Događaji i priče iz muzeja

20. 07. 2016.

Publiku privlače teme o lokalnoj istoriji

Dragan Drašković, direktor Narodnog muzeja Kraljevo

 

(Intervju se može preuzeti i objavljivati, uz navođenje izvora: Press centar UNS ili www.presscentar.rs)

 

Narodni muzej Kraljevo od maja ove godine bogatiji je za novi kulturni prostor. Dr Olivera Radojković Čolović ostavila je Muzeju i rodnom gradu pored porodične kuće i bogatu umetničku zbirku savremene umetnosti, koju između ostalih čine dela Mladena Srbinovića, Ksenije Divjak, Petra Dobrovića, Dade Đurića, Miće Popovića, Mila Milunovića, Ljubice Cuce Sokić, Maria Maskarelija, Mome Kapora i drugih. Narodni muzej otvorio je legat za vreme manifestacije „Muzeji Srbije-deset dana od 10 do 10“ .

O samoj manifestaciji i legatu, razgovaramo sa Draganom Draškovićem, direktorom Narodnog muzeja Kraljevo.

 

Dragan Drašković, direktor Narodnog muzeja Kraljevo

(Foto: preuzeto sa sajta Narodnog muzeja Kraljevo)

- Vi ste se ove godine potrudili i pripremili bogat program za manifestaciju „Muzeji Srbije-deset dana od 10 do 10“

- Želeli smo da učestvujemo na pravi način u ovogodišnjoj manifestaciji. Uz podršku Ministarstva kulture obnovljena je jedna stara priča o Danu muzeja, osmišljena da traje deset dana, sa stalnim postavkama, programima kojima bismo se približili našim posetiocima, uz slobodan ulaz. Ovog puta su i posetioci na neki način učestvovali u toj manifestaciji donošenjem nekih svojih predmeta, uspomena, jer je centralna tema manifestacije bila „Moj muzej - moj grad“. Ove godine smo počeli malo ranije, pre zvaničnog početka manifestacije  otvaranjem izložbe Evropskog plakata, pod nazivom „Obale i reke - plakati iz Rusije“. To je jedna obimna, velika izložba koja se sastojala od 98 plakata, preko 60 ruskih autora. Potom smo 17. maja otvorili dve naše izložbe, iz naših zbirki, kojima smo hteli da pokažemo neke naše otkupe. Radi se o  desetak uniformi naših narodnih heroja ovde iz Kraljeva, kao i dve uniforma kraljeve garde za vreme kralja Aleksandra I Karađorđevića. Druga izložba bila je „Kosovo i Metohija: freske i zlatovez iz Umetničke i Etnološke zbirke“, kopije fresaka sa prostora Kosova i Metohije i zbirka zlatoveza, možda jedna od boljih koje naš muzej poseduje. Pored toga, imali smo koncerte, predavanja. Jedno predavanje bilo je „Stanovnici Kraljeva u 19. veku - poreklo - rodoslovi“. Kolega Radomir Ristić, arhivski savetnik, se ovom temom bavio duže vreme i na veoma zanimljiv način je ispričao priču o poreklu stanovništva u našem kraju, a u okviru predavanja bila su i uputstva pojedincima koji su zainteresovani za pravljenje porodičnih stabala i istraživanje porekla. Takođe, kolega Predrag Radonjić održao je jedno interesantno predavanje, „Meteoriti - gosti iz svemira“, kojim je zainteresovao mlade da se pozabave jednom novom temom - budućnošću. Sam Evropski dan muzeja imao je krunsko mesto otvaranjem legata dr Olivere Radojković Čolović.  Na njen rođendan, 21. maja, otvorili smo novo kulturno žarište, koje tek treba da dobije značajnije mesto u našem gradu. U Kraljevu se u poslednjih 60 godina nije tako nešto desilo. Mi smo ostvarili želju našeg darodavca , da se njena kuća pretvori u mesto za izložbe i da se u njoj prikažu bogate zbirke, koje nam je darovala.

