PC info

Модерне и развијене пољопривреде нема без организованог, масовног и развијеног сточарства, а само за државе у којима сточарство чини бар 60 одсто пољопривредне производње каже се да су аграрно развијене. Где се на тој лествици развијености налази Србија у којој сточарство и даље чини само трећину пољопривредне производње? Доходак по хектару обрадиве површине у Холандији износи 23.300 евра, у Данској 18.600 евра, док је у Србији између 800 до 1.000 евра. Иако држава повећава издвајања за сточарство последњих година, број грла, крупне и ситне стоке, стално опада. Поставља се оправдано питање зашто је то тако.

За само шест година, од 2012. до 2018. године број газдинстава специјализованих за сточарство опао је са 110.000 на света 60.000 а најугроженије је говедарство где је број грла у последњих 30 година опао са 1,7 милиона на 890.000. Сточни фонд у Србији  опада у свим категоријама, осим у пчеларству где је забележен раст од 6,5 одсто. Да би имали одрживи развој сточарства у Србији морамо да дуплирамо број грла, упозоравају стручњаци. По мишљењу др Ратка Лазаревића са Пољопривредног факултета у Земуну, то значи да би требало да имамо бар 1,6 милиона говеда, 6,5 милиона свиња, три милиона оваца, 95 милиона пилића за узгој и 8 милиона кока носиља.

Пољопривредници често истичу и проблем кашњења субвенција и траже да се уведе пракса из Европске уније где се субвенције сточарима исплаћују 15 дана од достављања валидне документације. Сем тих правила, произвођачи траже „плави дизел“, односно субвенционисано гориво, јер наши пољопривредници плаћају најскупље гориво у Европи. Да и даље извозимо сировине, а не прерађевине сведочи и податак да је извоз житарица из Србије у 2020. години десет пута био већи него извоз животиња и меса. Житарица смо извезли у вредности од 780 милиона долара, а животиња и меса за скромних 77 милиона долара.

Одговор на питање да ли субвенције дају жељене ефекте немају у привредним коморама Војводине и Србије, а у Министарству пољопривреде наводе „да се број квалитетних приплодних грла унутар активних популација повећавао, чиме је један од битних циљева из програма остварен, а то је повећање броја грла у матичним запатима“.

Контрола државног динара за развој фарми

Иако у Србији чини само трећину пољопривредне производње, за сточарство одлази готово 70 одсто аграрних субвенција државе, каже Бранислав Недимовић, министар пољопривреде. „Буџет за субвенције у пољопривреди, после ребаланса у Скупштини, износи близу 42 милијарде динара, што је више за око 4,9 милијарди. Државне субвенције највише користе сточари, готово 70 одсто буџета,“ рекао је Недимовић пољопривредницима у Крагујевцу.

У Српској академији наука и уметности ове године одржан је стручни скуп под називом „Значај сточарства у производњи хране и одрживом развоју села“. Највише је било речи о томе да и поред повећаних издвајања за сточарство последњих година опада број грла у скоро свим категоријама.

Тако је према достављеним документима Управе за аграрна плаћања за субвенције у сточарству у 2015. издвојено 11,32 милијарди динара, наредне 2016. је издвојено 12,8 милијарди, 2017. су субвенције достигле 15,28, милијарди, 2018. је држава издвојила 16,42 док је 2019. године за помоћ у развоју сточарства издвојено 17,3 милијарди динара. На другој страни, делују сасвим поражавајуће бројке које је изнео директор Института за економику пољопривреде др Јонел Субић који је рекао да је у периоду од 2012. до 2018. године, упркос све већим донацијама,  број газдинстава специјализованих за сточарство пао са 110.000 на 60.000, а предузећа са 418 на 201.

Према речима др Субића, сточни фонд опада у свим категоријама сем у пчеларству где је забележен раст од 6,5 одсто, иако је министар Бранислав Недимовић изјавио да је  раст забележен и у овчарству. На скупу у САНУ, професор Пољопривредног факултета у Новом Саду Денис Кучевић изјавио је да је најугроженије говедарство и да је број грла стоке са 1,7 милиона 1990. пао на 890.000 у прошлој години. У истом периоду код нас је пала годишња потрошња говедине са 12 на свега 4,3 килограма по становнику, за разлику од ЕУ у којој становник просечно конзумира 15 килограма.

