PC info

O tome kako zanimanje koje su odabrali zaista izgleda imaju samo predstavu. Ponovo moraju da dokazuju ko su i koliko vrede. Ne zna se kada niti da li će pronaći stabilan posao sa platom koja je dovoljno visoka da im omogući da se osamostale. Nisu više među vršnjacima sa kojima dele način razmišljanja. Posledično, kako pokazuje istraživanje “Startuj Infostud” iz 2024. godine, veliki broj mladih ljudi opisuje prelazak iz obrazovog sistema u poslovno okruženje kao “stresan” i “izazovan”.  

Praktično (ne)pripremljeni

“Neku decu je jako teško obuzdati i ponekad imam problem sa uspostavljanjem autoriteta. Sa nekim slabim učenicima je teško raditi jer zahteva dosta strpljenja i motivisanja” priča Teodora (24), profesorka engleskog jezika iz Jagodine.

Da je ovaj problem iznela na časovima metodike nastave, njena profesorka bi joj dala savet baziran na teoriji i idealnim uslovima. Stoga ne čudi da čak 60 odsto ispitanika navedenog istraživanja tvrdi da ih obrazovne instutucije nisu adekvatno pripremile za tržište rada.

 “Očekivala sam da se fakultetska diploma ceni mnogo više nego što je to zapravo slučaj. Kada sam krenula da radim shvatila sam da je ona samo ulaznica, dok je važnije praktično iskustvo jer poslodavci nerado zapošljavaju osobe bez njega”, ističe Tijana (25), filolog anglista, koja se kao savetnik za međunarodne studente bavi između ostalog i komunikacijama i marketingom.

Međutim, studenti nemaju mnogo prilika da steknu praktična znanja jer, osim navedenog problema da je nastava mahom bazirana na teoriji, kultura volontiranja u Srbiji nije razvijena.

  Istraživanja KOMS-a iz 2024. godine

Iz klupe na biro, sa biroa bilo gde?

Prema istraživanju Krovne organizacije mladih Srbije iz 2024. godine, od ukupnog broja nezaposlenih u Srbiji, čak 18,6 odsto čine mladi. Šta to u praksi znači osetila je na svojoj koži i Milena (25) iz Pančeva koja je na posao čekala duže od godinu dana. U periodu traženja, osim za ciljano zanimanje prevodioca, prijavila se između ostalog i za poziciju marketing stručnjaka i pomoćnika notara.

Ono za šta su se školovali, pokazuje spomenuto istraživanje, ne radi 61 odsto mladih. To, ipak, ne znači da ima mnogo prilika za traženje idealnog radnog mesta, u i van struke.

 „Nakon fakulteta sam očekivala da ću steći praksu na različitim pozicijama“, kaže profesorka Teodora. Ipak, pre tri godine se zaposlila u privatnoj školi i u drugim zanimanjima se još uvek nije okušala.

Plata kao merilo odrastanja

Istraživanje dalje pokazuje da platu od 130.000 dinara koju priželjkuje više od polovine mladih, u realnosti dobija samo njih 9,4 odsto. Visoke naknade često donose poslovi novog doba koji sa sobom vuku upitnik čime se osoba tačno bavi, za koga, kako je do toga došla često i bez diplome i da li je to radno mesto održivo na duže staze.

U tradicionalnoj varijanti, visokoj plati može da se nada između ostalih i Nikola (27) iz Beograda, student Fakulteta organizacionih nauka.

Uprkos tome što se približava tridesetoj, Nikola, zajedno sa čak 70 odsto mladih u Srbiji, nije u mogućnosti da otpočne samostalan život. Posledica života sa roditeljima, kažu stručnjaci, je da mladi žive život van svojih realnih mogućnosti, dok se, sa druge strane, povećava osećaj sigurnosti što pozitivno utiče na njihovo mentalno zdravlje.

Izvor: Fleur Magazine

(Ne)viđeni način razmišljanja

Rano ustajanje, saobraćajne gužve, mnogo radnih obaveza, kratki rokovi i loši međuljudski odnosi su pojave sa kojima svaki zaposleni u Srbiji može da se susretne.

“Nisam očekivala da će mi u početku biti toliko teško da se naviknem da trećinu svog života provedem na radnom mestu”, kaže Tijana.

Da ne bi sagoreli, mladi sve češće traže da rade od kuće. Prema istraživanju startuj.com, važan im je i balans između privatnog i poslovnog života.

“Iako postoje stvari na poslu koje volim da radim, ne bih rekla da u njemu pronalazim isti nivo entuzijazma kao u svojim hobijima” dodaje Tijana.

U razgovoru sa ostalim sagovornicama, kao jedno od najvažnijih karijernih očekivanja pojavljuje se ljubav.

„Ne bih mogla da studiram nešto što ne volim, makar plata bila i deset hiljada evra.“ kaže Lena (21), student druge godine Filološkog fakulteta u Beogradu.

“Moj entuzijazam prema poslu varira od perioda do perioda, ali je sličan onome iz doba studija kada sam zamišljala da ću imati uspešnu karijeru dok radim šta volim”, dodaje Teodora.

Zbog načina razmišljanja i zahteva u kojima se razlikuju u odnosu na prethodne generacije, takozvanim Zumerima se poslodavci teže prilagođavaju. Stoga se sve veći broj mladih odlučuje da otvori sopstvenu firmu. Kako piše Bloomberg Adria, oni čine šestinu registrovanih preduzetnika.

Optimizam ipak preovlađuje

Neosporno je da se mladi u Srbiji na početku karijere susreću sa velikim brojem izazova. Do posla se često teško dolazi, naknada i benefita je malo, a stresa mnogo. Uprkos preprekama, “mladima nije problem da postave granice i traže ono što žele” tvrdi Tijana.

U firme koje o sebi daju lažnu sliku ne žele da uđu, bore se za svoj položaj na radnom mestu, traže priliku da napreduju i hrabri su da osnuju sopstvenu firmu. Veruju u sebe, kao što i stariji treba da veruju u njih. Tržište rada svakako čine drugačijim, a možda ga učine i boljim mestom koje će novopridošlice dočekivati otvorenijih ruku.

Autor: Tijana Dimić, autorka je polaznica Škole veb novinarstva Udruženja novinara Srbije