Događaji i priče iz muzeja

15. 09. 2016.

Peškir đevojke Perse

Intervju: Momir Cerović, kustos Narodnog muzeja u Šapcu

(Intervju se može preuzeti i objavljivati, uz navođenje izvora: Press centar UNS ili www.presscentar.rs)

 

 

Momir Cerović, kustos Narodnog muzeja u Šapcu

- Nije Šabac tek čuveni vašari i slovo o još čuvenijim čivijašima, naprotiv, to je grad koj brižno i pomalo ljubomorno stražari na razmeđi istorije i budućnosti, pohranjene u sadašnjosti ondašnjeg Narodnog muzeja, dičnog “gospodina” koji sitni devetu deceniju postojanja i čuva zaveštanje čitave Mačve, Posavine, Pocerine...

Upravo tako, Narodni muzej u Šapcu, ta časna “starina” od 82 godine (osnovan 1934. godine) u svojim zbirkama baštini više desetina hilјada muzejskih predmeta iz različitih praistorijskih i istorijskih perioda bitisanja u Podrinju (Mačva, Pocerina, Posavo-Tamnava, Jadar, Rađevina i Azbukovica). No, najpre nekoliko reči o samoj zgradi Muzeja. Zgrada Narodnopg muzeja, nekadašnje Polugimnazije, podignuta je 1857. godine, kao jedna od prvih namenski zidanih polugimnazija u Srbiji. U to vreme predstavlјala je pravi arhitektonski raritet i posebnost Šapca, koji se tek počeo izgrađivati u duhu evropskih arhitektonskih tendencija. Nakon stotinak godina, koliko su kroz njene učionice i hodnike prolazili učenici i profesori desetina generacija, zgrada škole je prerasla u muzej (1954. prizemlјe, a 1961. ceo objekat), ne izgubivši na svom značaju koji je imala kao hram učenosti, a danas kao značajna institucija kulture. Godine 1954. zgrada je stavlјena pod zaštitu, a 1979. proglašena je spomenikom od velikog značaja. Unutrašnjost zgrade delimično je modifikovana kako bi se prilagodila muzejskoj delatnosti. Ukupna površina zgrade muzeja iznosi 1034 m², od čega oko polovine prostora čini izlgački prostor. U prizemlјu zgrade je galerijski prostor za povremene izložbe, multimedijalna sala, depo Zbirke likovne umetnosti, i centralni hol, koji se koristi za otvaranje izložbi. Na spratu zgrade je nova stalna postavka i deo kancelarijskog prostora, a u potkrovlјu svi ostali depoi (arheološki, etnološki, istorijski), muzejska biblioteka i veći deo kancelarija.

- Ali, priča o Narodnom muzeju u Šapcu manje-više je slovo o mukama svih muzeja u Srbiji koji postoje i rade uz pomoć “štapa i kanapa” i nepresušnog entuzijazma posvećenika zaposlenih u njima! Vaš muzej je po mnogo čemu nalik ostalima, a opet toliko drugačiji od njih, sačinjen od mnogo tematskih celina..?

Muzej, nažalost, nema nijednu konzervatorsku radionicu. Problem manjka prostora sve je izraženiji, kao i u većini muzeja u Srbiji. Stručni rad u Narodnom muzeju u Šapcu organizovan je u okviru četiri odelјenja: arheološkog, etnološkog, istorijskog i odelјenja istorije umetnosti. A kulturno-istorijska baština Podrinja prikuplјa se i obrađuje u okviru više muzejskih zbirki: paleontološke, praistorijske, antičke, numizmatičke, kao i više istorijskih, etnografskih i zbirki likovne i primenjene umetnosti.
Paleontološka zbirka se ne može pohvaliti velikom brojnošću eksponata. Broji svega nekoliko desetina inventarnih jedinica, među kojim preovladavaju kosti mamuta, stepskog bizona, severnog jelena i pećinskog medveda, na osnovu kojih bar delimično spoznajemo bilјni i životinjski svet u Podrinju od pre 50 hilјada i više godina. Praistorijska zbirka danas broji vise od 20 hilјada predmeta (17 hilјada tzv. studijskog materijala), od čega je blizu 3 hilјade inventarisanih eksponata. To su predmeti od keramike, kamena, kosti i metala, razvrstani kao posude, oruđe, oružje, nakit i predmete kulta. Najbrojniji su predmeti iz perioda mlađeg kamenog doba (neolita), koji pripadaju nosiocima vinčanske kulture. Jedno takvo naselјe otkriveno je i istraženo 70-ih godina prošlog veka u najužem centru Šapca – u Benskoj bari. Antička zbirka broji blizu 1000 inventarnih jedinica, bez antičke numizmatike, koja je deo zasebne – numizmatičke zbirke. Čine je rimski polјoprivredni alat, keramičke  i bronzane posude, žižci, vojno naoružanje, nakit, kozmetičke staklene posude, delovi arhitekture, žrtvenici i nadgrobni spomenici. Najreprezentativniji eksponati su bronzane statuete boga Merkura i boginje Venere. Numizmatička zbirka baštini novac od keltskog i rimskog, preko srednjevekovnog do savremenog metalnog novca, papirnog novca i bonova, akcija, znački, medalјa i plaketa. Numizmatičku zbirku posebno je obogatio legat Živorada i Radmile Mihajlović iz Šapca poklonjen Muzeju 1997. godine sa 2576 inventarnih jedinica. Istorijsko odelјenje baštini vise od 3000 predmeta razvrstanih u više zbirki: oružje i oprema, pečati i odlikovanja, alati, oznake i uniforme, zbirka apotekarskih predmeta, propagandni materijal iz Drugog svetskog rata. Pored odlikovanja pojedincima, naročito su značajna tri odlikovanja dodelјena Šapcu zbog stradanja u Prvom svetskom ratu: Francuski ratni krst sa palminom grančicom; Čehoslovački ratni krst i Karađorđeva zvezda sa mačevima 4. reda. Etnološka zbirka broji preko 4000 predmeta, koji se odnose na materijalnu i duhovnu kulturu Mačve, Pocerine i Posavine, a čine je tekstil, nakit, predmeti od drveta, keramike i metala. Zbirka likovne umetnosti, koja hronološki pokriva period 19. i 20. veka broji vise od 1200 predmeta podelјenih u tri grupe: slikarstvo, skulptura i primenjena umetnost. Najbrojniji deo zbirke čini slikarstvo koje obuhvata: ulјa, ikone, grafike, akvarele, pastele, crteže, scenografije, karikature i fotografije. Posebno mesto zauzimaju carske dveri iz 18. veka. Umetnost prvih decenija 20. veka prezentuju dela Bete Vukanović, Jovana Bijelića, Stevana Čalića, Hakije Kulenovića, Mare Lukić Jelesić, dok umetnost druge polovine veka sagledavamo na slikama Branka Lala Stankovića, Milića od Mačve, Vladislava Lalickog, Desanke Stanić, Slobodanke Rakić Šefer i drugih.

