja subvencionisanih.

Zadruga “Mihajlovac” jedina je koja je zbog neispunjenja ugovornih obaveza, vratila sredstva.

Zašto nema subvencija?

Zadruge su u zakonskoj obavezi da u dostavljenim financijskim izveštajima navedu sve vrste prihoda koje su ostvarile u tekućoj godini. Tu spadaju i subvencije. Upoređujući spiskove koje smo dobili od ministarstva i izveštaje APR-a ispostavilo se da 10 zadruga (za 2017. i 2018. godinu subvencionisanja) nije navelo nikakve prihode od subvencija. Pored ovih, dosta zadruga je navodilo polovične ili delimične brojke od ukupnih dobijenih sredstava.

Postoje i dobri primeri

Ima i onih zadruga koje su nakon subvencionisanja značajnije povećale promete, ali takvih je u prve dve godine primanja subvencija gotovo polovina. U grupi zadruga subvencionisanih 2017. godine, izdvaja se njih 12, a u 2018. situacija je znatno bolja, jer je napredak ostvarilo 38 zadruga.

Jedan od primera uspešne zadruge je “Poljoflora” iz Knića, koja na zapadno-evropsko tržište, godišnje izveze 3 000 tona kiselog kupusa, u iznosu od preko milion evra.

Početkom ove godine, Milan Krkobabić, ali ovog puta ministar za brigu o selu, pokrenuo je novi program podrške razvoju zadrugarstva. Za ove namene iz budžeta je opredeljeno 500 miliona dinara.

“Prioritet i u ovoj godini ostaju jug Srbije, nerazvijena, manje razvijena i devastirana područja, kao područja kojima je najviše potrebna briga države, ali će se prilikom odlučivanja o dodeli finansijskih podsticaja voditi računa o zastupljenosti čitave teritorije”, navedeno je u saopštenju Ministarstva.

Ministar Krkobabić u izjavama za medije više puta je isticao uspešnost programa, koji smo mi istraživali, a kao merila efikasnosti često je navodio da se svake godine osniva sve više novih zadruga.

Branislav Gulan smatra da je ovim projektom vraćen duh zadrugarstva u Srbiji jer je za tri godine osnovano 956 novih zadruga. Gulan napominje da je do 2017. godine Srbija bila zemlja u kojoj se godišnje gasilo po 100 zadruga.

U Srbiji se sada zadruge osnivaju, ali se njihovo poslovanje ne kontroliše.

Možda se o zadrugarstvu u javnosti više govori, ali zadružni biznis nije procvetao, kako se očekivalo kad je program lansiran. Ako se vraćanje duha zadrugarstvu gleda kroz osnivanje novih zadruga, onda je možda i vraćen, ali šta je sa budžetskim novcem koji odlazi a ne daje rezultate?

Nije li on merilo uspeha ovog programa? Dosta zadruga se osniva upravo radi šanse da baš one budu te koje će dobiti svoj deo kolača, što jasno pokazuje činjenica da je veliki broj zadruga osnovan u godini kada su dobili subvencije.

Ako se nešto drastično ne promeni po pitanju kontrole, ovaj procenat od 10% propalih zadruga bi mogao postati pravilo, a bačeni milioni dinara učestala praksa.

Autor: Filip Mirilović