За кога производимо?

Агроаналитичар Чедомир Кецо оцењује, међутим, да су, ако се има у виду економска снага наше државе, давања за сточарство заправо оптимална. „Није ствар у томе да ли смо ми уложили довољно или недовољно. Суштина је у томе да ли смо оно што смо произвели адекватно успели да продамо, односно, да ли за то што радимо имамо купца. Ми на пример, последњих 10 година имамо од 500.000 до 700.000 товљеника вишка у које је неки добар домаћин уложио свој труд и значајан новац, а ми немамо коме да их продамо. Не владамо количином робних вишкова него се гађамо флоскулама – идите на тржиште. Ствари су много озбиљније него да ли су ефекти субвенција велики или мали. Моје је мишљење да је држава повећаним издвајањем спасила сточарство које је до пре неку годину било на нивоу 1910. године. Држава би јасно требало произвођачима да каже за којим категоријама животиња постоји тражња, а за које постоји велики ризик производње,“ каже Кецо.

Наш саговорник каже да су за постојеће стање добрим делом заслужни и сами сточари: „Они не желе да прихвате плаћање свиња према меснатости  на линији клања. Прве анализе независних мерења показују да је само 30 одсто свиња задовољава тражене норме меснатости кланичне индустрије“

Осим свега наведеног, стручна јавност годинама указује на недопустиво кашњење субвенција сточарима од неколико месеци и више. У складу са праксом у Европској унији председник Задружног савеза Србије Никола Михаиловић се залаже за то да би субвенције сточарима требало да се исплате у року од 15 дана од подношења валидне документације. И док јавност очекује излазак тзв. „зелене књиге“ Министарства пољопривреде („Извештај о стању у пољопривреди  у Републици Србији“), професор на Пољопривредном факултету у Новом Саду, Бранислав Влаховић у књизи „Аграрна производња у Војводини у 2020.“ наводи да је прошле године извоз житарица из Србије десет пута био већи (780 милиона евра) од извоза живих животиња и меса (77 милиона евра). Дакле, извозили смо сировине уместо прерађевина. За стање наше пољопривреде је још неповољнији податак то што смо многоструко више извозили живих животиња на којима је зарада мања него на месу.

Да ли субвенције дају жељене ефекте

Овај низ података који нам пружа хируршки прецизно омогућује увид у стање сточарства у Србији али и отвара озбиљну расправу – да ли је уложени новац дао жељене ефекте.  Да ли су анализирали ефекте улагања у сточарство, питали смо задужене за тај сектор у Привредним коморама Војводине и Србије. Из ПКС-а су нас обавестили „да не поседују документ који садржи тражене информације“ док смо из ПКВ-а добили истоветан одговор – усмено.

Да би имала одрживи развој сточарства, Србија би морали да дуплира број грла у свим секторима – односно да има 1,6 милиона говеда, 6,5 милиона свиња, три милиона оваца, 95 милиона бројлера и 8 милиона носиља.

Из Министарства пољопривреде су нам послали следећи одговор написан у бирократском стилу: „У претходном периоду, спровођењем ове мере подршке, т.ј. радом на унапређењу производних способности квалитетних приплодних животиња и праћењем њихових производних резултата, бележи се стални пораст производње код квалитетних приплодних грла, која су под контролом одгајивачких организација. Резултати спровођења Програма мерљиви су годишњим стручним извештајем, који Главне одгајивачке организације достављају Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде. Анализирајући спровођење дугорочног одгајивачког Програма за период 2016-2020. године може се закључити да се број квалитетних приплодних грла унутар активних популација повећавао, чиме је један од битних циљева из програма остварен, а то је повећање броја грла у матичним запатима.“ Овде се и крије одговор. Напредак је уочен у запатима код оних произвођача чије су животиња контролисале стручне службе.

