PC info

09. 12. 2022.

Istraživačko novinarstvo u lokalnim medijima - između hleba i istine

Regionalni internet portal E-Braničevo, organizovao je u Požarevcu okrugli sto - debatu sa temom „Istraživačko novinarstvo u lokalnim medijima - između hleba i istine“, a odmah potom i medijsku radionicu – obuku novinara Braničevskog i Podunavskog okruga za rad na istraživačkim pričama.

U ova dva okruga ima oko 40 registrovanih medija koji informišu oko pola miliona građana. Iako brojna, lokalna medijska scena u ovom delu Srbije je mahom jednolična, svi uglavnom imaju slične vesti, gotovo bez ikakvih istraživačkih priča, otkrivanja afera i otvaranja značajnijih tema od javnog interesa. Izuzeci su retki.

Mnogo je razloga za ovakvo stanje i ne postoje svi razlozi od juče. Odgovornost snose razne društvene okolnosti i vlasti, ali i sami novinari, poručila je moderatorka debate Olivera Milošević, potpredsednica Udruženja novinara Srbije.

Olivera Milošević: Šta je sa istraživačkim novinarstvom u lokalnim medijima – gde se ono izgubilo (foto: Pres centar)

“Tema ove debate je vrlo važna za medijske radnike, ali pre svega za javnost, odnosno građane. Šta je sa istraživačkim novinarstvom u lokalnim medijima – gde se ono izgubilo, zašto, ko sve snosi odgovornost, ima li načina da ga koliko - toliko vratimo na lokalnu medijsku scenu i dugujemo li to javnosti, samo su neka od pitanja. Ovaj skup osmišljen je da otvoreno razgovaramo o tome, da čitaocima, slušaocima, gledaocima jasno kažemo šta sve to sprečava lokalne medije da u dovoljnoj meri istražuju teme od interesa za lokalne zajednice, da ih informišu na objektivan i profesionalan način”, rekla je Milošević otvarajući debatu.

O ovoj temi razgovarali su novinari i urednici, vlasnici medija, predstavnici novinarskih udruženja i civilnog sektora iz Braničevskog i Podunavskog okruga.

Dragana Deurić, dugogodišnja novinarka iz Požarevca, članica Uprave UNS-a, uporedila je kako je pre nekolioko decenija bilo raditi u novinarstvu i kako je danas.  

“Zapamtila sam iz nekih vremena repliku novinara iz jednog filma: “Ja sam istraživački novinar, opasnost je moja stvarnost”. U tom trenutku mi je to bilo smešno, a onda su  novinari počeli da bivaju ubijeni ili da navodno izvršavaju samoubistvo. Ja i danas ne želim da verujem da je ljudski život cena za nešto čime se novinar bavi. Mediji su danas u strašnoj poziciji jer društvo nije spremno da izdvaja više novca na primer za kupovinu novina, a finansije su najmoćniji aparat ucene medija i tu kod većine stane ta potreba da istraže neki društveni događaj, da ga objasne i prikažu javnosti. Mislim da je to jedan od faktora koji nas sputva da radimo posao kako bi trebalo da ga radimo i tu je vlast u ovom trenutku dobila bitku”, kazala je Deurić i dodala da novinarima danas nedostaje solidarnost i da su u stanju da sapliću jedni druge u borbi za finansijski kolač.

Milorad Miša Tadić: Ono što je 90-ih postojalo, a što danas, nažalost, ne postoji, jeste optimizam, strast prema profesiji, hrabrost, integritet i solidarnost (foto: Pres centar)

Milorad Miša Tadić, vlasnik i urednik Bum radija iz Požarevca i predstavnik Centra za razvoj lokalnih medija, podsetio je da je radio osnovan 1992. godine u vreme koje se, smatra on, može nazvati najgorim vremenom u Srbiji za život običnog građanina.