- Koliko, po vašem mišljenju, ovakve manifestacije privlače publiku u muzeje?

- Mi smo među prvima u unutrašnjosti podržali manifestaciju Noć muzeja i imali smo na hiljade posetilaca. Što je interesantno, posetioci su, sutradan, kada se sretnemo pitali – „kada će ponovo Noć muzeja?“. Kao da muzeji postoje jednu noć, a ne 365 dana. Manifestacija „Muzeji Srbije - deset dana od 10 do 10“ je upravo htela da skrene pažnju na tu činjenicu, da su muzeji prisutni tu stalno i sa ovakvim akcijama pokušavaju da zainteresuju što više posetilaca. Međutim, posete, osim tih 10 dana i kada su predavanja ili koncerti, nisu baš u velikom broju. Verovatno ćemo i mi sami morati da razmišljamo na koji način možemo da zainteresujemo publiku i šta je to što može da privuče veću posetu i interesovanje.

 

Otvaranje izložbe “Rar i mir – uniforme”

(Foto: preuzeto sa sajta Narodnog muzeja Kraljevo)

- Već drugu godinu učestvujete u ovoj manifestaciji. Šta je na publiku ostavilo poseban utisak?

- Svaka tematska priča vezana za lokalnu ili nacionalnu istoriju privuče veće interesovanje. Sve više radimo naše, autorske, tematske izložbe, koje su vezane za lokalne priče i teme i svaku izložbu propratimo dobrim katalogom.

Primetili smo da svaka lokalna tema privlači različitu publiku. Svaki muzej ima jedan određeni krug stalnih posetilaca. Međutim, kada se malo  promene teme, iznenadimo se brojem onih koji su zainteresovani za nešto drugačije, osim uobičajenih muzejskih priča. Bilo da je vezano za muziku ili književnost ili nešto slično. Mi organizujemo i promocije knjiga, uglavnom vezanih za istoriju i za neka naša stručna interesovanja. Na primer, dođe neko zainteresovan za predavanje i istovremeno obiđe i vidi muzej, pa se iznenadi i kaže: „Nisam znao da ovo ima u gradu, u strogom centru“. I na taj način se širi krug publike.

 

Legat Olivere Radojković Čolović

(Foto: preuzeto sa sajta Narodnog muzeja Kraljevo)

- Narodni muzej Kraljevo je ove godine otvorio Legat Olivere Radojković Čolović. Jedan vredan poklon postao je novi kulturni prostor u gradu. Kako je došlo do te saradnje?

- Zvanično, od 90-ih sarađujemo sa gospođom Oliverom. Tada smo dobili jednu zbirku ikona na staklu, koja je pokrenula celu priču. Gospođa Olivera je bila izuzetan ljubitelj umetnosti, družila se sa umetnicima i na taj način je došla do veoma bogate umetničke zbirke koja broji oko 120 dela. Kroz tu ideju, da se izlože te ikone na staklu, počela je priča oko otvaranja legata. Ti dogovori su dugo trajali, skoro 20 godina, i završili su tako što je gospođa Olivera u testamentu sve zaveštala muzeju. Na taj način nas je obavezala da otvorimo legat u njenoj porodičnoj kući. Inače, cela porodica je interesantna. Ne samo što je ona bila veoma uspešan anesteziolog i radila u inostranstvu - u Kopenhagenu, Tunisu, Alžiru i bila pionir u anesteziologiji. Njen otac Žarko je bio solunac. Tako da smo u toj kući odlučili da negujemo tradiciju Velikog rata i  ljubavi prema umetnosti. Ovo je prilika, da u jednom novom delu grada zaživi nešto što će, možda biti povod i drugim darodavcima za možda novi legat.