Нигде у свету нису све животиње уматичене

Чињеница је да запати или приплодна стока под контролом из године у годину имају боље производне резултате, али остаје нејасно зашто код нас струка не контролише више животиња? Одговор смо добили у Главној одгајивачкој организацији АП Војводине. „Нигде у свету популација домаћих животиња није 100% уматичена. Многи произвођачи не желе додатни посао који подразумева јављање догађаја као што су тељења, јагњења, прашења, службама или примање узоркивача и оцењивача на своје газдинство. У Србији додатно многи произвођачи не поседују животиње које испуњавају прописане услове да буду квалитетна приплодна грла и дуго им је да чекају две или три генерације животиња зато што то подразумева финансијска давања, а у том периоду немају право на субвенције. Због тога би се могло размислити о субвенцијама за произвођаче који би желели да уђу у процес уматичења“, каже руководилац Центра за одгајивање домаћих животиња АП Војводине и директорка Департмана за сточарство Пољопривредног факултета у Новом Саду проф. др Снежана Тривуновић. У Србији се, дакле, после тродеценијског пада у сточарству догађа нешто што су развијене пољопривредне земље одавно урадиле – увођење квалитетнијих и плоднијих раса говеда која ће под контролом институција дати сасвим нове резултате.

Кратка историја селекције у сточарству

Од када је почео да се бави сточарством, човек је правио селекцију тако што се трудио да отклања неквалитетна грла из приплода, али је систематска селекција почела у 18. веку у Великој Британији увођењем тачне евиденције о перформансама животиња, као и применом одабирања родитеља на основу перформанси потомства, методологије које се и данас користи, под називом прогени тест. У том периоду, тачније, 1791. године у Енглеској је основана и прва матична књига и то за чистокрвне енглеске коње. Временом, а нарочито са појавом рачунара великих капацитета, методе селекције су се све више развијале, а генетско вредновање постајало све тачније, тако да је постигнут значајан генетски тренд за све економски важне особине. У нашој земљи, прва матична књига основана је 1923. године, за енглеске чистокрвне коње, а за говеда је основана 1937. године. Носиоци матичних књига, једне или више на националном нивоу по врстама и расама стоке, у развијеним земљама прво су била удружења, затим асоцијације произвођача, а онда државна тела, компаније и мултинационалне компаније. Код нас први покушаји удруживања били су крајем XIX века, али су сва успешна удружења основана иницијативом универзитетских професора. Половином XX века (око 1950) оснива се јединствена селекцијска служба која функционише унутар завода, института и факултета, а усвајањем Закона о сточарству 2009. године  произвођачи се повезују у одгајивачке организације.

У нашој земљи се сточарска производња дуги низ година субвенционише, али је тек ступањем на снагу Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју 2013. године предвиђено вођење регистра подстицаја и Зелене књиге. Подаци из Регистра подстицаја су јавни и користе се за спровођење мера за подстицање пољопривреде и руралног развоја, као и за потребе вођења статистике и аналитике у Министарству, док Зелена књига садржи оцену стања и економског положаја пољопривреде, као и предлог и начин спровођења мера пољопривредне политике.

Добар пример субвенционисања – Главни одгајивачки програм (ГОП) 2015.-2019.

Главни одгаjивачки програм се одвојено спроводе на територији АП Војводине и Централне Србије. У овом чланку ћемо се детаљније задржати на резултатима из АП Војводине. Главни одгајивачки програм у АП Војводини спроводе Основне, (OOO), Регионалне (РOO) и Главне одгајивачке организације (ГОО). Трошкови рада на реализацији ГОП-а у говедарству су израчунати  2013. године на основу чега су формиране цене по мерама на спровођењу ГОП-а основних, регионалних и главне одгајивачке организације. Проблем је што те цене, и поред повећања трошкова, нису мењане до данас. Можда још озбиљнији проблем је што у цену коштања рада нису урачунати развојни издаци које не финансира ни држава, ни произвођачи, а они се константно реализују само захваљујући ентузијазму одгајивачких организација.

Одгајивачке организације у АП Војводини су суфинансиране на основу конкурса  Секретаријата пољопривреде, водопривреде и шумарства, а средства се расподељују тако што се 8% даје Главној одгајивачкој организацији (ГОП) за послове координације и контроле свих основних и регионалних ОО као и одгајивача, док се од преостале суме  12% одваја за регионалне ОО а 88%  за основне ОО.