 

- Osobenost vašeg muzeja jeste fakat da su među njegovim zidinama “pomireni” prošlost i budućnost, tačnije, da postavke i tematske celine prožimaju, dopunjuju i nadograđuju jedna drugu, baš kako to i vekovi čine?

Može se upravo tako reći, a posebno zanimlјiva priča ide uz jedan eksponat iz zbirke predmeta iz Prvog svetskog rata. Radi se o vezenom peškiru đevojke Perse Stajić iz Tekeriša, kojim je Mileta Milutinović previo rane zadobijene u Cerskoj bici, i isti vratio Persinim potomcima 1974. godine, kada je povodom 60 godina od bitke na Ceru ponovo došao u Tekeriš.

Što se tiče muzejskih postavki, naša nova stalna postavka koju smo otvorili u novembru prošle godine je 6. po redu od osnivanja Muzeja. Nova stalna postavka sastoji se od nekoliko segmenata, koji pokrivaju dug vremenski period i svedoče o istoriji društvenog života u svim njegovim aspektima u više hilјada godina dugoj tradiciji živlјenja na ovim prostorima: Vremeplov (paleontologija, praistorija i antika); Tvrđava – simbol grada; Šabac gospodara Jevrema (od dolaska Jevrema Obrenovića 1816. u Šabac; Mali Pariz (školstvo, književnost, privreda, farmacija, društveni život, moda, sport, politika, štampa, likovni  i muzički život); Stradanja (Prvi i Drugi svetski rat) i Šarenica (domaća radinost, nakit, duhovna kultura, vašar i Čivijada).

- Ipak, sve to treba sačuvati za još mnogaja ljeta, kako se nosite sa tim izazovom?

Što se tiče očuvanja eksponata treba istaći da je zbog manjka izložbenog prostora samo manji deo izložen u okviru stalne postavke. Veći deo baštine čuva se u depoima, koji su u neadekvatnom – tavanskom prostoru, koji je iz godine u godinu, zbog novih akvizicija, sve skučeniji i nije u skladu sa zahtevima savremene muzeologije.

-Da li pomenuta savremena muzeologija podrazumeva upliv moderne tehnologije, odnosno, koliko je on neminovan, i kolika je “šteta”, iliti, korist od nje?! Može li “časna starina” uopšte napred bez tog “ortopedskog” pomagala kakva je savremena tehnologija?

Na to pitanje skoro da ste sami odgovorili. Moderne tehnologije su, nema sumnje, postale neizostavni deo svakodnevice i nema sumnje bitno pomažu da mi muzealci ispričamo želјene priče posetiocima muzeja, ali i “kradu” dušu muzeja. Mi u svojoj novoj postavci imamo, po mom skromnom mišlјenju, primere i za jedno i za drugo. Pozitivan primer je multitač ispred slike Stevana Čalića “Velikani Podrinja” gde posetioci jednim “klikom” dobiju osnovne informacije i o autoru slike i o svakom od predstavlјenih velikana na slici. Dosadašnje iskustvo pokazuje da ovo tehnološko pomagalo podjednako interesantno svim uzrasnim kategorijama. Manje pozitivan, da ne kažem negativan primer, je tačskrin koga smo nahranili fotografijama predmeta, koji su ostali u depoima, i preko koga se posetioci, takođe, sa jednim ili dva “klika” mogu upoznati sa neizloženim delom muzejske baštine. To je naravno prednost moderne tehnologije, ali mi smo je, čini mi se, poskupo platili. Zauzela nam je poprilično prostora, koga nam nedostaje, i žrtvovali smo jedinu ambijentalnu celinu (kuću iz 19. veka) koja je u prethodnoj stalnoj postavci bila vrlo, vrlo zanimlјiva posetiocima. Ovo što u novoj postavci mogu da vide mislim da smo im mogli ponuditi i na drugi način, i da je manje efektno od te kuće sa ognjištem i svim onovremenim mobilijarom. Hologramom  u sobi stradanja Šapca i Šapčana u Velikom ratu posetioci su fascinirani.