Takođe, postoji mogućnost da se jedan deo placa, koji su roditelji svojevremeno prodali, a radi se o jednoj kućici i oko 2 ara placa otkupi i da se  proširi ceo prostor. Tu bismo osmislili programe za decu. Gospođa Olivera nije imala dece i imala je prema njima poseban odnos. Razmišljamo da organizujemo radionice za školsku decu, a možda i neke kamerne programe u kući, koncerte ili promocije. Pokušaćemo i da postojeće dvorište od sedam ari proširimo i napravimo letnju baštu u kojoj bismo i organizovali različite programe. Već sam ušao u te priče i tražim zainteresovane za mogućnost otkupa tog placa.

- Pomenuli ste da je to novo mesto, skoro otvoreno. Da li postoji interesovanje publike?

- Mi smo te večeri za otvaranje imali preko 500 posetilaca. Interesovanje je veliko, posebno u tom delu grada, komšiluk je oduševljen, jer su skoro svi poznavali gospođu Oliveru i njene roditelje. Mnogi su i sumnjali da li ćemo uspeti da kuću pretvorimo u izložbeni prostor, čak je jedan rođak dolazio i rekao da, ako za dve godine ne uspemo da prostor osposobimo, on će da tuži i traži nasledstvo.

- Koji je, po vama, bio motiv Olivere Radojković Čolović da sve ostavi muzeju?

Počeli smo priču od ikona na staklu. Po ugovoru, mi smo se obavezali da napravimo izložbu kada se omoguće uslovi. U našoj zgradi, na spratu, imali smo prostor za stalnu postavku, a te ikone na staklu su karakteristične za Vojvodinu, za sever zemlje, pa nismo mogli tu da ih izložimo. I tako smo počeli da tražimo prostor za njih. Bilo je raznih ideja, i crkva i opština i jedan stari konak.  Bilo je priča i o Oliverinoj kući, kao mestu gde bi mogle da se izlože. Ja sam rekao tada, da bi to bilo najbolje rešenje, ako ona tako odluči. Tako je krenula ta priča o otvaranju legata.

-  Nekada je zadužbinarstvo bilo običaj, ali to se izgleda izgubilo?

Mi u ovom našem prostoru živimo u nekom prostoru zadužbinarstva. Od Nemanjića, Studenice, Graca, Žiče...  Kraljevo je u prošlom veku imalo tri zadužbine, ali je jedino Crveni krst smešten u kuću poklonjenu za te namene. Dva legata, Petra Bogavca i Anđelka Savića još nisu privedeni nameni.

- Kakvi su vaši budući planovi?

- Ove godine smo imali skoro 10 autorskih izložbi.  Pred nama je manifestacija „Žički duhovni sabor“ u kojoj muzej učestvuje od osnivanja sa različitim programima. Objavili smo dve knjige u biblioteci „Dokumenta“:  "Mija", autora Miodraga Sarića i „Putovanje danskim kraljevskim vozom“, autora Slavoljuba Maržika. Već smo preveli jednu nemačku knjigu koja govori o Drugom svetskom ratu, jednu interesantnu priču, delom vezanu za Vrnjačku Banju, Trstenik i Kraljevo. Ja ovih dana završavam knjigu „Kraljevo, od varoši do grada“, na blizu 200 strana, sa pričom o razvoju grada, dokumentovanu sa skoro 700 razglednica, fotografija. Tu su obrađeni svi aspekti: ulice, trgovi, porodice, muškarci, žene, deca, škola, sport, sa posebnim aspektom na Veliki rat  i kraljeve u Kraljevu.

