Događaji i priče iz muzeja

07. 06. 2016. Rektorat Univerziteta u Beogradu, 7. jun u 12 sati

Dodela „Nagrade Veselina Lučića“ za najbolja naučna dela za 2016. godinu

U Rektoratu Univerziteta u Beogradu (Kapetan Mišino zdanje), u utorak 07. juna u 12 sati, biće dodeljene godišnje nagrade Zadužbine Veselin Lučić kojom upravlja Beogradski univerzitet.

Nagrada koja nosi ime osnivača Zadužbine i uglednog beogradskog inženjera Veselina Lučića dodeljuje se za najbolje naučno, stručno ostvarenje nastavnika i saradnika Univerziteta u Beogradu, kao i za najbolje književno ostvarenje nastavnika i saradnika Univerziteta u Beogradu.

„Nagradu Veselina Lučića“ u prvoj kategoriji, za naučno ostvarenje, ove godine podeliće dva dobitnika – dr Dragana Milić, vanredni profesor na Hemijskom fakultetu i dr Dragan Hrnčić, docent na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Ovi nastavnici i pre svega naučnici dobili su nagradu za svoja objavljena naučna dela. Dr Dragana Milić za naučni rad koji je objavljen u jednom od najznačajnijih stručnih časopisa u svetu „RCS Advances“, a koji značajno doprinosi razvoju istraživanja u oblasti fulerena i nanotehnologije, i kako je navedeno u obrazloženju nagrade – ujedno doprinosi i kvalitetu, autoritetu i prepoznatljivosti Univerziteta u Beogradu na međunarodnom nivou. Docent Medicinskog fakulteta, dr Dragan Hrnčić nagradu je osvojio za monografiju u kojoj se obrađuju aktuelni problemi iz oblasti neuronauke i somnologije, a kako je navedeno u obrazloženju, ovo je izuzetno delo mladog istraživača koji je do sada objavljivao radove u eminentnim svetskim stručnim časopisima.

„Nagrada Veselina Lučića“ za najbolje književno delo nastavnika i saradnika Univerziteta u Beogradu ove godine biće dodeljena dr Vesni Elez, docentu na Filološkom fakultetu za knjigu „Tri ogleda o Floberu“.

Ko je bio Veselin Lučić?

Ovaj ugledni beogradski  inženjer bio je jedan od najvećih inovatora svoga vremena. Rođen je 1877. godine u Beogradu, gde je i umro 1947. (sahranjen u porodičnoj grobnici na Novom groblju).

Patentirao je sistem olučnjaka, koji je zaštitio u Trgovinskom sudu. Taj patent je prihvatila većina evropskih zemalja. Zahvaljujući svom uspešnom radu, stekao je veliku imovinu. Između ostalog, osvojio je prvu nagradu na konkursu za idejno rešenje Terazijskog platoa, čijom je izgradnjom centar prestonice dobio evropski izgled. Testamentom od 5. aprila 1941. godine, deo imovine u Beogradu ostavio je Univerzitetu, sa ciljem da se osnuje Zadužbina Veselina Lučića, „slična Nobelovoj“, a deo svog imanja u Opatovcu ostavio je Matici srpskoj.

Zgrade Zadužbine su nacionalizovane 1961. godine i uknjižene kao društvena svojina. Rešenjem Ministarstva kulture od 24. jula 1995. godine, Zadužbina je obnovila rad. Njen cilj je nagrađivanje naučnih radnika Univerziteta u Beogradu i književnih ostvarenja pojedinaca. Prihod se ostvaruje izdavanjem stambenog i poslovnog prostora Zadužbine u Đorđa Jovanovića br. 5, izgrađenog 1931. godine,  i prostora u zgradama na uglu Gundulićevog venca br. 39 i Venizelosove br. 30, izgrađenih 1932. godine.