PC info

29. 05. 2024.

Život sa Aspergerovim sindromom

Da li je i koliko naše društvo senzibilizovano na potrebe osoba sa hendikepom i šta je sa onim hendikepom koji nije vidljiv na prvi pogled?

Autor: Ivana Ivanović

Naš sagovornik Marijan Tufegdžić, apsolvent je istorije na Filozofskog fakulteta u Beogradu. U toku srednjoškolskog obrazovanja počeo je da se interesuje za dalekoistočnu istoriju. Ističe da je od malih nogu imao različita interesovanja prema medicini, kulinarstvu i istoriji.

“Ovih dana je izašla lista najuspešnijih studenata, treći sam na listi”, ističe Marijan.

Osnovno obrazovanje za Marijana je bilo podeljeno na dva dela, na državnu i privatnu školu. Zbog nedostatka razumevanja prosvetnih radnika i učenika tokom prve četri godine, upisao je privatnu školu. Tamo su se nastavnici više prilagoditi njegovim potrebama.

Potom je Marijan upisao državnu gimnaziju. Zbog nedovoljne upućenosti učenika o njegovom mentalnom funkcionisanju, došlo je do vršnjačkog nasilja.

Kako ističe Marijanova majka, počelo je sa šalom učenika iz odeljena na Marijanov račun, a to je preraslo u sukob, jer nisu bili upućeni u njegov hendikep. Iako im je on uporno govorio za njega.

Prvi put Marijan je hospitalizovan sa 16 godina i tada mu je utvrđena prava diagnoza -  Aspergerovog sindroma. U periodu puberteta, kažu stručnjaci, sindrom se iskristališe. Aspergerov sindrom, poznat i kao ‘visokofunkcionalni autizam’, pripada hroničnom neurorazvijenom poremećaju. Ovaj sindrom pripada kategoriji poremećaja iz spektra autizma. Deca ili ti osobe sa Aspergerovim sindromom kasnije počinju da govore. Radom sa logopedom, govor se poboljšava i smatraju se prosečno ili iznadprosečno inteligentnim. Karakteristike sindroma mogu biti poteškoće u komunikaciji sa drugima, slaba socijalna interakcija i motorika, kao i stereotipno ponajvljajuće ponašanje sa ograničenim interesovanjem, nerazumevanje šale, sarkazma i ironije.

Marijan je studira po afirmativnim merama na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

“Učim sa mamom, oko osam sati dnevno. Potrebno mi je više vremena da nešto naučim i zapamtim, pa tražim od profesora da pošalje literaturu bar mesec dana pre ispita, kako bih stigao  da ga spremimo”, ističe Marijan.

Marijan smatra da profesori nisu svesni njegovog hendikepa, baš zato što nije na prvi pogled uočljiv. Iako profesori znaju da studira po afirmativnim merama, ipak se susretao sa diskriminacijom. Tri puta je pokušavao da položi jedan ispit, ali nije uspevao, bez obrazloženja profesora. Marijanova majka se obraćala sekretarici na odseku istorije koja nije pokazala interesovanje za ovaj slučaj. Pomoć je potražila od Akademske inkluzivne asocijacije, koja se obratila  upravi fakulteta i šefu katedre. Predočili su da je zbog hendikepoa Marijan sklon da prilikom odgovaranja napravi digresiju i temetski se udalji od predmeta i ispita koji polaže. Nakon intervencije Akademske inkluzivne asocijacije došlo je do povećanja broja profesora koji Marijanu obezbeđuju podršku u vidu vođenih podpitanja i produženja vremena na ispitu.

Socializacija osoba sa Apergerovim sindromom je otežana, imaju uzak krug interesovanja i njihovi razgovori su svedeni na usko specijalizovane teme o kojima većina ljudi ne zna mnogo. Nedostatak socijalne inteligencije dovodi do poteškoća u razumevanju nečijih emocija i ponašanja, isto tako humora i sarkazma, pa pitanja i šale moraju biti jasno razumljive i naglašene.

Marijan kaže da ne voli da posećuje kafiće, smeta mu glasna muzika. Kada se druži, voli da ide na mirnija mesta. Do sada nije upoznao nekog ko ima isti sindrom kao on.

Pitali smo Marijana šta bi društvo moglo da učini za njega?

„Korenita promena, mi kao društvo usko gledamo, ne obraćamo mnogo pažnje na ljude sa nevidljivim hendikepom, treba korenita reforma, ne generacijska, vekovna. Promeniti obrazovni sistema.“

Životni izazovi osoba s Aspergerovim sindromom, koje često nose teret nevidljivog hendikepa, nisu prepoznati u drušvu, prenstveno zbog nevidljivosti. Edukacijom, osvešćivanjem i prilagođavanjem okoline, možemo stvoriti okruženje koje pruža podršku i omogućava osobama s Aspergerovim sindromom da iskažu svoje potencijale i doprinesu zajednici na punopravan način.