Мање грла, али знатно већи квалитет

Детаљан приказ анализе Главног одгајивачког програма у периоду 2015-2019 на територије АП Војводине које су заједничким радом спровеле Основне, Регионалне и Главна одгајивачка организација потврђује да је код контролисаних запата дошло до побољшања перформанси животиња које су дефинисане у Програму.

Од почетка спровођења главних одгајивачких програма за говедарство 2010. године присутан је био тренд повећања броја квалитетних приплодних грла говеда млечних раса (ХФ-холштајн-фризијска; СИМ-сименталска; БС-браон-свис раса) под контролом. Међутим, из Графикона 1.1 видимо да је овај тренд повећања броја квалитетних приплодних грла био присутан до 2018. године, али је у 2019. дошло до пада (68,68%, док је у 2015. години био 72,14%). До пада долази јер су Уредбом Министарства пољопривреде о подстицајима донети подстицаји за краве које производе телад за тов, у које спадају краве и млечних и товних раса, а на којима се не спроводе мере из одгајивачких програма. Додељена им је субвенција у вредности од 80% износа субвенције коју остварују квалитетна приплодна млечна говеда, што је деловало дестимулишуће на одгајиваче квалитетних приплодних грла млечних раса и довело до тога да одређени број одгајивача напушта систем производње квалитетних приплодних грла.

У 2020. години најнижа просечна вредност млечности крава (4591 кг) утврђена за укупну популацију крава АП Војводине, а затим долазе грла контролисаних запата СИМ расе са оствареном производњом млека од 6186 кг. Просечна млечност за ХФ расу износи 7043 кг, а највиша просечна млечност у 2020. години од 7705 кг млека утврђена је код контролисаних запата БС расе.

Претпоставка је да је виша млечност БС расе у односу на ХФ и СИМ расу последица тога што су говеда БС расе сконцентрисана на 3 велике фарме са вишим нивоом технологије производње млека. Просечна остварена млечност за ХФ, СИМ и БС расу заједно износи 6849 кг млека у стандардној лактацији, што је више за 2258 кг млека у односу на просечну производњу остварену у укупној популацији АП Војводинe и као податак говори о значају спровођења селекцијских мера из одгајивачких програма када је производња млека у питању.

Спровођење селекцијских мера у товном говедарству је почело 2013. године. У току прве половине 2013. године Департман за сточарство Пољопривредног факултета у Новом Саду је интензивирао своје активности на обиласку фарми које се баве одгојем грла товних раса говеда, са циљем да се сагледа бројно стање, процени расни састав, као и удео мелеза. Наведене активности су, заједно са доношењем Главног одгајивачког програма за товне расе говеда и Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју којим су утврђени подстицаји и за краве дојиље који се остварују по крави за товна грла чистих раса, омогућиле уматичење грла товних раса говеда и формирање базе података за потребе селекције и даљег унапређења поменуте производње. Тако су, у току 2013. године реализоване мере селекције и за говеда товних раса, у следећем расном саставу: најмање су биле заступљене интензивне товне расе говеда Лимузин (3,76%) и Шароле (3,67%), Ангус као средње интензивна товна раса говеда је у расној структури био заступљен са 8,01%, док су  најзаступљенија била говеда расе Херефорд (84,56%) која се одликује добрим способностима за тов и у екстензивним условима гајења. Већ у 2015. години долази до промене у расном саставу, што се види и из Графикона 1.5.

Доношењем Уредбе о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју у 2015. години, поред подстицаја за краве дојиље утврђени су подстицаји и за квалитетне приплодне товне краве који се остварују по крави за грла товних раса, што је заједно са подстицајима за набавку квалитетних приплодних грла за унапређење примарне сточарске пољопривредне производње стимулисало одгајиваче товних раса говеда на увоз квалитетних приплодних грла интензивних раса и довело до промене у расном саставу говеда товних раса, што се и види у Графикону 1.6.

Из Графикона 1.6. видимо да су у 2019. години у контролисаној популацији највише заступљена говеда расе Ангус у сличном односу су заступљена говеда раса Херефорд, док све више расте удео раса Шароле и Лимузин, и из наведеног можемо закључити да је променом расног састава дошло до интензивирања товног говедарства у АП Војводини.