Slađana Dimitrijević

Otvaranje izložbe "Jelena, velika kraljica"

(Foto: preuzeto sa sajta Narodnog muzeja Kraljevo)

„„Jelena velika kraljica“ Narodni muzej Kraljevo realizovao je, povodom sedam vekova od smrti kraljice Jelene, supruge kralja Uroša i majke kraljeva Dragutina i Milutina, zapaženu izložbu „Jelena, velika kraljica“. Ova izložba gostovala je u Beogradu, Kotoru, Trebinju, a stigla je i do Pariza. Svuda je izazvala veliku pažnju, a o utiscima tokom pripreme ove izložbe, razgovaramo sa njenim autorkama, Suzanom Novčić i Tatjanom Mihailović. „Bio je prilično, ne težak, ali rad koji je trajao duže, iziskivao je međunarodna istraživanja. A što se tiče težine, izložbu je bilo  zadovoljstvo raditi. Pripremali smo je oko osam meseci, a svečano je otvorena u oktobru 2014. godine povodom sedam vekova od smrti kraljice Jelene. Tu celu godinu, do otvaranja, posvetili smo istraživačkom radu koji je podrazumevao obilaženje svih manastira i  crkava u Srbiji koji čuvaju njene portrete i gde su sačuvane njene titule. Ali ono što je nama bilo najzanimljivije, su međunarodna istraživanje, u okviru kojih smo obišli Republiku Srpsku, delove Albanije i Crnu Goru. Ključno mesto je bilo poseta Skadru, poseta ostacima crkve Svetog Serđe i  Vlaha, kao i Trebinju. Najvažnije, bar za nas, bila je ogromna količina fotografija, koju ste na izložbi mogli da vidite, koje nose nova saznanja i daju nove informacije publici, pogotovo u Srbiji, o njenoj državi u primorju“, iznosi svoje utiske Suzana. I za Tatjanu Mihailović ovo je bio jedan potpuno drugačiji projekat:  „To je bio projekat koncipiran na drugačiji način, bio je interdisciplinaran. Radili smo ga sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika kulture, sa manastirom Gradac, kao najznačajnijom zadužbinom kraljice Jelene, a koji se nalazi na teritoriji za koju je naš muzej nadležan. Imali smo na raspolaganju ono što je izvorni materijal samog manastira Gradac, kao najvažnijeg lokaliteta koji se vezuje za kraljicu. S obzirom na to da smo izložbu koncipirali da se odnosi na jednu srednjovekovnu ličnost, a ne na određeni spomenik, onda smo se potrudili da osvetlimo sve aspekte kraljičinog života. U smislu da publika, koja ne zna puno o kraljici, dobije jednu kompletnu priču o njenom životu - od njenog porekla, pošto je ono nerazjašnjeno, do dolaska u Srbiju, udaje za kralja Uroša, čitavoj toj epohi, vremenu, atmosferi, kulturi, vlasteli, do drugog dela života koji se odnosi na samostalnu upravu, mahom u primorju, tokom koga je ona pokazala velike vladarske sposobnosti i bila ktitor mnogim crkvama. I treća celina je pripadala samom manastiru Gradac i njegovoj umetnosti i novinama u srpskoj umetnosti koje su uvedene za vreme kraljice Jelene, a to je gotika. Za nju  se vezuju i tako neverovatno retke stvari, kao što je škola za devojke, institut za žene u 13. i početkom 14. veka. Bila je jedinstvena i neobična pojava  u istoriji.  Mnogi aspekti kraljičinog života su jako interesantni i čitavo pamćenje naroda i predanje govori puno pozitivnog o njoj. Bilo je to veoma zanimljivo istraživanje i sami smo otkrili stvari koje do tada nismo znali.“

 

Udruženje novinara Srbije bilo je medijski pokrovitelj manifestacije Muzeji Srbije - deset dana od 10 do 10". Za vreme manifestacije informisali smo o raznovrsnim programima i izložbama u muzejima u mnogim gradovima Srbije.

Intervjui su nastavak saradnje sa muzejima i pokušaj da se skrene pažnja na to da muzeji rade tokom cele godine. Pored stalnih postavki, muzeji organizuju predavanja, koncerte, izložbe, stučno vođenje kroz izložbe, radionice za decu i odrasle...

Projekat je sufinansiran iz buzdeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja 

Napomena: «Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva» 

 

 

---