-Tek jedan od povoda za ovaj intervju je i manifestacija “10 dana od 10 do 10”, u kojoj je učestvovao i Narodni muzej Šapca. Da li ona i slične zgode utiču na muzejsku svest i zainteresovanost ljudi da prekorače prag ovog divnog mesta u većem broju nego inače?!

Ne znam šta bih odgovorio na ovo potanje, a da budem potpuno iskren i realan?! Mislim, da nije nešto bitno povećala zainteresovanost, ili bar koliko sam ja očekivao. Naime, Narodni muzej u Šapcu se ove godine po prvi put priklјučio toj manifestaciji, i to poprilično u pet do dvanaest. Druga bitna stvar je manifestacija “Noć muzeja” koja se u Šapcu jako dobro “primila” i koju su naši sugrađani strplјivo čekali i te noći bukvalno nagrnuli u Muzej. U narednim godinama ćemo morati na vreme ući u tu priču i za tih 10 dana pripremiti više “dešavanja”, počev od različitih radionica i predavanja do prigodnih tematskih  izložbi i drugih kulturnih sadržaja. I, naravno, da se svi  aktivnije uklјučimo u realizaciju istih. Predstavlјanje fondova koji nisu dostupni javnosti u okviru pomenute manifestacije jeste zanimlјiva ideja, i ja sam razmišlјao o tome, ali naši depoi koji se nalaze u potkrovlјu to naprosto ne dozvolјavaju, bar zasad.

 

- Kako je muzej bez posetilaca tek skupina starina među četiri zida, tako je, čini se, bez saradnje sa drugim muzejima tek namernik na raskršću na kojem ne zna kud bi dalje, ili grešim?! Koliko je važna i koliko intenzivna međumuzejska saradnja?

Saradnja sa drugim muzejima nije loša, što ne znači da ne bi mogla biti i bolјa. Relativno često imamo tzv. gostujuće izložbe muzeja širom Srbije, ponajviše iz Beograda (Narodni muzej, Istorijski muzej, Muzej grada Beograda), ali i drugih gradova: Loznice, S. Mitrovice, Novog Sada, Subotice, Kikinde, Zaječara, Niša i dr, a da je važna o tome ne treba ni govotiti, jer je od izuetnog značaja za muzeje.

- Pominjete šta je značajno za život muzeja, a koliko su muzeji značajni za život nas, iliti da budem precizniji, za život nacionalnog bića, svesti, pamćenja i što je najvažnije- spoznaje o sebi i prošlosti kroz zbirke i postavke?

Značaj lokalnih muzeja, najčešće su to muzeji zavičajnog tipa, je uglavnom potcenjen u odnosu na njihovu stvarnu važnost kako na lokalnom nivou tako i na nivou šire društvene zajednice. Nisam siguran da je mnogo drugačija situacija ni sa nacionalnim muzejima. Najbolјi pokazatelј koliko su nam muzeji značajni je Narodni muzej u Beogradu. U svetu to nije tako. Ja, nažalost, nisam imao priliku posetiti nešto puno muzeja, ali ono što sam proletos video u Beču u Prirodnjačkom i Umetničkom muzeju jasno govori kakav i koliki značaj imaju, ili bi trebali imati muzeji generalno. (Ja lično sam u Beč putovao najviše zbog čuvenih GLASINAČKIH KOLICA iz bronzanog doba, koja su krajem 19. veka pronađena u mom zavičaju). Muzeji zavičajnog tipa su još značajniji za očuvanje nacionalnog identiteta, jer prikuplјaju, baštine, obrađuju i proučavaju ono što je samo naše, što je pripadalo našim precima i što bi trebali sačuvati kao kulturnu baštinu za budućnost.

Mihailo Medenica

 

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Udruženje novinara Srbije bilo je medijski pokrovitelj manifestacije Muzeji Srbije - deset dana od 10 do 10". Za vreme manifestacije informisali smo o raznovrsnim programima i izložbama u muzejima u mnogim gradovima Srbije.

Intervjui su nastavak saradnje sa muzejima i pokušaj da se skrene pažnja na to da muzeji rade tokom cele godine. Pored stalnih postavki, muzeji organizuju predavanja, koncerte, izložbe, stučno vođenje kroz izložbe, radionice za decu i odrasle...

Projekat je sufinansiran iz buzdeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja 

Napomena: «Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva»

---