Коришћењем и даљим повећањем броја говеда продуктивних товних раса, могуће је у наредном периоду повећати пласман живе јунади, јунећег меса и говеђих прерађевина на тржиште земаља ЕУ (нарочито Италије и Грчке), затим Босне и Херцеговине, Македоније, Руске Федерације и у земље Средњег Истока.

 Свињарство

Животиње које се данас налазе на фармама су високо продуктивна грла настала су стриктним спровођењем Главног одгајивачког програма и планском и интензивном селекцијом, али са већом сензибилношћу на факторе спољашње средине. Поред повећања ефикасности селекције, лакшим одабиром квалитетнијих грла за производњу, сточарство се суочава и са сталном претњом од заразних болести, поготово данас када постоји стална опасност по питању појаве афричке свињске куге, збoг чега је потреба за улагањем у биосигурносне мере све већа.

Главна одгајивачка организација за свињарство обухвата рад и контролише спровођење Закона о сточарство и Главног одгајивачког програма код преко 950 одгајивача свиња, племенитих и аутохтоних раса свиња. Популација свиња која је уписана у главну матичну књигу на територији АП Војводина за 2020. годину је 38.890 животиња, а величина популације која је под контролом продуктивности је у озбиљном порасту – у односу на 2019. годину је 18%, док у односу на 2018. годину повећање износи 20%.

Средства којим фармери располажу доприносе повећању набавке квалитентих приплодних грла, а то се најбоље може видети на графикону 1, где је уочљиво повећање броја издатих потврда о пореклу, односно педигреа. Број издатих потврда о пореклу указује да долази до специјализације у производњи, да одређене фарме своју производњу усмеравају у правцу производње квалитетних приплодних грла, док одређене фарме иду у правцу коришћења, односно држањем квалитетних приплодних грла. Допринос, који квалитетна приплодна грла доносе на фарму је вишеcтрук и првенствено је усмерен на повећање произодних резултата или задржавање високог нивоа производње.

Из постављеног графикона 1 је евидентно да је промет квалитетних приплодних грла значајно увећан у последњих пет година и да постоји позитиван  тренд по питању повећања издатих потврда о пореклу животиња. Наведено указује да постоји велика потреба за квалитетним приплодним грлима, што има велики утицај на развој свињарства. Наравно на промет квалитетних приплодних грла су утицали и разни конкурси од Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Покрајинског секретаријата за пољопривреду, као и повећање суме субвенција на 15.000 рсд за квалитетно приплодно грло.

Главна одгајивачка организација у циљу праћења квантитативно мерљивих података, спроводи између осталог тестирање приплодног материјала. Ултразвучно мерење дебљине сланине и мишића је мера која се спроводи на крају перформанс теста и која представља локомотиву развоја свињарства. Наведена мера има велики значај за свињарство и као таква спроводи се у свим развијеним земљама у циљу тестирања грла у перформанс тесту који представља први стручни филтер приликом одабира кандидата за даљу селекцију. Подаци у графикону 2 су охрабрујући, јер је број перформанс тестираних грла у 2019. у односу на 2015. већи за 24,6%, а додатно радује чињеница да постоји тренд пораста и можемо сматрати да су фармери препознали важност и схватили значај ове мере.

Резултати перформанс теста назимица и нерастова (плодних женки и мужјака) припадају најважнијим циљевима у Главном одгајивачком програму:

Просечна вредност животног прираста код нерастова (графикон 3.) је остварена од 660 г у 2019. години, док је 2015. забележена висина прираста од 569 г, што представља повећање прираста од 13,7 %.

Просечна вредност животног прираста је у порасту на шта нам указује линија тренда код нерастова и назимица. Остварен прираст код назимица (графикон 4.) од 554 г у 2019. години, представља повећање од 5,77 % у односу на остварену висину прираста од 522г у 2015. години. Повећање висине прираста је веома значајна особина, која планским укрштањем треба да се испољи и искористи код товљеника. Са повећаним прирастом утичемо да се дужина това смањи, да се смањи број хранидбених дана, искоришћеност ресурса се повећава, што све има велики значај за свињарску производњу. Ако у Србији има 3 милион товљеника, смањењем трајања това за само један дан, уштедели бисмо 6 милиона килограма. Или 180 милиона динара.