“Položaj medija je bio neuporedivo gori devedesetih godina u periodu Miloševićeve strahovlade. U to vreme novinari su često proganjani, prebijani, čak i ubijani, redakcije su zatvarane.  Vučićevim zakonom iz 1997. godine, uvedene su restriktivne mere koje su medije procesuirale u roku od 48 sati za verbalni delikt, a vi ste kao novinar ili medij u tom roku morali da dokazujete suprotno”, istakao je Tadić.

Ono što je tada postojalo a što danas, po njegovim rečima, nažalost ne postoji, jeste optimizam, strast prema profesiji, hrabrost, integritet i solidarnost. Svesni tog rizika novinari su imali ulogu ljudi koji su željni promena, koji žele da se izbore za pravednije i bolje demokratsko društvo, smatra Tadić.

Slobodan Radičević: Oni nisu osnivali ili kupovali medij da bi se bavili novinarstvom, već imaju svoje medije iz nekih interesnih prohteva (foto: Pres centar) 

Slobodan Radičević, predsednik IO UNS-a i glavni i odgovorni urednik RT Kruševac, slaže se da je jedan od uzroka nedostatka istraživanja na lokalu finansijske prirode, ali ne i ključni.

“Loš socijalno ekonomski položaj i neinteresovanje za istraživačke teme proističe iz toga što je veliki broj vlasnika medija u Srbiji danas nezainteresovan za novinarstvo. Oni nisu osnivali ili kupovali medij da bi se bavili novinarstvom, već imaju svoje medije iz nekih interesnih prohteva i zamišljaju ih kao propagandna glasila. Samim tim mi imamo zatvorenu kapiju tamo gde ima sredstava, da se novinari bave istraživačkim novinarstvom jer vlasnici određuju programski koncept svog medija. To je zaista bitan faktor, zašto nema istraživačkog novinarstva u lokalu i zašto nema velike nade da će se to promeniti”, smatra Radičević.

Radičević i Tadić su se dotakli i teme projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja ističući da je to dobar model ali da se, nažalost, opet nalazi način da se dodeljuje novac iz lokalnih budžeta uglavnom projektima koji se ne bave istraživačkim novinarstvom.

Željko Milojević, vlasnik i urednik internet portala SD kafe iz Smedereva, ove godine je prvi put dobio sredstva iz budžeta grada Smedereva, iako je godinama konkurisao, a poznato je da ova lokalna samouprava izdvaja pozamašan novac za medije, oko 20 miliona dinara.

“Bavim se i dodatnim poslom u marketingu, i od tog dela kolača finansiram postojanje portala. Interesantno je to da punih 18 godina nismo dobili ni dinar, a aplicirali smo kod svih mogućoh vlasti u Smederevu i nikome nismo bili podobni. Mislim da svi koji dođu na vlast zaborave šta si ti radio pre toga i misle da si ti protiv njih, sve doživljavaju lično, ne shvataju kritiku kao društveni kontekst i gledaju kako će da ti se osvete”, istakao je Milojević i naglasio da je proživeo različite pretnje i zabrane firmama da se reklamiraju na portalu.

Kao još jednu prepreku istraživačkom novinarstvu navodi zatvorenost institucija i Gradske uprave Smederevo za saradnju sa novinarima.

Anika Živanović, novinarka iz Smedereva i aktivistkinja Pokreta Tvrđava, kaže da je počela da radi u medijima 2002. godine, kada se, kako tvrdi, radilo relaksiranije.

“Strašno je teško kad dve godine nakon toga shvatite da vam ministar policije šalje policiju u televiziju jer radnici štrajkuju, kada vidite da se sve menja, urušava, i kada shvatite da ste imali sreće samo da krenete u takvim okolnostima da radite. Tako sam naučena da radim i teško je posle da se promenite ako ste u novinarstvu iz pravih pobuda. Menjala sam redakcije i imala sam prilike da vidim kako izgleda raditi za mediji koji je u vlasništvu grada, a šta se menja kada je u privatnom vlašništvu gde vlasnik diktira sva pravila”, ispričala je Živanović. 