На основу резултата приказаних у графикону, види се да је број живорођене прасади у порасту од 2015. године са малим осцилацијама за посматрани период. Напредак који је остварен је просечно 1,06 прасета више у 2019. години у односу на 2015. годину, што је веома битно за успешну свињарску производњу.

Графички приказ у графикону 10, нам указује да постоји и даље велика популација свиња која није под контролом продуктивности у АП Војводини. Такође селекцијски рад је усмерен на подизање квалитетних приплодних грла, што треба да буде база из које ће се квалитетне приплодне животиње даље ширити у популацији. Број мушких и женских грла под контролом продуктивности је у порасту и треба очекивати да се настави са смањењем броја животиња која нису под контролом продуктивности.

Овчарство

Посматрајући петогодишњи период у оквиру ког је праћено кретање броја грла оваца у АП Војводини уочено је благо смањење броја грла које је последица пре свега повећања производње по грлу. У овом периоду је дошло до благе промене у расном саставу те удео племенитих раса са 92,57% у овом петогодишњем периоду порастао на 95,03%. Побољшање расног састава и повећање продуктивности грла у контроли представљају јасан показатељ ефекта селекцијских мера у овчарству.

Према подацима Републичког завода за статистику (Саопштење број 030- год. LXXI, 12.02.2021) бројно стање оваца на дан 1. децембар 2020 је више за 2,6% у односу на исти период претходне године. Из графикона 1. уочавамо константно повећање броја грла под контролом у односу на целокупну популацију грла у АП Војводини, која у овом периоду бележи благи пад. Обраћајући пажњу на благи пад броја грла у укупној популацији неопходно је да се узму у обзир и навике нашег становништва у конзумацији меса (преферира се јагњетина), као и врло малој потрошњи у претходној години услед присуства епидемије корона вируса у нашој земљи.

Из Графикона 2. уочавамо повећање масе јагњади на залучењу која представља сигуран показатељ ефеката примене селекцијских мера у овчарству. Промена расног састава и примена селекцијских мера је резултирала управо овим битним производним параметром, структура расног састава значајно утиче на квалитет трупова и органолептички састав јегњећег меса.

Све већи захтеви потрошача ка квалитетнијим пољопривредно прехрамбеним производима, едукација и доступност информација стварају све изазовније циљеве пред нашим произвођачима.

Козарство

У АП Војводини гаји свега 23,95 % од укупног броја коза у Србији (191.280), али узгој коза у покрајини карактерише далеко већа интензивност производње и фармски начин гајења коза. Према подацима Републичког завода за статистику РС на дан 01.12.2019. године, укупан број коза које се гаје на подручју АП Војводина био је 45.821 грла, од овог броја под контролом је 16,98 % грла (Графикон 1).

Број коза које су предмет рада Главног одгајивачког програма у козарству од 2012. до 2018. године бележи константан раст (Графикон 1.). У односу на 2018. годину, број грла у контролисаној популацији се у 2019. години смањио за 8,49% и износио је 7.781 грла. Контролом млечности утврђено је да се принос млека у контролисаној популацији код алпских коза усталио на око 565 кг млека, док се код санске расе коза бележи благи пад.

Увидом у стање на терену, утврђено је да су проблеми везани за популацију и продукцију санске козе, пре свега последица тешке ситуације на највећој фарми у АП Војводини, обзиром да на газдинствима која држе санску козу у мањем броју, производња бележи раст.

Приметан је тренд благог опадања броја животиња у контролисаној популацији у последњој посматраној години што је последица више утицаја – виша цена производа од козијег млека у односу на кравље уз слабљење куповне моћи становништва; присуство болести артритис енцефалитис коза (АЕК) која значајно погађа популацију коза у земљи и проблеми са организованим откупом и прерадом млека. Сточарство је, као и све бројне друге привредне гране прошло кроз бројне успоне и падове, али последњих година је дефинисана стратегија финансирања побољшања генетског квалитета, због чега се види да, иако се бележи пад броја грла, газдинства и фарме које се баве узгојом стоке дају боље резултате. Зато се и може закључити, на крају ове опширне анализе, да државне субвенције ипак дају резултате.