Ivana Rašković, novinarka iz Smederevske Palanke, bivša vlasnica lokalnog Nedeljnika, a sada novinarka u RTV Velika Plana, dodala je da pored svega što su njene kolege navele na debati neophodna i zaštita novinara.

“Danas je novinarski hleb sa devet kora. Između tog hleba i istine, kako se zove i debata, trebalo bi da stoji novinar. Veliki problem što smo dozvolili da danas bilo ko može da se bavi novinarstvom i da su vlasnici medija koji se mešaju u uređivačku politiku po profesiji pekari, mesari i kontraverzni biznismeni koji sa novinarstvom nemaju veze i zato nam je slika ovakva kakva jeste”, kazala je Rašković.

Ona je još dodala da je bila primorana da zatvori svoj medij upravo jer se bavio istraživačkim novinarstvom, zbog čega su im na lokalu “sve slavine bile zatvorene”.

Nataša Rašković, aktivistkinja Crvenih bedževa u Smederevu i voditeljka Podkasta “Zajedno”, ukazala je da aktivisti imaju problem sa plasmanom informacija jer su mediji uglavnom zatvoreni. Ona je navela da u brzini i borbi za egzistenciju mediji nemaju vremena, energije ni pažnje da isprate sve teme.

“Pozicija aktivista u ovom trenutku je vrlo specifična i poput raznih samozvanih novinara koji osvajaju medijske prostore i mi smo primorani da to radimo. Tako je i nastao podkast “Zajedno” u kome promovišimo neke ljude na lokalu koji su nešto značajno uradili”, kazala je ova aktivistkinja.

Bilo je reči i o drugim problemima koji novinare na lokalu sprečavaju ili ograničavaju da se upuste u istraživačke priče. Konstatovano je da osim finansija i zloupotreba projektnog sufinansiranja, novinari na lokalu trpe ogromne pritiske jer uglavnom zavise od lokalnih moćnika koji budžete doživljavaju kao sopstvene novčanike. Lokalno medijsko tržište ne postoji u ovim sredinama ili je uslovljeno političkim odlukama, Teško je, čulo se, istraživati u sredinama gde se svi poznaju, pritisci, strahovi i odgovornost su tada još veći. Nema ni solidarnosti ni saradnje medija, niti jedinstvenosti oko ključnih pitanja za profesiju, čulo se na ovom skupu u Požarevcu.

 

Olivera Milošević. Jelena Zorić, Tamara Skroza (foto: E-Braničevo)

Nakon debate usledila je medijska radionica - obuka novinara za rad na istraživačkim pričama kojoj je prisustvovalo oko 15 lokalnih novinara iz dva okruga. Obuku su vodile Jelena Zorić, novinarka nedeljnika “Vreme” i BIRN-a i Tamara Skroza, novinarka agencije Fonet i članica Komisije za žalbe Saveta za štampu.

Skroza je govorila o novinarskoj etici prilikom stvaranja istraživačkih priča, potencirala šta novinari ne smeju da rade u ovom poslu. Takođe je ohrabrivala lokalne novinare da se uprkos svim problemima upuštaju u istraživanja i da kreiraju sadržaje koje su od interesa za javnost.   

Jelena Zorić govorila je o alatima istraživačkog novinarstva, izvorima, pretrazi podataka, javnom interesu, kako se proveravaju podaci i dokumantacija, o društvenim mrežama kao potencijalnim zamkama za novinare…

Kao bitnu stavku u novinarskom poslu obe su istakle nepristrasnost i savetovale okupljenim novinarima da ne rade priče sa bliskim osobama zbog sukoba interesa, već da tu priču proslede kolegama u svojim ili nekim drugim redakcijama.

Zorić je konstatovala da bi UNS i NUNS trebalo da obezbede tzv. kontakt tačke u Beogradu među istraživačkim novinarima, kojima bi lokalni novinari uvek mogli da se obrate za pomoć u kreiranju priča, a potom i da te priče sa lokala objavljuju na sajtovima udruženja.